Srpsko nacionalno vece Kosova i Metohije na svojoj cetrnaestoj sednici odrzanoj 4. oktobra 2003. godine u konaku manastira Gracanica, raspravljalo je o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, kao i o njihovom polozaju u ovom trenutku, perspektivama njihovog daljeg ostanka (opstanka) na ovim prostorima i o mogucem povratku onih koji su proterani sa ovih prostora. Vece je takodje raspravljalo i o trenutnoj politickoj situaciji sa osvrtom na predstojece razgovore o Kosovu i Metohiji, kao i o koegzistenciji, decentralizaciji, implementaciji Deklaracije o Kosovu i Metohiji Republike Srbije i Memorandumu Srpske pravoslavne crkve.
Sednicom je predsedavao predsednik SNV Kosova i Metohije episkop Rasko-prizrenski dr Artemije (Radosavljevic).
Posle svestrane rasprave Vece je usvojilo sledece

1. SNV KiM, nakon sveobuhvatne rasprave, konstatuje da se bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji u zadnjih nekoliko meseci drasticno pogorsalo, i da su napadi na Srbe sve cesci. Zlocini i teroristicki napadi se iz dana u dan intenziviraju i sve su brutalniji. Najcesca meta terorista su nemocni starci i deca, ali i uticajni ljudi iz redova srpske zajednice. Sve ovo cini se kako bi se srpsko stanovnistvo zastrasilo i proteralo sa prostora Kosova i Metohije. Primeri monstruoznih napada, poput onog u kojem je ubijena citava porodica Stolic, mucki masakar dece iz Gorazdevca, ubistvo prosvetnog radnika iz Cernice kod Gnjilana, kao i gotovo redovna kamenovanja neduznih putnika, na zalost ne prestaju da budu deo nase svakodnevice. Zbog svega predhodno navedenog, Vece zahteva od Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora da u skladu sa Deklaracijom i Memorandumom Srpske pravoslavne crkve, u pojacanoj diplomatskoj aktivnosti izdejstvuje potpunu implementaciju Rezolucije 1244 SB UN kao i Kumanovskog sporazuma, u smislu povratka vojske i policije, a narocito na granicnim prelazima kao i na mestima gde se nalaze kulturno-istorijski spomenici. Povratak oficira za saradnju sa medjunarodnim snagama bezbednosti je neophodan, jer bi zajednicki rad na suzbijanju terorizma i kriminalnih dela u mnogome doprineo stabilizovanju stanja na Kosovu i Metohiji, ali i u citavom regionu. Vece zahteva da organi vlasti Republike Srbije i Drzavne zajednice Srbija i Crna Gora izrade posebnu strategiju i plan zastite srpskog stanovnistva na Kosovu i Metohiji, uz ukljucivanje lokalne zajednice i medjunarodnih snaga bezbednosti, a u cilju zaustavljanja sistematskog etnickog ciscenja i prisilne retorzije stanovnistva.

2. SNV KiM je opredeljeno za resavanje svih problema na Kosovu i Metohiji, putem dijaloga i u vezi s tim Vece se pita gde je u pregovorima mesto kosovsko-metohijskih Srba? to je za nas kljucno pitanje. I pre 5. oktobra, a narocito posle 5. oktobra 2000. godine, Vece je imalo stav, javno je govorilo i svedocilo: Mi Srbi sa Kosova i Metohije ne mozemo i ne zelimo da sami resavamo svoje probleme, bez nase Drzave Srbije, bez nase Vlade, bez naseg Beograda. Ali isto tako smo govorili: Ne mozemo dopustiti ni Beogradu da nase probleme na Kosovu i Metohiji resava bez nas (kao sto bese u Rambujeu). Sada se sprema dijalog, i postavlja se pitanje na kojoj strani stola ce sediti predstavnici kosovskih Srba? U kojoj Delegaciji? (Nije bitno ni ko ni koliko, nego. GDE?).
Mi, Srbi sa Kosova i Metohije imamo svoju Drzavu, to je Srbija, imamo svoju Prestonicu - to je Beograd, imamo svoju vladu koju smo stvarali i koju smo birali, to je Vlada Republike Srbije. Mi ne zelimo, mi ne mozemo, mi necemo da sedimo sa druge strane stola u pregovorima sa prestavnicima nase Drzave. Mi nismo sa Vama u konfrontaciji, mi svoje problemo mozemo i hocemo da resavamo samo u zajednici sa Vama. Mi ne mozemo biti ukljuceni u Delegaciju Pristine iz prostog razloga, sto tu delegaciju predstavljaju nezadovoljni gradjani ove Drzave - kosovski Albanci. NJihovi ciljevi nisu i nasi ciljevi. NJihovi i nasi interesi se dijametralno razilaze. U toj delegaciji bili bi smo tretirani kao prestavnici nacionalne manjine, a mi to nismo i ne mozemo biti u sopstvenoj Drzavi.

3. Vece trazi da u buducem dijalogu polazna osnova za razgovore bude status i stanje srpske zajednice na Kosovu i Metohiji pre sukoba a ne prihvatanje sadasnjeg stanja kako se namece, a koje je rezultat etnickog proterivanja Srba sa Kosova i Metohije. Sve odluke koje bi se donele tokom dijaloga a koje su u suprotnosti sa drzavnim suverenitetom Srbije nad Kosovom i Metohijom i intersima Srba nece biti obavezujuce za srpski narod. Od prestojecih razgovora Vece ocekuje sprovodjenje dugo obecavane decentralizacije, kao i pokretanje postupka federalizacije Kosova i Metohije kao jedinog nacina opstanka Srba na ovim prostorima, jer i posle pet godina medjunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji, dostupnost institucijama nije obezbedjena svim zajednicama.

4. Vece jos jednom apeluje na predstavnike medjunarodne zajednice i predstavnike vlasti Republike Srbije, da se hitno otpocne sprovodjenje civilne registracije raseljenih lica sa teritorije Kosova i Metohije, jer je to jedini nacin da se dokaze da su to gradjani Srbije iz ove Pokrajine i da im pripadaju sva prava koja proisticu iz same registracije. Takodje Vece zahteva od predstavnika vlasti Republike Srbije da se hitno ponisti zakon kojim je doneta odluka o premestanju maticnih sluzbi sa teritorija opstina Pokrajine u opstine u Srbiji. Trazimo da se zaustavi prenosenje nadleznosti sa kosovsko-metohijskih opstina na opstine u Republici, jer se tim aktom ukida mogucnost rada drzavno poverenih poslova opstinama na Kosovu i Metohiji.

5. Vece trazi da se hitno, izradi strategija povratka Srba i drzavnih institucija na Kosovo i Metohiju, cime bi se potvrdio drzavni suverenitet i teritorijalni integritet, koji garantuje Rezolucija 1244 SB UN, na sta obavezuje Deklaracija Republike Srbije i memorandum SPC, a odnosi se pre svega na: obrazovanje, zdravstvo, socijalno-penziono osiguranje, kulturu, veru i dr. Takodje Vece trazi da se u skladu sa pomenutim dokumentima izradi strategija i program ocuvanja drzavne, crkvene, drustvene i privatne imovine koja se intenzivno uzurpira i stvara nelegitimno i lazno stanje novog vlasnistva, sto moze biti visestruko stetno za ostvarivanje prava pojedinaca kao i ostvarivanje nacionalnih i drzavnih interesa. Zato, Vece trazi da se pokrene revizija i ponistenje svih kupoprodajnih ugovora izmedju Srba i Albanaca posle donosenja Rezolucije 1244 SB UN. Ova strategija pored ostalog morala bi da obuhvati zastitu prava radnika srpske zajednice, kao i prava drzave Srbije na preduzeca sa Kosova i Metohije, jer se poslednjih meseci od strane medjunarodne zajednice i Albanaca preduzeca privatizuju mimo svih medjunarodnih zakona iz ove oblasti, cime se krse grubo prava Drzave Srbije i osnovna ljudska prava radnika na ovim prostorima.
Takodje zahteva se ponistenje svih pravnih akata donetih od strane UNMIK-a koji su u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 SB UN.

6. Vece jos jednom zahteva od Skupstine i Vlade Republike Srbije kao i od Skupstine Drzavne zajednice SCG da se ispostuje dogovor postignut izmedju SNV i drugih politickih partija sa najvisim rukovodstvom pomenutih institucija o formiranju Drzavnog saveta koji bo donosio i pratio realizaciju Drzavne strategije o Kosovu i Metohiji, koja je zasnovana na Deklaraciji o Kosovu i Metohiji Republike Srbije i Memorandumu SPC.

7. Polazeci od zajednickog opredeljenja da je SPC osnovna i koheziona snaga srpskog naroda, SNV KiM je jednodusno prihvatilo predlog da Episkop rasko – prizrenski i kosovsko – metohijski Artemije, bude clan delegacije Republike Srbije na predstojecim razgovorima. Zakljuceno je da predstavnici Srba sa KiM budu ukljuceni u rad radnih grupa na buducim razgovorima, tako da ce SNV KiM u tom pogledu dostaviti predlozenu listu kandidata za rad po radnim grupama.