27april 2007. god.

KIM Info-bilten 27-04-07

Misija SB s predstavnicima Beograda

26. april 2007. | 07:09 -> 22:47 | Izvor: B92, Beta 
Beograd -- Misija Saveta bezbednosti UN u Beogradu razgovarala sa premijerom i predsednikom Srbije. Od večeras u poseti Kosovu.



Boris Tadić sa članovima misije (FoNet)

Misija koju predvodi ambasador Belgije u UN Johan Verbeke odvojeno je razgovarala s premijerom i predsednikom Srbije, a predočeno joj je da je najbolje rešenje za Kosovo nadgledana autonomija. Strane diplomate je, sem toga šta Srbija predlaže umesto Ahtisarijevog plana, zanimalo i kako bi reagovala ako bi Kosovo dobilo nezavisnost.

Belgijski ambasador Johan Verbeke, koji predvodi misiju, izrazio je zadovoljstvo današnjim "konstruktivnim i interesantnim" razgovorima sa zvaničnicima Srbije, posebno njihovom spremnošću da se pronađe rešenje za status Kosova.

"Postoji spremnost da se nadje rešenje za Kosovo. Mogu da potvrdim da je premijer Koštunica elaborirao svoje predloge koji se tiču nadgledane autonomije i da smo dobili pisani dokument koji ćemo odneti u Njujork na dalje razmatranje. Takođe, za nas je veoma korisno što smo dobili sažete stavove Srbije po ovom pitanju", rekao je Verbeke.

Sudeći prema zadovoljnim izjavama savetnika premijera Vojislava Koštunice, sastanak uopšte nije bio rutinski, protekao je u vrlo dobroj atmosferi, a 15 ambasadora, članova Misije, pokazalo je stvaran interes za stav Srbije. Misija Saveta bezbednosti upoznata je s predlogom Beograda o nadgledanoj autonomiji, kažu spoljnopolitički savetnik premijera Vladeta Janković i član pregovoračkog tima Leon Kojen.

"Za njih je neobično mnogo značilo to što je tokom naših izlaganja krajnje jasno, precizno, sažeto i konkretno rečeno kako Srbija vidi buduće rešenje u smislu nadgledane autonomije, najvećeg mogućeg stepena autonomije. Ovaj put je to tačno i vrlo precizno objašnjeno, sve ono što nam se do sada prebacivalo da, navodno, nismo dovoljno jasno rekli šta hoćemo i šta predlažemo. Ovaj put to nije moglo biti jasnije", kaže Janković.

"Srpski suverenitet se sastoji od nekoliko stvari, pre svega od za državu bitnih nadležnosti kao što su spoljna politika, odbrana, gde mi predviđamo punu demilitarizaciju, uz strano vojno prisustvo, ali nema nikakvih albanskih oružanih snaga, kontrola granice, monetarna politika, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa, zaštita ljudskih prava u poslednjoj instanci. To je jedan minimum važnih nadležnosti koje Srbija zadržava za sebe. Ahtisari i njegovi saradnici za svih 14 ili 15 meseci pregovora apsolutno nisu hteli da posvete nikakvu pažnju našem predlogu suštinske autonomije", kaže Kojen.

Kojen dodaje kako smatra da je srpskoj delegaciji konačno uspelo da njen predlog najzad bude ravnopravno tretiran i u međunarodnoj zajednici.

Misija je prvo razgovarala s premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je, prema rečima njegovog savetnika Slobodana Samardžića, upoznao članove Misije sa "stvarnim stanjem" na Kosovu i položajem Srbije u pregovorima - da je imala "pozitivan i konstruktivan stav u celom pregovaračkom procesu i da je dala predlog koji nije dovoljno uzet u obzir, o suštinskoj autonomiji s međunarodnim garancijama".

Koštunica je govorio o stvarnom stanju na Kosovu i izneo "ubedljive podatke", koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucije 1244, usvojena 1999. godine, dodao je Samardžić.

On je rekao i da je predsednik Vlade upozorio da se Rezolucija ne sprovodi, da se ne ispunjavaju međunarodno postavljeni standardi i da je predao veći broj dokumenata o problemima sa kojima se suočavaju Srbi koji žele da se vrate u Pokrajinu.

Samardžić je naveo da je nekoliko ambasadora postavilo konkretna pitanja.

Dodao je da je ambasador Južne Afrike "postavio interesantno pitanje o trećem putu", odnosno, šta Srbija predlaže, jer su do sada pominjane dve mogućnosti - "status kvo i plan koji predviđa međunarodno nadziranu nezavisnost za Kosovo".

Samardžić je kazao da su pojedini ambasadori "sada prvi put saznali" da postoji i konkretan predlog Srbije koji je "nešto između ili nešto treće".

Koštunica je, prema njegovim rečima, objasnio stav Srbije da se tim predlogom zadovoljavaju i legitimni interesi Albanaca kao manjine u Srbiji i poštuju osnovni dokumenti Ujedinjenih nacija.
 
  
Takođe je govorio o položaju Srba koji su ostali na Kosovu, brojnim kidnapovanjima, ubistvima, ograničenom kretanju, razaranju stambenih objekata, crkava i uopšte srpskog duhovnog nasleđa.

Prema njegovim rečima, za sada nije u planu da članovi Misije posete Jarinje, gde se okupilo nekoliko hiljada raseljenih kosovskih Srba koji trenutno žive u centralnoj Srbiji, mada su zamoljeni da to urade.

Predsednik Srbije Boris Tadić takođe je preneo da je nabolje rešenje puna autonomija Kosova u Srbiji, a u okviru koje treba da se nađe najbolje rešenje za obe strane. Boris Tadić je ocenio da plan Martija Ahtisarija ne nudi kompromis i pozvao na nastavak pregovora, rekao je savetnik predsednika Dušan Bataković.

Bataković je rekao da je Tadić posebno istakao da je veoma važno da se do kraja primeni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN koja je u mnogim odredbama ili prekršena ili njene glavne odredbe i načela nisu ispunjeni.

"Predsednik je insistirao na potrebi da se pregovori nastave i da se nađe održivo rešenje koje bi značilo primenu suštinske autonomije u Pokrajini i omogućilo pomirenje Srba i Albanaca uz podrazumevajuću samoupravu za kosovske Albance", izjavio je Bataković.

Nešto drugačiji stav predstavila je Liberalno-demokratska partija, čiji su predstavnici razgovarali s članovima Misije u okviru sastanka predstavnika poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

"Misija Saveta bezbednosti je važna jer pojedinačno prihvatanje ili odbijanje rezolucije nije dobro ni za Srbiju ni za Kosovo. Posledica neuravnoteženog odnosa prema Srbiji i Kosovu samo će prolongirati rešenje krize u kojoj smo danas", navodi LDP i međunarodnoj zajednici poručuje da rezoluciju SB UN doživljava kao novi početak za srpsko društvo, a da je jedina prava budućnost i Srbije i Kosova evropska budućnost.

Ostale reakcije i ocene čitajte u posebnoj vesti.

Misija SB večeras je doputovala u Prištinu u dvodnevnu posetu Kosovu, tokom koje će prikupljati informacije o stanju na terenu.

Ambasadori članica SB u UN će se susresti sa domaćim i međunarodnim zvaničnicima, predstavnicima manjina, visokim predstavnicima tri verske zajednice na Kosovu i posetiti nekoliko naselja u kojima žive Albanci i Srbi.

Šta je ko pitao i rekao

Savetnik premijera Aleksandar Simić rekao je da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs na današnjem sastanku u Beogradu izložila svoje shvatanje da Rezolucija 1244 ne opredeljuje pitanje statusa Kosova, već daje mandat UNMIK-u da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu, čiji ishod nije unapred predviđen Rezolucijom usvojenom 1999. godine.

Koštunica je na to rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak i ako se dopusti mogućnost da takva intepretacija postoji, Savet bezbednosti mora da bude vezan višim aktom - Poveljom Ujedinjenih nacija.

Simić je dodao da je britanska ambasadorka rekla da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer ocenio da bi, u slučaju prihvatanja nadgledane autonomije, koju predlaže Srbija, to rešenje morao da sprovodi veliki broj vojnika, a da NATO nema dovoljno trupa za takve namene.

Koštunica je kazao da je uslov NATO-a za prestanak "agresije na SRJ 1999. godine bilo povlačenje srpskih snaga i da je sada NATO u obavezi" da garantuje mir i bezbednost, kao i da pitanje broja vojnika ne može opredeljivati status Kosova.

Simić je dodao da je ambasador SAD Zalmej Halilzad pitao šta će Srbija uraditi ako Savet bezbednosti usvoji osnovne elemente Ahtisarijevog plana.

Prema njegovim rečima, Koštunica je na to rekao da je hipotetičko pitanje "krajnje neverovatno", kao i da je "neverovatno da bi Savet bezbednosti mogao da donese rezoluciju koja bi prekršila Povelju Ujedinjenih nacija.

Simić je kazao da je francuski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Žan-Mark de la Sablijer ocenio da je reč o teškim pitanjima i u osnovi postavio stvari kao kontradikciju dva važna pravna principa - principa poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, koja garantuje integritet i suverenitet država, ali i pravo naroda na samoopredeljenje.

Koštunica je odgovorio da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na nacije, a ne nacionalne manjine, kao i na narode koji su živeli pod kolonijalnom upravom, što nije slučaj sa kosovskim Albancima.

Argumenti za pitanje kako s Albancima

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković kazao je da je među pitanjima postavljenim na sastanku bilo i jedno "možda nedobronamerno intonirano" - kako Beograd zamišlja život sa Albancima s obzirom na istoriju sukoba i animoziteta.

Ambasadorima je, dodao je, rečeno da život u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na jugu centralne Srbije, ne predstavlja problem i da je to najbolji dokaz da se može živeti zajedno, ako postoji dobra volja.

Pomenut je argument i da u Beogradu žive desetine hiljada Albanaca bez problema, kao i da je desetak hiljada Albanaca tražilo medicinsku pomoć i prethodnih godina stavilo sudbinu u ruke beogradskih lekara, što su dokazi da poverenje postoji u najširim slojevima, rekao je Janković.

SRS traži povratak srpskih snaga bezbednosti

Srpska radikalna stranka zahteva od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da, u skladu s Rezolucijom 1244, omogući razmeštanje do 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić.

Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će takav zahtev danas pred predstavnike Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija izneti zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić. "Mi nemamo o čemu drugom da razgovaramo dok se taj akt, svojevremeno uperen protiv srpske države, ne sprovede u delo. Odakle nama pravo da verujemo bilo šta onima koji su nas do sada stotinama puta prevarili", rekao je Vučić.

Šajn: Posetiti i romska naselja

Misija Saveta bezbednosti treba da poseti Kosovsku Mitrovicu i romska naselja na Kosovu da bi dobila prave informacije o tome kako žive Romi, izjavio je predsednik Romske partije Srđan Šajn.

Na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, pred sastanak sa članovima Misije, on je rekao da treba insistirati na tome da Misija dobije pravu sliku o situaciji na Kosovu, odakle je izbeglo više od 100.000 Roma.

Šajn je ocenio da o situaciji na Kosovu najbolje govori činjenica da je svega 10 odsto Roma uopšte izrazilo zainteresovanost za povratak na Kosovo.

On je rekao da Romi ne žele da se vrate zbog nerešenih bezbednosnih pitanja, socijalno-ekonomskih uslova i osnovnog problema stanovanja.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se nalazi više od 23.000 registrovanih interno raseljenih Roma sa Kosova i još toliko neevidentiranih, dok je njih više od 50.000 izbeglo u evropske zemlje i zemlje u okruženju. 


Raseljeni ostaju da prenoće

26. april 2007. | 08:05 -> 20:34 | Izvor: B92, Beta, Tanjug 
Rudnica, Beograd -- Oko 10.000 raseljenih Srba sa Kosova koje se okupilo na administrativnoj liniji s Kosovom, ostalo je večeras da tu i prenoći.

Potpredsednik Asocijacije udruženja prognanih kosovskih Srba Goran Savović je agenciji Beta rekao da nije moguće odrediti koliko ljudi se nalazi na prostoru između Jarinja i Rudnice, jer je pala noć i hladno je pa su se ljudi već povukli u šatore, autobuse i automobile u kojima će prenoćiti.

Savović je rekao da nemaju informacije da li će Misija saveta bezbednosti UN, koja je danas posetila Beograd, a večeras doputovala u Prištinu, u petak doći da razgovara sa njima i dodao da lično veruje da do toga neće doći.

"Mi smo cilj postigli, slika je obišla svet i pokazali smo da je naša želja za povratkom iskrena", istakao je on.

Prema njegovim rečima, u slučaju da delegacija Saveta bezbednosti ne dođe na administrativni prelaz, raseljeni i prognani će im svoje
zahteve predati u Kosovskoj Mitrovici.

Organizatori tvrde da se na administrativnoj liniji sa Kosovom okupilo oko 12.000 raseljenih koji su došli iz raznih gradova centralne Srbije, ali i iz Crne Gore.

Za skup vlada i veliko interesovanje medija, naime, odatle je došlo da izveštava oko 80 novinarskih ekipa.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović rekao je danas da je zadovoljan odzivom raseljenih, koji su dolaskom u Jarinje jasno poručili da žele da se vrate u Pokrajinu i na svoja radna mesta i da im se vrati oduzeta imovina.

Na autobuse i automobile postavljeni su transparenti na kojima piše "Hoćemo kući" i "Hoćemo na svoja radna mesta".

U Jarinju je postavljen i veliki broj šatora s poljskim krevetima. Na nekoliko punktova postavljene su cisterne s vodom i toaleti.

Organizatori skupa su se obratili okupljenima s molbom da budu strpljivi i tolerišu eventualne greške u organizaciji. Jedan od lidera kosovskih Srba Marko Jakšić ponovo je pozvao Misiju SB UN da poseti skup.

"Ostanimo ovde danima da vidimo da li će ovi iz SB UN doći da čuju pravi glas naroda, zaštitimo žene i decu, a nama muškarcima kako je bog naložio, pod vedrim nebom", rekao je Jakšić.

Okupljeni su posle nešto više od pola sata mitinga počeli da se razilaze po šatorima, autobusima i automobilima kojima su došli u Jarinje.

Organizatori skupa u Jarinju najavili su da će sutra u 11.00 organizovati protestni "marš za povratak do UNMIK-a", odnosno do administrativne linije s Kosovom.

Najavljeno je i da će sveštenici Srpske pravoslavne crkve biti na čelu kolone.

Nedaleko od punkta Kfora na administrativnoj liniji nalazi se nekoliko pripadnika međunarodnih snaga na Kosovu.

UNMIK će uputiti dodatno osoblje granične službe na administrativni prelaz Jarinje, kako bi prelazak administrativne linije bio olakšan, izjavila je Tanjugu predstavnica UNMIK-ove kancelarije za saradnju s medijima Dženet Mekdonald.

Ona je kazala da za vreme boravka Misije Saveta bezbednosti na Kosovu generalno neće biti povećavanja broja policijskih snaga na terenu.

"Bezbednost najveći problem"

Raseljeni navode da ne mogu da se vrate na Kosovo, a da im je najveći problem pitanje bezbednosti.

Prizrenac Zoran Savić sa troje dece i suprugom živi u Rušnju kraj Beograda, a kaže da bi se vratio u svoj grad, u kome nije bio osam godina, ukoliko bi mu se garantovali bezbednost, posao i normalan život.

"Sa Albancima i muslimanima iz Prizrena živeli smo mirno, ali sve se okrenulo kada su stigli neki drugi ljudi, koji o zajedničkom životu pre nisu znali ništa", rekao je Savić.

Julijana Mladenović (43), koja živi u Ćupriji, sa suprugom i dvoje dece, kaže da je u Istoku nekada lepo živela i da joj je kuća porušena godinu dana posle dolaska Kfora.

Njen komšija Nenad Antić, koji sa dvoje dece i suprugom živi u izbegličkom kampu kraj Beograda, spreman je da se vrati u Istok, gde ima 45 ari zemlje i dve kuće.

Marija Popović iz sela Verić, kod Istoka, živi u kolektivnom centru u Hotelu "Srbija" u Boru. Kako kaže, vratila bi se u svoje selo, ako bi se vratili i njeni sunarodnici i ako bi joj bila garantovana bezbednost.

"Imam petoro dece. Svi smo rastureni i živimo po kolektivnim centrima u Srbiji. Jedna ćerka u Zaječaru, druga u Rakovici, kod Beograda, sin u Boru...U našem selu sada žive Albanci i nema više Srba. Vratila bih se, dole su mi i kuća i imanje... Ali, na Kosovo i Metohiju ne možemo, jer nam niko ne garantuje bezbednost", kaže ona.

Vera Denić živi u Podgorici sa šestoro dece u kolektivnom centru Ribnička vrela na Koniku. U Podgoricu je došla iz opštine Klina 1999. godine.

"Muž mi je nestao i ne znam ništa o njemu od kada smo izgnani. Sa šestoro dece živim u kolektivnom centru, radi samo sin. Vratili bismo se, samo kada bi nam neko garantovao sigurnost", kaže Denićeva.

Protest i ispred Vlade Srbije

Oko 70 članova Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na Kosovu i Metohiji protestuju ispred zgrade Vlade Srbije, tražeći da ih primi premijer Vojislav Koštunica ili neko od članova Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja boravi u Beogradu.

Članovi Misije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u zgradu Vlade uvedeni su na sporedni ulaz, tako da nije bilo kontakta sa okupljenim demonstrantima ispred zgrade Vlade.

Nakon toga, okupljeni su se podelili i blokirali oba ulaza u zgradu Vlade - jedan u Nemanjinoj i drugi u Ulici kneza Miloša, kako bi sreli članove Misije Ujedinjenih nacija na izlasku.

Okupljeni ispred zgrade Vlade nose slike nestalih ili ubijenih rođaka, kao i veliki transparent na kome na engleskom jeziku piše: "Srpski generali idu u Hag, lideri OVK dobijaju državu Kosovo. Zašto?" Verica Tomanović, predsednica Udruženja porodice nestalih i kidnapovanih lica sa Kosova i Metohije, kazala je da demonstranti traže prijem kod premijera ili predsednika Republike Borisa Tadića.

Prema njenim rečima, okupljeni takođe traže da se sazna sudbina nestalih članova njihovih porodica, odnosno da se hitno oslobode oteti ili predaju posmrtni ostaci 650 ljudi o kojima porodice još ništa ne znaju.

Verica Tomanović je najavila da će, ako ih Koštunica ne primi, nastaviti protest ispred belgijske ambasade.


KIM Info-sluzba ARHIVA VESTI
2004 Arhive: | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2005 Arhive: | Januar | Februar | Mart | April | Maj | Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar | Decembar
2006 Arhive: | Januar | Februar | Mart |
April | Maj| Jun | Jul | Avgust | Septambar | Oktobar | Novembar| Decembar
2007 Arhive: | Januar | Februar| Mart

Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. KIM Info-sluzba izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku.

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima kao i vest u biltenimai pripadaju autorima ili agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i ne mogu se smatrati zvanicnim stavovima ni KIM info-sluzbe ni Eparhije rasko-prizrenske. KIM Info-sluzba moli one koji prenose vesti iz nasih biltena da korektno navedu izvor vesti, koji je oznacen ispod naslova svake vesti ili teksta.


Nase informativne biltene i ostale informacije sa Kosova i Metohije mozete naci i na Web strani Info-sluzbe  KIM: http://www.kosovo.net/

Copyright 2006, KIM Info-sluzba

Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom