Дечани

Црква манастира Дечана посвећена је Христу Пантократору. Стефан Урош III Дечански, поверио је градњу групи градитеља предвођених мајстором Фра Витом из Котора, а након Урошеве смрти подизање цркве преузео је његов син Стефан Урош IV Душан. Градња је започета 1327. године, а завршена 1335. године.

Ова црква је највећа сакрална грађевина подигнута у средњевековној Србији. Дугачка је преко 36 м, широка 24 м, а висина кубета 29 метара. Састоји се од олтарског простора, наоса и припрате. Олтарски простор чине проскомидија и ђаконик са малим апсидама, као и велика апсида на источном делу. Наос има пет бродова од којих је средишни најшири. Над њим се издиже купола ослоњена на четири витка и висока стуба. Припрата је тробродна и мало нижа и ужа од наоса. Архитектонски распоред маса подсећа на романичке базилике, а томе доприноси и фасада која је рађена од мермерних блокова љубичасте и жућкасте боје, наизменично ређаних. Међутим, присутни су и готички елементи у виду ребрастих сводова и преломљених лукова, као византијски утицаји. Обједињавањем романичких, готичких и византијских утицаја, градитељи су створили јединствено и оригинално дело, како у плану и конструкцији, тако и у декорацији.

Манастир Дечани међу средњевековним српским манастирима одликује се најраскошнијим скулпторалним украсима. У духу романичког схватања рељефом су украшени прозори и портали, као и капители и конзоле на кровном венцу. Богатством украса истичу се западни, и северни портал. Довратници и капители украшени су флоралним рељефима, представама животиња и птица, као и фантастичним бићима - кентаурима и аждајама. Такође су очуване и слободне скулптуре лавова и грифона изнад капитела западног портала. У подножју портала између наоса и припрате налазе се скулптуре два лава који држе људске главе међу шапама. У обиљу рељефних украса, истичу се троделни и дводелни прозори (трифоре и бифоре).

Унутрашњост Дечана такође је изузетно богато декорисана. Фреске које красе зидове и куполе манастира Дечани настале су после 1335. године. У осликавању зидова које је трајало деценијама, смењивали су се многи мајстори. За сада се не могу јасно разликовати њихови стилови, али се издвајају два начина сликања: једно које доминира у наосу, а друго у припрати. Сликарство у Дечанима одликује изузетна наративност, тематски богата иконографија и стилска разноврсност. Међу хиљадама појединачних ликова и стотина композиција, издвајају се опширно приказане сцене Христовог живота, живота Богородице, Седам васељенских сабора, Страшни суд многобројни ктиторски портрети Цара Душана и Стефана Дечанског. Најзанимљивију скупину портрета чини Лоза Немањића на источном зиду припрате. Двадесетдва лика приказана су делом целим растом а делом у попрсјима, а декоративност ове фреске личи на китњасто везене таписерије.

Иако се по стилу фреске разликују, неке одликује монументалност, неке занатска сигурност академизма, неке декоративност, драматичност и лепа колористичка решења - све фреске имају заједничку врлину - представљају драгоцен извор за упознавање материјалне културе и обичаја у средњем веку.

Ризница манастира Дечани је изузев Хиландара, међу свим српским црквеним збиркама најзначајнија и најбогатија. У њој су сачувани многобројни покретни предмети везани за потребе богослужења, од времена настанка манастира па све до XIX века. Сачуване су све иконе са првобитног каменог иконостаса, као и иконе из времена турске владавине у другој половини XVI века, ремек дело сликара монаха Лонгина. Велики значај ризници дају и два крста - крст Цара Душана и крст Стефана Дечанског као и неколико златних чаша из XVI века, збирка од стоседамдесет руком писаних књигa-свезака.

Улазна капија и стари конак	Ризница
Црква, западна фасада	Дечани
Детаљ пластике на цркви
Детаљ фрески у цркви	Детаљ пластике на цркви