Закључци семинара о едукацији и заштити културног наслеђа у Југоисточној Европи
Токио, 21-23 март 2001.
Без развојне стратегије могуће су само реакције на последице. Услед недостатка концепције развоја цивилног друштва, установа и економије неопходно је прво учинити следеће:
1. Дефинисати полазне тачке на пољу заштите природног и културног наслеђа Косова и Метохије, а то су:
-дугачак период изолације
-недостатак контаката са колегама и установама из иностранства
-недостатак јасно формулисаних циљева развоја и приоритетних задатака културне политике
-осиромашење са драстичним падом улагања у систем заштите и очувања културног блага
-интензиван процес дезинтеграције система историјских и споменика културе
-немогућност приступа, увида, организације и процене стања природног и културног блага
-гео-политички, гео-стратешки, регионални, економски и етно-демографски чиниоци имају приоритет у односу на заштиту природног и културног блага.
2. Успоставити следеће основне предуслове за функционисање система укупне заштите на Косову и Метохији:
-стварање услова за завршетак пасивног и започињање активног рада југословенских стручњака у систему заштите природног и културног наслеђа Југославије
-јачање залагања за право на заштиту сопственог наслеђа
-креативна иницијатива у погледу осмишљавања адекватних програма и пројеката заштите природног, историјског, споменичког, уметничког и етнографског наслеђа на Косову и Метохији
-заузимање конструктивног, флексибилног и јасног става према релевантним установама, асоцијацијама и индивидуама међународне заједнице које непосредно учествују у успостављању система заштите наслеђа
-успостављање сарадње и помоћ у организацији конкретне правне, техничке, друштвене и духовне заштите блага
-адекватно оглашавање и објављивање резултата
-проналажење могућности за програм дугорочног повратка и укључивања југословенских стручњака у систем заштите наслеђа и укупне ревитализације Косова и Метохије.
ПРЕИСПИТИВАЊЕ И ПРОЦЕНА СИСТЕМА ЗАШТИТЕ НАСЛЕЂА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
- Оцена услова и стања заштите и културних установа на Косову и Метохији пре јуна 1999.
- Идентификација носилаца заштите природног и културног наслеђа Косова и Метохије - институције - (надлежност, тип заштите)
-Културне установе, обим и врста рада (музеји, архиви, библиотеке);
-Обнова особља, обраде података и фондова.
- -Оцена услова и стања заштите и културних установа на Косову и Метохији после јуна 1999.
ПРОМЕНА СТАТУСА ПОКРАЈИНЕ - СТАТУС ПОСЕБНЕ УПРАВЕ УН
Услови, стање и могућности:
А. Процена конкретних последица у односу на југословенске стручњаке и укупан систем заштите наслеђа на Косову и Метохији.
-Ограничење приступа свим природним и споменицима културе и заштићеним областима, културним установама;
-Релативна заштита највреднијих споменика;
-Питање личне безбедности и материјалне сигурности;
-Сви радови на заштити су заустављени, не постоји приступ објектима и увид у њихово стање, нити постоје било какве информације;
-Нема могућности за контакт са колегама евентуално заинтересованим за наставак радова на заштити;
-Лоша комуникација са међународном заједницом.
Б. Упориште за организовање заштите природног и културног блага и ревитализацију културних установа у промењеним околностима:
Резолуција Савета Безбедности УН бр. 1244, Регулативе које проистичу из тог акта.
Ц. Партнери југословенских стручњака у успостављању система заштите у промењеним условима:
Одељење за културу UNMIK-а, UNESCO (Специјални стручни изасланик за културно наслеђе), ЕУ (Одбор за културу Скупштине Савета Европе), НВО које се баве заштитом наслеђа, друге организације, асоцијације, установе, индивидуе, фондације, донације…
Д. Успостављање приоритета на подручју заштите и рада културних установа. Доношење хитних мера заштите (техничких, правних, друштвених).
Е. Осмишљавање и дефинисање културне политике на пољу заштите наслеђа.
Ф. Достављање предлога за правно редефинисање, регулисање и доношење допуна и измена докумената Посебне управе који промовишу статус посебне заштите природног и културног блага Косова и Метохије..
|
