25. mart  2007. god.

KIM Info-bilten 25-03-07

Osma godisnjica od pocetka NATO bombardovanja Srbije - Molitveno secanje sa nadom u bolju buducnost

Stradanje se ne sme zaboraviti

Predsednik Tadic je napomenuo i da Srbija i njeni gradjani, umesto da slave 50-godisnjicu Unije i svoje clanstvo u njoj, obelezavaju osam godina od pocetka NATO bombardovanja, "jednog od najtuznijih datuma u svojoj istoriji". - Clanstvo Srbije u EU bice garant da nam se tako nesto nikada vise ne ponovi - rekao je srpski predsednik i dodao da na "ovaj dan treba da potvrdimo nase opredeljenje za clanstvo u EU". Tokom 78 dana vazdusnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od cega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. Tadasnje vlasti procenile su da je pricinjena materijalna steta od oko 100 milijardi dolara


NATO bombe pogadjaju sam centar Beograda, (arhivski snimak 1999)

Glas Javnosti 24-25. mart 2007.

Na danasnji dan pre osam godina NATO je zapoceo bombardovanje tadasnje SR Jugoslavije jer su, kako je tada obrazlozio generalni sekretar NATO Havijer Solana, "svi napori da se pregovorima postigne politicko resenje krize na Kosovu propali".

Tokom 78 dana vazdusnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od cega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. O materijalnoj steti iznoseni su razliciti podaci. Tadasnje vlasti su procenile da je rec o oko 100 milijardi dolara, dok je G17, tada grupa nezavisnih ekonomista, procenila da je steta 29,6 milijardi dolara. Agresija NATO na Jugoslaviju trajala je bez prekida 11 nedelja, ostecena je ili unistena infrastruktura, privredni objekti, skole, zdravstvene ustanove, medijske kuce, spomenici kulture...

Posle neuspesnih pregovora koji su o predlozenom mirovnom sporazumu u Rambujeu kod Pariza vodjeni od 6. februara do 19. marta SRJ i kosovskih Albanaca, i propalih pregovora tadasnjeg predsednika SRJ Slobodana Milosevica sa specijalnim americkim izaslanikom Ricardom Holbrukom, severnoatlantska alijansa je 23. marta donela odluku o bombardovanju SRJ.

Tadasnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, koji je posle sastanka Saveta NATO izdao naredbu za pocetak akcije "Milosrdni andjeo", za propast pregovora optuzio je vlasti u Beogradu i naglasio da ce akcija biti usmereni na "prekidanje nasilnih napada koje vrse srpska armija i specijalne policijske snage i na slabljenje njihove sposobnosti".

Napadi su poceli 24. marta 1999, nesto pre 20 sati. Jugoslovenska vlada je ubrzo proglasila ratno stanje, a te prve noci gadjano je vise od 50 vojnih objekata u razlicitim delovima zemlje, izmedju ostalog u Pristini, Kursumliji, Uzicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pancevu, Podgorici, Kraljevu, Kragujevcu, Kursumliji...

Prema saopstenju Generalstaba VJ, tokom prve noci poginulo je 10 i ranjeno 38 vojnika. Kako je bombardovanje odmicalo, napadi su bili sve ucestaliji i nemilosrdniji, pa na meti bombardera vise nisu bili samo vojni ciljevi, vec i civilni.


Masakr u Grdelickoj klisuri
Greska pilota ili namerna egzekucija civila da bi se zastrasilo stanovnistvo

Pored vazdusne bitke, na Kosovu i Metohiji, svih 78 dana vodjene su i borbe izmedju VJ i Oslobodilacke vojske Kosova, kojoj je logisticku i vojnu podrsku pruzao NATO. Alijansa je napade izvodila sa brodova u Jadranu, iz cetiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama ucestvovali su i strateski bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Vec 1. aprila srusen je jedan od simbola Novog Sada - Varadinski most, dva dana kasnije stradao je i Most slobode, dok je najstameniji, Zezeljev, dugo odolevao bombama, ali je i on zavrsio u Dunavu krajem aprila. U Kursumliji je 2. aprila poginulo 13 civila, a 25 ranjeno, u bombardovanju Aleksinca 5. aprila poginulo je 12, a ranjeno vise od 50 ljudi.

Cuprija je bombardovana 8. aprila i tada je sruseno naselje sa oko 800 objekata, dok su sutradan u napadu na kragujevacku "Zastavu" povredjena 124 radnika. Grdelicki most je bombardovan 12. aprila i to u trenutku dok je preko njega prelazio voz - 14 putnika je poginulo, a tesko je povredjeno vise od 20. NATO avioni su 14. aprila bombardovali dve kolone albanskih izbeglica na putu DJakovica - Prizren i usmrtili 75, a ranili vise od 100 civila.

Prilikom bombardovanja Batajnice, 17. aprila, jedan projektil je usmrtio trogodisnju Milicu Rakic, koja se nalazila u svojoj kuci. U napadu na Nis, 19. aprila, poginuo je jedan civil, a 11 je tesko ranjeno. Pogodjeno je i naselje krajiskih izbeglica kod DJakovice, kada je poginulo pet i ranjeno 19 osoba, a naselje je izgorelo do temelja.

Tridesetog dana bombardovanja, 22. aprila, dve rakete pogodile su rezidenciju predsednika SRJ Slobodana Milosevica u Uzickoj 15, a sutradan je dva sata posle ponoci pogodjena zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Tom prilikom je poginulo 16 radnika, a cetvoro tesko povredjeno. Zbog te tragedije, tadasnji direktor RTS Dragoljub Milanovic je nekoliko godina kasnije osudjen na 10 godina zatvora jer je odbio da sprovede naredbu o izmestanju ljudi i tehnike iz zgrade televizije.

 
A Serbian Girl wounded in a NATO attack near Kraljevo
Operacija "Milostivi andjeo" nije imala milosti prema deci koja su stradala
pod bombama "humanitarne misije" NATO saveza, Kraljevo 3. maj 1999


U napadu na Surdulicu, 27. aprila, poginulo je 20 civila, od toga 11 dece, a 200 osoba je povredjeno. Beograd je najzesci udar pretrpeo 30. aprila, kada su pogodjene zgrade Generalstaba VJ i stara zgrada Republickog MUP-a, srusen televizijski toranj na Avali i nekoliko privatnih objekata na Vracaru. Tri osobe su poginule, a 38 je povredjeno. U mestu Murino na Limu poginulo je petoro ljudi, a od posledica ranjavanja preminula je jos jedna osoba.
U selu Luzane kod Pristine 1. maja poginulo je 40 i ranjeno 16 putnika autobusa koji je bombardovala NATO avijacija, dok je dva dana kasnije raketiran autobus na putu Pec - Kula - Rozaje. Poginulo je 20 putnika, od kojih su veci broj bila deca, dok su 43 osobe teze i lakse povredjene. NATO je, kako je to kasnije objasnjeno, "greskom" 7. maja bombardovao ambasadu NR Kine na Novom Beogradu. Troje kineskih drzavljana je poginulo, a sedam tesko ranjeno. Iste noci raketiran je i hotel "Jugoslavija".

Industrijska zona Cacka bombardovana je 10. maja. Poginule su cetiri osobe, a 13 je ranjeno. Sutradan, u napadu na industrijsku zonu "Sever" u Nisu poginule su dve osobe, a u centru Vladicinog Hana dvoje gimnazijalaca. Jos jedna kolona albanskih izbeglica bombardovana je 13. maja kod sela Koris, blizu Prizrena. Poginula je 81 osoba i povredjeno je vise od 70.

Kazneno-popravni dom u Istoku bombardovan je prvi put 19. maja i tada su tri zatvorenika poginula, a sestoro ranjeno, a u novom napadu posle dva dana poginula su 93 zatvorenika i cuvara, a ranjeno je oko 200. Narednog dana pogodjen je KBC "Dr Dragisa Misovic" na Dedinju, tri pacijenta i cuvar su poginuli, a veliki broj pacijenata i osoblja je povredjeno.

U napadu na Aleksinac, 28. maja, tri civila su poginula, a dvadesetak je ranjeno. U bombardovanju mosta na Velikoj Moravi u Varvarinu, 30. maja, poginulo je 10 ljudi, a vise od 40 je tesko ranjeno. Surdulica je ponovo bombardovana 31. maja i tom prilikom su pogodjeni Sanatorijum za plucne bolesti i Dom staraca.

Poginulo je 20 i povredjeno 40 osoba. Centar Novog Pazara bombardovan je 1. juna, a u pogodjenoj stambenoj zgradi stradalo je 13 osoba, a 35 je povredjeno. Poslednje rakete na SRJ ispaljene su 9. juna u 19.30 sati na okolinu Urosevca i, jos jedna sutradan oko 13 sati na selo Kololec, u opstini Kosovska Kamenica.

Bombardovanje Jugoslavije okoncano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a prethodnog dana predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojnotehnicki sporazum, kojim je precizirano povlacenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu medjunarodnih vojnih trupa.

SRBIJA NE SME DA ZABORAVI NI ZRTVE SVOG ALBANSKOG STANOVNISTVA
NATO napadi su navodno pokrenuti da bi zaustavili humanitarnu katastrovu na Kosovu za koju je optuzen rezim Slobodana Milosevica jer je pokusao silom da ugusi secesionisticki pokret Albanaca i OVK na KIM. Medjutim mnogi dokazi potvrdjuju da je NATO kampanja samo intenzivirala stradanje civila na obe strane i dovela do
masovnog egzodusa kosovskih Albanaca koji su bezali i pred nasiljem paravojnih grupa rezima kao i u strahu od NATO-srpskog okrsaja na teritoriji Kosova. Nakon rata 200.000 srpskih i ostalih nealbanskih izbeglica moralo je da napusti Pokrajinu u strahu od novog terora koji su provodili ratni saveznici NATO saveza - pripadnici OVK i razne kriminalne bande. Zapravo jedno stradanje je samo zamenjeno drugim nakon juna 1999. (slika: albanske civili izbegli sa Kosova u toku 1999). NATO napadi samo su pokrenuli talas nasilja i osvete umesto da su zaustavili stradanje i patnje civila. Zbog zlocina protiv albanskih civila na Kosovu Srbija je predala gotovo celokupno tadasnje rukovodstvo drzave Haskom sudu za ratne zlocine kako bi se utvrdila njihova odgovornost. Desetine pojedinacnih sudskih procesa su pokrenuti u sudovima Srbije zbog zlocina protiv albanskih civila. S druge strane albanski zlocini nad Srbima kao ni zlocini NATO snaga nad srpskim civilima ostali su nekaznjeni. Ostaje da se posebno utvrdi istorijska odgovornost albanskih ekstremista i nekih njihovih mentora koji su svesno zrtvovali sopstveno stanovnistvo provocirajuci tadasnji beogradski rezim kako bi NATO usao u "humanitarni rat". Na Kosovu je nakon 1999. odrzano nekoliko sudskih procesa pripadnicima OVK ali za zlocine protiv albanskih civila u toku rata sto pokazuje da je jedan broj albanskih ratnih zrtava postradao od ruke svojih sunarodnika.

 
PODSETIO IH NA NATO BOMBE

Tadic je napomenuo i da Srbija i njeni gradjani, umesto da slave 50-godisnjicu Unije i svoje clanstvo u njoj, obelezavaju osam godina od pocetka bombardovanja, "jednog od najtuznijih datuma u svojoj istoriji". - Clanstvo Srbije u EU bice garant da nam se tako nesto nikada vise ne ponovi - rekao je srpski predsednik i dodao da na "ovaj dan treba da potvrdimo nase opredeljenje za clanstvo u EU".

VENAC ZA CUVARE NEBA


Zamenik predsednika Skupstine Beograda Zoran Alimpic polozio je juce vence i cvece na spomen-obelezje pripadnika PVO, stradalim u odbrani Beograda tokom NATO intervencije 1999. godine u krugu banjicke kasarne u Raskoj ulici. Cvece su polozile i porodice stradalih pripadnika PVO, bivsi komandanti jedinica PVO, delegacije 250. raketne brigade, 126. brigade VOJIN i 210. bataljona veze.  


SRBIJA NE SME ZABORAVITI SVOJE NEVINE ZRTVE
Premijer Kostunica na parastosu u crkvi Sv. Marka u Beogradu -
Sa blagoslovom NJegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Pavla, u svim hramovima Srpske Pravoslavne Crkve u Otadzbini i rasejanju, odsluzen je parastos u jutarnjim casovima, posle Svete Liturgije. NJegovo Preosvesetenstvo vikarni Episkop hvostanski G. Atanasije je, u crkvi Svetog Marka u Beogradu, u subotu 24. marta 2007. godine u 12 casova, odsluzio parastos zrtvama NATO bomradovanja Srbije 1999. godine.

PARASTOS U CRKVI SVETOG MARKA

Parastos svim nastradalim gradjanima Srbije u agresiji 1999. obavice se danas u 12 sati u crkvi Svetog Marka u Beogradu. Parastosu ce prisustvovati i premijer Srbije Vojislav Kostunica. Predstavnici Nevladine organizacije porodica nastradalih i unesrecenih posetice danas na osmu godisnjicu NATO agresije mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenta KBC "Dr Dragisa Misovic" na Dedinju i spomenik "Zasto?" u Aberdarevoj ulici, posvecen poginulim radnicima RTS-a.  Ministar inostranih poslova SRJ za vreme bombardovanja Zivadin Jovanovic, danas predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, u ime svoje organizacije, predlaze Vladi Srbije da osnuje dokumentaciono-istrazivacki centar o agresiji 1999, kako bi se kompletirala lista svih zrtava agresije, sa osnovnim podacima. Zatim, da se ustanovi Bela knjiga prijatelja Srbije "sa informacijama o zaslugama za sirenje istine, kao i da se naciji podnese izvestaj o dosadasnjim posledicama upotrebe oruzja sa osiromasenim uranijumom tokom agresije 1999. i da se izradi plan za sprecavanje tezih posledica u buducnosti.   
 
KOMEMORATIVNI SKUPOVI U NISU

Komemorativni skup uz polaganje venaca na Spomen-kosturnicu zrtvama NATO agresije u parku kod Banovine juce je organizovalo Udruzenje boraca rata iz 1999. godine. Borci su prekjuce dobrovoljno dali krv i priredili prijem za porodice svojih stradalih saboraca.

U Klubu Vojske Srbije Udruzenje potomaka ratnika 1912-1920. godine, SUBNOR, Organizacija rezervnih vojnih staresina i Udruzenje vojnih penzionera takodje su organizovali komemoraciju, a delegacija Skupstine grada i kabineta gradonacelnika Smiljka Kostica polozila je vence na Spomen-obelezje zrtvama bombardovanja.

Komanda Kopnenih snaga i 211. oklopna brigada Vojske Srbije organizovali su u kasarni "Mija Stanimirovic" komemorativni skup.

U Nisu i na borbenim polozajima tokom 78 dana NATO bombardovanja poginulo je 57, a ranjeno vise od 200 civila i vojnika iz ove opstine. Sruseno je 120, a osteceno vise od 3.000 stambenih, poslovnih i armijskih objekata. Za Nislije je posebno tragican bio 7. maj 1999. godine kada je od kasetnih bombi bacenih na centralnu gradsku pijacu i na Klinicki centar stradalo 15 civila. nM. D. (Sina)  


Obelezena osma godisnjica NATO agresije na SRJ

Odata pocast zrtvama

Glas Javnosti, 25. mart 2007.

Parastosi poginulima sluzeni su u svim pravoslavnim hramovima u Srbiji. Premijer Vojislav Kostunica prisustvovao parastosu u crkvi Svetog Marka u Beogradu. Polozeni venci i cvece na grobove i spomen-obelezja stradalima

 

Polaganje venaca pored zgrade RTS koja je bila na meti NATO napada. Odgovornost za ovaj
zlocin ne lezi samo na NATO savezu vec i na tadasnjem rezimu koji je znao za pripremani napad
ali je svesno zrtvovao radnike TV Srbije radi sopstvenih interesa.


Sirom Srbije juce je, parastosima u svim pravoslavnim hramovima i polaganjem venaca i cveca na grobove stradalih i mesta gde su se dogodile najvece tragedije, obelezena osma godisnjica od pocetka 78-dnevne vazdusne intervencije NATO protiv SRJ 1999. u kojoj su poginula, prema podacima drzavnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, medju kojima 89 dece, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povredjeno.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica prisustvovao je parastosu koji je u crkvi Svetog Marka u Beogradu sluzio episkop hvostanski Atanasije. Parastosu su prisustvovali su i ministri Dragan Jocic, Zoran Stojkovic, Radomir Naumov, Aleksandar Popovic, Slobodan Vuksanovic, Slobodan Lalovic, sef Ekonomskog tima za Kosmet Nenad Popovic i pesnik Matija Beckovic.

- NATO bombardovanje SR Jugoslavije treba da nas uci da ubuduce mudroscu i pamecu, kao sto radimo sada, ne damo priliku onima koji su licemerno nazvali tu akciju "milosrdni andjeo", a veliki broj nasih gradjana je ostao bez zivota - prenela je Srna izjavu ministra Stojkovic posle parastosa. 
"
Juce je, u crkvi Svetog Nikole u Kotoru parastos drzao i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Predstavnici grada Beograda polozili su cvece na grob Milice Rakic na Batajnickom groblju, na spomen-obelezje u Ulici Jovana Marinovica, na mesto stradanja pripadnika Gardijske brigade i pacijenata KBC "Dragisa Misovic" i na spomen-obelezje "Zasto" u Tasmajdanskom parku, posveceno poginulim radnicima RTS. Odavanju pocasti radnicima RTS, koji su poginuli 23. aprila 1999. prisustvovalo je rukovodstvo RTS, na celu sa direktorom Aleksandrom Tijanicem.
Zanka Stojanovic, majka jednog od poginulih radnika TV Beograd, Nebojse Stojanovica, rekla je za agenciju Beta da su sve porodice nastradalih obelezene i ostecene. Delegacija SPS koju je predvodio predsednik te stranke Ivica Dacic, polozila je vence na Strazevici u beogradskoj opstini Rakovica, koja je vise puta razarana NATO projektilima.


Beogradske razglednice - scene koje su mnoge podsetile na
tri prethodna bombardovanja Beograda 1914, 1941, 1944


Socijalisti su juce odrzali i sednicu Glavnog odbora.

- Ono zbog cega je Srbija bombardovana 1999. godine i danas je aktuelno - to je pitanje Kosova. Medjunarodna zajednica je pokazala da joj nije problem ko je na vlasti u Srbiji vec kako da pomognu Albancima da dobiju nezavisnost - rekao je Dacic, a preneo Fonet.

Lider SPS je naglasio da je Srbiji, u ovom trenutku, potrebno drzavno i nacionalno jedinstvo i porucio da drzavno rukovodstvo Srbije ne sme da pristane na nezavisnost Kosova. Govoreci o NATO bombardovanju, Dacic je naglasio da su nasa vojska i policija pokazali nevidjeno herojstvo i ljubav prema otadzbini.

- I pored formiranja laznog suda u Hagu, oni za nas nikada nece biti ratni zlocinci vec ratni heroji - zakljucio je Dacic.

Delegacija Opstinskog odbora SPS Svrljiga, javila je Sina, polozila je cvece kod spomenika zrtvama fasizma u gradskom Spomen-parku. Srpska radikalna stranka saopstila je juce da, zbog hiljada nevinih zrtava agresije koja je sprovedena 1999. godine, "taj zlocin ne sme da se zaboravi, a zlocinci kat-tad moraju da odgovaraju pred licem pravde".

SRS konstatuje da je NATO agresija na Srbiju nastavljena drugim sredstvima i posle 1999. godine i da NATO danas pokusava da konacno otme Kosmet. U saopstenju za javnost, SRS je obecala gradjanima Srbije da "nikada nece dozvoliti" da NATO "i njihove sluge u Srbiji menjaju istoriju i zrtve proglase za zlocince, a zlocince za andjele i heroje".

Predstavnici borackih organizacija i SO Bor polozili su cvece i vence na Spomenik zrtvama NATO agresije na Srbiju. Sina je javila da je odata pocast dvadesetorici civila, vojnika i policajaca iz borske opstine, izginulih u tom ratu.

 
Mladic-Clark.jpg
Istorijska ironija: Generali Mladic i Klark razmenjuju generalske sapke u BiH pre 1995
General Mladic je optuzen za zlocine u ratu u Bosni, a general Klark otisao je na
margine istorije posto je NATO bombardovanje Srbije dozivljeno pre svega kao
Pirova pobeda NATO saveza, narocito nakon nastavka albanskog terora u prisustvu
NATO snaga na Kosovu i Metohiji. Osam godina nakon NATO bombardovanja celo rukovodstvo
tadasnjeg srpskog rezima je u Hagu, a Kosovom vladaju oni koji su sprovodili i spovode
nekaznjeno teror nad srpskim i nealbanskim stanovnistvom.


Osma godisnjica NATO bombardovanja Srbije

24. MART 1999 – 24. MART 2007. GODINE
www.spc.rs

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (nazvana Operacija Saveznicka sila), cesto pod nazivom "NATO agresija" trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine i deo je kosovskog rata 1996-1999. To je bilo drugo vaznije vojno uplitanje NATO-a posle bombardovanja bosanskih Srba u operacija "Namerna sila" 1995. godine i najveci vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

NATO je 24. marta 1999. godine u 20 casova poceo vazdusne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari prosirili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana tesko su osteceni infrastruktura, privredni objekti, skole, zdravstvene ustanove, medijske kuce, spomenici kulture, crkve, manastiri...

Ekonomski eksperti procenili su stetu na oko 30 milijardi dolara. Konacan broj zrtava zvanicno nije saopsten, a procene se krecu izmedju 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.

Fuel depot next to the Devet Jugovica bridge, 10km North-East of Pristina, Kosovo Post Office in Pristina

Scene NATO bombardovanja Srbije - ciljevi nisu bili samo vojni objekti kao sto je
javno govoreno u tadasnjim zapadnim medijima

Napadi su suspendovani 10. juna, posle potpisivanja vojno-tehnickog sporazuma o povlacenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije.

Motivi za NATO bombardovanje SRJ su mnogobrojni. Pre svega, NATO je zahtevao oruzanu intervenciju iz tog razloga, sto kroz Savet bezbednosti UN nisu uspele da izdejstvuju odluku za oruzanu intervenciju u SRJ zbog protivljenja Kine i Rusije, stalnih clanica sa pravom veta.

Iz tog razloga, NATO se odlucio na samostalnu oruzanu intervenciju, navodeci kao razlog da je delegacija Jugoslavije odbila da potpise ponudjeni sporazum u Rambujeu. Ponudjenim sporazumom je ozbiljno ugrozavan suverenitet SR Jugoslavije: zahtevan je ulazak NATO trupa na Kosovo i Metohiju i njihovo slobodno kretanje celokupnom teritorijom SRJ, i predvidjan referendum o samoopredeljenju na Kosovu i Metohiji kroz 3 godine ciji bi rezultati bili ”znacajan faktor” u odluci o konacnom statusu. Mnogi posmatraci su ovaj sporazum ocenili kao ultimatum za koji se unapred znalo da ga delegacija Jugoslavije ne moze potpisati.

Kao razlog za rat 1999. godine predstavljena je zastita Albanaca na Kosovu i Metohiji od etnickog ciscenja, kako navodnog dugorocnog tako i akutnog cesto opisivanog terminom ”humanitarna katastrofa”. Masovno bekstvo albanskog stanovnistva iz juzne srpske pokrajine zapocelo tek nekoliko dana posle pocetka bombardovanja.

Generalni sekretar NATO Havijer Solana 24. marta 1999. godine u oko 19.30 casova, samo desetak minuta posle poletanja veceg broja aviona iz baze NATO u italijanskom gradu Avijanu, objavio je da su zapoceli vazdusni napadi protiv vojnih ciljeva u SRJ. Bombardovanje je trajalo ukupno 77 dana.

Poslednji gadjani cilj na Kosovu i Metohiji bila je kasarna u Urosevcu, na koju je u sredu, 10. juna oko 19.35 sati ispaljeno pet projektila. "Posle toga nije bilo napada, vec samo preletanje aviona NATO nad Kosovom i Metohijom", rekao je dezurni u pokrajinskom centru za obavestavanje.

óĚÉËÁ:Bombardovanje-srj 1999 3.jpg
Ne ponovilo se - scene NATO bombardovanja Srbije zauvek ce ostati u pamcenju onih koji su ga preziveli

Kumanovski sporazum je vojno-tehnicki sporazum izmedju Medjunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") i vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.

Strane ovog Sporazuma potvrdjuju dokument koji je finski predsednik Ahtisari podneo, a ujedno ga odobrava i Narodna skupstina Srbije i Savezna vlada SRJ 3. juna 1999. godine. Sporazum ukljucuje razmestanje oko 45.000 vojnika na Kosovu i Metohiji, mahom iz zemalja NATO a pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog medjunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Strane dalje konstatuju da je Savet bezbednosti spreman da usvoji rezoluciju koja je u postupku, u vezi sa ovim prisustvima.

U napadima na SR Jugoslaviju NATO snage koristile su oko hiljadu letelica (lovci, lovci-bombarderi, bombarderi, spijunski avioni itd.), odnosno skoro ceo NATO savez (osim Islanda i Luksemburga - koji nemaju vazdusne snage, i Grcke, koja nije ucestvovala u bombardovanju). U spisak ne ulaze ni Madjarska, Ceska Republika i Poljska koje su se tek pridruzile NATO-u i nisu jos cinile deo vojnog aparata, mada je pred kraj rata na Kosmet poslata npr. i cesko-poljska bolnica. Najvecu vojnu zastupljenost imale su Sjedinjene Americke Drzave, mada su i ostale clanice imale nemalu ulogu u agresiji.

U bombardovanju je pogunulo oko 2.000 civila. Najvise poginulih bilo je u napadima na putnicki voz kod Grdelice 12. aprila (11), na kolonu albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila (75), na zgradu RTS-a u Beogradu 23. aprila (16), na Surdulicu 28. aprila (16), na putnicki autobus kod mesta Luzani 1. maja (23), na Nis kasetnim bombama 7. maja (20), i na kraju najtezi napad na civile, 14. maja na drugu kolonu albanskih izbeglica kraj Prizrena, sa 87 mrtvih. Napad koji je dobio najvecu medijsku paznju bio je napad 8. maja na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu, koji je izazvao veliku diplomatsku napetost izmedju vlada te drzave i SAD-a. U tom su napadu ubijena tri kineska sluzbenika ambasade. NATO savez je ovu navodnu gresku opravdao ”zastarelim mapama”. U Srbiji se do 1999. registrovalo izmedju 15.000 i 20.000 novih slucajeva kancera, da bi taj broj vec 2004. dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika.

Prema zvanicnim informacijama, gubici u redovima NATO bili su relativno niski, najvise zbog neispunjavanja pretnje kopnenom operacijom. Osim nekih prisilnih sletanja nekoliko ostecenih aviona F-15, britanskog Herjera i jednog A-10 sa ranjenim pilotom u Sarajevu i Skoplju, gubici su sledeci: 27. marta Jugoslovenska PVO srusila americki "nevidljivi" bombarder F-117 Nocni soko, sto je prvo obaranje takvog aviona stelt tehnologije. Pilot spasen 6 sati posle obaranja; 26. aprila u Albaniji pao americki helikopter AH-64 Apac, tokom trenazne misije. Dvojica pilota povredena; 1. maja pao americki AV-8B Harijer usled mehanickog kvara pri sletanju na nosac aviona. Pilot spasen; 2. maja americki F-16 srusen zapadno od Beograda. Pilot spasen; 5. maja u Albaniji pao americki helikopter AH-64 Apac. Dvojica pilota poginula; osim ovih gubitaka, treba dodati obaranja nekoliko desetina bespilotnih letelica (UAV) i krstarecih projektila.

O dnevnoj hronologiji dogadjaja videti http://sr.wikipedia.org

Image:F-16 tail.jpg
Istorija je puna paradoksa - Ostaci americkog stealth bombardera koji je srusen
nedaleko od Beograda 2 maja 1999. Danas vojne pilote vojske Srbije pocinju da
obucavaju NATO instruktori u okviru programa "Partnerstvo za mir" koji je samo
prvi korak ulaska Srbije u NATO - vojnu Alijansu koja je bombardovala nasu zemlju pre 8 godina.


KIM Info-sluzba ARHIVA VESTI
2004 Arhive: | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2005 Arhive: | Januar | Februar | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2006 Arhive: | Januar | Februar | Mart |
April | Maj| Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar| Decembar
2007 Arhive: | Januar | Februar| Mart

Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. KIM Info-sluzba izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku.

DISCLAIMER:
Stavovi u novinskim clancima i tekstovima kao i vest u biltenimai pripadaju autorima ili agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i ne mogu se smatrati zvanicnim stavovima ni KIM info-sluzbe ni Eparhije rasko-prizrenske. KIM Info-sluzba moli one koji prenose vesti iz nasih biltena da korektno navedu izvor vesti, koji je oznacen ispod naslova svake vesti ili teksta.


Nase informativne biltene i ostale informacije sa Kosova i Metohije mozete naci i na Web strani Info-sluzbe  KIM: http://www.kosovo.net/

Copyright 2006, KIM Info-sluzba

Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom