|
PRAZNIK USPENJA PRESVETE BOGORODICE U MANASTIRU GRACANICI Tri iskusenice polozile monaske zavete Gracanica, 27. avgust 2001. god Proslava manastirske slave Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Gracanica kod Pristine pocela je po tradiciji svecanim praznicnim bdenjem koje je u popodnevnim casovima u ponedeljak 27. avgusta, sluzio Njegovo Preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski g. Artemije uz sasluzenje igumana decanskog o. Teodosija i vise jeromonaha i svestenika sa podrucja Kosova i Metohije.. U poslednjih nekoliko godina manastir Presvete Bogorodice u Gracanici, koji broji 25 monahinja, izrastao je ne samo u najbrojnije monasko sestrinstvo eparhije rasko-prizrenske vec je nakon zavrsetka rata i prelaska sedista Eparhije u Gracanicu postao duhovni i narodni centar celokupnog srpskog pravoslavnog naroda Kosova i Metohije. Ovu veliku pravoslavnu srpsku svetinju sagradio je Sv. Kralj Stefan Milutin 1310 i od tada manastir je imao veliki znacaj u duhovnom i narodnom zivotu srpskog naroda ovih krajeva, posebno u vreme turskog ropstva. Pred kraj bdenja usred crkve napravljen je spalir vernih koji su drzali vostanice u rukama, dok je igumanija Efrosinija privela pred carske dveri tri svoje mlade iskusenice. Polozivsi monaske zavete, Marinkovic Olivera, r. 1984 g. u Loznici, dobila je monasko ime OLIMPIJADA, sestra Petrovic Danijela, r. 1972 g. u Prizrenu, postala je monahinja IRINA dok je iskusenica Ristic Maja, r. 1974. g. u Obrenovcu dobila monasko ime MARINA.
Nakon zavrsetka sluzbe najmladje gracanicke monahinje Olimpijada, Irina i Marina primile su cestitke od svojih sestara i svih prisutnih vernika. U nadahnutoj besedi vladika Artemije je izrazio veliku radost sto se u vreme velikog stradanja nase Crkve na ovim prostorima i dalje obnavlja monaski zivot u nasim manastirima. Nove molitvenice pred Gospodom nastavice da sa desetinama svojih sestara i brace monaha rasko-prizrenske Eparhije nose sa svojim narodom krst u ovo tesko i smutno vreme svedoceci da se blagodat Bozija umnozava tamo gde se umnozi greh. Na ovu svecanost, i pored nepostojanja uslova slobodnog kretanja i putovanja, s vojnom pratnjom pristigli su monasi i monahinje iz drugih kosovsko-metohijskih manastira. Svecanu sluzbu su pevali decanski monasi i gracanicke monahinje. Tu su bile i starice monahinje iz Gorioca koje su pristigle sa spanskom vojnom pratnjom. U manastirskom dvoristu bilo je raznih vojnih vozila KFOR-a sa desetinama vojnika raznih nacionalnosti koji su sa velikim interesovanjem i pratili sluzbu da bi nakon bdenja otpratili monahe nazad do svojih manastira. U jutarnjim casovima Episkop Artemije sluzi Svetu Arhijerejsku Liturgiju nakon koje ce brojni gosti i posetioci podeliti svecanu praznicnu trpezu u prostorijama manastira. Tekst i fotografije
|
