Mnemozina

English
O Mnemozini
Projekti
Clanovi
Saradnici
Medjunarodna saradnja
mapa
Galerija
Kontakt
Linkovi

Изложбом и презентацијом представљен досадашњи рад Центра Mnemosyne.

Београд, 27. фебруара 2002,
Галерија Природњачког музеја

 

Свечаном отварању изложбе – презентације присуствовали су поред бројних угледних гостију из земље и иностранства, и потпредседник Владе Србије и председник Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић, дипломатски представници неколико европских држава, као и старешина манастира Дечани, Отац Теодосије Шибалић који је отворио изложбу.

О раду и мисији Центра Mnemosyne редом су говорили Воислав Васић, директор Природњачког музеја, Небојша Човић, Мирјана Менковић, председница Управног одбора Mnemosyne и Отац Теодосије.

Кликните овде да видите интегралну изложбу


Др Воислав Васић

Даме и господо,

Добродошли у Природњачки музеј. Желим да изразим своје задовољство што сте овде и као директор овог музеја и као члан управног одбора Mnemosyne, установа које обе служе памћењу. Ви знате да је Mnemosyne име грчке богиње сећања и успомена. Овим симболичким именом желели смо да истакнемо да је ово организација која се труди да сачува све оно што треба сачувати и брине се да се неке ствари не забораве и да се не препусте ономе што се зове зубом времена, иако као што видимо, има потребе да се и од других зуба чувамо. Мени је посебно задовољство што данас можемо да Вам представимо прве резултате једног великог пројекта Mnemosyne. Ја сам посебно захвалан свим представницима јавности који видим, да су поклонили пажњу споменицима културе и природним знаменитостима Косова и Метохије. Посебно сам задовољан што су исту пажњу поклонили и представници других народа који се очигледно, интересују и брину за судбину наше националне баштине. Уосталом, одавно је јасно да не постоје више праве националне баштине и да оно што смо наследили од природе или од наших предака не припада само једној генерацији, али такође не припада ни само једном народу. Вечерас ће Вам се обратиити (а то ми је наравно, посебно задовољство) Др Небојша Човић, потпредседник Владе Србије и председник Координационог центра за Косово и Метохију. Затим ће Вам се обратити и госпођа Мирјана Менковић, председница Центра за очување баштине Косова и Метохије Mnemosyne и она ће Вам објаснити резултате великог пројекта заштите баштине на Косову и Метохији и показати Вам шта можете да видите на овој презентацији, на овим постерима који су свуда око Вас. И на крају, ову врсту изложбе, и презентације, отвориће Отац Теодосије, игуман манастира Дечани зато што овај посао, овај пројекат, није могао бити реализован не само без духовног благослова, него и једног пуног разумевања Српске православне цркве. Ја Вам се још једном захваљујем што сте дошли и замолио бих Др Небојшу Човића да Вам се обрати. Хвала лепо.


Др Небојша Човић

Поштоване даме и господо,

Част ми је да могу да се обратим поводом овакве свечаности и отварања пројекта и наших активности на нечему што као народ, немамо право да заборавимо. На Косову и Метохији су у току два изразито негативна процеса: стални притисци на српско становништво и имовину – и други, стални процес уништавања и оштећења изузетно вредне културне баштине која представља саставни део европског културног наслеђа. У претходне три године било је проблема са организовањем рада службе заштите споменика културе и заштите природе на Косову и Метохији и активности су се спроводиле углавном захваљујући ентузијазму појединаца. Значај ове теме захтева далеко озбиљнији приступ и један од важних задатака Координационог центра за Косово и Метохију је управо да обједини све иницијативе и учеснике и омогући одговарајуће учешће наших стручњака на заштити културне баштине. Пред нама су резултати једне иницијативе која је дала значајан допринос у покретању процеса евидентирања и анализе оштећења и на жалост, уништења највећег дела културне баштине Косова и Метохије. У најтежим условима које не треба посебно образлагати, стручњаци окупљени око невладине организације Mnemosyne обишли су завидан број споменика културе и природе и о њима припремили драгоцену документацију. Такође су пред ширу јавност изнели своје предлоге активности које је потребно спровести у циљу њихове заштите, обнове и ревитализације. Истовремено, Mnemosyne је отпочела процес успостављања веза са другим националним, регионалним и међународним организацијама из области заштите наслеђа, увек у циљу његове свеобухватне обнове и ревитализације. Овај процес је потребно наставити и развијати, али сада уз пуну подршку државе, а преко Координационог центра за Косово и Метохију. Ако садашњошћу нисмо задовољни, а о будућности мало знамо, онда нам вредности прошлости једине уливају трајну сигурност и показују сигурне правце. Очување културне баштине Косова и Метохије свакако је пут који треба следити. Надам се да ћемо сви заједно бити довољно мудри да свако са своје стране допринесе успеху овог изузетно важног посла. Наравно, очекујемо пуно разумевање међународне заједнице и у овом делу, пуно спровођење резолуције 1244. Хвала Вам на пажњи.


Мирјана Менковић

Ваше Екселенције,

Господине Човићу,

Часни оци,

Даме и господо,

Драге колеге и пријатељи,

У име Центра за очување наслеђа Косова и Метохије - MNEMOSYNE и у своје лично име, дозволите ми да искажем огромно задовољство због коначно, јавног стручног и отвореног, покретања питања обнове и ревитализације порушеног и угроженог културног и природног наслеђа на Косову и Метохији.

Наше задовољство је утолико веће што су вечерас са нама и високи представници неколиких држава у нашој земљи као и представници међународне заједнице на Косову и Метохији, чија је директна или индиректна подршка омогућила реализацију Пројекта Центра MNEMOSYNE. Наш успех је заједнички.

Резултати Пројекта ургентне заштите наслеђа у Метохији, који ће вечерас први пут бити представљени и широј јавности, остварени су координираном сарадњом између југословенских стручњака из седам установа заштите са простора Републике Србије, Републичког завода за заштиту споменика културе, Покрајинских завода за заштиту споменика из Новог Сада и Приштине,Завода за заштиту природе Србије,Градског завода за заштиту споменика из Новог Сада и завода за заштиту споменика из Суботице и Ниша као и италијанских стручњака Централног института за заштиту из Рима, сарадњом са СПЦ, посебно са рашко-призренском епархијом, партнерским односом и уз логистичку помоћ италијанске NVO Intersos, и коначно, уз подршку и помоћ UNMIK администрације у Пећи и италијанских, шпанских, аустријских, немачких и америчких војних снага на простору Косова и Метохије.

Финансијку подршку Пројекта обезбедила је италијанска мисија ARCOBALENO.

Радом стручних екипа на терену састављених од архитекте, историчара уметности, сликара-конзерватора, етнолога, стручњака у области заштите природе и фотографа, направљен је увид у стање 96 категорисаних, заштићених и евидентираних културних добара православне и исламске сакралне архитектуре, народног градитељства, као и у доступна природна добра у Метохији у општинама Пећ, Исток, Клина, Дечани, Ђаковица, Призрен,Сува река, Ораховац и Урошевац.

У потпуно измењеном систему заштите наслеђа на Косову и Метохији након 1999, као и драстично погоршаним условима живота српског народа и других неалбанских заједница, стручњаци Центра MNEMOSYNE покренули су, стрпљиво и истрајно, радили у току сада већ пуне две године као регистрована НВО у Београду, али и у Приштини, са циљем активирања свих механизама заштите наслеђа на Косову и Метохији, а у складу са међународним и државним регулативама. Понуђен модел сарадње и рада утемељен на високо професионалним принципима и међународним стандардима у области заштите, омогућио је увид у стање целокупног категорисаног споменичког наслеђа. Верујемо да смо на тај начин отворили прави пут за дугорочан програм заштите наслеђа и да доприносимо очувању неких од највиших вредности европске цивилизације и културе.

Дозволите да Вашој пажњи предочимо неке од чињеница које су постале нарочито видљиве у току рада на Пројекту који Вам представљамо:

  • од 44 споменика у првој категорији уништено је, нажалост 13, нешто више од 30% споменичког наслеђа XIII, XIV-XVI века, баштине коју Европа чува као најдрагоценији део своје културе. Питање које смо поставили сами себи, износимо и пред вас, дакле,како заштитити и конзервирати остатке фреско сликарства у рушевинама цркава из XIV века, нпр. цркве Св. Ђорђа у Речанима, или цркве Богородице Одигидтрије у Мусутишту из 1315. године, за које се зна да су без паралеле у српском сликарству и да су сврставане у најлепша остварења епохе краља Милутина?
  • 4 споменика прве категорије, Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка и Свети Арханђели у Призрену и једна историјско-културна целина, Велика Хоча, заслужују посебну пажњу. Подсећамо да су Дечани, бисер светске културне баштине, православна богомоља заоденута најлепшом романичком архитектуром и један од највиталнијих, живих организама овог дела хришћанске Европе. Процес номинације на Листу светске културне и природне баштине још није окончан. Или Велика Хоча, насеље у непосредној околини Призрена које се први пут спомиње још крајем XII века, са 20 категорисаних и евиндетираних споменика и објеката традиционалног градитељства, коју предлажемо за ширу заштиту амбијенталне целине;
  • указујемо и на неопходност поштовања застићене природне околине најзначајнијих споменика, преко потребну адекватну валоризацију у оквиру урбанистичких и регулационих планова и пројеката обнове и ревитализације;
  • подсећамо да се један знатан део територије Метохије налази у оквиру два европски изузетно значајна национална парка, Шар-планина и Проклетије;
  • апелујемо, да се на републичком нивоу донесе Закон о заштити културних добара који ће на најбољи начин следити токове савременског европског законодавства у домену заштите, да се начин категоризације уједначи са светским стандардима и споменичка баштина регулише посебним законским актом.

Ваше Екселенције,

Даме и господо,

За све наведено, преко нам је потребна ваша подршка и помоћ, сарадња утемељена на узајамном поштовању и поверењу.

Баштина је духовно и онтолошко исходиште, богатство које обавезује. Добро промишљена и правилно вреднована традиција, као и очувано и ревитализовано наслеђе, залог је сигурног и доброг пута у будућност. Нашу, заједничку будућност.

Зато вас најлепше молим, понесите са ове презентације колико можете, али вратите онолико колико осетите да сте обавезни.

Хвала!


Отац Теодосије Шибалић

Поштована господо,

Драга браћо и сестре,

Веома сам почаствован што сам испред Српске православне цркве и Центра за очување природног и културног наслеђа Косова и Метохије одређен да вечерас отворим презентацију о ургентној заштити наслеђа Косова и Метохија. О значају нашег културног наслеђа и о раду Центра за заштиту нашег културног и природног наслеђа на Косову и Метохији говорили су г. Човић и госпођа Менковић, тако да ћу ја овог пута више говорити о нама који сада живимо на тим просторима. Као што знате, долазим из манастира Високи Дечани који је у својој историји имао видно место и био веома значајан како за нашу цркву, тако и за нашу државу. Наши манастиру су на тим просторима у својој историји заиста пролазили веома тешке тренутке и опстајали су на првом месту помоћу Божјом, а исто тако и трудом и великим залагањем појединаца који су осећали њихов значај и чинили оно што је било потребно за њихово очување. Данас је ситуација на простору Косова, нарочито Метохије веома тешка и за живот нас који смо доле остали, а такође и за очување манастира и целог нашег културног наслеђа. Око четири године ратног периода, и после рата на тим просторима, морам да кажем да је веома мало учињено, односно, да је веома мало могло да се учини на очувању нашег културног наслеђа. Али овом приликом, хтео бих на првом месту да се захвалим представницима наше државе, а такође и представницима других културних институција код нас, као и међународној заједници што су учињени први кораци и уложен велики труд да би се оно што је остало на тим просторима сачувало, а такође и оно што је уништено, (Ви знате да је преко 107 цркава и манастира на тим просторима у последњих две и по године уништено), да би се то сачувало од даљег уништавања и да би се радило на обнови наших цркава и манастира и других културних споменика. Центар Mnemosyne је уз подршку наше државе и уз помоћ међународне заједнице заиста уложио велики напор, нарочито у последњих годину дана, боравећи на тим просторима и радећи, али се надамо, и нама је потребно да убудуће тај рад буде много већи и да се сви заједно заузмемо како би се ти наши манастири који су од изузетне светске вредности сачували и како би се радило на њима. Желео бих да сви који су вечерас овде присутни узму своје учешће у успеху ове презентације ургентне заштите културног и природног наслеђа Косова и Метохије. У то име отварам презентацију Центра за очување природног и културног наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne! Хвала.