21. februar  2007. god.

KIM Info-bilten 21-02-07

Zapoceli razgovori o Ahtisarijevom predlogu za Kosovo i Metohiju

Srpski pregovarački tim odbacio je danas sve odredbe plana Martija Ahtisarija koje su u suprotnosti s teritorijalnim integritetom i suverenitetom Srbije. Kako se navodi u saopštenju pregovaračkog tima, objavljenom posle prepodnevnih pregovora u Beču, srpska delegacija je predložila alternativna rešenja zasnovana na ideji međunarodno garantovane suštinske autonomije u okviru Srbije.

21. februar 2007 (BETA, Tanjug, B92)

Pregovaracki timovi Beograda i Pristine od danas do 2. marta razgovarace u Becu o predlogu resenja koji je izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari pocetkom meseca predstavio obema stranama.  Kako je predvidjeno planom Kancelarije izaslanika UN za Kosovo (UNOSEK), Beograd i Pristina treba, u beckom „Austrija centru", u direktnim razgovorima da iznesu svoje komentare na Ahtisarijev dokument.  


Razgovori o predlogu Martija Ahtisarija u Centru Austrija u Becu, 21. feb 2007.

Prema dnevnom redu UNOSEK-a, prvog dana nove runde pregovora, u sredu, pregovaraci ce, na sastanku, kojim ce predsedavati Ahtisari i njegov zamenik Alber Roan, jos jednom biti upoznati s predlogom.  Inace, ovo je prvi put da Ahtisari predsedava jednim sastankom na ovom nivou, jer je tehnicke pregovore do sada prepustao iskljucivo Roanu. Prvog dana pregovora, na dnevnom redu bice opsti deo Ahtisarijevog predloga.   

Taj opsti deo dokumenta je, prema izjavama zvanicnika Srbije, potpuno neprihvatljiv za srpsku stranu jer predlaze obelezja za Kosovo koja ukazuju na buducu nezavisnost. To je u suprotnosti sa srpskim Ustavom u kojem je Kosovo definisano kao stastavi deo Srbije.  Drugog dana, u cetvrtak, pregovori se nastavljaju o Aneksu 1 i 2, to jest predlogu Ustava i pravima zajednica, i  Aneksom 4 koji se odnosi na pravosudni sistem.  

U petak pregovaracki timovi iznece svoje komentare na Aneks 6 i 7, koji se ticu ekonomije i vlasnistva. Nakon pauze za vikend, ova runda pregovora se nastavlja u utorak razmatranjem Aneksa 3, koji se tice decentralizacije.  

Inace, ponedeljak se ostavlja otvoren za eventualna dalja razjasnjenja. Kako Ahtisari toga dana nece biti u Becu, jer ucestvuje na jednoj konferenciji u Berlinu, ponedeljak je ostavljen kao dan tokom kojeg, ukoliko se ukaze potreba, postoji mogucnost za odrzavanje sastanka.  

U sredu slede razgovori o Aneksu 5 o verskom i kulturnom nasledju, o Aneksima 9 i 10, koji se ticu buduceg civilnog medjunarodnog prisustva,  Aneksu 11 o medjunarodnom vojnom prisustvu i Aneksu 8 o sektoru bezbednosti.  

Pregovori se zavrsavaju u petak 2. marta razmatranjem Aneksa 12 o implementaciji predloga resenja.  Inace, pregovori o buducnosti Kosova, prema planu UNOSEK, trebalo bi da se okoncaju drugom rundom, ovog puta na visem nivou, 10. marta, na kojem ce  jos jednom biti sagledan celokupan Ahtisarijev predlog.  Portparol UNOSEK Remi Durlo rekao je Tanjugu da su Beograd i Pristina zvanicno potvrdile svoj dolazak na pregovore u Bec, kao i da ce obe strane doputovati s velikim brojem clanova delegacija.  

Tako je Beograd, prema njegovim recima, za predstojecu rundu pregovora prijavio cak 35 ucesnika. S obzirom na to da u sali za pregovore moze da sedi po 10 clanova delegacija, ucesnici pregovora ce se smenjivati u zavisnosti od tema.  

I Pristina je najavila veliki broj ucesnika, tako da je za prva tri dana prijavljeno 20 clanova delegacije, koje ce u tom delu pregovora predvoditi Veton Suroi.  Naglasivsi da Beograd i Pristina na ovom sastanku treba da iznesu svoje komentare na Ahtisarijev predlog, Durlo je dodao da postoji mogucnost za izvesne izmene predloga, ali ne i njegovih glavnih principa.  "Za izmenu predloga potrebno je da komentar bude konstruktivan i prihvatljiv za drugu stranu", rekao je Durlo.  On je precizirao da ce izmene sigurno uslediti u vidu pojasnjavanja elemenata predloga, ali da nije za ocekivati promena glavnog dela dokumenta.  Durlo je ujedno podsetio da su Ahtisari i Roan, u raznim izjavama, istakli da ne treba imati iluzija da su znacajne izmene moguce.

DRZAVNA DELEGACIJA SRBIJE:

U toku nekoliko narednih dana, kada ce biti raspravljano o pojedinim aneksima predloga Marti Ahtisarija, srpsku stranu ce predstavljati devetoclani pregovaracki tim koji predvode koordinatori Slobodan Samardzic (savetnik predsednika Vlade Srbije) i Leon Kojen (savetnik predsednika Republike). U timu su jos Aleksandar Simic, savetnik srpskog premijera, Dusan Batakovic i Dusan Spasojevic, savetnici predsednika Srbije, Sanda Raskovic-Ivic, predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Clanovi tima su i Marko Jaksic, predsednik Zajednice srpskih opstina i naselja Kosova i Metohije, Goran Bogdanovic, predstavnik Srpske liste za Kosovo, kao i Tomas Flajner, stalni savetnik tima.

U zavisnosti od teme razgovora predvidjena je mogucnost da se u razgovore po potrebi ukljuce i clanovi ekspertskog dela: Sasa Stankovic iz Vojnogeografskog instituta, Gordana Markovic, direktorka Zavoda za zastitu spomenika kulture, Bosko Mijatovic i Boris Begovic, clanovi ekonomskog tima, a ispred SPC episkopi Srpske pravoslavne crkve Irinej, Artemije i Teodosije. Medju strucnjacima beogradskog tima su i Gordana Matkovic, Dragor Hiber, Dusko Celic, Milorad Todorovic, Dejan Popovic. U ekspertskom delu delegacije Beograda su i Nenad Popovic, sef Ekonomskog tima za Kosovo i jug Srbije, Marko Paunovic, kao i Ana Gligorijevic, viceguvernerka Narodne banke Srbije, Vesna Dzinic, direktorka Uprave za trezor i Slobodan Vukicevic, ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova.


Završna runda pregovora

21. februar 2007. | 07:16 -> 18:15 | Izvor: B92, FoNet, Beta 
Beč -- U Beču su počeli pregovori Beograda i Prištine o planu Martija Ahtisarija za rešavanje statusa Kosova, koji će trajati do 2. marta.


O suverenitetu Srbije na Kosovu i Metohiji nema pregovora
Clanovi srpskog pregovarackog tima u Becu

Izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari izjavio je na konferenciji za novinare posle prepodnevnog dela razgovora da današnji pregovori predstavljaju još jednu šansu da se na osnovu njegovog nacrta predloga napravi napredak. On je naveo da ovo nije početak pregovora, iako, podsetimo, Beograd ocenjuje da su pregovori tek na početku, bar što se tiče statusa.

Ahtisari je rekao i da prepodnevna sesija predstavlja dobar početak i daje mogućnost za dijalog. "Verujem da obe strane ne očekuju da će njihov predlog odmah prihvatiti druga strana, ali je bitno šta će ona reći na taj predlog", rekao je on.

Ahtisari ne veruje da je moguć kompromis po pitanju statusa, ali smatra da treba napraviti razliku između statusnog i ostalih pitanja.

"Ako dobro pogledate dokument, dve trećine se bavi nealbanskom zajednicom i njihovim životom na Kosovu. Što se tiče statusa, ništa se nije promenilo i ne postoje naznake da će se strane pomeriti sa pozicija na kojima se nalaze", rekao je on.

Srpski pregovarački tim odbacio je danas sve odredbe plana Martija Ahtisarija koje su u suprotnosti s teritorijalnim integritetom i suverenitetom Srbije.

Kako se navodi u saopštenju pregovaračkog tima, objavljenom posle prepodnevnih pregovora u Beču, srpska delegacija je predložila alternativna rešenja zasnovana na ideji međunarodno garantovane suštinske autonomije u okviru Srbije.

"Srpska delegacija je predstavila alternativna rešenja bazirana na ideji međunarodno garantovane suštinske autonomije u okviru Srbije", navodi se u saopštenju.

Šefovi srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić naglasili su da su pregovori bez ikakvih rokova jedino rešenje koje može voditi ka istinskom dogovoru i regionalnoj stabilnosti Balkana

Kojen i Samardžić su naglasili da je Srbija spremna na kompromis i mirno rešenje pitanja Kosova, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da se čeka srpska delegacija da izloži stavove Srbije na sve aspekte Ahtisarijevog plana, naročito u osnovnim principima koji sadrže ideje i rešenja o kojima se malo ili nimalo razgovaralo tokom statusnog procesa.

Razgovori na kojima timovi Beograda i Prištine iznose svoje primedbe na plan počeli su u 10 sati u "Centru Austrija" u Beču.

Podsetimo, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija je 2. februara Beogradu i Prištini predstavio svoj predlog rešenja statusa Kosova, u kojem nema reči "nezavisnost", ali na osnovu kojeg bi Kosovo imalo sve atribute nezavisne države i moglo bi da pristupa međunarodnim organizacijama.

Ahtisari je tada rekao da će biti precizan u vezi sa statusom Kosova u konačnoj verziji svog predloga, koju će, posle pregovora u Beču, uputiti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji će i doneti konačnu odluku o tome.

Član beogradskog pregovaračkog tima Aleksandar Simić izjavio je da su današnji razgovori pokazali da na argumente Beograda Priština nema protivargumente. "Od Ahtisarija smo čuli da je on u narednim danima spreman da razgovara o tome kako, na svaki način, doći do kompromisnih rešenja", kaže on.

Član pregovaračkog tima Prištine Veton Suroi izjavio je da su predstavnici Beograda danas u Beču izneli predloge kojima se menja suština plana Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova.

"Srbija želi da upravlja Kosovom kao autonomnom pokrajinom, a to je i bio osnovni razlog sukoba, ko će upravljati Kosovom", rekao je Suroi na konferenciji za novinare po završetku današnje runde bečkih razgovora s predstavnicima Beograda. 


Lavrov: Potrebno kompromisno resenje za Kosovo

Sergey Lavrov. Photo by Mikhail EvstafievMOSKVA, 21. februara 2007. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov danas je ponovo naglasio da Rusija smatra da je za Kosovo potrebno da Beograd i Pristina postignu kompromisno resenje.

"Mogu da potvrdim nas stav da kosovsko pitanje mora biti reseno kompromisom i da obe strane moraju da se dogoovre oko njega", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi, a prenela agencija Interfaks.

Na pitanje da li je Rusija spremna da iskoristi pravo veta u Savetu bezbednosti UN ukoliko Beograd ne pristane na plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, Lavrov je rekao da nikakav nacrt rezolucije o Kosovu nije podnet.

U Becu je danas pocela finalna runda pregovora Beograda i Pristine o planu Martija Ahtisarija u kome se ne pominje rec nezavisnost ali na osnovu koga ce Kosovo imati sve atribute nezavisne drzave.

Prvog dana razgovora, pregovaracki timovi su ostali cvrsto pri svojim, suprotstavljenim, stavovima, a sam Ahtisari je rekao da se, kada je rec o pitanju statusa Kosova "nista nije promenilo i nema naznaka da su se strane pomerile u svojim stavovima"


Simic: Ne ocekujem promene u prvoj rundi pregovora u Becu  

BEOGRAD, 20. februara (Tanjug) - Ne ocekujem da se sustina predloga Martija Ahtisarija, koji predstavlja pokusaj bespravnog rasparcavanja Srbije, promeni u predstojecoj rundi pregovora u Becu, izjavio je clan pregovarackog tima Srbije i savetnik premijera Vojislava Kostunice  Aleksandar Simic.   

On je za danasnje "Vecernje novosti" rekao da "treba da budemo realisticni i bez iluzija", dodavsi da to da nece doci do sustinskog zaokreta u predlogu, najbolje ukazuju izjave samog finskog diplomate Martija Ahtisarija i njegovih saradnika koje su dosle neposredno posle predstavljanja predloga.   

Simic je dodao da "pre svega misli na izjave da se plan moze promeniti samo ukoliko se sa tim saglase separatisti sa Kosova i Metohije i samo u onim delovima iza kojih i oni stanu".    

"Zakljucak je nedvosmislen: da ne razmisljaju o promenama najspornijih delova koji Kosovu daju nezavisnost, odnosno koji predvidjaju otimanje 15 odsto Srbije i stvaranje druge albanske drzave na teritoriji nase zemlje, clanice UN", rekao je on.   

Simic je naveo da ga hrabri "snazan i odlucan stav Evropske unije i Rusije da se u Becu pregovori izmedju srpske i albanske strane sustinski nastave, a ne da predstavljaju puku predstavu sa 'zamazivanjem ociju' i unapred zacementiranim krajem".  

Prema njegovim recima uverenje - vodilja na pregovorima bice da "gola sila i pretnje nasiljem ipak ne mogu na kraju da odnesu prevagu nad pravom i nad pravdom".   

"Uveren sam i da iza te argumentacije jedino moze da stane savremeni svet i sve demokratske drzave". On je najavio da delegacija Beogrda "nece propustiti da iznese sve jasne i konkretne elemente sustinske autonomije Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije".   

"Nasa država ima jasan i detaljan plan za autonomiju, i to moze da bude predmet pregovora i kompromisa. A kompromis i moze da bude jedan jedini rezultat pravih pregovora".   

"Sigurno je da je prvi deo pregovora najvazniji i on se odnosi na opste elemente plana. Tokom njega, iznecemo stav da su svi delovi Ahtisarijevog predloga koji se odnose na status Kosova, za Srbiju apsolutno neprihvatljivi. Od tog prvog dela pregovora, sigurno ce da zavisi i dalji tok becke runde".   

On je naveo da bi bilo najbolje da to budu pregovori, a ne "konsultacije", koje bi bile jasan znak da neko zeli da zaobidje ne samo Srbiju nego i Savet bezbednosti UN.   

"Ne bi bilo dobro da, posle 'predstave', Ahtisari saopsti da kompromis nije moguc, kako bi sto pre izasao pred SB UN. Jer, svaki izlazak bez kompromisa pred taj organ, predstavlja izbegavanje resenja. Ocigledno je da SB UN nece prihvatiti resenje kojim nisu obe strane zadovoljene", kazao je Simic. 


Dušan T. Bataković, član beogradskog pregovaračkog tima i savetnik predsednika Srbije

DANAS, 21. FEBRUAR 2007.

Nema razloga da se današnji bečki razgovori smatraju finalnim

Prelazna faza u traženju optimalnih rešenja: Dušan Bataković

Jelena Tasić
Beograd - Državni tim Srbije za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije za nastavak bečkih pregovora pripremio je veliki broj amandmana na ceo plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, od opšteg dela do aneksa, u kojima će insistirati da se Ahtisarijevi predlozi usaglase s autonomnim pravima Pokrajine, odnosno sa suštinskom autonomijom koju sugeriše Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Istovremeno, kao jasan odgovor na pojedine diskriminišuće elemente Ahtisarijevog predloga predložićemo ojačane nadležnosti za srpsku zajednicu da bi se na dužu stazu sprečilo osipanje i nestanak nealbanskog stanovništva.

Naši su predlozi u potpunosti usaglašeni s važećim evropskim standardima u ovim domenima, uz pomenute određene pojačane nadležnosti, kao opravdano reagovanje na nepromenjeno stanje diskriminacije, imovinske i lične nesigurnosti na terenu - objašnjava za Danas Dušan T. Bataković, član beogradskog pregovaračkog tima i savetnik predsednika Srbije uoči današnjeg nastavaka bečkih pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu KIM.

Ispunjenje zahteva i besa
U delu stručne javnosti izazvali ste nezadovoljstvo kada ste u Beču dali "besu" da će Beograd vratiti Prištini arheološke eksponate, što se našlo i u Ahtisarijevom predlogu. O čemu je reč i i šta su glavne primedbe Beograda na Aneks plana koji se tiče zaštite crkvene i kulturne baštine?

- Mi smo jasno stavili do znanja albanskim partnerima u Beču da smo spremni da vratimo pozajmljene arheološke artefakte muzejima u Pokrajini pod jasno definisanim uslovima. To znači nedvosmislenim prihvatanjem potpisivanja sporazuma koji se tiče zaštićenih zona za crkve, manastire i pojedine objekte kulturne baštine, zatim oko restitucije imovine i niza drugih preduslova koji Aneksom Ahtisarijevog predloga o zaštiti crkvene baštine nisu ispunjeni. Ovaj naš predlog i dalje važi, ali samo u slučaju da albanska strana potpuno prihvati naše javno iznete i u Beču diskutovane zahteve. Ahtisarijev plan, međutim, nudi mnogo manje od onoga što je Unmik garantovao Visokim Dečanima kada je za njih uspostavio posebnu zaštićenu zonu, uz mnoge dodatne uslove koji, recimo, dozvoljavaju izgradnju objekata u blizini manastira, pod uslovom da su manje visine od samih zaštićenih objekata crkvene i kulturne baštine. Manastir Visoki Dečani ima visinu od blizu 40 metara. Znači li to da će, čitanjem relativizujućih članova Ahtisarijevog aneksa o baštini, moći da se u neposrednoj blizini ove svetinje podigne objekat visok 39 ili 38 metara, a da bude kazino, kockarnica, hotel, fabrika, restoran, kamenolom... Zastrašujuće. Šta onda sleduje drugim manje značajnim verskim, duhovnim i kulturnim središtima.

 Ako Marti Ahtisari i njegov zamenik Alber Roan unapred kažu da je "kompromis vrlo malo moguć", šta očekujete od predstojećih pregovora?

- To je nekakav novi pristup pregovaračkom procesu, kakav dosad nigde nisam zapazio, a koji nesumnjivo prevazilazi moja skromna praktična iskustva i nešto ekstenzivnija teorijska znanja o međunarodnom posredovanju. Ljudi bez diplomatskog takta bi verovatno na to rekli - nečuveno.

 Da li je, bez obzira na jasan stav Rezolucije usvojene u Skupštini Srbije, odlazak i učešće na bečkim konsultacijama u neku ruku "šminkanje" i u krajnoj liniji prihvatanje Ahtisarijevog dokumenta?

- Kod nas postoji potpuno nerazumevanje koncepta konstruktivnog traženja kompromisa. Nema nikakvog razloga da se predstojeći razgovori smatraju finalnim, već samo jednom prelaznom fazom u traženju optimalnih rešenja, prihvatljivih podjednako za Beograd i Prištinu. U suprotnom, nema konstruktivnog rešenja, a dalja odlaganja nikome nisu od koristi.

 Kako komentarišete ocene analitičara da je skupštinska Rezolucija više namenjena "kućnoj upotrebi" i za pokriće pregovaračkom timu, nego što može da utiče na pregovore? Tvrdi se da je, recimo, nemoguće brisanje Ahtisarijeve odredbe kojom se KIM daje pravo da traži prijem u međunarodne organizacije.

- U našoj državnoj platformi postoji predlog da KIM dobije pravo da, uz saglasnost Beograda, bude primljeno u međunarodne, ali samo finansijske organizacije, jer takvih primera već ima drugde u svetu. Naravno da je u tom smislu, bez obzira na kućnu ili spoljnu upotrebu, neprihvatljiv prijem u UN.

 Šta je odgovor na pitanje koje se više puta čulo sa skupštinske govornice prošle nedelje, šta će Srbija uraditi ukoliko dođe do unilateralnog priznavanja KIM kao nezavisne države? Platforma DSS za pregovore o vladi koja je nudila neka rešenja nije ušla u Rezoluciju.

- Čini mi se da je ta nesrećna platforma već posle prve konsultacije o novoj vladi bila hitro napuštena. Unilateralno priznanje, s druge strane, nije isključeno, kao ni bilo šta drugo u životu, ali je malo verovatno da postoji pretežna spremnost u SB i u Generalnoj skupštini UN za takve riskantne i dalekosežne štetne odluke. Prema signalima koje dobijamo raspoloženje je upravo suprotno. Čak ni među muslimanskim zemljama, poput Turske, nema spremnosti za jednostrano priznanje KIM kao novog državnog prostora koji pretežno naseljavaju građani muslimanske veroispovesti, kako se pogrešno spekulisalo. Siguran sam da su protiv takvog nepromišljenog političkog gesta ne samo ugledne evropske države poput Španije, Grčke, Rumunije, Poljske, Slovačke, ili Italije, nego i sve druge među nestalnim članicama SB, kao što su veoma važna i uticajna država poput Južne Afrike ili Grupe 77 zemalja i par ekselans evropska država poput Belgije. Zbog toga od naše diplomatije, pre svega od multilaterale i naše misije u Njujorku, očekujemo da neumorno radi s državama u SB, kako stalnim tako i s nestalnim članicama. Da proaktivno afirmiše naše stavove i dnevno brifuje sve značajne i uticajne, manje ili više dobronamerne ili nedobronamerne članice UN koje ozbiljno brine budući status KIM.

 Bez obzira na razne spekulacije Zapada o ponašanju Moskve poslednjih nedelja, da li je zaista moguće izbeći Rusiju u rešavanju kosovskog pitanja?

- Rusija je veoma važna sila, s rastućim uticajem u svetu koji je ponovo multipolaran, a što se kod nas, obrvanih nasleđem nedavne prošlosti, još uvek nedovoljno opaža. Upravo zbog toga moramo raditi sa svim partnerima iz Kontakt grupe koja svojim sastavom reljefno izražava tu novu multipolarnost. Srbija je danas demokratska zemlja. Ne treba očekivati ponavljanje pokušaja da se, kako je to neuspešno, kratkovido i po državne i nacionalne interese katastrofalno svojevremeno nastojao Milošević, igra na kartu podele među silama koje donose važne međunarodne odluke.

 Predlog da se parlamentarni izbori u Srbiji održe uoči početka pregovora odbačeni su, između ostalog, zbog toga što je procenjeno da bi to vodilo u uslovnu nezavisnost KIM, jer međunarodna zajednica ne bi čekala na konstituisanje vlade. Da li sada postoji ista opasnost? Koliko je samo Ahtisari kriv što je došao s predlogom rešenja nepozvan i u nevreme, ili Beogradu možda fali politička dalekovidost, ili je nešto treće u pitanju?

- Podsetio bih da je Marti Ahtisari u ranu jesen prošle godine, kada još nije bilo nagoveštaja skorih izbora u Srbiji, iznenada prekinuo pregovore i zatim najavio povremene, malo obavezujuće konsultacije s Beogradom i Prištinom. Pri tom su izostali pregovori o suštinski važnom pitanju bezbednosti, pregovori koji su upravo iz Unoseka u Beču bili više puta prethodno najavljivani.

 Ukoliko Unosek odluči da se pregovori 10. marta vode na najvišem nivou, ko će u ime Beograda da pregovara?

- Delegaciju će, verovatno, u konsultaciji s Narodnom skupštinom odrediti predsednik Srbije.

 Koliko su tačne priče da, iako podela KIM zvanično nije tema, pojedini međunarodni krugovi Beogradu nude i do 30 odsto teritorije Pokrajine?

- To su zaista samo spekulacije, iako ima uticajnih ljudi iz međunarodne zajednice koji su povremeno, uglavnom veoma oprezno, pokretali tu temu. Činjenica jeste da Srbi na KIM naseljavaju bar 33 odsto teritorije i da imaju legitimna prava da na tim prostorima, saglasno važećim evropskim standardima i pojedinim direktnim ili posrednim preporukama proizašlim iz zabrinjavajuće loših i za Evropu neprihvatljivih uslova života (što se videlo i iz Preporuke jednog od prethodnih izvestilaca UN ambasadora Kaia Ejdea), organizuju svoj život uz poštovanje njihovih ljudskih, građanskih i vlasničkih prava, uz nedvosmislena autonomna prava koja nisu ni etnički niti verski, već pre svega kulturno i lingvistički motivisana. Suprotstavljene zajednice na KIM oštro razdvajaju upravo jezičke barijere. Pravo na vlastitu kulturu i jezik je, prema međunarodnim standardima, jedno od osnovnih, neotuđivih ljudskih prava, a iz toga proističu i mnoge druge kulturne i političke potrebe. Kada se tome dodaju na KIM neprevaziđeni, već samo privremeno primireni bezbednosni rizici s prikriveno institucionalizovanom diskriminacijom, kakav je i nametnuto svođenje Srba na manjinu premda su oni konstitutivan narod jer taj status nikako ne zavisi samo od brojčane snage određene zajednice, onda ni mnoge druge sada odsutne političke opcije kod određenih međunarodnih činilaca nisu do kraja isključene. Mi smo, međutim, obavezni da se držimo usvojene Platforme pregovaračkog tima i Rezolucije Skupštine Srbije u predstojećim razgovorima.



Koliko je Pristina do sada vodila brigu o ljudima na Kosovu?
Clanovi delegacije Kosovskih Albanaca, 21. februar 2007.


Suroi: Beograd ne vodi racuna o ljudima, vec o teritoriji

NOVI SAD, 21. februara 2007. (Beta) - Clan pregovaracke delegacije Kosova Veton Suroi izjavio je da iz Beograda do sada nije stigao nijedan predlog koji bi u sredistu paznje imao poboljsanje zivota kosovskih Srba.

"Koncept srpske delegacije stalno je bila teritorija, a ne ljudi. Kao da se nista na politickoj mapi Beograda nije promenilo od devedesetih godina proslog veka", rekao je Suroi za danasnji novosadski "Dnevnik".

Dodao je da je rec o istim pricama o granicama koje su se mogle cuti od sukoba i nesporazuma Srbije sa Slovenijom i Hrvatskom, pa sve do Crne Gore.

"Stalno isti argumenti, isti zaveti", ocenio je Suroi i optuzio zvanicni Beograd da ucestvuje u stvaranju "kolektivne psihoze" kod kosovskih Srba.

Alim zaista iskreno verujem u kosovske Srbe, oni su hrabri ljudi, oni su ostali na Kosovu uprkos svim nevoljama i teskoj situaciji u kojoj su se nasli, kazao je Suroi.

Prema njegovim recima, Srbi moraju ostati u svojim kucama i na svojim ognjistima, jer je Kosovo i njihov dom.

Suroi je rekao da razume zebnju Srba, ali je ocenio da ce nakon uspostavljanja nezavisnog Kosova tenzije u drustvu biti "neuporedivo manje", a kosovske Srbe ce prihvatiti i onaj deo albanske populacije koji na njih sada gleda kao na prepreku nezavisnosti.

"Prihvatice ih kao vazan deo kosovskog drustva, deo koji ima svoju bogatu kulturu i nesporan identitet", kazao je Suroi.

On je naveo je da mu politika Beograda lici na "nevidjeno manifestovanje drzavno-politickog mazohizma".

"Za sve sto se dogodilo na Kosovu kriva je Miloseviceva politika i tok drustva koji je tu i takvu politiku podrzavao. Zato i ne shvatam kako moze Srbija, koja je ustala protiv te politike, sada da prihvata sve Miloseviceve neuspehe kao svoje", kazao je Suroi.


Hronologija pregovora o Kosovu

BEOGRAD, 20. februara 2007. (Beta) - U Becu sutra pocinju finalne runde pregovora predstavnika Beograda i Pristine o predlogu statusa Kosova specijalnog izaslanika UN Marti Ahtisarija.

Ahtisari je 2. februara ove godine Beogradu i Pristini predstavio predlog resenja statusa Kosova u kojem se ne spominje "nezavisnost", ali na osnovu kojeg bi Kosovo imalo atribute nezavisne drzave i pristup medjunarodnim organizacijama.

Skupstina Srbije usvojila je prosle nedelje, na predlog Vlade Srbije, Rezoluciju kojom se odbacuju svi stavovi iz Ahtisarijevog predloga, a kojima se "krsi suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kao medjunarodno priznate drzave".

Usvojena Rezolucija je osnova za nastup pregovarackog tima Srbije u Becu.

Prva runda finalnih pregovora trebalo bi da traje od 21. februara do 2. marta. Zavrsna runda razgovora bice odrzana 10. marta.

Posle razgovora u Becu, specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari ce predloziti konacnu verziju svog plana za status Kosova i uputiti Savetu bezbednosti UN (SB UN) koji ce doneti konacnu odluku o tome.

Dajemo hronologiju dosadasnjih pregovora o statusu Kosova:

- 24. oktobra 2005. - SB UN odobrio pocetak pregovora o buducem statusu Kosova.

- 11. novembra 2005. - SB UN imenovao bivseg predsednika Finske Martija Ahtisarija za izaslanika UN u pregovorima o statusu Kosova.

2006.

U januaru je Kontakt grupa za Kosovo donela smernice za pregovore i zauzela stav da ne moze biti povratka na stanje pre 1999, podele Kosova, niti njegovog pripajanja nekoj trecoj zemlji.

- 20. februara - Zvanicno poceli direktni pregovori Beograda i Pristine. Tema razgovora bila je decentralizacija vlasti na Kosovu i prenosenje nadleznosti iz vise oblasti svakodnevnog zivota.

Skupom je predsedavao zamenik specijalnog izaslanika UN za pregovore Alber Roan, a Beograd i Pristinu predstavljale su osmoclane delegacije.

Prvi razgovori zavrseni su bez konkretnih dogovora, ali je Alber Roan rekao da je postignut uspeh sto je doslo do direktnog susreta i usaglasavanja stavova u nekoliko tacaka.

- 17. mart - Tema druge runde pregovora bila je finansiranje srpskih opstina, njihovo medjusobno i povezivanje sa vlastima u centralnoj Srbiji, o cemu su dve delegacije iznele razlicite stavove.

- 3. aprila - Kancelarija specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija (UNOSEK) sacinila je dokument, koji je trebalo da pomogne priblizavanju stavova dveju strana na ovom, trecem susretu, ali konkretan dogovor nije postignut.

- 4. i 5. maj - Razgovarano je o formiranju novih opstina u Pokrajini. Beograd i Pristina nisu postigli kompromis, pa je najavljen dalji rad sa ekspertima o spornim pitanjima.

- 23. maj - Peta runda pregovora, posvecena zastiti verskog i kulturnog nasledja na Kosovu, ocenjena je kao korisna. Delegacije su se slozile da je neophodna fizicka zastita kulturnih i verskih spomenika, ali su ispoljene razlike u konceptima te zastite.

- 31. maj - Prvi ciklus direktnih statusnih pregovora zavrsen je sestom rundom pregovora o ekonomskim pitanjima, koja je generalno ocenjena kao najteza do tada.

- 20. juna - U Njujorku je odrzana sednica SB UN posvecena Kosovu. Izvestaj o stanju u Pokrajini podneo je tadasnji sef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, a stav Beograda iznela je predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Raskovic-Ivic.

- 13. jul - Marti Ahtisari je izvestio clanove SB UN o toku pregovora i o svojoj nameri da organizuje politicki sastanak na visokom nivou. Na odvojenim sastancima govorili su i premijer Srbije Vojislav Kostunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

- 24. jul - U Becu su odrzani prvi direktni pregovori najvisih zvanicnika vlasti o statusu Kosova, koje je vodio Marti Ahtisari.

Predsednik Srbije Boris Tadic i premijer Vojislav Kostunica zauzeli su se za siroku autonomiju Kosova kao kompromisno resenje za buduci status Pokrajine, a kosovski predsednik i premijer, Fatmir Sejdiu i Agim Ceku, za nezavisnost i da Kosovo sto pre postane drzava.

- 7. i 8. avgust - Na osmoj rundi pregovora dve strane su ostale na pocetnim pozicijama o nadleznosti novih opstina sa srpskom vecinom, a i razgovori o pravima manjina zavrseni su bez napretka.

- 7. i 8. septembar - Centralne teme devete runde pregovora bile su formiranje novih opstina na Kosovu i pitanje Kosovske Mitrovice, kao i zastita crkava i manastira i zastita prava nacionalnih zajednica. Ni na ovom susretu nije doslo do velikih pomaka.

- 15. septembar - Deseta runda pregovora, na kojoj je nastavljen razgovor o decentralizaciji, nije dala znacajnije rezultate.

Posle ovog sastanka predsedavajuci Alber Roan je izjavio da nacin na koji su do tada vodjeni pregovori Beograda i Pristine ne moze dovesti do uspeha.

- 20. septembar - Kontakt grupa je ovlastila glavnog medjunarodnog pregovaraca Martija Ahtisarija da pocne izradu sveobuhvatnog resenja za status Kosova.

- 19. oktobar - UN su produzile mandat svom specijalnom izaslaniku za pregovore o statusu Kosova do juna 2007. godine. Saopstavanje predloga za resenje Kosova, predvidjeno za kraj 2006. godine, odlozeno je za februar 2007. zbog parlamentarnih izbora u Srbiji.


Rusija i Kosovo

MOSKVA, 20. februara (Tanjug) - Zvanicna Moskva dosledno istice da svaki plan za Kosovo mora biti prihvatljiv za Srbiju i upozorava da ce, u suprotnom, upotrebiti veto u Savetu bezbednosti, preneo je danas Rojters, uz ocenu zapadnih diplomata i analiticara da bi Rusija u konacnom ishodu ipak mogla biti spremna i na neku vrstu trgovine.  

Kremlj, navodi britanska agencija u analizi pred sutrasnji nastavak pregovora o Kosovu u Becu, pored toga sto se protivi planu kojim se otvara put nezavisnosti Kosova, smatra i "da se stvari odigravaju suvise brzo".   

"Potrebno je da se strpljivo radi na priblizavanju stavova dve strane", citira Rojters portparola Kremlja Dmitrija Peskova.  

"U suprotnom, ako pokusamo da isforsiramo jedno ili drugo resenje, ignorisuci jednu ili drugu stranu, onda kao rezultat necemo resiti problem, vec cemo stvoriti njegovu novu dimenziju", dodao je Peskov.  

Peskov, medjutim, dodaje da je "i suvise rano govoriti" o tome da li ce Rusija iskoristiti pravo veta u Savetu bezbednosti.  Uticajni predstavnici ruske spoljne politike, medjutim, kako prenosi britanska agencija, kazu da ce Moskva to uciniti ako bude potrebno.  

"Nadam se da nasi partneri imaju mudrosti da ne insistiraju na prenosenju tog pitanja pred Savet bezbednosti, jer ce Rusija i Kina, u tom slucaju, biti obavezne da upotrebe veto", rekao je Rojtersu sef Komiteta Dume za spoljne poslove Konstantin Kosacov.  Kremlj je, navodi dalje britanska agencija, upozorio da bi davanje nezavisnosti Kosovu  predstavljao opasan presedan, koji bi ohrabrio separatiste sirom Evrope.  

Agencija Rojters ocenila je u analizi da bi plan izaslanika UN ruskom predsedniku Vladimiru Putinu mogao da pruzi priliku da pokaze svoju "sve samopouzdaniju spoljnu politiku".  Analiticari i zapadne diplomate, ipak, veruju da ce "konacan ishod biti trgovina u zamenu za neke druge ustupke".  

"Mislim da je neka vrsta sporazuma moguca", smatra urednik lista "Rusija u svetskoj politici" Fjodor Lukjanov.  "Putin nema zelju za tom vrstom eskalacije napetosti u odnosima sa SAD", dodao je on.  Rojters ukazuje i na zabrinutost pojedinih krugova u Evropi da bi Moskva mogla da iskoristi autonomiju za Kosovo kao presedan za nezavisnost separatista u bivsim sovjetskim republikama Gruziji i Moldaviji, koji uzivaju podrsku Kremlja.  

Agencija podseca na izjavu sefa nemacke diplomatije Frank-Valtera Stajnmajera da "medjunarodna zajednica smatra da Kosovo ne moze biti model koji se moze primeniti na konflikte u Gruziji".  

Prema misljenu Lukjanova, stvarni interes Rusije jeste da Kosovo pruzi priliku Moskvi da istakne novopronadjeno samopouzdanje na medjunarodnoj sceni, u svetlu sve veceg  bogatstva dobijenog od nafte.  "Rusija, svim svojim postupcima, pocev od Kosova ... pokusava sa uzvikne:'Dosta je. Vratili smo se. Ako mislite da mozete radite sve bez nas, zaboravite na to. Tome je dosao kraj'", navodi Lukjanov.  

Za sada, taktika Rusije jeste odlaganje uz istovremeno nastojanje da osigura takvu poziciju u sred medjunarodnog procesa oducivanja o Kosovu, rekao je jedan zapadni diplomata, prenosi Rojters.  

"Ono sto oni zele jeste vise vremena. Oni ne vide potrebu za zurbom", rekao je taj neimenovani diplomata.  Prema njegovim recima, ultimativna cena ruskog pristanka na plan za Kosovo mogla bi da obuhvati sporazume o Iranu i Severnoj Koreji, gde Moskva pokusava da se odupre naporima SAD za uvodjenje ostrijih sankcija.  "Na kraju Rusi ce zeleti trampu", zakljucio je on.


Oko 3.000 Srba u Gracanici porucilo Ne Ahtisarijevom planu

GRACANICA, 21. februara 2007. (Beta) - Pod motom "Ne planu Martija Ahtisarija" uz podrsku srpskom pregovarackom timu, u Gracanici je danas odrzan protesni miting na kojem se okupilo oko 3.000 gradjana.

Na mitinigu je prvo procitan tekst Rezolucije Skupstine Srbije usvojene povodom predloga za sveobuhvatno resenje statusa Kosova i Metohije specijalnog izlasanika UN Martija Ahtisarija.

Nacelnik Kosovskog okruga Srdjan Vasic je na mitngu od medjunarodne zajednice zatrazio razumevanje za srpske zahteve da ostanu u svojim domovima i u svojoj drzavi.

"Srbi nece ziveti u nezavisnom Kosovu", porucio je Vasic.

Nacelnik skolske urpave Ministarstva obrazovanja i sporta Srbije za Kosovski okrug Predrag Stojcetovic zatrazio je da se konacno stvore uslovi da srpska deca i omladina, proterana iz svojih skola, dobiju osnovne uslove za zivot i obrazovajne.

Prosvetni savetnik tog ministarstva Dusan Maksimovic porucio je da Srbi sa Kosova i Metohije nisu Kosovari niti nacionalna manjina, vec najstariji narod koji zivi na tom prostoru vec 2.000 godina.

"O tome svedoce crkve i manastiri, podignuti na svojoj zemlji. Nijedna nacija nema patrijarsiju na tudjoj zemlji, vec ih gradi u svojoj kolevci", naglasio je Maksimovic.

Protesnom setnjom, od centra do manastira Gracanica, zavrsen je miran protest koji su obezbedjivale pojacane snage Kosovske policijske sluzbe i Kfora.

U vreme trajanja protesta policija je blokirala za saobracaj magistralni put Pristina-Gnjilane koji prolazi kroz Gracanicu.

Na protestu u Gracanici pored poznatih parola ucesnici mitinga nosili su i zastave Srbije, SAD, Rusije, EU i drugih zapadnih zemalja.


IZ STRANE STAMPE:

Norbert Mapes-Nidik (Frankfurter Rundsau): Zapad vrlo skrt prema Srbiji  

BEOGRAD, 20. februara (Tanjug) - Analiticar renomiranog dnevnika "Frankfurter rundsau" iz Frankfurta, Norbert Mapes-Nidik, dobar poznavalac Balkana, uveren je, u autorskom prilogu za Tanjug, da ce juzna srpska pokrajina uskoro dobiti neki vid nezavisnosti, ali istovremeno kritikuje Zapad zbog previse krutog stava prema Srbiji.  "Srbija je (posle 1999. godine) mogla da cuje oko sebe samo pucanje bica: odrekni se Kosova, obavi reforme, isporuci ratne zlocince. Secerlema u vidu pristupa Evropskoj uniji u dogledno vreme drzana je na sve vecoj visini", istice Mapes-Nidik u analitickom clanku za Tanjug, koji prenosimo u celini:  

CENA ZA KOSOVO     

Kad razgovarate sa Srbima ili Albancima o ratovima i krizama iz poslednjih godina, retko ce vam se desiti da tema razgovora budu mali sukobi u selu, gradu, skoli ili, cak, u porodici. Razmenite dve tri recenice i eto vas vec u svetlim, plavim visinama svetske politike. Vasington protiv Moskve, globalne zone interesa, politika ravnoteze na kontinentu koju vodi Velika Britanija - sve je nekako mnogo nalik na predavanje iz istorije. Srbi i Albanci su u pravu. Njihov region je doista polje na kojima svetske sile odmeravaju snage.  

Sada se radi o buducnosti Kosova, predela velicine nekadasnjeg vladinog okruga Lineburg (u nemackoj saveznoj pokrajini Donjoj Saksoniji). Pri tom su teme debate: smisao UN i medjunarodnog prava; odnos Vasingtona i Moskve; politika prosirenja Evropske unije. Balkan se tu pojavljuje kao polje na kojem se odrazavaju razni interesi, sto se moze objasniti cinjenicom da su regionalni sukobi ovde ostali uglavnom nereseni. No, to moze da vazi i za sporenje na medjunarodnom nivou. Rusiji to dobro dodje. Bombarodvanje od strane NATO-a u 1999. godini bez blagoslova Saveta bezbednosti UN, a protivno volji Moskve, dogodio se u poslednjoj godini Jeljcinove ere, u vreme kada je nekadasnja svetska sila bila najslabija - osiromasena, demoralisana, korumpirana. Sada, pak, pod Putinom, svest Rusije o sopstvenoj vrednosti ponovo raste.  

Ostane li pitanje Kosova i dalje otvoreno, Moskva ce od toga imati samo koristi: u svetskom javnom mnjenju ce vaziti kao branilac medjunarodnog prava, kao neko ko tvrdi da je oduvek znao da se konflikti ne mogu resiti bombama. Beogradu se namece potreba da se cvrsto drzi svoga tutora. To ne mirise mnogo na kompromis. Ako bi se desilo da tokom narednih osam nedelja Putin, ipak, odluci da popusti i dozvoli resenje za Kosovo, sigurno je da ce se na nekom drugom kraju sveta morati da plati visoka cena za to.  Da li ce ta cena biti placena, ni to na zalost nije vrlo verovatno. Vasingtonu, kome je  u stvari upucena Moskvina demonstracija sile, konflikt oko male pokrajine ne dolazi, doduse, bas u zgodno vreme. No, Vasington ne mora bas mnogo ni da se zbog toga sekira. Njegove trupe ce ionako ostati na Kosovu.

Zvanicna politika Vasingtona je da se Beogradu, a time i Moksvi, "nametne", ako ustreba, nezavisnost Kosova, a potom bi Vasington tu nezavisnost priznao. Brige Saveta bezbednosti UN se u SAD ionako vec, po tradiciji, ne uzimaju mnogo ozbiljno. Desi li se kojim slucajem da tvrd stav SAD po pitanju Kosova dovede usput i nejedinstvene Evropljane u nepriliku, Amerikancima nece biti mnogo zao za to.  

Svi rizici i eventualne lose posledice su na strani Evrope. Ako pitanje Kosova ostane  nereseno i osporeno u Savetu bezbednosti, EU nece moci da na Kosovu nasledi UN. Mnoge clanice EU ne bi pristale na misiju EU bez mandata UN. Ostanu li, medjutim, UN na Kosovu, Albanci ce se brzo pobuniti. Dodje li do zescih sukoba, civilna uprava ce morati da se povuce. Logica posledica bi bila da se posalje jedan vojni puk - a to je horor scenario. Britanci, Nemci, Francuzi i Italijani ne bi mogli da sprece takav scenario cak i ako bi posli stopama SAD i jednostrano priznali Kosovo. Ako, ipak, tako postupe, napravice sebi jedan drugi problem: prosirenje EU na istok bice zaustavljeno. Susedne zemlje - Bosna, Makedonija i Crna Gora - nikako nece dopustiti da ih neko natera u front protiv Beograda. Ako neko to, ipak, pokusa, taj front nece dugo trajati.  Evropa jeste zrtva, ali nije nevina. Umesto da posle rata od 1999. godine cvrsto zgrabi dizgine u svoje ruke, EU je na Kosovu placala i cutala.

Srbija je mogla da cuje oko sebe samo pucanje bica: odrekni se Kosova, obavi reforme, isporuci ratne zlocince. Secerlema u vidu pristupa Evropskoj uniji u dogledno vreme drzana je na sve vecoj visini. Evropske diplomate su mesecima zmurele pred osovinom koja se, pred njihovim ocima, gradila izmedju Moskve i Beograda. Sada imaju samo osam nedelja da nadoknade sve sto su propustili.


Julija Petrovskaja (Nezavisimaja Gazeta): Nezavisnost Kosova je neizbezna  

BEOGRAD, 20. februara (Tanjug)

Urednik Spoljnopoliticke redakcije moskovske "Neuavisimaje gazete" Julija Petrovskaja ocenjuje, u autorskom prilogu za Tanjug, da je nezavisnost Kosova i Metohije "neizbezna" i upozorava Srbiju da se ne sme previse pouzdati u podrsku Rusije.  "Postupci Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zavisice, pre svega, od dogovora sa SAD o pitanjima koja nisu obavezno povezana s kosovskim problemom", istice Petrovskaja u autorskom clanku za Tanjug, koji objavljujemo u celini:                          

NEZAVISNOST NEIZBEZNA      

Imajuci u vidu vojno-politicku situaciju nastalu oko Kosova posle rata 1999. godine i sistem koji su u pokrajini uspostavili predstavnici medjunarodnih snaga, smatram da je najverovatniji scenario - pojava nove nezavisne drzave na Balkanu i to vec ove godine.  U prvoj fazi Kosovo ce biti drzava sa ogranicenim suverenitetom (ogranicena ovlascenja, na osnovu kojih je moguca ogranicena vlast).  

Danas u svetu postoji prilican broj drzava sa ogranicenim suverenitetom, kao sto su Irak, Avganistan i Bosna i Hercegovina. Upravo model iz BiH bice uzet kao osnova za Kosovo.  Kosovo ce biti drzava u okviru medjunarodno priznatih granica, koje ce odgovarati danasnjim administrativnim granicama. Ono ce, barem u narednih nekoliko godina, biti pod medjunarodnom vojnom i civilnom kontrolom (NATO, EU, OEBS).  

Istovremeno, Kosovu ce biti dato pravo da samostalno stupa u medjunarodne odnose, da zakljucuje medjunarodne sporazume i da se uclani u medjunarodne organizacije, kao i da ima svoj ustav i sudski sistem.  Ogranicenja ce se ticati, pre svega, odbrambene politike.  Na Kosovu ce, kao i u Bosni, biti uspostavljen medjunarodni mehanizam kontrole u vidu "visokog predstavnika" ili "specijalnog predstavnika" koji ce imati mnogo sira ovlascenja nego kosovske vlasti.  

Ova varijanta u potpunosti odgovara predlozima specijalnog izaslanika za pitanje Kosova Martija Ahtisarija, koji stvaraju osnovu za nezavisnost Kosova i koje su podrzale kljucne zapadne drzave, ukljucene u resavanje tog problema, u prvom redu SAD.  Rusija ne izrazava zvanicnu podrsku Ahtisarijevom planu, ali ga i ne odbacije.  Govoreci o tome da ima "vise varijanti" resenja problema, Moskva u tom smislu ne iskljucuje ni mogucnost da pokrajina dobije nezavisnost.  

Ne sme se nedvosmisleno tvrditi da Rusija istupa sa principijelnih pozicija, preteci da ce u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uloziti veto na resenje koje ne bude zadovoljavalo ni Srbe, ni Albance.  

Postupci Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zavisice, pre svega, od dogovora sa SAD o pitanjima koja nisu obavezno povezana s kosovskim problemom.  

Potencijalni ruski veto ne bi bio sustinska prepreka nezavisnosti Kosova. SAD i citav niz zapadnih zemalja smatraju da je nezavisnost najpozeljnija varijanta i spremni su da se odluce na priznavanje nove drzave i bez odluke Saveta bezbednosti, tj. bez zeljene pravne osnove.  Po mom misljenju, optimalna varijanta za resenje kosovskog problema bio bi kompromis na pregovorima izmedju Srba i Albanaca.  

Kompromis, na zalost, niko ne predvidja, jer dve strane imaju kardinalno suprotstavljene stavove.  Pri tom, Srbija na pregovorima nema sustinske poluge moci, jer je kontrolu nad Kosovom u potpunosti izgubila 1999. godine.  

Pored toga, Srbija nema ocigledne saveznike. U isto vreme albanska vecina na Kosovu ima saveznike olicene u citavom nizu drzava, a pre svega u SAD, koje su dosledne na liniji smanjenja srpskog uticaja.  Smatram da ce resenje za Kosovo nametnuti glavne zapadne zemlje koje ucestvuju u procesu resavanja kosovskog pitanja.  I to resenje ce biti nezavisnost.  Julija Petrovskaja 


Primakov  za veto Rusije na rezoluciju o nezavisnosti Kosova

MOSKVA, 21. februara 2007. (Beta) - Bivsi ruski premijer i ministar spoljnih poslova Jevgenij Primakov ocenio je da Rusija treba da stavi veto u Savetu bezbednosti UN, ukoliko SAD i mozda neke druge zapadne drzave, predloze rezoluciju koja priznaje nezavisnost Kosova ili vodi prema njegovom suverenitetu.

U autorskom clanku, objavljenom u nedeljniku "Moskovske novosti", Primakov navodi da u odredjivanju statusa Kosova postoje dva prilaza - prvi, da se plan Martija Ahtisarija posmatra kao osnova za ozbiljne pregovore dve strane, cak i ako je za to potrebno mnogo vremena i drugi - da se u najkracem roku na osnovu Ahtisarijevog plana napravi rezolucija koja ce biti izglasana.

Primakov je naveo da niko ne poziva na odugovlacenje na desetine godina, kao sto je slucaj sa kiparskim i irskim problemom, dodajuci da razume da je neresenost kosovskog problema opasna za stabilnost na Balkanu.

"Ali, zar neko misli da je ultimativno resenje protiv interesa Srba najbolji izlaz za ocuvanje stabilnosti u regionu", zapitao je Primakov u tekstu pod naslovom "Tri argumenta u korist veta".

On je ukazao da se za brzo resenje statusa zalazu SAD, koje, po njegovoj oceni, u zurbi, ne racunaju na njene moguce posledice.

"U takvim uslovima, nije iskljuceno da ce SAD i moguce neke zapadne zemlje napraviti i podneti rezoluciju Savetu bezbednosti. Smatram da, ukoliko se situacija bude razvijala po tom scenariju, Rusija treba da ulozi veto na takvu rezoluciju koja priznaje nezavisnost Kosova ili realno vodi ka kosovskom suverenitetu. SAD na kraju treba da razumeju motive takve ruske reakcije", naveo je Primakov.

On je ukazao da Rusija za to ima tri motiva, a kao prvi i najvazniji naveo da bi davanje nezavisnosti Kosovu moglo da razbukta ugasene medjunacionalne oruzane konflikte na postsovjetskom prostoru, te da Rusija "ne moze da plati takvu cenu za rezoluciju koja priznaje kosovski suverenitet".

Kritikujuci reci pomocnika drzavnog sekretara SAD Kondolize Rajs, da Kosovo "ne moze biti presedan", Primakov je ukazao da se na osnovu tog stava "ne moze graditi politika".

"Izlazak Kosova iz sastava Srbije je poseban slucaj. Prvi put iz sastava drzave, cije su granice opstepriznate na svetskom nivou, zele da izvedu ne saveznu, vec autonomnu republiku. Tu postoji velika razlika", ocenio je Primakov, dodajuci da ce izlazak Kosova iz Srbije podhraniti separatizam u Evropi.

Drugo, Primakov smatra da bi davanje nezavisnosti Kosovu moglo da utice na sadasnju, manje vise izbalansiranu drzavnu strukturu Balkana, odnosno da bi postepeno podrivalo sistem postojecih granica.

Ukazao je na bojazan od stvaranja "velike Albanije", a mozda i "velikog Kosova", kome ce teziti Sandzak, muslimanski delovi Makedonije, Crne Gore i Bosne.

Bivsi ruski premijer je kao treci motiv izneo javno mnjenje u Rusiji, "koje je u vecini na strani Srba, koji su najvise od svih na Balkanu stradali poslednjih godina".

On je, takodje, upozorio da bi "pravno odvajanje Kosova od Srbije, a ne kompromisno resenje, koje bi zadovoljilo srpsku stranu, veoma ojacalo pozicije radikalnih snaga u toj zemlji, sto po svemu sudeci, niko ne zeli".

Na kraju teksta Primakov je pozvao Kondolizu Rajs da uvazi te stavove.

"Zar nije jasno da su svi ti motivi iznad stremljenja administarcije SAD da postignu makar jedan uspeh u resavanju kriznih situacija", zakljucio je Primakov.


Viland Snajder (DIE PRESSE): Zapad skrt u ponudama Srbiji
 
BEOGRAD, 20. februara (Tanjug) - Urednik Spoljnopoliticke redakcije uglednog beckog dnevnika "Prese", Viland Snajder, ocenio je, u autorskom prilogu za Tanjug, da ce Kosovo zacelo dobiti neki vid nezavisnosti, jer ono vec gotovo osam godina to fakticki jeste, ali kritikuje Zapad zbog skrtosti u ponudjenim "protivuslugama" Srbiji u zamenu za odricanje dela svoje teritorije.  
 
"Nema drzave na svetu koja ce dobrovoljno i bez protivusluge pristati da se odrekne dela svoje teritorije. A ponude Evropske unije i SAD, kad je rec o protivuslugama, izgledaju u ovom casu prilicno mrsavo. Namera EU da sa novom Vladom Srbije nastavi pregovore radi zakljucenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju jeste korak u pravom smeru, ali tu bi EU morala da izadje sa mnogo boljom ponudom", istice Snajder u autorskom clanku za Tanjug, koji prenosimo u celini:       
 
Srpska i kosovsko-albanska strana ce se ponovo naci u Becu 21. februara da bi zapocele novu rundu razgovora o buducnosti Kosova. Moguce je da u tim pregovorima budu promenjene neke pojedinosti, ali plan ce uglavnom ostati onakav kako ga je Marti Ahtisari sacinio. Plan sadrzi tacke koje su sasvim povoljne za kosovske Srbe - one, na primer, koje se odnose na decentralizaciju ili na zastitu verskih svetinja. U predlogu se, medjutim, takodje jasno kaze da ce Kosovo ubuduce samo sobom upravljati i da Srbija nece imati nikakvu kontrolu nad pokrajinom. Time bi prakticno bili stvoreni uslovi za nezavisnu drzavu Kosovo, ali da li ce pokrajina doista dobiti sopstvenu drzavnost, o tome ce odluciti Ujedinjene nacije.   Da li ce se buduci status Kosova zvati "nadgledana nezavisnost", "siroka autonomija" ili nekako drugacije, to se jos ne zna; jedno je, medjutim, vec sada cinjenica: kosovski Albanci su vec danas potpuno nezavisni od Srbije. A ta nezavisnost je mnogo veca od autonomije koju, na primer, uziva Juzni Tirol unutar Italije.
 
Vlada u Beogradu nema od 1999. godinie nikakvu kontrolu nad onim sto se desava u najvecem delu Kosova. Jedini koji su proteklih godina sprecavali Albance da stoprocentno upravljaju Kosovom jesu cinovnici Misije UN, UNMIK. A kada se poslednjih godina desavalo da kosovski Albanci zatraze vise samostalnosti, te zahteve uglavnom nisu slali na adresu Srbije, vec na adresu UNMIK-a.  Pa i Vlada Srbije je upravo jasno stavila do znanja da vise ne zeli da upravlja Kosovom. Nije to samo priznanje cinjenicnog stanja. Svaki srpski ministar unutrasnjih poslova bice danas vrlo srecan sto ne mora vise da policijom i vojskom drzi u sahu skoro dva miliona ljudi koji energicno odbacuju srpsku drzavu. Postavlja se i inace pitanje da li bi najveci deo srpskog drustva uopste bio spreman da ponovo integrise Kosovo kao ravnopravnog partnera u zajednicki demokratski sistem.
 
Reintegracija bi, naime, znacila punu integraciju sadasnjih politickih snaga kosovskih Albanaca u politicki sistem Srbije. Kosovski Albanci ce i dalje glasati za partije poput onih koje predvode Hasim Taci i Ramus Haradinaj. Da li bi u Srbiji bilo spremnosti da se poslanicima tih partija, izabranim predstavnicima Albanaca, dopusti da sede u parlamentu u Beogradu? Da li bi bila prihvatljiva koaliciona vlada Srbije u kojoj bi ucestvovale i albanske partije, a Taci preuzeo mesto ministra unutrasnjih poslova ili odbrane? U pozicijama pregovaraca iz Beograda i Pristine ima, dakle, mnogo vise zajednickog nego sto bi covek moga da na  prvi pogled pretpostavi: i jedni i drugi su se u medjuvremenu slozilli da kosovski Albanci treba da sami sobom upravljaju. Sporno je samo pitanje da li granica izmedju Srbije i Kosova ubuduce treba da bude drzavna granica ili, pak, granica izmedju jednog de fakto samostalnog entiteta i ostatka srpske drzave.   Potpuno je jasno da Vlada Srbije ne moze biti bas nesto narocito odusevljena idejom da Kosovo postane i na papiru nezavisno.
 
Nema drzave na svetu koja ce dobrovoljno i bez protivusluge pristati da se odrekne dela svoje teritorije. A ponude Evropske unije i SAD, kad je rec o protivuslugama, izgledaju u ovom casu prilicno mrsavo. Namera EU da sa novom Vladom Srbije nastavi pregovore radi zakljucenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju jeste korak u pravom smeru, ali tu bi EU morala da izadje sa mnogo boljom ponudom. S druge strane, pak, Srbija mora da ispuni sve svoje obaveze. Do izrucenja generala Ratka Mladic mora kad tad doci.   
 
Istovremeno, zahtevi Srbije za povratak izbeglica, zastitu preostalih kosovskih Srba i zastitu verskih objekata vise su nego legitimni. Cak i bivse vodje OVK kazu sada da kosovskim Srbima ne sme vise da dlaka s glave fali. Sada je krajnje vreme da se napokon dokaze da to nisu samo prazne price.
 
Albanski politicari moraju da, zajedno s buducom misijom EU i Kforom, pokazu da uveravanja sadrzana u Ahtisarijevom planu vrede u praksi papira na kojem su napisana. Prizori poput onih u martovskim nemirima ne bi smeli da se ikada vise ponove na Kosovu.   
 
Da li ce Kosovo doista dobiti neku vrstu "nadgledane nezavisnosti", o tome se nece odlucivati u Becu, nego u Njujorku. Na Savetu bezbednosti UN je da Ahtisarijev paket aminuju. A o pitanju da li ce Kosovo dobiti sopstvenu drzavnost takodje ce biti odluceno u Savetu bezbednosti. Malo je verovatno da ce clanice EU pristati da, bez rezolucije UN, priznaju Kosovo kao nezavisnu drzavu.
 
EU treba da na Kosovu predvodi buducu medjunarodnu misiju, ali se ona nece upustati u to ako ne budu utvrdjena jasna pravila igre i ako iza svega ne budu stajale Ujedinjene nacije. Sve, dakle, zavisi od Rusije i Kine. Istupanje Rusije u prilog stava Srbije ima manje veze s prijateljstvom prema Srbiji, a vise sa zeljom Moskve da na medjunarodnom nivou ponovo ispolji svoju snagu. Koliko dugo ce ta podrska trajati, to nije jasno. To zavisi i od toga da li ce se iza kulisa Moskva dogovoriti s Vasingtonom o drugim pitanjima. Rusija, mozda, moze da kratkorocno ostane uz Srbiju po pitanju Kosova. Dugorocno, medjutim, buducnost Srbije je u povezivanju sa EU.
 

 
Hend: Srbija treba da insistira na ljudskim pravima  
 
VASINGTON, 20. februara (Tanjug) - Savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju americkog Kongresa Robert Hend ocenio je u Vasingtonu da najbolji argument koji Srbija ima kada je rec o Kosovu  nije zasnovan na pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta vec na pitanju osnovnih ljudskih prava manjina.   
 
"Verujem da bi bilo u interesu i manjina i stabilnosti uopste da se vise paznje posveti pitanju ljudskih prava", izjavio je  Hend tokom diskusije o proteklim izborima i situaciji u Srbiji u vasingtonskom Centru "Vudro Vilson".  
 
Na pitanje sta ce medjunarodna zajednica uciniti ukoliko srpski parlament ostane uporan u odbijanju predloga Martija Ahtisarija o buducem statusu pokrajine, Hend je ocenio da "Srbija gubi takvim pristupom", preneo je Glas Amerike.   
 
Po misljenju Henda, medjunarodna zjednica je ucinila ustupak Srbiji time sto je odlozila iznosenje Ahtisarijevog plana do posle izbora u Srbiji, ali da dalje odlaganje ne bi bilo dobro za demokratski razvoj i integracije Srbije i situaciju na samom Kosovu.  
 
Govoreæi na tribini pod nazivom "Izbori u Srbiji: Da li æe prevladati snage koje se zalazu za demokratiju i evropske integracije?", Hend je izrazio nadu da ce Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije pronaci zajednicki jezik i formirati koalicionu vladu koja bi ukljuèila i stranku G17 plus.   
 
Protekli izbori su, prema njegovo oceni, pokazali da je Srbija na putu ka demokratiji i evroatlantskoj integraciji. Mada je uglavnom demokratska, srpska politika, po njegovom misljenju, pokazuje izvesne trendove koji je sprecavaju da se krece brze nego sto mora.   "Politika medjunarodne zajednice podrzava Srbiju, ali odlaganje teskih pitanja, poput statusa Kosova, moze samo da nanese vecu stetu nego korist", izjavio je Hend, dodajuci da ga najvise brine izbegavanje nekih realnosti koje su legat Miloseviceve ere.   
 
"Oni koji su pomogli u zbacivanju Milosevicevog rezima libe se da otvoreno i iskreno saopste implikacije Milosevicevog legata gradjanima Srbije", rekao je Hend, koji smatra i da je "posebno nesrecna" cinjenica da je sa eventualnim izgledima da izgubi Kosovo "suocena Srbija koja je drugacija od one iz Miloseviceve ere".   
 
Profesor istorije na Univerzitetu drzave Merilend i ekspert za Balkan Dzon Lempi naveo je na istoj tribini kao pozitivne rezultate proteklih izbora u Srbiji cinjenicu da se broj zena parlamentaraca udvostrucio i da je obezbedjeno predstavljanje manjinskih zajednica, kao i to sto je  Demokratska stranka Borisa Tadica ostvarila znatno bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore. Profesor Lempi je dodao da ni ovi «izbori ocigledno nisu resili podele dve vodece demokratske stranke».
 

 
Rojters: Rusija mozda spremna na trgovinu Kosovom
 
BEOGRAD, 20. februara 2007. (Beta-Rojters) - Rusija se protivi nezavisnosti Kosova, ali bi mozda bila spremna da buducnost ove srpske provincije zameni za neke povlastice, smatraju diplomate i analiticari.
 
Kosovo je osetljivo pitanje kako za Srbiju, tako i za Rusiju jer su te dve zemlje istorijski saveznici povezani istom kulturom i verom, navodi Rojters u analizi i dodaje da je podrska Rusije Beogradu tokom Prvog svetskog rata presla u neprijateljstvo tokom vladavine sovjetskog diktatora Josifa Staljina.
 
Predlog specijalnog izaslanika UN za status Martija Ahtisarija mogao bi da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da sansu da demonstrira svoju sve samouvereniju spoljnu politiku, ali analiticari i zapadne diplomate smatraju da ce konacan ishod ipak biti "trgovina", jer Putin ne zeli tek tako da pogorsa odnose sa SAD.
 
Rojters podseca da je Ahtisari najavio da ce njegov plan biti prosledjen Savetu bezbednosti UN cak i ako ga Beograd ne prihvati, kao i da Moskva uporno tvrdi da plan mora biti prihvatljiv za Srbiju i da se stvari prebrzo odvijaju.
 
"Ono sto je potrebno je strpljiv rad na priblizavanju dve strane", smatra portparol Kremlja Dmitri Peskov. "U suprotnom, bicemo prinudjeni na jedno ili drugo resenje, ignorisuci jednu ili drugu stranu i onda necemo resiti problem vec cemo ga stvoriti u novoj dimenziji".
 
Peskov je rekao i da je "prerano razgovarati" o tome da li ce Rusija iskoristiti pravo veta, ali uticajne ruske diplomatske figure smatraju da ce to uciniti ako bude potrebno.
 
"Nadam se ce nasi partneri biti dovoljno mudri da ne insistiraju na tome da se ovo iznese pred Savet bezbednosti jer ce u tom slucaju Rusija i Kina biti primorane da iskoriste svoje pravo veta", rekao je Rojtersu Konstantin Kosacjov, sef komiteta spoljnih poslova u donjem domu ruskog parlamenta.
 
Kremlj je upozorio da bi nezavisnost Kosova bila opasan presedan koji bi ohrabrio separatiste sirom Evrope.
 
Neki Evropljani strahuju da bi Moskva mogla da iskoristi autonomiju Kosova kao presedan za nezavisnost proruski orjentisanih separatista u bivsim sovjetskim republikama - Gruziji i Moldaviji koje su proglasile tokom 1990-ih nezavisnost koja nije medjunarodno priznata.
 
Nemacki ministar spoljnih poslova Frank Valter Stajnmajer upozorio je, medjutim, da Kosovo "ne moze da postane model za konflikte u Gruziji".
 
Strucnjaci smatraju da takav ishod i nije moguc, jer bi Moskva do sada vec priznala nezavisnost Gruzije i Moldavije. Ruski zvanicnici, pak, insistiraju na tome da Moskva ne namerava da stvori male, nove nezavisne drzave koje bi mogle da izazovu nestabilnost.
 
Urednik lista "Rusija u svetskim poslovima" Fjodor Lukjanov smatra da je pravi interes Rusije u tome sto "Kosovo pruza priliku da se naglasi novo pronadjeno samopouzdanje Moskve na medjunarodnoj pozornici, podstaknuto njenim sve vecim naftnim bogatstvom".
 
"Rusija sa svojim akcijama, pocevsi sa Kosovom...pokusava da uzvikne: 'Dosta. Vratili smo se,. Ako mislite da mozete sve bez nas, zaboravite na to. To je sada zavrseno", tvrdi on.
 
Za sada, navodi Rojters u analizi, taktika Rusije je bila odlaganje.
 
"Ono sto oni zele je jos vremena. Ne zele da zure", smatra diplomata koji je zeleo da ostane anoniman.
 
Isti diplomata smatra da bi Iran i Severna Koreja, gde se Moskva protivi uvodjenju ostrijih sankcija, bili cena zbog koje bi Rusija pristala na Ahtisarijev plan.
 
"Na kraju, Rusi ce zeleti razmenu", smatra on.
 
Agencija Rojters u drugoj analizi navodi da je srpski premijer Vojislav Kostunica toliko uveren da ce Rusija iskoristiti svoj veto u Savetu bezbednosti da vec razmislja o proslavi.
 
Neki medjutim strahuju da bi Srbija, ako uspe da uz pomoc Rusije spreci ovaj projekat EU i SAD, svoje potencijalno clanstvo u EU i NATO zamenila nesigurnim sedistem u Moskvi.
 
"Ako se to dogodi, (Srbija) bi bila jedina balkanska drzava koja se okrenula Istoku. Bivsi sovjetski sateliti Bugarska i Rumunija su se pridruzili bivsoj jugoslovenskoj republici Sloveniji u EU i NATO. Hrvatska, Makedonija, BiH, Crna Gora i Albanija dele isti cilj", navodi Rojters u drugoj analizi.
 
Zapad veruje da nema mogucnosti da dva miliona Albanaca na Kosovu ostanu deo Srbije, a Ahtisarijev zamenik Alber Roan je nedavno upozorio da ne postoji "realna alternativa predlogu UN".
 
EU i NATO su pondili brze clanstvo ukoliko Srbija bude "konstruktivna" kada je rec o Kosovu ali nisu otvoreno zapretili odsecanjem Srbije ako im se usprotivi.
 
Rojters navodi da zapadne sile zele da izbegnu provokaciju bilo kakvog budjenja ultranacionalisticke desnice.
 
"Niko ne zeli da Beograd postane Minsk", rekao je jedan diplomata EU aludirajuci na glavni grad Belorusije kao simbol paranoicne, antizapadne autokratije.
 
Dok se srpski premijer nada vetu Rusije, analiticari u Beogradu smatraju da ce Rusija, ako i iskoristi pravo veta, to uraditi iz svojih interesa, ali do veta najverovatnije nece doci.
 

 
''Zidojce cajtung'': Resenje bi bilo cudo
 
BERLIN, 20. februara (Tanjug) -
 
Nemacki list ''Zidojce cajtung'' pise danas da u Becu sutra pod nepovoljnim okolnostima pocinju pregovori Beograda i Pristine, podsecajuci na reci medjunarodnog posrednika za status Kosova i Metohije Martija Ahtisarija da bi bilo pravo cudo kad bi na tim pregovorima bilo postignuto jedinstvo.   
 
''Uprkos nepovoljnim predznacima, ni Beograd ni Prirstina ne zele da dopuste da im se prebaci nedostatak dobre volje'', ocenio je list i naveo da ce srpska delegacija, oslanjajuci se na Rezoluciju svog novog parlamenta, odbaciti svaku formulaciju u Ahtisarijevom planu koja ide prema nezavisnosti Kosova.   
 
Navodeci da su stavovi srpske i albanske strane suprotni, list pise da i u krugu sila koje na kraju treba da odluce o buducnosti pokrajine vlada nejedinstvo.   
 
''Rusija iskljucivo zeli da se saglasi samo sa onom regulativom koja je i za Srbe prihvatljiva, sto je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno i licno ponovio'', pise list. 
 
 U tekstu se navodi da samo Savet bezbednosti UN moze da ukine rezoluciju 1244, prema kojoj je Kosovo sastavni deo Srbije, i istice da je Ahtisari spreman da svoje predloge, prema zelji Albanaca i Srba, jos jednom promeni.
 

 
 Gardijan: Albanci ocekuju nezavisnost i blagostanje a Srbi odlaze
 
 LONDON, 20. februara (Tanjug) - Albanci ocekuju da ce plan specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija  Martija Ahtisarija za Kosovo i Metohiju biti usvojen, sto ce im doneti "nezavisnost i blagostanje", a kosovski Srbi se spremaju za iseljavanje, pise danas londonski "Gardijan".   
 
Londonski list tvrdi da Ahtisarijev plan zaista utire put "stvaranju nove drzave" u Evropi iako direktno ne proglasava nezavisnost. Sutrasnji pregovori u Becu, ocenjuje list, treba da "finalizuju taj put ka stvaranju nove male drzave". 
 
 List podseca da nikada do sada nije stvorena neka zemlja, kao sto se sada hoce na Kosovu, "medjunarodnim nametanjem" protiv volje Srbije ciji je Kosovo deo.   
 
Londonski list "stvaranje kosovske drzave" dovodi u vezu i sa postkolonijalnim procesima, iako Kosovo nije nikada bilo kolonija Srbije nego, kako "Gardijan" i podseca, njen deo.   
 
Ahtisari je ulozio godinu dana u stvaranje puta za nezavisnost Kosova i njegov plan, pise list, "mora biti prihvacen", a ako do toga ne dodje, Evropi preti novo nasilje na Kosovu, ocenjue "Gardijan".  
 
Sve, medjutim, zavisi od Saveta bezbednosti UN, jer bilo kakva odluka o buducnosti Kosova moze biti doneta samo u UN, podseca londonski list,  "Gardijan" u tekstu iznosi i mnoge neistine kao sto je tvrdnja da kosovski Albanci mogu da putuju samo sa UNMIK-ovim pasosima jer pasose Srbije ne mogu da dobiju. Pasos Srbije, pise list, mogu da dobiju samo ako podmite "srpske zvanicnike", a cena je u proseku 500 evra i to mogu da dobiju pasose na bilo koje ime.   List takodje pise da je Kosovo moralo da uzme telefonski predznak od Monaka, koji sada "pljacka taj najsiromasniji deo Evrope".    
 
Kosovo ima normalnu telefonsku mrezu Srbije kao i ranije, a samo je jedan operater mobilnih telefona vezan za Monako. Tu odluku o jednoj mobilnoj mrezi iz Monaka je doneo bivsi sef UNMIK-a Bernar Kusner ali to londonski list ne spominje.  
 

NASILJE NA KOSOVU U PORASTU - TERORISTICKI NAPAD OVK NA VOZILA UN
 
Eksplozija u Pristini, nema povredjenih - ostecena tri UN vozila
 
PRISTINA, 19. februara 2007. (Beta) - U Prstini je veceras u 21.30 odjeknula eksplozija u kojoj su ostecena tri vozila UN i jedan privatni automobil, saopstila je Kosovska policijska sluzba (KPS).
 
"U eksploziji su ostecena tri vozila UN i jedno privatno vozilo. Eksplozija je izazvala samo materijalnu stetu, nema povredjenih", izjavio je portparol KPS Veton Eljsani.
 
Policija koja se nalazi na licu mesta, blokirala je prilaze mestu eksplozije, dodao je Eljsani.
 
"Za sada ne mozemo govoriti o pociniocima ili o eventualnim motivima. Istraga je jos u toku", rekao je on.
 

 
OVK preuzela odgovornost za sinocnu eksploziju
 
PRISTINA, 20. februara 2007. (Beta) - Organizacija koja sebe naziva Oslobodilackom vojskom Kosova (OVK) preuzela je danas odgovornost za eksploziju u Pristini kada su ostecena tri vozila UNMIK-a i jedno privatno vozilo.
 
U saopstenju podeljenom medijima elektronskom postom Oslobodilacka vojska Kosova navela je da se "aktivirala prvom akcijom koju je preduzela 19. februara u Pristini".
 
OVK je rasformirana nakon zavrsetka sukoba na Kosovu. Pripadnici te organizacije mahom su usli u novoformirani Kosovski zastitni korpus.
 
"Ove eksplozije (sinoc u Pristini) su imale za cilj unistenje vozila UNMIK-a, a ne ljudske zrtve, kako je uradila UNMIK policija. Eksplozije su izvrsene u znak osvete za ubistvo dvojice demonstranata i ranjavanje vise od 80 u demonstracijama Pokreta 'Samoopredeljenje'", navodi se u saopstenju.
 
Dodaje se da ce se "OVK osvetiti za svaku nepravdu koja bude ucinjena narodu".
 
U sukobima UNMIK policije i demonstranata Pokreta "Samoopredeljenje" u Pristini 10. februara poginula su dva demonstranta, a oko 80 ih je povredjeno.
 

 
Kostunica: Sve jace pretnje nasiljem albanskih separatista
 
BEOGRAD, 20. februara 2007. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica ocenio je danas da su pred pocetak razgovora o statusu Kosova i Metohije u Becu sve "otvorenije i ociglednije pretnje nasiljem albanskih separatista".
 
"Na njihove ucene da ce pribegnuti terorizmu i nasilju ukoliko ne dobiju jos jednu albansku drzavu, na teritoriji Srbije, medjunarodna zajednica mora odmah najostrije da odgovori", navodi se u izjavi Kostunice.
 
Prema njegovim recima, nikada se jos nije dogodilo da medjunarodna zajednica ustukne pred pretnjama terorom i da teroriste nagradi poklanjanjem drzave.
 
"Vreme je da albanski separatisti dobiju jasnu poruku od medjunarodne zajednice da ce za svaki cin nasilja umesto nagrade biti najstroze kaznjen", naveo je Kostunica.
 
Nepoznati napadaci juce su u Pristini podmetnuli eksploziv pod tri vozila UNMIK-a. Odgovornost za napad danas je preuzela organizacija koja se naziva Oslobodilackom vojskom Kosova i navela da se time osvetila za smrt dvojice demonstranata tokom sukoba UNMIK policije i pristalica Pokreta "Samoopredeljenje".
 

 
Dragisic: Eksplozije dokazuju da nezavisnost nije resenje
 
BEOGRAD, 20. februara 2007. (Beta) - Beogradski vojni analiticar Zoran Dragisic ocenio je danas da sinocnje eksplozije u Pristini pokazuju da su u zabludi oni koji veruju da ce nezavisnost resiti problem bezbednosti na Kosovu.
 
Eksplozije za koje je odgovornost preuzela organizacija koja sebe naziva Oslobodilackom vojskom Kosova (OVK) ukazuju da su "svi koji veruju da ce se priznanjem nezavisnosti Kosova resiti problem bezbednosti u veoma velikoj zabludi", kazao je Dragisic agenciji Beta.
 
Prema njegovim recima, eksplozije u Pristini "govore" da je situacija na Kosovu slozenija nego sto na prvi pogled izgleda i da planom specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija nisu zadovoljni svi Albanci na Kosovu.
 
Dragisic je ocenio da je taj incident samo deo jednog procesa i strategije koja ce biti primenjena onoga trenutka kada bude doneta odluka o konacnom statusu Kosova.
 
Prema njegovim recima, eksplozije u Pristini ukazuju da na Kosovu postoje znacajne grupacije koje se protive Ahtisarijevom planu i kojima nezavisnost nije cilj.
 
"Situacija je utoliko slozenija jer je Kosovo podrucje na kome se sudara vise sila. Islamisticki faktor je vrlo znacajan i prisutan i mislim da ce se medjunarodne snage sukobiti sa njim u vrlo bliskoj buducnosti", kazao je Dragisic koji je i profesor na Fakultetu bezbednosti.
 
Organizacija koja sebe naziva OVK preuzela je danas odgovornost za eksploziju u kojoj su ostecena tri UNMIK-ova i jedno privatno vozilo. U saopstenju podeljenom medijima, OVK je navela da se aktivirala tom akcijom u Pristini i "da ce se osvetiti za svaku nepravdu koja bude ucinjena narodu".
 
"Eksplozije su imale za cilj unistenje vozila UNMIK-a, a ne ljudske zrtve, kako je uradila UNMIK policija. Izvrsene su u znak osvete za ubistvo dvojice i ranjavanje vise od 80 demonstranata u protestu koji je organizovao Pokret 'Samoopredeljenje'", navodi se u saopstenju.
 

 
"Samoopredeljenje" najavilo nove demonstracije za 3. mart  
 
PRISTINA, 20. februara (Tanjug) - Radikalni pokret kosovskih Albanaca "Samoopredeljenje" najavio je danas nove demonstracije u Pristini za 3. mart, protiv "odgovornih za smrt dvojice demonstranata" na prethodnom, nasilnom protestu ove grupe odrzanom 10. februara.  Gljauk Konjufca, zamenik lidera "Samoopredeljenja" Aljbina Kurtija, koji je u pritvoru zbog organizovanja nasilnih demonstracija 10. februara, rekao je da ce demonstracije biti mirne i protiv odgovornih za smrt dvojice demonstranata, prenela je agencija DPA.  "Samoopredeljenje", koje odbija plan posrednika UN za pregovore o statusu Kosova Martija Ahtisarija, organizovace nove demonstracije uoci poslednje runde pregovora Beograda i Pristine o buducem statusu Kosova i Metohije, najavljenih za 10. mart u Becu. 
 
Konjufca je, istovremeno, odbacio odgovornost za sinocnje eksplozije u Pristini u kojima su unistena vozila UN.  "Nemamo nista s tim... Mi odbacujemo nasilje koje dovodi u opasnost javnu bezbednost", rekao je Konjufca.  
 
Grupa koja sebe naziva Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) preuzela je danas odgovornost za sinocni bombaski napad u Pristini, istakavsi da je rec o osveti zbog smrti dvojice Albanaca tokom nedavnog protesta pokreta "Samoopredeljenje".   
 
Ta grupa je saopstila da se pregrupisala da bi se "osvetila zbog smrti dvojice demonstranata". OVK je rasformirana posle okoncanja sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine.
 
 U subotu 10. februara su u Pristini dve osobe izgubile zivot u sukobima policije UN i Kosovske policijske sluzbe sa nekoliko hiljada pristalica pokreta "Samoopredeljenje" koji odbija plan medjunarodnog posrednika Martija Ahtisarija za buduci status Kosmeta.   Posle tog incidenta, u kome je povredjeno oko 80 ljudi, ostavke su podneli ministar unutrasnjih poslova u pokrajinskoj privremenoj vladi Fatmir Redzepi i sef policije UN Stiven Kertis
 
 
Samoopredeljenje planira otvaranje ureda u Skoplju i Tetovu
 
SKOPLJE, 21. februara 2007. (Beta) - Pristinski pokret "Samoopredeljenje" namerava da otvori svoje kancelarije u Tetovu i Skoplju, izjavio je danas potpredsednik tog pokreta Glauf Konjuvca.
 
Konjuvca je agenciji Beta rekao da su pripreme u toku i da je cilj da se mladima sa Kosova koji studiraju u Tetovu i Skoplju omoguci da pristupe pokretu.
 
On je najavio nove proteste "Samoopredeljenja" u Pristini 4. marta, ali nije hteo da komentarise informaciju da je taj pokret planirao proteste protiv plana spacijalnog izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija u Tetovu i Skoplju.
 
"Samoopredeljenje" je 10. februara organizovalo protest protiv Ahtisarijevog plan u Pristini, gde su dve osobe poginule.
 

 
Kajdanou osudila podmetanje eksploziva pod UNMIK-ova vozila
 
PRISTINA, 20. februara 2007. (Beta) - Sefica Americke kancelarije u Pristini Tina Kajdanou osudila je eksploziju u glavnom gradu Kosova i naglasila da nasilje ugorzava proces odlucivajna o buducem statusu Kosova.
 
Kajdanou je u ime Kancelarije SAD u Pristini, snazno osudila one koji su u ponedeljak uvece izazvali eksploziju u centru Pristine, koja je nanela ozbiljne stete vozilima UN i okolnim objektima.
 
"Svima treba da je jasno da nasilje bilo koje vrste, bilo da je upereno protiv medjunarodnih organizacija, etnickih zajednica ili politickih grupacija, ugrozava proces odlucivanja o buducem statusu i time direktno nanosi stetu narodu Kosova i njegovoj buducnosti", naglasila je Kajdanou i dodala da takvim nedelima na Kosovu nema mesta.
 

 
Ruski MIP osudio napad na vozila UNMIK
 
MOSKVA, 21. februara 2007. (Beta) - Moskva osudjuje "teroristicki napad" na Kosovu u kojem su ostecena tri automobila civilne misije UN, ocenjujuci da je usmeren na podrivanje pregovarackog procesa, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mihail Kaminjin.
 
"Moskva je zabrinuta tim teroristickim napadom. Ocenjujemo to kao svedocanstvo nastavka napora radikalnih snaga u smeru eskalacije napetosti na Kosovu, i onemogucavanja pregovarackog procesa o odredjivanju statusa", navodi se u danasnjoj pisanoj izjavi Kaminjina.
 
On je naveo da "nije slucajno" sto se takva akcija dogodila uoci nove faze pregovarackog procesa, koja je danas pocela u Becu.
 
Rusija "ocekuje od privremenih lokalnih organa i medjunarodnih snaga odlucujuce mere u istrazi i presecanju ekstremistickih akcija, u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN", dodao je Kaminjin.
 

 
Fatmir Sejdiu osudio napad na vozila UNMIK
 
PRISTINA, 20. februara 2007. (Beta) - Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu osudio je danas napad na vozila UNMIK koja su u ponedeljak uvece unistena u podmetnutoj eksploziji.
 
"Takvi kriminalni akti su apsolutno neprihvatljivi za institucije i gradjane Kosova. Oni direktno stete imidzu zemlje i ne predstavljaju pravu volju gradjana Kosova, koji je uvek osudjivao ovakva dela", navodi se u saopstenju iz kabineta predsednika Kosova.
 
Sejdiu je zatrazio od nadleznih organa da sto pre otkriju napadace i izvedu ih pred sud.
 
"Ovakva dela su u suprotnosti sa procesom utvrdjivanja statusa Kosova, koji ce, sigurno biti u saglasnosti za politickom voljom njenih gradjana", naveo je kosovski predsednik.
 
Takvi akti, prema njegovoj oceni, nece ometati proces stvaranja drzave Kosovo.
 
Kosovska policijska sluzba je sinoc saopstila da su u eksploziji u pristinskoj ulici Bajrama Keljmendija, oko 21.30 ostecena tri vozila UN i jedno privatno vozilo.
 
Portparol KPS-a Veton Eljsani je danas rekao da policija jos ne zna koji su motivi napada, kao i da za sada nema sumnjivih.
 
Eljsani je dodao da je policija upoznata sa saopstenjem organizacije koja sebe naziva Oslobodilackom vojskom Kosova, a koja je preuzela odgovornost za napad.
 
U elektronskoj posti dostavljenoj novinarima u Pristini OVK je navela da je napad zelja za osvetom UNMIK-u zbog pogibije dvojice demonstranata tokom protesta Pokreta "Samoopredeljenje" 10. februara u Pristini.
 

 
Ivanovic: UNMIK i Kfor moraju ostro reagovati
 
BEOGRAD, 20. februara 2007. (Beta) - Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovic ocenio je danas da UNMIK i Kfor moraju ostro da reaguju prema svim izazivacima nemira na Kosovu i tako posalju jasnu poruku sta zele u periodu razgovora i pregovora o statusu.
 
Ivanovic je agenciji Beta rekao da OVK, koja je na sebe preuzela odgovornost za sinocnje eksplozije u Pristini, nije "znacila bog zna sta" ni kad je rat trajao i nije bila respektabilna, te da to ime koriste samo oni koji zele da izvuku politicku korist iz nestabilnosti, straha i panike.
 
On je dodao da postoje politicke snage koje sve to koriste kako bi istakle sebe u prvi plan.
 
Organizacija koja sebe naziva OVK preuzela je danas odgovornost za eksploziju u kojoj su ostecena tri UNMIK-ova i jedno privatno vozilo. U saopstenju podeljenom medijima, OVK je navela da se aktivirala tom akcijom u Pristini i "da ce se osvetiti za svaku nepravdu koja bude ucinjena narodu".
 
"Eksplozije su imale za cilj unistenje vozila UNMIK-a, a ne ljudske zrtve, kako je uradila UNMIK policija. Izvrsene su u znak osvete za ubistvo dvojice i ranjavanje vise od 80 demonstranata u protestu koji je organizovao Pokret 'Samoopredeljenje'", navodi se u saopstenju.
 

 
OVK preuzela odgovornost za eksplozije

Gëzim BAXHAKU, Radio Slobodna Evropa, 20. februar 2007.

Dok najviši zvaničnici institucija Kosova osuđuju sinoćnju eksploziju koja je oštetila tri vozila UNMIK-a i jedno privatno vozilo, dotle je organizacija koja se predstavlja kao Oslobodilačka vojska Kosova, putem elektronske pošte, preuzela odgovrnost za sinoćnje eksplozije.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu najoštrije je osudio sinoćnu eksploziju koja je imala za posledicu oštećenje tri vozila UNMIK-a i jednog privatnog vozila.

«Takvi kriminalni akti su apsolutno neprihvatljivi za institucije i građane Kosova. Oni direktno štete imidžu zemlje i ne predstavljaju pravu volju građana Kosova, koji su uvek osuđivaili ovakva dela», kaže se u saopštenju iz Kabineta predsednika Kosova.
 
Sejdiu je zatražio od organa reda i gonjenja da što pre otkriju autore ovog kriminalnog akta, te njihovo izvođenje pred lice pravde. «Ovakva dela su u suprotnosti sa procesom utvrđivanja statusa Kosova, koji ce sigurno biti u saglasnosti za političkom voljom njenih građana.»
 
I premijer Kosova Agim Čeku je sinoć nakon eksplozije osudio ovaj kriminalni akt i obišao mesto gde se eksplozija dogodila. Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljsani je za naš program rekao da još uvek ne znaju o motivima ovog kriminalnog akta i da za sada nema sumnjivih:
 
”Detaljnije informacije za sada nemamo, sem one da su sinoć oko 21.15 časova u eksploziji oštećena tri vozila UNMIK-a i jedno privatno vozilo. Povređenih nije bilo. Policija nastavlja istragu.”
 
Eljsani je rekao da je policija upoznata sa saopštenjem organizacije koja sebe naziva OVK i koja preuzima odgovrnost za sinoćnu eksploziju. U saopštenju podeljenom medijima elektronskom poštom Oslobodilačka vojska Kosova ističe da se “reaktivirala prvom akcijom koju je preduzela 19. februara u Prištini”.
 
“Ove eksplozije su imale za cilj uništenje vozila UNMIK-a a ne ljudske žrtve, kako je uradila UNMIK policija. Eksplozije su izvršene u znak osvete za ubistvo dvojice demonstranata i ranjavanje više od 80 u demonstracijama Pokreta ‘Samoopredlelenje’, kaže se u saopštenju i ističe da će se»OVK osvetiti za svaku nepravdu koja bude učinjena narodu».
 
Najavljujući nove demonstracije za 3. mart, Pokret «Samoopredelenje» se danas ogradio od saopštenja organizacije koja sebe naziva OVK. «Mi nemamo ništa ni sa saopštenjem ni sa činom koji se sinoć dogodio. Mi osuđujemo taj kriminalni akt koji ugrožava živote građana Kosova", rekao je na konferenciji za novinare «Samoopredelenja» aktivista Dželal Svečla.
 

KIM Info-sluzba ARHIVA VESTI
2004 Arhive: | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2005 Arhive: | Januar | Februar | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2006 Arhive: | Januar | Februar | Mart |
April | Maj| Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar| Decembar
2007 Arhive: | Januar | Februar

Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. KIM Info-sluzba izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku.

DISCLAIMER:
Stavovi u novinskim clancima i tekstovima kao i vest u biltenimai pripadaju autorima ili agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i ne mogu se smatrati zvanicnim stavovima ni KIM info-sluzbe ni Eparhije rasko-prizrenske. KIM Info-sluzba moli one koji prenose vesti iz nasih biltena da korektno navedu izvor vesti, koji je oznacen ispod naslova svake vesti ili teksta.


Nase informativne biltene i ostale informacije sa Kosova i Metohije mozete naci i na Web strani Info-sluzbe  KIM: http://www.kosovo.net/

Copyright 2006, KIM Info-sluzba

Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom