PRVI SRPSKI POVRATNICI STIGLI U OSOJANE

Nakon dve godine izbeglickog zivota po kolektivnim centrima u unutrasnjosti Srbije prva grupa Srba povratnika vratila se na svoja razrusena ognjista u Metohiji

Povratnici pred satorima
Prvi satori za povratnike u dolini Osojana
(veca slika dobija se klikom na fotografiju)

POVRATAK U SELO

U noci izmedju 12. i 13. avgusta 2001 godine u organizaciji UNHCR-a, UNMIK-a i KFOR-a vratilo se u selo Osojane, nedaleko od Kline, 54 njegovih zitelja koji vec dve godine zive kao raseljena lica u unutrasnjosti Srbije. Povratnici su stigli u jednom od dva planirana autobusa u 4.30 ujutro pred seosku skolu gde je UNHCR vec pripremio teren za satore i osnovnu infrastrukturu za njihov boravak. Autobus je dosao uz nevidjeno jaku vojnu pratnju snaga italijanskog i spanskog KFOR-a koji su svojim oklopnim vozilima docekali Srbe na prelazu Savine Vode iznad Peci. Kao i svi srpski konvoji, i ovaj je dosao u ranim jutarnjim casovima kako bi se izbegao moguci napad od strane Albanaca. Povratnike je predvodio g. Milivoje Ribac, predsednik Saveza udruzenja raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Po dolasku u svoje razruseno selo Osojanci su bili primljeni u ostecenoj zgradi skole u kojoj je bila improvizovana trpezarija. Pridoslima se obratio Dejvid Micels regionalni administrator Misije UN i pozeleo im dobrodoslicu. Spanske snage su se vec prethodnih dana u vecem broju rasporedile po celoj dolini kako bi onemogucili bilo kakav incident. Nakon dorucka i popisa povratnika, vojnici KFOR-a su pregledali njihov prtljag dok su im sluzbenici UNMIK-a izdavali privremene licne karte.

Izmedju 6.30 i 7.00 postavljeni su prvi satori kojih trenutno ima trinaest. Srbi su odmah posedali oko satora, upaljene su prve plinske boce i skuvana kafa. Vise od 20 povratnika je starije dobi i na njihovim licima se jos mogla videti zbunjenost zbog dolaska u jednu sasvim neobicnu situaciju. Zato su verovatno i izostale ocekivane emocije pa je izgledalo kao da su se ovi ljudi vratili kucama nakon kraceg putovanja. Mnogima iz ove prve grupe povratnika ovo je bio prvi put da nakon juna 1999 posete svoje selo. Pre dolaska ove grupe UNHCR je u par navrata organizovao kratke posete manjeg broja seljana.

Reci podrske Na pocetku
Reci ohrabrenja povratnicima - Novi pocetak
Milivoje Ribac: "Sve izgleda drugacije osim neba nad nasim glavama i Prokletija u daljini"

(veca slika dobija se klikom na fotografiju)


Povratak raseljenih Srba u Osojane prvi je organizovani povratak koji je su organizovali UNHCR, UNMIK i KFOR. Osojanska dolina obuhvata podrucje od nekoliko srpskih zaselaka ciji su stanovnici u prvim danima nakon zavrsetka rata i dolaska medjunarodnih mirovnih snaga izbegli pred albanskim ekstremistima i privremeno utociste nasli na vise lokacija u unutrasnjosti Srbije, vecinom u kolektivnom smestaju. U medjuvremenu lokalni Albanci predvodjeni ekstremistima iz OVK opljackali su i zapalili sve srpske kuce u ovoj dolini i tesko ostetili novu crkvu cija je gradnja bila pred zavrsetkom. Jos od prvih dana radilo se na organizovanom povratku ljudi iz Osojana, sto bi omogucilo da se otpocne sa sirim procesom povratka Srba koji su napustili svoje domove na Kosovu i Metohiji. Nazalost sve do danas bilo je nemoguce organizovati povratak jer su bezbednosni uslovi i dalje ostali veoma teski i nepredvidivi.

Prema procenama, u samom selu Osojani od 120 kuca u prvi mah moguce je popraviti samo pet-sest dok materijala ima za oko 30 kuca. Za obnovu ostalih kuca trebace vise vremena jer su ostecenja znatna. Osim toga povratnici na svojim ognjistima nisu nista zatekli od svoje imovine, a zbog opasnosti od mina mnogi jos nisu ni otisli da vide svoje kuce te ne napustaju privremeni prihvatni centar kod skole. Snage KFOR-a ce u narednom periodu aktivno raditi na deminiranju cele doline kako bi se omogucio nesmetan pristup svim kucama i imanjima.

Namera UNHCR-a jeste da prva grupa povratnika u dogledno vreme stvori osnovne uslove za dolazak drugih ljudi, zena i na posletku i dece za koju bi se obnovila ostecana skola Sv. Save u selu. Za potrebe obnove vec je prikupljen osnovni gradjevinski materijal i za sada je najveca potreba u ljudskoj snazi.

S obzirom na trenutnu bezbednosnu situaciju Osojane i okolna sela ce po svemu sudeci deliti sudbinu ostalih srpskih enklava na Kosovu i Metohiji. Svako putovanje van zasticene zone bice veoma rizicno i moci ce se organizovati jedino uz oruzanu pratnju KFOR-a. Prvih nekoliko meseci zasigurno ce biti najtezi dok se ne obradi zemlja i ne stvore uslovi za proizvodnju osnovnih namirnica i koliko toliko normalan zivot.

Ovo je takodje i veliki ispit za medjunarodnu misiju, koja je po rezoluciji 1244 duzna da obezbedi povratak svih raseljenih lica sa podrucja Kosova i Metohije i njihov slobodan i bezbedan zivot. Do sada medjunarodna zajednica u sustini nije uspela da Kosovo ucini slobodnim za sve, tako da vecina ne-albanskog stanovnistva u Pokrajini zivi bez osnovnih ljudskih prava, u enklavama okruzenim bodljikavom zicom i tenkovima. S druge strane albanski ekstremisti ne samo da nisu razoruzani od strane NATO-om predvodjenih snaga KFOR-a, kako je predvidjeno Rezolucijom UN vec gotovo svakodnevno napadaju Srbe, Bosnjake i Rome i aktivno ucestvuju u destabilizaciji obliznje Republike Makedonije.

Liturgija Sluzba pred pustom skolom Povratnicka slava

Sveta liturgija pred pustom skolom - Povratnicki slavski kolac
(veca slika dobija se klikom na fotografiju)

PRVA LITURGIJA

Sutradan, na praznik Svetih Makaveja, 14. avgusta 2001. godine, u selu Osojane odsluzena je prva Sveta Liturgija koju je sluzio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije uz sasluzenje igumana Teodosija iz manastira Visoki Decani, jeromonaha Petra Ulemeka iz manastira Durdjevi Stupovi i jeromoana Jovana Culibrka sa Cetinja. Na Liturgiji su pevale monahinje manastira Pecka Patrijarsija koje su zajedno sa monasima i monahinjama drugih metohijskih manastira ostale posle rata da dele sudbinu svog stradalnog naroda koji je ostao u Metohiji.

Mitropolit Amfilohije je u ime Srpske Pravoslavne Crkve pozdravio povratnike i ukrepio ih na velikom podvigu koji je pred njima. U svojoj besedi Mitropolit je uporedio stradalni srpski narod sa stradanjem starozavetnog jevrejskog naroda setivsi se reci psalma: "Ako te zaboravim Jerusalime, neka bude zaboravljena desnica moja" (Ps. 136.5). U nastavku je naglasio da pravoslavni Srbi na Kosovu i Metohiji imaju svoje drevne svetinje koje ne smeju niposto zaboraviti. Kao sto Sveti Kralj Stefan nije napustio sa svojim monasima Decansku Lavru, tako su i monahinje starice Pecke Patrijarsije, Devica i Gorioca ostale u potpunom okruzenju cuvajuci svoje svetinje. Ovaj primer Mitoropolit Crnogorski istakao je kao podstrek povratnicima da bi i oni istrajali na svom putu i bili spremni da podnesu sve nevolje koje ih ocekuju. Mitropolit Amfilohije se posebno zahvalio komandantu spanskih snaga koje obezbedjuju selo i koji su izrazili veliku zelju da pomognu povratnicima da obnove zivot u Osojanima. Spanski oficir je prisao Mitropolitu i od njega uzeo blagoslov celivajuci mu desnicu, dok je mitropolit primio od komandanta jedinice KFOR-a kao poklon spansku zastavu. Monasi i monahinje iz Decana, Pecke Patrijarsije i cele rasko-prizrenske eparhije vodice racuna da redovno posecuju i pomazu povratnike. Crkva koja je nakon rata ostala sa svojim narodom spremna je da doceka prognanike i pomogne im da obnove svoja sela i svetinje.

Povratnici su spontano kao svoju seosku slavu izabrali Svete Makaveje, tako da je nakon liturgije osvecen i prvi slavski kolac Nakon osvecenja slavskog kolaca narod je sa svestenstvom uz vojnu pratnju otisao do seoskog groblja, koje za razliku od mnogih srpskih pravoslavnih grobalja po Metohiji nije oskrnavljeno. Tamo su pripaljene svece za upokojene i raskrcena trava koja je pokrila mnoge grobove.

Crkva sa trnovim vencem
Crkva Sv. Arhangela Gavrila u Osojanima sa "trnovim vencem"
(veca slika dobija se klikom na fotografiju)

ZAVET PRED CRKVOM

Nakon toga narod je izrazio zelju da po prvi put poseti crvku Sv. Arhangela Gavrila koja je u velikoj meri ostecena u posleratnom periodu, tako da se ne moze popraviti. Prisutni su potvrdili spremnost svih stanovnika sela da se na tom mestu po ko zna vec koji put zapocne izgradnja nove parohijske crkve. Ovim se pokazuje da je jedino obnovom zivota u zapustelim selima moguce obnoviti i nase porusene svetinje koje su stradale zajedno sa narodom.

Nova srpska enklava na Kosovu i Metohiji pocela je sa zivotom uz molitvu i nadu da ce uskoro doci dan kada ce se opet ziveti i raditi u miru kao pre. Kao nikada do sada ovim hrabrim ljudima potrebna je pomoc da bi opstali na mestu strasnom.

Tekst i fotografije Decanski monasi
©
Copyright Manastir Visoki Decani

http://www.kosovo.net

Za sve dodatne informacije oko pomoci narodu Osojana preko SPC kontaktirati:
Manastir Visoki Decani (jeromonah Sava) decani@web-sat.com
Pecka Patrijarsija (sestra Milica) pecarsija@iom.ipko.org

Dolina Osojana Razruseno selo

Osojanska dolina i razruseno selo sa krovom nekadasnje fabrike tekstila
(veca slika dobija se klikom na fotografiju)

Prizor iz Osojana
Prizor iz Osojana - jedan od povratnika i o. Ilarion Decanac