Тема дана је овог Видовдана изручење бившег председника Југославије Слободана Милошевића трибуналу у Хагу.

Не упуштајући се у ватрене дискусије поводом овог питања, желимо да Вас подсетимо да је данас више од тридесет православних Хришћана, Срба, заточено у Хагу и да се њихова нужда пре свега састоји у општењу са својим ближњима и сународницима.

Молимо Вас да ову документацију добијену од о. Војислава Билбије проследите својим пријатељима и познаницима, на српске форуме и листе у интернету, да је објавите на својим страницама у интернету и својим новинама. Списак заточеника је у међувремену порастао и расте и даље, али је тема ове поруке постала још актуелнија.

Хвала у име хашких заточеника православне вере.


Уредништво странице Amselfeld.com

О Видовдану 2001.

Самоћа тежа од затвора

"Колика је њихова кривица, то зна само Бог", каже о. Војислав Билбија, парох српске црквене општине Ротердам, духовник православних Срба заточених у Хагу.

"Самоћа и осећање да су их сви заборавили најтеже им падају", говори о. Војо о мукама хашких сужњева. Док њихови сазаточеници хрватске и муслиманске народности у својим срединама важе за националне јунаке, добијају издашну правну и материјалну помоћ од својих влада и вреће писама од својих сународника сваке недеље, Србе у Хагу изгледа да желе да забораве и њихов народ и њихова држава.

"Једина веза са светом им је ’картица‘. И последњу пару троше на телефонске позиве породицама", вели парох ротердамски. "Оно што им највише треба и значи јесте топла реч, писмо, знак да и на њих неко мисли и са њима саосећа", приповеда он, одбијајући да се упушта у дневнополитичке расправе. Напомиње само кратко да су му поједини затвореници причали да су им оптужнице толико невероватне да им на судким расправама остаје једино да се горко осмехују. "Они који живе духовним животом све лакше подносе и налазе смисао у свом тамновању", каже духовник православних затвореника.

Заточени Срби у Хагу ће са радошћу дочекати свако јављање. Можете да им пишете на следећу адресу:

Стеван Тодоровић ће Ваше писмо радо поделити са заточеним друговима. Јавити се можете и телефаксом, на следећи број:

Затворска управа прегледа све пошиљке.

Уважени пријатељи, бивши, садашњи и будући,

и након 857 дана проведених у најсавременијој правно-психолошко-политичкој лабораторији, човјек сачува ведар дух и вјеру да није сам и да има добрих људи. Да има пријатеља. Много мање него у вријеме кад се бусало у прса и тапшало по раменима... али ипак вас има!

хашки заточеник Стеван Ј. Тодоровић