17. februar  2007. god.

KIM Info-bilten 17-02-07

Rusija ce podrzati novu Rezoluciju UN o Kosovu samo ako se postigne kompromis izmedju Pristine i Beograda o predlogu Marti Ahtisarija

Podrska samo ako se s predlogom saglase obe strane

"Postoji prilicno ishitrena ideja nasih zapadnih partnera da se sto pre usvoji rezolucija, kojom bi se odobrio Ahtisarijev plan. Mi mozemo razmotriti takav predlog tek onda kada shvatimo da je taj plan, ili njegova modifikacija, predmet sloge Pristine i Beograda", dodao je Lavrov, a prenosi agencija RIA Novosti. Ruski ministar je upozorio da bi pruzanje nezavisnosti Kosovu imalo "najnegativnije posledice po region i Evropu u celini".

Sergey Lavrov. Photo by Mikhail EvstafievMOSKVA, 16. februara 2007. (Beta) - Sef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovio je danas da ce Rusija podrzati rezoluciju o Kosovu u Savetu bezbednosti, samo ukoliko se s predlogom saglase Beograd i Pristina.

"Rusija ce podrzati rezoluciju o Kosovu samo ukoliko plan (specijalnog izaslanika UN) Martija Ahtisarija za Kosovo dobije saglasnost Beograda i Pristine", rekao je Lavrov ruskim novinarima.

Lavrov je rekao da je protiv ishitrenog usvajanja Ahtisarijevog plana.

"Postoji prilicno ishitrena ideja nasih zapadnih partnera da se sto pre usvoji rezolucija, kojom bi se odobrio Ahtisarijev plan. Mi mozemo razmotriti takav predlog tek onda kada shvatimo da je taj plan, ili njegova modifikacija, predmet sloge Pristine i Beograda", dodao je Lavrov, a prenosi agencija RIA Novosti.

Ruski ministar je upozorio da bi pruzanje nezavisnosti Kosovu imalo "najnegativnije posledice po region i Evropu u celini".

Prema njegovim recima, razmimoilazenja u pogledu situacije (oko Kosova) izmedju Rusije i zapadnih partnera "su principijelnog karaktera".


K.Rajs: Trnovit put do utvrdjivanja konacnog statusa Kosova

Kondoliza Rajs (FoNet)VASINGTON, 16. februara 2007. (Beta-AP) - Americka drzavna sekretarka Kondoliza Rajs (Condoleeza Rice) izjavila je danas da se pregovaraci o konacnom statusu Kosova suocavaju s teskim zadatkom nastojeci da izbegnu "raspad" Kosova.*

"Svi shvataju da ce proces utvrdjivanja drugacijeg statusa Kosova biti trnovit put", kazala je Kondoliza Rajs u Kongresu. Americka zvanicnica je izjavila da SAD zele da podrze demokratiju na Kosovu i u Srbiji, prenosi AP.

"To je zato sto nam nije potreban ... raspad Kosova", kazala je ona.

*U clanku koji je objavio Associated press kaze se da je Rajsova rekla da treba da se izbegne "blow up" Kosova. Glagol "blow up", prema Englesko-srpskom recniku Morton Bensona prevodi se kao "odleteti u vazduh, eksplodirati".


Izvor: Ahtisari polovinom marta u Savetu bezbednosti UN

BRISEL, 16. februara 2007. (Beta-AFP) - Izaslanik UN Marti Ahtisari obavestio je danas NATO da namerava da vec polovinom marta Savetu bezbednosti UN podnese izvestaj o statusu Kosova, prenosi AFP, pozivajuci se na diplomatske izvore.

Ahtisari je do sada pominjao kraj marta kao rok za konsultacije s predstavnicima kosovskih Albanaca i Srba.

Specijalni izaslanik je ambasadorima NATO rekao da "namerava da nastavi do pocetka marta konsultacije, koje pocinju 21. februara u Becu s predstavnicima Beograda i Pristine i posle drugog sastanka da svoje zakljucke prenese Savetu bezbednosti UN i to polovinom marta", rekao je taj izvor.

Ahtisari je danas novinarima rekao u Briselu da "ne veruje u cuda" kad su u pitanju predstojeci becki pregovori o statusu Kosova, ali da zeli da pruzi sansu za moguce nove zamisli i objasnjenja da bi potom predlog bio podnesen Savetu bezbednosti UN.

Nakon susreta sa celnicima NATO, Ahtisari je izjavio da je to proces koji ne moze vecno trajati, posebno ako dve strane dodju na pregovore sa potpuno oprecnim stavovima, pa ce u jednom trenutku morati da se dodje do nekog zakljucka. A tada ce on, dodao je, podneti predlog resenja statusa Savetu bezbednosti UN.

Ahtisari je razgovarao sa Savetom NATO i generalnim sekretarom Japom de Hopom Sheferom i saopstio da Atlantski savez salje "poruku ohrabrenja" Beogradu i Pristini da "konstruktivno" ucestvuju u beckim pregovorima.


Savet Evrope zabrinut zbog tenzija, poziv na uzdrzanost

STRAZBUR, 16. februara 2007. (Beta) - Savet Evrope je danas izrazio zabrinutost zbog nedavnih tenzija koje je izazvao plan Ujedinjenih nacija o resavanju statusa Kosova, apelujuci na "sve strane da pokazu uzdrzanost u pregovorima".

Kongres za lokalnu i regionalnu vlast Saveta Evrope je pozvao sve strane da "pokazu konstruktivni duh" u pregovorima o konacnom statusu Kosova.

"Kongres ponovo izrazava podrsku regionalnoj autonomiji i spreman je da doprinese resavanju konacnog statusa Kosova. Lokalna decentralizacija, o kojoj su izneti neki predlozi uz podrsku Saveta Evrope, igra sustinsku ulogu u okviru takvog resenja", navodi se u saopstenju.

"Savet Evrope ce nastaviti da pazljivo prati situaciju na Kosovu. Tokom godine ce Institucionalna komisija Kongresa poceti rad na izvestaju o situaciji lokalnih vlasti na Kosovu", dodaje se u saopstenju.

Dva demonstranta su poginula 10. februara u Pristini, gde su okupljeni na poziv Pokreta "Samoopredeljenje" izrazili nezadovoljstvo planom specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.


Titov: Rusija za stabilno resenje za Kosovo, uz podrsku UN

MOSKVA, 16. februara 2007. (Beta) - Rusija se zalaze za nalazenje stabilnog resenja za Kosovo koje ce dobiti podrsku u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov.

"Ako se jedna od strana ne slozi sa predlogom koji bude iznesen na Savet bezbednosti, mi smo to vise puta govorili - necemo taj predlog ni mi podrzati", kazao je Titov u razgovoru sa dopisnicima Bete i Tanjuga u Moskvi.

On je, medjutim, odgovarajuci na pitanje o mogucnosti da Rusija ulozi veto, ukazao da je sada "razumno ne razmatrati apstraktne situacije, vec kada predlog dodje na dnevni red (Saveta bezbednosti), jer tada ce biti jasno koje ce se konkretne formulacuje razmatrati".

Na pitanje sta ce se dogoditi ukoliko Beograd ili Pristina odbiju plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, on je kazao da se "diplomate ne bave pitanjima sta ce biti ako bude", isticuci da su su "sada vazni kontakti i pregovori izmedju strana".

"Mi smo vise puta izjavljivali da je neophodno da se sporna pitanja razmatraju u pregovorima, zato smo govorili da ne vidimo neophodnost vremenskih rokova. Nama su nuzna sigurna, stabilna resenja koja ne bi isprovocirala neke ozbiljne posledice u buducnosti, zato u tu odluku ne sme biti instalirano klonfliktno resenje", naveo je Titov.

Komentarisuci rezoluciju Skupstine Srbije o planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, Titov je kazao da "odluku parlamenta pre svega treba da komentarise Ahtisari".

"Uvek smo naglasavali da predlog nije adresovan ni Americi, ni Rusiji, ni Evroopskoj uniji, vec Beogradu i Pristini, te da zato treba da budu razmotrene cinjenice sta odgovara, a sta ne u predlogu. I vec uzimajuci to u obzir moze se govoriti o daljim koracima", naveo je ruski diplomata.

Komentarisuci pojedine ocene da ce resenje za Kosovo biti nadjeno u direktnom dijalogu izmedju SAD i Rusije, on je odgovorio da se Moskva uvek zalagala za nalazenje resenja izmedju Beograda i Pristine.

"Ako ono bude nadjeno, nama ce biti lako da ga podrzimo, zajedno sa SAD", dodao je Titov.

Titov je, takodje, rekao da nisu tacne interpretacije da Rusija navodno nece pristupiti razmatranju rezolucije Saveta bezbednosti ukoliko se jedna od strana ne saglasi sa predlogom.

"To pitanje u Savetu bezbednosti moze da postavi druga drzava i ono tada moze da se razmatra. Svaka drzava moze da predlozi svoju varijantu, ali ce se Rusija orijentisati pre svega na poziciju zainteresovanih strana", objasnio je ruski diplomata.


Kostunica razgovarao sa delegacijom kosovskih Srba

BEOGRAD, 16. februara 2007. (Beta) - Premijer Srbije Vojislav Kostunica i predstavnici kosovskih Srba ocenili su danas da je od izuzetne vaznosti to sto je Skupstina Srbije Rezolucijom odbacila sve stavove iz predloga Martija Ahtisarija kojima se krsi suvereniet i teritorijalni integriet Srbije.

Na sastanku u Beogradu je, kako se navodi u saopstenju Vlade Srbije, "zajednicki ocenjeno da je od najvece vaznosti sto je Skupstina Srbije u usvojenoj Rezoluciji i sa punim pravom odbacila sve stavove iz urucenog predloga kojima se krsi suverenitet i teritorijalni initegritet Srbije kao medjunarodno priznate drzave".

Na sastanku je posebno istaknut znacaj sto je pre pocetka nastavka pregovora u Becu skupstina, kao najvisi organ vlasti u zemlji, usvojila Rezoluciju i pruzila jasan odgovor Srbije na plan koji je urucio Ahtisari.

Kostunica je upozorio da bi sve posledice primene nasilja nad drzavom Srbijom i svu odgovornost snosili oni koji bi odobrili otimanje teritorije jednoj demokratskoj evropskoj drzavi.

U razgovoru je naglaseno da Povelja UN i relevantna medjunarodna dokumenta garantuju Srbiji nepovredivost njenih medjunarodno priznatih granica i teritorijalne celovitosti Srbije.

Premijer je tokom susreta sa delegacijom kosovskih Srba koju je predvodio Milan Ivanovic ponovio da je saglasno Ustavu Srbije i svim vazecim nacelima medjunarodnog prava Kosovo i Metohija neotudjivi i sastavni deo Srbije i da Srbija nikada nece prihvatiti niti priznati da se silom i pravnim nasiljem rasparcava njena teritorija.

Predsednik Vlade Srbije je rekao da ce nas pregovaracki tim u Becu, kao sto je to i do sada radio na svim odrzanim sastancima, izneti najbolje i neporecive argumente zasto je apsolutno neprihvatljivo da se pravnim naisiljem rasparcava drzava Srbija.

Delegacija kosovskih Srba se danas sastala i sa predstavnicima G 17 plus a u toku je susret sa funkcionerima Demokratske stranke. Za danas je planirano da se sastane i sa zvanicnicima Srpske radikalne stranke i Socijalisticke partije Srbije.


Kosovo po medjunarodnim nacelima sastavni deo Srbije  

BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica izjavio je danas da je saglasno Ustavu Srbije i saglasno svim vazecim nacelima medjunarodnog prava Kosovo i Metohija neotudjivi i sastavni deo teritorije Srbije i da Srbija nikada nece prihvatiti niti priznati da se argumentima sile i pravnim nasiljem rasparcava.  

Kostunica je u razgovoru sa delegacijom Srba sa Kosova i Metohije, upozorio da bi sve posledice primene nasilja nad drzavom Srbijom i svu odgovornost snosili oni koji bi odobrili otimanje teritorije jednoj demokratskoj evropskoj drzavi, saopstila je vladina kancelarija za saradnju sa medijima.  Premijer Srbije je naveo da ce drzavni pregovaracki tim u Becu, kao sto je to i do sada radio na svim odrzanim sastancima, izneti najbolje i neporecive argumente, zasto je apsolutno neprihvatljivo da se pravnim nasiljem rasparcava drzava Srbija. 

Na sastanku je posebno istaknut znacaj sto je pre pocetka nastavka pregovora u Becu Narodna skupstina, kao najvisi organ vlasti u zemlji, usvojila novu Rezoluciju i pruzila jasan odgovor Srbije na plan koji je urucio Marti Ahtisari.   

Zajednicki je ocenjeno da je od najvece vaznosti sto je Skupstina Srbije u usvojenoj Rezoluciji sa punim pravom odbacila sve stavove iz urucenog predloga kojima se krsi suverenitet i teritorijalni initegritet Republike Srbije kao medjunarodno priznate drzave.   

U razgovoru je naglaseno da Povelje UN i relevantna medjunarodna dokumenta garantuju drzavi Srbiji nepovredivost njenih medjunarodno priznatih granica i nepovredivost teritorijalne celovitosti Srbije.   

Delegacija Srba sa Kosova koju predvodi predsednik SNV-a severnog Kosova Milan Ivanovic u Beogradu razgovara sa predstavnicima parlamentarnih stranaka.


Kosovskim Srbima predstavljen plan G17 plus za Kosovo  

BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) - Zvanicnici G17 plus i politicki predstavnici Srba sa Kosova zajednicki su danas ocenili da sto pre treba da bude formirana Vlada Srbije kako bi sve institucije u drzavi radile punim kapacitetom, saopstila je Pres sluzba G17 plus.  

Clanovi Predsednistva G17 plus Suzana Grubjesic, Zeljko Ivanji i Miloljub Albijanic izlozili su na sastanku u Beogradu politickim predstavnicima kosovskih Srba plan te stranke o formiranju cetiri posebne zone na podrucju Kosova sa vecinskim srpskim stanovnistvom.   

Planom te parlamentarne stranke za Kosovo, navodeno je u saopstenju, "obezbedili bi se standardi koji garantuju opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i stvorili uslovi za povratak izbeglica i interno raseljenih lica".  

Predstavnici Srpskog nacionalnog veca koji predvode delegaciju kosovskih Srba, ocenili su plan G17 plus kao dobro resenje.  

Clanovi Predsednistva G17 plus izneli su stav da su neprihvatljivi svi uslovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija kojima se krsi suverenitet i teritorijalni integritet Srbije kao medjunarodno priznate drzave.    

Delegacija kosovskih Srba sastala su u Vladi Srbije sa premijerom Vojislavom Kostunicom, a tokom dana ce razgovarati i sa predstavnicima drugih parlamentarnih stranaka.


Janjic: Pregovarackom timu potrebna pomoc svih   

BEOGRAD, 15. februara (Tanjug) - Direktor Foruma za etnicke odnose Dusan Janjic ocenio je danas da je Rezolucija o Kosovu i Metohiji nesporno potvrdila legitimitet beogradskog pregovarackog tima za nastavak razgovora o buducem statusu Kosmeta kome ce, medjutim, biti potrebna sira podrska.   

"Od pregovarackog tima moramo da ocekujumeo mnogo vise u popravljanju dokumenta o buducem statusu Kosova i Metohije, ali on taj proces nice moci uspesno da dovede do kraja ukoliko ne bude imao siru podrsku javnosti", rekao je Janjic Tanjugu.   

Prema njegovim recima, jedan od najboljih nacina da se pregovarackom timu pomogne jeste da se sto pre izabere vlada i da napokon, kako je istakao, svi organi u Srbiji progovore jednim glasom.   

Janjic je nastavak beckih pregovora o buducem statusu Kosmeta 21. februara ocenio "veoma vaznim", dodavsi da to "znaci da treba dogovoriti strategiju ukljucivanja u taj proces onih koji su do sada iz njega bili iskljuceni, poput civilnog sektora i aktivnijeg ucesca diplomatije".   

On je ocenio i da su proslonedeljne demonstracije Albanaca u Pristini, tokom kojih su dve osobe poginule, najavile "komplikovanje bezbednosne situacije u pokrajini" i da je neophodno da Vlada i predsednik Srbije u Kontakt grupi i u Savetu bezbednosti iniciraju raspravu o toj situaciji.   

Komentarisuci danasnju izjavu specijalnog izaslanika generalnog sekretra UN Martija Ahtisarija da postoji "izuzetno mala verovatnoca" za kompromis Srbije i vecinskog albanskog stanovnistva na Kosovu o sustini plana koji je sacinio, Janjic je kazao da mu odavno nije jasna Ahtisarijeva misija koju je i sam specijalni izaslanik do sada vise puta redefinisao.   

"Ispada da je on (Ahtisari) covek koji je samo medijator izmedju Pristine i Beograda, a to nije tacno jer Kosovo je pod medjunarodnom zastitom i njegova uloga je mnogo komplikovanija", rekao je Janjic.   

On je objasnio da Ahtisari ne treba da bude neko ko trazi kompromis nego neko ko stvara prostor za kompromis, kao i da artikulise stav medjunarodne zajednice koja objektivno snosi odgovornost za stanje na Kosovu.   

"Zato ovu Ahtisarijevu izjavu tumacim kao neku vrstu povlacenja i  namernog redukovanja njegove misije na neku posrednicku ulogu koja sa sobom nosi i jednu vrlo losu poruku", zakljuco je Janjic. 


Batic: Rezolucija je spisak lepih zelja  

BEOGRAD, 16. februara (Tanjug) - Predsednik Demohriscanske stranke Srbije (DHS) Vladan Batic izjavio je danas da je Rezolucija o Kosovu i Metohiji koja je usvojena u Skupstini Srbije, "spisak lepih zelja".  

Batic je na konferenciji za novinare zapitao - sta ce biti ako nase zelje ne budu ispunjene, koja je alternativa i kakve su perspektive pre svega Srba na Kosovu i Metohiji i kakva je buducnost Srbije, i ko ce snositi odgovornost.  On je pozvao "one koji ce biti u pregovarackom timu u Becu i obecavaju da ce Kosovo i Metohija ostati pod suverenitetom Srbije", da "odmah podnesu ostavke ako ne bude tako".  

Prema njegovim recima, kada god se takmicimo u patrotizmu i apeluje se na nekakvu sabornost i sveopste jedinstvo, to se uvek zavrsava kapitulacijom.  

Batic, koji je poslanik na listi koalicije okupljene oko Liberalno demokratske partije, je rekao da "vlada, koja se proglasila tehnickom vladom, nije ni mogla nastupati u parlamentu" i dodao da je to protivustavno.  

Odgovarajuci na pitanja vezana za razne spekulacije u medijima o sastavu nove vlade ili eventualnim novim izborima, Batic je kazao da ponovo dolazi na red ono sto je predsedniku Srbije Borisu Tadicu predlozio, da "okupi citav demokratski korpus i da se zauvek zavrsi sa Kostunicom".  Batic je kazao da su Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija "ista druzina" sa Srpskom radikalnom strankom i Socijalistickom partijom Srbije.  Predsednik DHS je rekao da ta stranka sa gnusanjem gleda na danasnju presudu u slucaju "Ibarska magistrala", da su kazne blage, a presudu je ocenio kao "sramnu".


"Amnesti", nevladine organizacije i Ahtisarijev plan   

BEOGRAD, 15. februara (Tanjug) - Nevladine organizacije za zastitu ljudskih prava u Srbiji nisu iznenadjene reagovanjem "Amnesti internesenela" na plan Martija Ahtisarija, ali njihovi predstavnici, sudeci prema izajavama Tanjugu, nisu spremni da komentarisu taj plan, jer, za razliku od "Amnestija", Ahtisarijev predlog - nisu procitali.  

Istrazivac "Amnesti internesenela" za Balkan Sjan Dzejms izjavila je juce Tanjugu da je ta organizacija zabrinuta zbog Ahtisarijevih predloga, pre svega zbog odsustva odredbi o zastiti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava Srba i drugih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji.  Dzejms je rekla da su istrazivanja "Amnestija" ukazala na masivnu diskriminaciju po pitanju tih prava na Kosovu.  

U Helsinskom odboru za ljudska prava, Fondu za humanitarno pravo i Komitetu pravnika za ljudska prava ukazali su, na molbu Tanjuga da prokomentarisu ocene "Amnestija", da je ta organizacija i ranije podnosila slicne izvestaje, narocito u slucajevima torture, pa nije iznenadjenje sto se i sada oglasila.  

Sonja Biserko iz Helsinskog odbora podsetila je da je "Amnesti" i ranije podnosio pojedinacne izvestaje o torturi, a da je sada prvi put izasao sa izvestajem koji se odnosi na ekonomska, socijalna i kulturna prava manjinskih zajednica.  "

Kosovo i Metohija je vazna medjunarodna tema i potpuno je u redu da se razne organizacije bave tim problemom, jer to definitivno nije samo srpsko-albansko pitanje", rekla je Biserko.  

Prema njenim recima, Ahtisarijev predlog jos uvek je predmet usaglasavanja i srpska strana na pregovorima u Becu ima dovoljno prostora da na njemu intervenise, a zastita ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava Srba na Kosovu zavisi - smatra ona - pre svega od snage drzave na tim poljima.   Direktor Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic rekla je da pretpostavlja da je izvestaj "Amnestija" o Kosovu rezultat istrazivanja, ali da je u Pokrajini ipak vracen najveci deo privatne imovine Srbima.   

"To vracanje imovine ne dovodi i do povratka izbeglih i raseljenih, jer se imovina najcesce prodaje. Onaj ko imovinu trazi i dobije je ne vidi uslove za povratak", rekla je ona.   

Kandic je dodala da je sasvim drugo pitanje koje se tice stecenih prava  i radnih odnosa, ocenjujuci da Srbi ta prava uzivaju, za razlilku od Albanaca kojima ona nisu priznata ni posle 20 godina provedenih u radnom odnosu.  Prema njenim recima, nova ekonmska prava UNMIK "drzi na minimalnom nivou", a sto se tice privatizacije - ona je u Srbiji, kao i u drugim postsocijalistickim zemljama, prema njenoj oceni, izvrsena na stetu gradjana.  

"Nemam iluziju da ce i privatizacija na Kosovu biti uredjena tako sto ce imovina pripasti onima koji su se vec obogatili na taj nacin", rekla je Kandic.  Kandic je rekla da je ona ranije vec reagovala na ideju o decentralizaciji Kosova, smatrajuci da je to los pristup, jer je za pookrajinu vazna integracija kosovskog drustva.

Ona je, kaze, kritikovala Vladu Srbije sto brine samo o 15 odsto teritorije, a ne i o ljudima, Srbima ili Albancima.  Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovacevic Vuco nije htela da komentarise Ahtisarijev plan, isticuci da taj plan nije videla u celini, mada iz segmenata koji su joj poznati smatra "da su prava Srba na Kosovu zasticena".  

Vuco je ocenila kao "potpuno normalno" oglasavanje ove medjunarodne organizacije, jer je "Amnesti" to cinio svaki put kada su na bilo koji nacin uocili mogucnost povreda ljudskih prava, pa i ekonomskih, kulturnih ili socijalnih.  

Vuco je dodala da "Amnesti" prati sva desavanja u svetu koja mogu da dovedu do napetosti i problema i ukazuje na moguca resenja, a da je utvrdila da socijalna, kulturna i ekonomska pitanja u Ahtisarijevom planu nisu resena na pravi nacin.  

"To je najlegitimniji put da se takve stvari isprave, a sasvim je druga stvar sto propagatori rata u Srbiji ocekuju samo reagovanje medjunarodnih organizacija protiv nas, sto nije tacno", rekla je Vuco.


Griboski: Nezavisnost donosi veliki broj problema

VASINGTON, 16. februara 2007. (Beta) - Plan izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija predstavlja krsenje Povelje UN, a nezavisno Kosovo ce biti problem ne samo za bezbednost vec i za suverene zemlje sa manjinskim zajednicama, izjavio je predsednik Instituta za veru i javnu politiku Dzozef Griboski.

Ovaj Institut uputio je pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu povodom Ahtisarijevog predloga za buduci status Kosova.

"Po nasem misljenju, svaka klauzula u Ahtisarijevom dokumentu koja implicira nezavisnost, predstavlja krsenje drzavnog suvereniteta i nepovredivost granica, odnosno nekih od elementarnih nacela Povelje svetske organizacije", rekao je Griboski za Glas Amerike.

On je ocenio da bi "nezavisno Kosovo bilo problem ne samo za evropsku ili svetsku bezbednost, nego i za sve suverene zemlje koje imaju manjinske zajednice koje smatraju da su izolovane ili specificne u odnosu na drzavu ciji su sastavni deo" i te zajednice ce, kako dodaje, pojacati akcije ka nezavisnosti.

"Licno bi me manje brinulo da Kosovo samoinicijativno proglasi nezavisnost i da ga pojedinacne drzave priznaju, nego mogucnost da medjunarodna zajednica, otelotvorena u UN, priznavanjem nezavisnosti Kosova podrzi direktno krsenje ne samo svojih principa, nego i samog koncpeta suverniteta otkako je on formulisan", rekao je Griboski.

Osim nezavisnosti i visokog stepena autonomije, Griboski smatra da postoji i treca opcija za Kosovo i naveo status Portorika kao teritorije u sastavu SAD, ali pod samostalnom upravom, sa potpunom kontrolom svojih unutrasnjih poslova.

Griboski smatra da bi takva opcija na prakticnom planu "mogla da zadovolji i kosovske Albance i Srbe, koji bi uglavnom dobili ono sto traze - samostalnu upravu za Kosovo, pod veoma labavim suverenitetom Srbije."


Nove demonstracije pokreta Samoopredeljenje

KIM Radio Caglavica, 16. februar 2007.

Pokret Samoopredeljenje priprema sutra demonstracije u centru Gnjilana sa pocetkom u 11 casova, saznaje KIM radio. Prema saznanjima koje je radio dobio iz medjunarodne policije, demonstranti ce se najpre okupiti u centru Gnjilana, kod zatvora i baze u kojoj je stancionirana specijalna jedinica ukrajinske policije. Nakon toga se ocekuje da demonstranti krenu ka srpskim selima Kuscu, Silovu, Ranilugu i kako u policiji kazu, selu Hasanu.

Policija je upoznata sa ovim i nalazice se na navedenim lokacijima da bi sprecila eventualni ulazak pripadnika pokreta Samoopredeljenje u ova sela. Predstavnicima medjunarodne zajednice i lokalnom osoblju zaposlenom u ovim organizacijama, preporuceno je da se ne krecu u periodu od 11 casova u ovim oblastima, kao i onima koji putuju iz pravca Bujanovca i Preseva, a koriste administrativni prelaz Konculj.

Portparol KPS-a Veton Eljsani kazao nam je da on nema informaciju da se sutra odrzavaju demonstracije, ali da ce Kosovska policijska sluzba biti u pripravnosti i delovati na bilo kakve nerede. U demonstracijama prosle subote u Pristini poginula su dva ucesnika, a u sukobu policije i demonstranata ucestvovala je i specijlana jedinica ukrajinske policije.


IN MEMORIAM:

Preminula pesnikinja Darinka Jevric

KIM Radio, 16. februar 2007.

Danas je u Beogradu, posle krace bolesti preminula pesnikinja Darinka Jevric. Rodjena je 1947.godine u selu Glodjane, u Metohiji i jedna je od najznacajnijih imena u poeziji bivse Jugoslavije. Po oceni kriticara, ona je najvrsnija pesnikinja sa prostora Kosova i Metohije. Dobitnik je mnogih znacajnih nagrada i priznanja, a svoj radni vek provela je radeci kao novinar u listu Jedinstvo.Novinarsku karijeru zapocela je 1975. u listu „Jedinstvo“ u kojem ostaje do penzionisanja 2005. godine. Radila je kao novinar i urednik u kulturnoj i rubrici za decu. Saradjivala je i uredjivala casopis za knjizevnost „Stremljenja“ (Pristina) i casopis za pozorisnu kritiku „Scena“ iz Vrsca. Od 1999. godine do 2004. godine i martovskog nasilja nad Srbima zivela je u Univerzitetskom naselju u Pristini kao izbeglica u svom gradu. Tada napusta Pristinu.
Darinka Jevric je 2000. godine bila povredjena u napadu na sediste Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa UNMIK-om u Pristini. Objavila je sledece zbirke poezije: Decanska zvona i druge pesme, Psalam bezdomnika i druge pesme, Hvostanska zemlja, Doseljavnje predaka, Uzaludna pesma, Dobrota Zlota, Izice i druge.

Mesto i datum sahrane bice naknadno objavljeni.


'Ruski katalog' unistene bastine na Kosovu

Tanjug, 14. februar 2007. 16:23

MOSKVA - Ruska izdavacka kuca "Indrik" objavila je knjigu "Kosovo:Pravoslavno nasledje i moderna katastrofa", svojevrsni katalog spomenika srpske pravoslavne kulture na Kosovu i Metohiji, onih koji su unisteni ili kojima preti unistenje od strane albanskih ekstremista.

Autor svojevrsne ruske monografije unistene srpske bastine na Kosovu je direktor Naucnog centra istocnohriscanske umetnosti Aleksej Lidov, clan Komisije Uneska formirane posle pogroma na Kosovu u martu 2004, kada su za tri dana albanski ekstremisti u potpunosti ili delimicno srusili 35 hriscanskih crkava.

Zadatak Komisije bio je da utvrdi stanje i stetu nanetu pravoslanim objektima, a na spisak bastine pod zastitom Uneska u julu 2006. je na predlog Lidova, pored Decana, uvrstena i Pecka patrijarsija, unistena Crkva Bogorodice LJeviske u Prizrenu i manastir Gracanica.
 
U nezavisnoj medjunarodnoj Komisiji, koju je predvodila direktor Uneska za Juznu Evropu Mari-Pol Rudil, nalazila su se jos tri eksperta - vizantolozi, istoricari umetnosti i vrsni restauratori - iz Bugarske Biserka Penkova, iz Italije Donatela Dzari i iz Austrije Tomas Stepan.
 
Prvi deo knjige pod nazivom "Nasledje" predstavlja monografiju o ukupnom vizantijskom nasledju na Kosovu i izuzetnim spomenicima kulture sacuvanim u pokrajini, delo profesora sa Unierziteta Prinston Slobodana Curcica, dok drugi deo "Katastrofa" sadrzi katalog i spisak 143 spomenika srusenih od 1999 godine.
 
Tada je, po misljenju najistaknutijeg ruskog vizantologa Lidova, posle NATO bombardovanja, pocelo sistematsko unistavanje spomenika u Kosovu, a "pobednici" Albanci obracunali se sa svojim "neprijateljem, njihovom kulturom, crkvama".
 
U trecem delu "Spomenici" sacinjen je obiman katalog svih pravoslavnih spomenika na Kosovu koji su kroz istoriju postojali u pokrajini, medju kojima mnogih vise nema.
 
Lidov istice da su na Zapadu kada je rec o unistenju pravoslavne bastine na Kosovu i Metohiji postojali dvostruki standardi i da su mediji nedeljama izvestavali u unistenju statua Bude u Avganistanu, dok su stradanja srpske bastine podjednake vrednosti u samoj Evropi precutkivana.


VESTI VEZANE ZA SESTU GODISNJICU TERORISTICKOG NAPADA NA AUTOBUS NIS EKSPRESA:

Navrseno sest godina od bombaskog napada na autobus Nis Ekspresa

KIM Radio- Caglavica 16. februar 2007.

Pre sest godina na danasnji dan 12 Srba je poginulo u bombaskom napadu na autobus ''Nis-ekspresa'' u selu Livadice kod Podujeva, na magistralnom putu Nis-Pristina. U eksploziji mine postavljene u cevi ispod puta, dignut je u vazduh prvi od sest autobusa kojima su Srbi isli ka Gracanici. U eksploziji su povredjena 43 putnika. Autobusi koji su se kretali ka Gracanici su bili u pratnji vojnika Kfora.

Porodice zrtava danas su izlazile na groblja svojih bliznjih, a u Lapljem Selu, u organizaciji Kulturno prosvetne zajednice Kosova i Metohije okupili su se ucenici i nastavnici da u znak secanja na stradalu Mirjanu Dragovic obeleze godisnjicu od njene smrti.

Posle spektakularnog bekstva glavnoosumnjicenog Fljorina Ejupija iz zatvora u bazi Bondstil kod Urosevca i ponovnog hapsenja u Albaniji, kao i pustanja na slobodu jos trojice osumnjicenih zbog nedostatka materjalnih dokaza i njihove umesanosti u zlocin, slucaj se ponovo nasao na pocetku. Advokat Zivojin Jokanovic, branilac zrtava i ostecenih u teroristickom napadu u mestu Livadice kod Podujeva kaze da proces nije odmako dalje od pocetka. “Za sada je optuzen samo jedan Albanac rodjen 1978. godine. Bio je zakazan pretres za potvrdjivanje optuznice koji je odlozen.

Ono sto je fatalno u ovom procesu, ako nije izveden organizator, ako nije pronadjen nalogodavac, to iskljucuje i teoretsku pretpostavku da je ovaj optuzeni mozda autor, ucesnik ili zlocinac jedne radnje”. Jokanovic se nada da ce nadlezni organi nastaviti istragu i da se proces nece okoncati “osudom jednog mozda poslednjeg ucesnika ili neznatnog ucesnika ove radnje”.

U autobusu je bilo 56 putnika i dva vozaca. Pedeset karata je prodato u Nisu, a sest putnika je u autobus uslo u Kursumliji. Prve vesti su govorile o sedam mrtvih i razlicitom broju povredjenih, od 21 do 40. Kada se na kraju podatak o broju ranjenika ustalio na 43, ustanovljeno je da je sudbina jos osam putnika nepoznata. Posto su predstavnici kosovskih Srba preneli UNMIK-u sumnje u konacan broj poginulih, medjunarodna uprava na Kosovu dozvolila je da u obdukciji ucestvuju i dva srpska patologa, dr Sasa Dobricanin i dr Zoran Stankovic, sa kojima je u Gracanicu otisao i advokat Gradimir Nalic.

Oni su u pregledali cetiri tela. Dan kasnije, dr Dobricanin je saopstio imena sedam poginulih Srba, medju kojima je i dvogodisnji Danilo Cokic. Advokat Zivojin Jokanovic kaze da je kasnijom istragom utvrdjen konacan broj zrtava u ovom teroristickom napadu a to je 12 poginulih i 48 povredjenih. Toga dana zivot su izgubili Nenad Stojanovic, Milinko Kragovic, Lazar Milkic, Dragan Vukotic, Suncica Pejcic, Zivana Tokic, Slobodana Stojanovic, Mirjana Dragovic, Nebojsa Cokic, Snezana Cokic, Danilo Cokic i Veljo Stakic.

Svedok ovog tragicnog dogadjaja i jedan od prezivelih, Zivorad Mirkovic priseca se tog kobnog trenutka kada je autobus dignut u vazduh. “Eksploziv je bio smesten u cevi koja se nalazila ispod puta. Cekali smo tog dana sest sati na Merdaru, Kfor nas je pretresao. Nakon tih sest sati maltertiranja konacno smo krenuli sa Merdara. Nije proslo ni pet minuta putovanja, cuo sam snazan pucanj, mislio sam da je pukla guma.

Covek koji je sedeo ispred mene pitao je sta cemo sad, cuo sam jauk dece i povredjenih, video sam mrtve. Kfor koji je bio u pratnji autobusa otisao je i nije se vracao, a ja i moj kolega smo izvlacili povredjene i nastradale. Izvukli smo njih cetvoro, dok smo se tako mucili, video sam gore na brdu tri Albanca koji su posmatrali sta se desava”. Zivorad Mirkovic kaze da imao srece sto je preziveo, ali dam u je zao sto nije uspeo da izvuce jos jednog coveka koji je bio zaglavljen ispod sedista.


Svedok ubistva 12 Srba u autobusu "Nis ekspresa"  

KOSOVSKA MITROVICA,16. februara (Tanjug) - Zivorad Mirkovic, jedan od prezivelih u bombaskom napadu na autobus u selu Livadice kod Podujeva, na magistralnom putu Nis-Pristina, i danas se seca kobnog trenutka u kome je pre sest godina poginulo 12 ljudi.   "Eksploziv je bio smesten u cev koja se nalazila ispod puta. Cekali smo tog dana sest sati na Merdaru, Kfor nas je pretresao. Nakon tih sest sati maltretiranja konacno smo krenuli sa Merdara", navodi on.   

"Nije proslo ni pet minuta putovanja, cuo sam snazan pucanj, mislio sam da je pukla guma. Covek koji je sedeo ispred mene pitao je sta cemo sad, cuo sam jauk dece i povredjenih, video sam mrtve", opisuje Mirkovic tragicni dogadjaj.   

"Kfor koji je bio u pratnji autobusa otisao je i nije se vracao, a ja i moj kolega smo izvlacili povredjene i nastradale. Izvukli smo njih cetvoro. Dok smo se tako mucili, video sam gore na brdu tri Albanca koji su posmatrali sta se desava", navodi on.   

Mirkovic kaze da je imao srece sto je preziveo, ali da mu je zao sto nije uspeo da izvuce jos jednog coveka koji je bio zaglavljen ispod sedista.  Pre sest godina na danasnji dan 12 Srba je poginulo u bombaskom napadu na autobus "Nis-ekspresa" u selu Livadice kod Podujeva, na magistralnom putu Nis-Pristina.   U eksploziji mine postavljene u cevi ispod puta, dignut je u vazduh prvi od sest autobusa kojima su Srbi isli ka Gracanici. U eksploziji su povredjena 43 putnika. Autobusi koji su se kretali ka Gracanici bili su u pratnji vojnika Kfora.   

Za mnoge od putnika u tom autobusu to je bila poslednja stanica. Za ostale, povredjene i prezivele, Livadice su postale pocetna stranica kosmara.   Toga dana zivot su izgubili Nenad Stojanovic, Milinko Kragovic, Lazar Milkic, Dragan Vukotic, Suncica Pejcic, Zivana Tokic, Slobodana Stojanovic, Mirjana Dragovic, Nebojsa, Snezana i Danilo Cokic i Veljo Stakic.


Sudski proces ubijenima kod Livadica jos na pocetku  

KOSOVSKA MITROVICA, 16. februara (Tanjug) - Advokat Zivojin Jokanovic, branilac zrtava i ostecenih u teroristickom napadu u mestu Livadice kod Podujeva, izjavio je danas da proces optuzenima za taj napad nije odmakao dalje od pocetka.  Pre sest godina na danasnji dan 11 Srba je poginulo u bombaskom napadu na autobus "Nis-ekspresa" u selu Livadice kod Podujeva, na magistralnom putu Nis-Pristina.  

U eksploziji mine postavljene ispod mosta na magistralnom putu u pravcu Pristine, dignut je u vazduh prvi od sest autobusa, koji su bili u pratnji Kfora, kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije isli na zadusnice. U eksploziji su povredjena 43 putnika.   

Jokanovic je naveo da je do sada optuzen jedan Albanac, rodjen 1978. godine, dodajuci da je bio zakazan pretres za potvrdjivanje optuznice, ali da je odlozen.   

"Ono sto je fatalno u ovom procesu, ako nije izveden organizator, ako nije pronadjen nalogodavac, to iskljucuje i teoretsku pretpostavku da je optuzeni mozda autor, ucesnik ili zlocinac jedne radnje", izjavio je Jokanovic.  Prema njegovim recima, ocevici su tog kobnog 16. februara zatekli stravican prizor, kakav savremeni svet ne bi trebalo da poznaje.   

"To je strasan prizor koji je tesko zamisliti. Komadi tela, komadi vozila, bili su razbacani na sve strane. Nesto su bolje prosli oni koji su bili u drugom autobusu, ali i oni nisu postedjeni trauma", prisetio se Jokanovic.   

On je rekao da se nada da ce nadlezni organi nastaviti istragu i da se proces nece okoncati "osudom jednog, mozda poslednjeg ucesnika, ili neznatnog ucesnika ove radnje".


Ubijen svedok protiv Haradinaja

16. februar 2007. | 16:20 -> 22:55 | Izvor: B92, Beta 
Beograd -- Kako nezvanično saznaje B92, ubijen je jedan od malobrojnih svedoka na suđenju Ramušu Haradinaju.

Potvrdu ove vesti B92 nije mogao da dobije u Tužilaštvu tribunala gde je rečeno da su u toku provere. Suđenje Haradinaju, bivšem komandantu OVK i premijeru Kosova, trebalo bi da počne 5. marta.

Tim Karle del Ponte više puta je izjavio da ima poteškoće da na Kosovu pronađe svedoke koji će potvrditi navode da je Haradinaj odgovoran za zločine koji su se dogodili tokom 1999. godine.

Kako saznaje B92, Tužilaštvo je uspelo da obezbedi manje od deset svedoka za taj proces.

Portparol Karle del Ponte Olga Kavran demantuje tu informaciju i precizira da se u poslednjem dokumentu tužilaštva podnetom sudu navodi broj od 98 svedoka.

KPS: Nije prijavljeno nijedno ubistvo

Portparol Kosovske policijske službe Veton Eljšani izjavio je da do večeras na Kosovu nije prijavljeno nijedno ubistvo.

Elekstronski mediji javili su danas da je na Kosovu ubijen svedok koji je trebalo da se pojavi na suđenju Ramušu Haradinaju u Hagu.

"Ako bi se tako nešto desilo mi bismo saznali 15-30 minuta od tog vremena", rekao je Eljšani agenciji Beta.

Haradinaj, nekadašnji komandant OVK, optužen je za zločine nad nealbanskim civilima na Kosovu i Metohiji tokom sukoba krajem devedesetih.

Portparolka tužilaštva Haškog tribunala Olga Kavran je, kako je preneo RTS, rekla da je o navodnom ubistvu saznala iz medija i da nema nikakvih informacija. 


SPIEGEL ONLINE

Tekst na engleskom jeziku objavljen u internacionalnoj online verziji Der Spiegel-a:
http://www.spiegel.de/international/spiegel/0,1518,464291,00.html

Tekst je objavljen u najnovijem broju NIN-a od 15. februara i dostupan je besplatno na adresi: http://www.nin.co.yu/index.php?s=free&a=2929&rid=3&id=7531


Der Spiegel, 5. februar 2007, NIN, 15. februar 2007.

BUDUCNOST KOSOVA

Kolika je cena mira?

Moguce da je Haradinajeva smirenost u protekle dve godine doprinela da se situacija u pokrajini odrzi pod kontrolom. Medjutim, cena je visoka. Prema izvestaju OUN, Haradinaj je povezan sa trgovinom kokainom. A prema analizi nemacke BND Haradinaj i grupa od oko 100 clanova, umesana je u sverc droge i oruzja, kao i u ilegalnu trgovinu neocarinjenom robom

Renate Flotau, Walter Mayr

A Kosovo Albanian seen behind an Albanian flag at a market in the regional capital Pristina.
Kosovski Albanac iza albanske zastave na pijaci u prestonici Pokrajine Pristini, slika Der Spiegel

Jos odluka nije donesena i Kosovo je deo Srbije. Medjutim, istorija se vec prekraja u selima Kosova Polja i Metohije, gde Albanci dizu spomenike paloj herojskoj braci – mesta hodocasca koja ce se pohoditi kad Kosovo dobije nezavisnost. Maleno selo Glodjane u podnozju Prokletija (planina veoma adekvatnog imena) jedno je od takvih mesta. Posmrtni ostaci sve veceg broja mrtvih pripadnika Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) prenose se i sahranjuju na tamosnjem groblju heroja. Muzej koji izgledom podseca na "kulu" – tradicionalnu albansku kamenu kucu sa duboko ugradjenim prozorima – uzdize se iznad grobova ukrasenih plasticnim cvecem. Iza muzeja, grade se dve dodatne kamene kule u cast klana Haradinaj.

Trojica sinova iz ove porodice su sahranjena na svetoj zemlji. Cetvrti sin je nedavno pusten na slobodu nakon odsluzenja zatvorske kazne zbog ubistva iz nehata. Peti sin, premijer Kosova Ramus Haradinaj, je na listi optuzenih Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u Hagu. U Glodjanima i okolini, gde se Kosovo na zapadu granici sa Albanijom i Crnom Gorom i gde se nalazi baza albanskih boraca za slobodu, sukobi sa vlastima – i smrt kao cena koju je platila porodica Haradinaj – smatraju se obelezjem casti. To pogotovo vazi za nastradale u borbi protiv Srba, koji su dugo cvrstom rukom vladali nad vecinskim albanskim stanovnistvom na Kosovu.

Kuca porodice Haradinaj nalikovala je pobunjenickom utvrdjenju jos od samih pocetaka gerilskog rata protiv srpskih snaga 1997. Ova porodicna seoska kuca je na periferiji Glodjana, gde sa cetiri u belo okrecena zida predstavlja front prkosa spoljnjem svetu. Grb OVK, ustanovljen sredinom 90-ih, nalazi se iznad ulaznih vrata. Nakon sto smo nekoliko puta vikali, u hodniku nas docekuje decak srednjoskolskog uzrasta. On nas kroz unutrasnje dvoriste vodi do dnevne sobe u kojoj, ispod albanske zastave ukrasene dvostrukim crnim orlom, gori vatra. Posluzeni smo sljivovicom i cigaretama, a zatim se pojavljuje gazda. Hilmi Haradinaj je sedokosa glava porodice u ranim sedamdesetim. Izvinjava nam se zbog "siromastva" u kom zivi. Rat protiv Srba mu je, kaze, unistio veci deo imanja, pa mu je ostalo samo pet krava, nesto ovaca i ova kuca. Govori o predstojecoj nezavisnosti Kosova i o nadi da ce se godine nasilja uskoro okoncati. Klima glavom cutke, a njegov sin nam ponovo puni case.

Danas Hilmi Haradinaj duznost domacina vrsi sa mesavinom tradicionalne ljubaznosti i profesionalne hladnokrvnosti. Haradinajevom mirnom zivotu na selu dosao je kraj kada je sin Ramus, nekadasnji izbacivac u svajcarskom nocnom klubu, postao istaknuta licnost kao komandant OVK, da bi 2004. godine postao i premijer Kosova. U medjuvremenu, seosko domacinstvo Haradinajevih pretvorilo se u mesto gde je vodjena tajna kosovska diplomatija. Dok je rat jos besneo, lako se moglo dogoditi da nekog nemackog vojnog oficira u penziji koji je poslat na Kosovo kao ratni izvestac doceka cev kalasnjikova uperena u stomak, ukoliko bi nenajavljeno posetio domacinstvo Haradinajevih. Medjutim, u martu 2005, kada su se visoki predstavnici Ujedinjenih nacija i NATO-a susreli na Kosovu, ova seoska kuca je bila pretvorena u banketnu salu u kojoj su zvanicnici mogli da se susretnu sa Haradinajem i razgovaraju o uspostavljanju mira u regionu.

Te veceri, predstavnici Zapada su vec znali za optuznicu koju je protiv Haradinaja podigla glavni tuzilac Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u Hagu Karla del Ponte. Ramus Haradinaj, poznat i kao "Smajl", optuzen je po 37 tacaka za zlocine protiv covecnosti, medju kojima su i ubistva, otmice, mucenja tokom rata na Kosovu 1998. godine.

U optuznici stoji i da su se i njegova braca Daut, Fraser i Skeljzen, nalazila medju clanovima „zlocinacke organizacije" sa Haradinajem na celu, kao i da je porodicna kuca u Glodjanima povremeno sluzila kao komandni centar u kom su planirani i izvrsavani zlocini. Trideset dva lesa Srba, Roma i Alabanaca, od kojih su neki bili potpuno unakazeni, pronadjena su u blizini kuce. Haradinaj porice sve optuzbe.

There are only a few Serbian areas left in Kosovo.
Na Kosovu je ostalo samo nekoliko podrucja nastanjenih Srbima (ljubicasta boja), slika Der Spiegel

Bivsi administrator Ujedinjenih nacija Seren Jesen-Petersen dugo je ovog optuzenika za ratne zlocine smatrao "bliskim saradnikom i prijateljem", koji je "toliko zrtvovao i toliko doprineo svetlijoj buducnosti Kosova". Petersen je na kraju smenjen, ali odnos Ujedinjenih nacija prema Haradinaju se nije znacajno promenio. Po povratku iz Haga u junu 2005. godine, gde je krivicni postupak protiv njega privremeno obustavljen, Haradinaj je – uz blagoslov misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK-a) – nastavio tamo gde je stao. Danas on od UNMIK-a dobija dozvolu za javne nastupe, predsednik je male vladine stranke, Alijanse za buducnost Kosova, pijucka viski i pusi "kohiba" cigare sa probranim gostima u luksuznoj vili u diplomatskom naselju na brdu Dragodan u Pristini.

Na proslavi u cast Kosovskog zastitnog korpusa (KZK), najistaknutije mesto, izmedju predstavnika iz Vasingtona i Londona, bilo je rezervisano za Haradinaja. Uprkos optuznici, potpuno je moguce da je Haradinajeva smirenost u protekle dve godine doprinela da se situacija u pokrajini odrzi pod kontrolom. Medjutim, cena je visoka. Medjunarodna zajednica se Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija obavezala da ce stititi ljudska prava i postovanje zakona na Kosovu. Tesko je videti kako se nastavak saradnje sa Haradinajem slaze sa tom obavezom. Stvari postaju sve gore. Prema izvestaju policijskih snaga Ujedinjenih nacija, Haradinaj je povezan sa trgovinom kokainom. A prema analizi koju je 2005. godine izvrsila nemacka Savezna obavestajna sluzba (BND), Haradinaj i saradnici igraju glavnu ulogu u "sirokom spektru kriminalnih, politickih i vojnih aktivnosti koje znacajno uticu na bezbednosnu situaciju sirom Kosova. Ova grupa, od oko 100 clanova, umesana je u sverc droge i oruzja, kao i u ilegalnu trgovinu neocarinjenom robom."

Ukoliko su tacne analize BND-a, Haradinaj je postao glavni igrac u jednoj od kljucnih industrijskih grana na Kosovu. Kako navode strucnjaci, 700 miliona evra buyeta ove pokrajine, u kojoj 90 procenata stanovnistva cine Albanci, bledo je u poredjenju sa prihodima od trgovine drogom. Zaista, pored trgovine drogom, na Kosovu nema mnogo mogucnosti za posao. Ekonomski rast je minimalan, stopa nezaposlenosti veca od 40 odsto, a broj mladih u oblasti sa malom proizvodnjom je sve veci. Pri tom se stanovnistvo Kosova u poslednjih sto godina gotovo utrostrucilo. Posledica je da izvoz cini jedva sest odsto trgovine sa inostranstvom; osim nesto metalnog otpada, iz ove pokrajine se ne izvozi gotovo nikakva vrednost.

Mnogi mladi ljudi smatraju da predlog za ogranicenu nezavisnost Kosova – koji je izneo specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari – ne ide dovoljno daleko. Duboko je ukorenjeno nezadovoljstvo Zapadom, koji de facto vlada pokrajinom i koga od 1999. predstavljaju brojni izaslanici UN, NATO, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Evropska unija.

"Voleli bismo da niste tu", pise na nalepnici koju deli Aljbin Kurti, samoproklamovani narodni vodja i celnik pokreta Samoopredeljenje. Kurti i njegova grupa time pokusavaju da saopste zelju da sto pre nestanu tajni gospodari Kosova – medjunarodni kontingent administrativnih funkcionera sa obilato placenim troskovima koji se voze naokolo u "landroverima", intelektualci koji dolaze da zadovolje znatizelju oko etnickih grupa na Kosovu i iskusne tehnokrate sa podugackim medjunarodnim biografijama, koji dolaze da pokrajini nametnu resenja.

LJudi kao sto je sedam irskih biznismena, koji su dosli na Kosovo po ugovoru od 10 miliona evra da dovedu u red knjigovodstvo jedne elektrane, naprosto nisu vise bas dobro dosli. Postalo je suvise ocigledno da protektorat na Kosovu pre svega koristi onima koji se nalaze na mocnim pozicijama. "LJudi iz UNMIK-a otvoreno priznaju da duple plate koje dobijaju koriste za kupovinu stanova u Londonu", kaze Kurti. "A i ljudi kao sto je Haradinaj takodje se bogate od statusa kvo. UNMIK ih stiti da bi drzali ljude pod kontrolom, a u medjuvremenu im dozvoljava da i dalje zgrcu bogatstvo."

"Kosovo tek treba da razvije gradjansku elitu", kaze bivsi premijer Bujar Bukosi, koji je u egzilu. Trojica bivsih pobunjenickih lidera iz OVK, sefovi stranaka Haradinaj i Hasim Taci, kao i premijer Agim Ceku, kljucni su igraci na politickoj sceni pokrajine. Demokratska liga Kosova, koja je nekada bila najjaca stranka, podelila se na dva tabora. Razlike unutar stranke su toliko sporne, da je uzajamno upiranje prstom njenih clanova nedavno eskaliralo u sveopstu tucu u skupstini. Bukosi je incident posprdno nazvao "brizljivim procesom demokratizacije pesnicama i nogama od stolica". I on je za to da Kosovo odmah postane nezavisno, barem principijelno, kaze bivsi premijer, ali dodaje da nikome nece koristiti nova republika na celu sa razbojnicima i narkodilerima. "Ne zelim nezavisno Kosovo kojim ce vladati hulje kao sto je Haradinaj", kaze Bukosi. "Za evropsku zemlju su potrebni evropski ljudi."

Konacna odluka Ujedinjenih nacija o buducnosti Kosova na kraju ce zavisiti od zbivanja u Haradinajevom rodnom kraju u zapadnom delu pokrajine. Srbi tu oblast sa postovanjem zovu Metohijom, ili manastirskom zemljom, a albanski naziv je Dukadjini, po jednom borcu za slobodu iz srednjeg veka. Medjutim, kakav se god naziv vezivao za oblast, ona predstavlja srz kosovskog sukoba, mesto gde dolazi do kolizije ponosa i divljih obicaja albanskih planinskih plemena sa jedne i kulturne tradicije i osecaja sopstvene misije tamosnjeg srpskog stanovnistva sa druge strane. "Vasa dusa je u nasem telu", kazu Albanci Srbima, sto znaci da Srbi mozda imaju manastire, ali Albanci imaju omladinu.

Zbog blizine Albanije i velikim kolicinama novca koje clanovi porodica koji su emigrirali salju kuci porodicama, oblast oko gradica Decani obiluje novcem i oruzjem. U oblasti se nalazi pozamasan kontingent OVK veterana, spreman za sledecu misiju. Prema izvestaju Medjunarodne krizne grupe sa sedistem u Briselu, "grupa u Decanima bi lako mogla da okupi znatne snage, za napad na UNMIK ili za odgovor na intervenciju Srba na severu Kosova."

"Tesko je bilo sta predvideti", kaze Nazmi Selmanaj, predsednik opstine Decani, "ali ako Ujedinjene nacije ne izadju u susret nasim ocekivanjima, nista ne mogu da iskljucim." On je jedan od glavnih igraca, koji ce imati znacajnu ulogu u oblasti ukoliko Ramus Haradinaj bude morao da se spakuje i u februaru ode u Hag, kao sto je najavljeno. Kao i Haradinaj, Selmanaj potice iz Glodjana i ima neophodne veze sa ljudima na vlasti. O njegovom bratu, ministru u vladi Kosova, novine su pisale nesto pre Bozica, kada je otpustio savetnika koji je bio uhapsen zbog veze sa zaplenom protivtenkovskog oruzja, mitraljeza i municije. Iako svi ovih dana zele da docaraju mir, iza scene se krije pravo raspolozenje. To je bio slucaj na komemoraciji povodom smrti Jusufa Gervale, pesnika i borca za albansku stvar, koji je ubijen 1982. godine i na ciji su se amanet pozivali veterani OVK.

Kulturni centar u Decanima je prepun, dok mrsav mladic u crnom odelu prilazi mikrofonu. Najavljivac jedva uspeva da predstavi glavnog govornika veceri kao "bivseg komandanta herojske brigade Jusufa Gervile, generala Dauta Haradinaja", pre nego sto mladji brat Ramusa Haradinaja pocinje govor. On pominje prekretnice na putu ka nezavisnosti Kosova i kaze: "Danas smo tom cilju blizi nego ikad."

Aplauz publike. Daut Haradinaj je u martu 2006. oslobodjen nakon odsluzenja zatvorske kazne zbog ubistva iz nehata, a sada se nalazi u zivotnoj opasnosti zbog sukoba sa rivalskim klanom. Cinjenica da se uprkos tome pojavljuje u javnosti dozivljava se kao znak samouverenosti. Osim toga, mnogi njegovo pojavljivanje shvataju kao znak da popuni prazninu ukoliko njegov brat bude osudjen u parnici u Hagu, koja se blizi.

Po zavrsetku skupa Haradinaj uskace u automobil pred kulturnim centrom i odvozi se u tajni restoran. U ovom restoranu, koji se zove "Besiana-F", srece se sa Alijem Ahmetijem, vodjom albanskog ustanka u Makedoniji 2001. Ahmeti i njegov jednako poznati ujak Fazli Veliju – obojica se nalaze na americkoj listi terorista i zabranjen im je ulazak u SAD od maja 2003. – presli su granicu prema Kosovu da bi se pridruzili slavlju. Pri odlasku iz restorana Ahmeti i Haradinaj se kratko grle. Zatim ulaze u vozilo sa zatamnjenim staklima. Kao pratnju, telohranitelji voze crni mercedes S-600, a prati ih kamion natovaren kupusom, iz kog vire dve puscane cevi. Dok se UN i natezu oko nezavisnosti Kosova, radikalne snage u Decanima vec su nekoliko koraka ispred. "Mi smo svi Albanci. Enver Hoya je bio nas predsednik" – skandirali su prosle godine demonstranti na skupu pred Gradskom skupstinom organizovanom povodom 98-godisnjice rodjenja bivseg staljinistickog diktatora Albanije. Nakon toga su Hoyinoj udovici u Tirani poslali telegram-cestitku.

Da li ovakvi dogadjaji odrazavaju zbrkane snove o velikoj Albaniji, ili su pak hladno sracunata provokacija? Svi u Decanima – ukljucujuci medjunarodnu administraciju – znaju da su komemorativnu proslavu posvecenu Hoyi organizovali isti veterani lideri OVK koji rutinski organizuju protestne marseve kad god je neko od Haradinajevih u nevolji, ili kad neko zeli da zastrasi pravoslavne kaludjere u manastiru na periferiji Decana.

Za medjunarodnu administraciju to, medjutim, nije razlog da agitatora pozovu na odgovornost. Na kraju, jos uvek imaju Ramusa. General koji komanduje snagama NATO saveza naprosto okrene telefon i licno pozove Ramusa kad god dodje do incidenta – kao recimo kada je 2004. na zemljistu koje pripada manastiru zavrsilo sedam granata na raketni pogon. Ramus najbolje zna i kako da izadje na kraj sa demonstrantima, poput onih koji su u aprilu 2006. blokirali prilazni put do manastira. On prosto okrene telefon, izgrdi agitatore – svoje bivse saborce iz dana provedenih na frontu – i slucaj je resen.

Kaludjeri pravoslavnog manastira Decani, starog gotovo 700 godina, ne usudjuju se da u grad kroce bez pratnje. "Veoma sam zabrinut, skoro i vise nego za vreme rata", kaze otac Sava, koji zamenjuje igumana. "Mi bismo voleli da budemo deo novog drustva, ali ne znamo kako ce ono izgledati. Ovde se sve resava porodicnim kanalima. Zakon ne znaci nista". Ovo vece nad manastirskim imanjem vlada sablasna tisina. Kao i uvek, italijanski oklopni transporteri su ispred manastira, koji je proglasen svetskom kulturnom bastinom Uneska. Dok otac Sava sedi u manastirskoj biblioteci i prica o buducnosti, crkvena zvona pozivaju na molitvu. Tacno u 7 sati, stojeci pod treperavom svetloscu sveca usred crkve, pod ikonama iz XIV veka, iguman otvara kovceg sa mostima kralja Stefana, osnivaca manastira, preminulog 1331. Vazduh ispunjava miris tamjana, a u kovcegu se dobro vidi saka mrtvog kralja koja viri ispod debelog sloja zlatnog brokata. Saka je duga i fina, a zlatni prsten na jednom od prstiju predstavlja ostar kontrast potamneloj, gotovo mrkoj kozi. Pre rata su i Albanci dolazili u crkvu manastira Decani da vide cudesno sacuvanu ruku srednjovekovnog kralja. Danas su Srbi jedini koji dolaze da posete ovu relikviju – 28 kaludjera, cetiri stare zene izbeglice i nekoliko radnika cekaju u senci medju kamenim zidovima crkve. Prema igumanovim recima, nedavno se za posetu manastiru nekoliko puta raspitivao jedan Albanac – Ramus Haradinaj. Iguman, medjutim, dodaje da se osetio prinudjenim da odbije zahtev. "Taj korak bi bio preuranjen", kaze. "Haradinaja jos uvek ceka Hag".


KIM Info-sluzba ARHIVA VESTI
2004 Arhive: | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2005 Arhive: | Januar | Februar | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2006 Arhive: | Januar | Februar | Mart |
April | Maj| Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar| Decembar
2007 Arhive: | Januar | Februar

Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. KIM Info-sluzba izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku.

DISCLAIMER:
Stavovi u novinskim clancima i tekstovima kao i vest u biltenimai pripadaju autorima ili agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i ne mogu se smatrati zvanicnim stavovima ni KIM info-sluzbe ni Eparhije rasko-prizrenske. KIM Info-sluzba moli one koji prenose vesti iz nasih biltena da korektno navedu izvor vesti, koji je oznacen ispod naslova svake vesti ili teksta.


Nase informativne biltene i ostale informacije sa Kosova i Metohije mozete naci i na Web strani Info-sluzbe  KIM: http://www.kosovo.net/

Copyright 2006, KIM Info-sluzba

Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom