Beograd/NJujork, 24. oktobar 2005. godine

Predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Kostunica porucio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN u NJujorku da Srbija i Crna Gora ocekuje da ce Savet bezbednosti, postupajuci u skladu sa sopstvenim principom nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih drzava, okvir i mandat razgovora o buducem statusu Kosova i Metohije definisati kao razgovor o statusu pokrajine unutar medjunarodno priznate drzave SCG.

Premijer Vojislav Kostunica govori na sednici Saveta bezbednosti UN

Zvanicni sajt Vlade Srbije prenosi govor premijera Kostunice u celini.

"Gospodine predsednice, gospodje i gospodo, uvazeni clanovi Saveta bezbednosti,

Zelim na pocetku da izrazim posebno postovanje prema ovom visokom telu Svetske organizacije. Obracam se Vama, kao predstavnicima zemalja clanica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sa cvrstim uverenjem da sacinjavate telo od kojeg ne postoji pozvaniji i pouzdaniji garant temelja ne samo Ujedinjenih nacija, vec i citavog svetskog poretka. Vi bolje nego iko znate da je u te temelje, kao ugaoni kamen, ugradjen princip neprikosnovenosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih zemalja.

Moja zemlja, Srbija i Crna Gora, kao lojalan i aktivan clan Ujedinjenih nacija, u mnogim prilikama je na reci i delu dokazala svoju privrzenost nacelima od kojih zavise mir i stabilnost u svetu. Zbog toga i danas, kada se raspravlja o pokrajini Kosovo i Metohija, mi sa punim poverenjem ocekujemo od Saveta bezbednosti da snagom svog autoriteta obezbedi da se ni u slucaju Srbije i Crne Gore ne odstupi od nenarusivog principa postovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Ubedjen sam da nam je svima zajednicko uverenje da je nezamislivo da se rasparcava jedna osvedoceno demokratska zemlja i da se, protivno njenoj volji, menjaju njene medjunarodno priznate granice. To bi bez sumnje bio nezapamcen slucaj u medjunarodnom pravu i praksi Svetske organizacije, ali i opasan presedan sa nesagledivim dugorocnim posledicama po medjunarodni poredak u celini. Molim Vas da imate u vidu da se odgovornost koja danas lezi na Savetu bezbednosti ne odnosi samo na sudbinu jedne balkanske zemlje, nego da su pitanju osnovni principi na kojima, u interesu mira u svetu, pocivaju i deluju Ujedinjene nacije.

Posebno mi je stalo, gospodine predsednice, da Savetu bezbednosti predocim da je drzavna zajednica Srbija i Crna Gora u potpunosti spremna da preuzme svoj deo odgovornosti u procesu uspesnog resavanja pitanja Kosova i Metohije, na osnovama medjunarodnog prava i u skladu sa demokratskim vrednostima savremenog sveta. Mi smo, unutar tih najopstijih okvira, bezrezervno opredeljeni za kompromisno resenje i spremni da pokrajini Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu SCG obezbedimo sustinsku autonomiju. Od pravednog i uspesnog resenja kosovskog problema uveliko ce zavisiti buducnost moje zemlje, regiona, pa u odredjenoj meri i Evrope. Zato mi, sa uvazavanjem i poverenjem, izlazimo pred ovaj forum ocekujuci njegov presudan doprinos u duhu prethodnih dokumenata Saveta bezbednosti, a pre svega sa osloncem na Rezoluciju broj 1244 od 10. juna 1999. godine. I kao sto ta rezolucija nedvosmisleno potvrdjuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore, mi smo sigurni da naredne odluke Saveta bezbednosti nece izneveriti ovaj nacelni stav Ujedinjenih nacija.

Gospodine predsednice, Savet bezbednosti UN nalazi se danas pred veoma odgovornim zadatkom. Treba da donese odluku o prelasku na novu fazu resavanja pitanja Kosova i Metohije, a da prethodna faza ni izbliza nije ispunila jasno projektovane zadatke. Tokom prethodnih zasedanja ovog tela o Kosovu i Metohiji nasa strana argumentovano je predocavala opste rdjavo stanje u pokrajini, a posebno beznadezan polozaj srpske i ostalih nealbanskih zajednica. Vise puta smo izneli podatke koji su uverljivo govorili ne samo o tome da je Kosmet daleko i od samog privida multietnicnosti, vec da su pogazena i najelementarnija ljudska prava i slobode, od prava na zivot do slobode od straha.

Izvestaj ambasadora Kaia Eidea, koji se danas nalazi pred Savetom bezbednosti, ima dva osnovna cilja: da dâ sveobuhvatnu ocenu situacije na Kosovu i Metohiji i, na osnovu te ocene, utvrdi ima li osnova da otpocnu pregovori o buducem statusu pokrajine. Jos preciznije, zadatak ambasadora Eidea bio je da ispita koliko su na Kosmetu ispunjeni standardi od kojih se mora poci u izgradnji demokratskog, multietnickog i ekonomski odrzivog drustva.

Kosovo i Metohija ponovo pred Savetom bezbednosti UN

Dajuci ocenu situacije na Kosmetu, ambasador Eide izneo je prilican broj kljucnih cinjenica, posebno kada je rec o teskom polozaju srpske i drugih nealbanskih zajednica. "Malo je ucinjeno da se stvore osnove multietnickog drustva", kaze on, pa je situacija u tom pogledu izuzetno "mracna". "Manjinske zajednice, a narocito kosovski Srbi, trpe od nesigurnosti koja nije samo stvar njihove percepcije". U svakom slucaju, "tesko je ocekivati od pripadnika manjinskih zajednica da se izlazu riziku ne bi li proverili da li sloboda kretanja i sigurnost" za njih postoje ili ne postoje. "Svojinska prava se ne postuju i ne stite". A masovno bespravno oduzimanje drzavne svojine Srbije putem privatizacije, uopste se ne pominje u Izvestaju. "Bespravna gradnja i bespravno zaposedanje tudjih kuca rasirene su pojave". Posebno kada je rec o manjinskim zajednicama, "maltretiranje, pljacka, kradja stoke i slicne pojave" svakodnevna su stvar; tome "treba dodati rasireno, a nezakonito zaposedanje svojine, narocito obradivog zemljista, sto onemogucava pristup takvoj svojini i njeno koriscenje bez izlaganja riziku po vlastitu bezbednost".

Posebnu paznju, gospodine predsednice, zasluzuje sledeca ocena ambasadora Eidea: "Odsustvo sigurnosti i nepostovanje svojinskih prava, kao i neizvesnost u pogledu buducnosti, u velikoj meri su doveli do toga da je proces povratka prakticno zaustavljen. Duboko je uvrezeno misljenje da pocionici zlocina ostaju nekaznjeni i da su mogucnosti za ponovno uspostavljanje normalnog zivota veoma ogranicene. Velika vecina onih koji su napustili Kosovo posle juna 1999. godine nije se vratila". Ove tvrdnje dobijaju jos vecu tezinu kada ih dovedemo u vezu sa preciznim podacima koji se u Eideovom izvestaju ne navode. Vise od 60 odsto Srba sa Kosova i Metohije danas su interno raseljena lica u centralnoj Srbiji. Ako izuzmemo severni deo Mitrovice, u Pristini, Prizrenu, Peci, Gnjilanu, Urosevcu i drugim kosmetskim gradovima vise nema Srba; Srbi u pokrajini danas su uglavnom ugrozeno i obespravljeno seosko stanovnistvo. O potpunoj pravnoj nesigurnosti Srba najbolje govori podatak da od 17.000 presuda u imovinskim sporovima koje su pred kosmetskim sudovima donesene u korist Srba, do sada prakticno nijedna nije izvrsena. Od juna 1999. godine pravoslavlje na Kosmetu izlozeno je surovom i smisljenom progonu. Potpuno ili delimicno je unisteno oko 150 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavna groblja sirom Kosmeta su oskrnavljena i u mnogim slucajevima unistena, a pravoslavni hriscani liseni osnovnih mogucnosti za ispovedanje svoje vere.

Svi ovi primeri grubog krsenja i potpunog obesmisljavanja ljudskih i manjinskih prava u Izvestaju se tumace ne samo etnicki motivisanim nasiljem nad manjinama, vec i nesprovodjenjem propisa i slaboscu institucija, pre svega pravosudja i policije. To se odnosi kako na centralne pokrajinske institucije, u kojima, kako se u Izvestaju istice, Srbi strahuju da im je namenjena samo dekorativna uloga, tako podjednako i na sistem lokalne samouprave, koji u pogledu zastite srpske i ostalih nealbanskih zajednica nije razvijen ni na papiru, a nekmoli primenjen.

Uprkos ovim cinjenicama, gospodine predsednice, ambasador Eide je preporucio da se otvori proces pregovora o buducem statusu Kosova i Metohije. On, doduse, dodaje da za otpocinjanje ovog procesa "nijedan trenutak nece biti dobar" i insistira na tome da s primenom standarda treba nastaviti i tokom pregovarackog procesa. Sustinsko pitanje ipak ostaje: da li je moguce da pregovori o statusu uspeju ako kljucni standardi ljudskih prava i osnovnih sloboda na Kosovu i Metohiji ne samo da nisu ispunjeni, nego nema izgleda ni da budu ispunjeni u bliskoj buducnosti? U ovom trenutku mislim da bi se na to pitanje mogao dati samo sledeci odgovor. Jedino ozbiljnim i do kraja realisticnim sagledavanjem situacije na Kosovu i Metohiji, kojem je znacajan doprinos dao i izvestaj ambasadora Eidea, mozemo postici ono sto bih zeleo da verujem da je zajednicki cilj svih onih koji se bave kosmetskim pitanjem, a to je da u ovoj pokrajini bude vise prava, a znatno manje nasilja i straha.

Meni je, gospodine predsednice, posebno stalo do toga da u ovoj prilici naglasim da ce se moja zemlja, sa svoje strane, u procesu koji predstoji u potpunosti oslanjati na opsta nacela i norme medjunarodnog prava i univerzalno priznate vrednosti demokratskog poretka. To znaci da Srbija i Crna Gora s pouzdanjem ocekuje da ce Savet bezbednosti, postupajuci u skladu sa sopstvenim principom nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta demokratskih drzava, okvir i mandat razgovora o buducem statusu Kosova i Metohije definisati kao razgovor o statusu pokrajine unutar medjunarodno priznate drzave SCG. Izricito ukazujem, gospodine predsedavajuci, na to da svi principi za resavanje pitanja Kosova i Metohije, koje mi danas ovde zastupamo, bez izuzetka predstavljaju principe Ujedinjenih nacija, za cije je sprovodjenje zaduzen Savet bezbednosti.

Prvi nas stav glasi da bilo koje resenje problema mora voditi racuna o nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore kao medjunarodno priznate drzave, clanice Ujedinjenih nacija i drugih medjunarodnih organizacija. Ovakav stav u opstoj ravni nalazu osnovni izvori medjunarodnog prava – medju ostalima Povelja Ujedinjenih nacija i Zavrsni akt iz Helsinkija – dok se, u ovom posebnom slucaju, temelji na Rezoluciji 1244 SB UN, gde je izricito (expressis verbis) potvrdjen suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Uz osnovne izvore medjunarodnog prava, granice i teritorijalni integritet drzava nastalih raspadom prethodne Jugoslavije dodatno su zajemceni posebnim medjunarodnim dokumentima i sporazumima, kao sto su Misljenja Arbitrazne komisije Konferencije o Jugoslaviji (Misljenje br. 3 od 11. januara 1992) i Opsti okvirni sporazum o miru u Bosni i Hercegovini od 21. novembra 1995. (Dejtonsko - pariski sporazum).

Pored toga sto napred izneti stav pociva na osnovnim izvorima i pravilima medjunarodnog prava, sve rezolucije Saveta bezbednosti koje su se odnosile na krizu na Kosovu i Metohiji pre Rezolucije 1244, dakle rezolucije br. 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) i 1239 (1999), kao i sama Rezolucija SB UN br. 1244, expressis verbis potvrdjuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Smatram da je Savet bezbednosti, koji je i sam pravno vezan Poveljom UN, pravo mesto da se naglasi da ovde nije rec o fakultativnim obavezama drzava, vec o normama medjunarodnog prava sa najvisim stepenom obaveznosti, to jest o normama jus cogens, cije je postovanje osnovni uslov funkcionisanja medjunarodne zajednice kao celine, i od kojih nije moguce nikakvo odstupanje.

Drugo: u razgovorima o buducem statusu mora se voditi racuna o cinjenici da je Srbija i Crna Gora demokratski organizovana drzava. Kao bez sumnje i clanovi ovog visokog tela, mi smatramo nezamislivim da se bilo kojoj demokratskoj zemlji namecu bilo kakva resenja, a najmanje ona resenja koja bi ugrozila njene medjunarodno priznate granice. Svaki pokusaj nametanja resenja u vidu faktickog legalizovanja podele Srbije otimanjem dela njene teritorije, predstavljao bi ne samo pravno nasilje nad jednom demokratskom drzavom, vec i nasilje nad samim medjunarodnim pravom.

Trece: nasa politicka volja i energija moraju biti, i bice, usmerene ka pronalazenju konkretne i ostvarljive forme sustinske autonomije za Kosovo i Metohiju, pri cemu legitimni interesi albanskog naroda u toj pokrajini ostaju neprikosnoveni. Podsecamo na to da je sustinska autonomija pokrajine predvidjena kao oblik politickog resenja krize jos u Rezoluciji Saveta bezbednosti br. 1160 iz 1998. godine, a da su Zakljucci sastanka ministara G-8 od 6. maja 1999. godine i tekst Sporazuma koji je predstavljao osnovu za prestanak neprijateljstava, reafirmisali takvo politicko resenje.

Cetvrto: verujem da delim misljenje clanova ovog visokog tela kada kazem da ce mirno i sporazumno resenje buduceg statusa Kosova i Metohije unutar Srbije i Crne Gore predstavljati odlucujuci korak ka evropskim integracijama ne samo nase drzave vec i svih zemalja u regionu. Sporazumno resenje podrazumeva kompromis u kojem ni srpska ni albanska strana nece moci da ostvare sve svoje ciljeve i aspiracije. Ali samo nas kompromis vodi brzoj integraciji u evropski ekonomski, socijalni i kulturni prostor i, u krajnjoj liniji, u prikljucivanje Evropskoj uniji.

Ova temeljna opredeljenja, gospodine predsednice, predstavljaju okvire u kojima nasa zemlja, sa najboljim namerama i optimizmom, pristupa procesu definisanja buduceg statusa Kosova i Metohije.

Pregovori o buducem statusu Kosova i Metohije, gospodine predsednice, imace najvise izgleda da se uspesno zavrse ukoliko se u svom glavnom delu budu odvijali u formi neposrednih razgovora predstavnika dveju strana. Siguran sam da medju nama nema spora o tome da opsti cilj razgovora treba da bude sporazumno resenje strana ucesnica, uz postovanje osnovnih nacela i normi medjunarodnog prava. Ako je to stvarni cilj, onda nasi razgovori moraju biti neposredni. Ukoliko takvu formu razgovora nije moguce postici odmah, na samom pocetku, jasno je da specijalni izaslanik za statusno pitanje mora tome maksimalno da tezi. Do konacnog cilja, po nasem uverenju, moze se doci samo u neposrednim razgovorima u prisustvu specijalnog izaslanika i njegovih saradnika.

I na kraju zelim da kazem da je danas opsta situacija u Srbiji i Crnoj Gori, kao i na Kosovu i Metohiji, sasvim razlicita u odnosu na onu iz juna 1999. godine. U Srbiji je uspostavljena demokratska vlast, SCG je regulisala svoj status u Ujedinjenim nacijama i nepovratno se ukljucila u evropske integracione procese. Time su nacelo i pozitivna norma medjunarodnog prava o suverenitetu i teritorijalnom integritetu nase drzave, koji su jasno potvrdjeni i u junu 1999. godine, presudno obogaceni demokratskim sadrzajem. Ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, dobrosusedski odnosi i mir u regionu i svetu postali su osnovne odrednice u sprovodjenju unutrasnje i spoljne politike Srbije i Crne Gore. Ukratko, moja zemlja se afirmisala, i sve se vise afirmise, kao pouzdan garant osnovnih demokratskih vrednosti danasnjeg sveta, kako unutar svoje teritorije tako i u regionu.

Dopustite mi, gospodine predsednice, da ovo obracanje zavrsim izrazavajuci nedvosmislenu spremnost svoje zemlje da, zajedno sa Savetom bezbednosti, i na nacin koji predvidjaju medjunarodne norme, ulozi svaki napor kako bi se doslo do kompromisnog resenja problema Kosova i Metohije. Zelim da verujem da ce i druga strana u sporu biti spremna da preuzme svoj deo odgovornosti, a ubedjen sam da medjunarodna zajednica, olicena u Ujedinjenim nacijama, nece dopustiti da, pod pritiskom pretnji nasiljem, dodje do razbijanja jedne demokratske drzave i na taj nacin do potkopavanja najdubljih osnova na kojima pociva medjunarodni poredak. Podrazumeva se, i uveren sam da vi to najbolje razumete, da nijedna demokratska i slobodna drzava nikada to ne bi mogla da prihvati. Jer, gospodje i gospodo, o tome je danas i ovde zapravo rec.

Gospodine predsednice, gospodje i gospodo, znajuci da delimo zajednicke principe na kojima pociva medjunarodni pravni poredak i sama organizacija UN, izrazavam poverenje u pravicno postupanje Saveta bezbednosti. Zbog toga ocekujem nista manje od elementarne pravednosti, i nista vise od saglasnosti o tome da za moju zemlju vaze oni isti univerzalni principi koji vaze za svaku od vasih zemalja pojedinacno, ali i za sve demokratske drzave-clanice svetske porodice naroda.

U uverenju da ce Savet bezbednosti s punom ozbiljnoscu razmotriti argumente koje sam predocio, izrazavam zahvalnost gospodine predsedavajuci na prilici da se obratim ovom visokom skupu, kao i na paznji sa kojom sam saslusan".

Podrska izvestaju Kaia Eidea o stanju na Kosovu i Metohiji

Da bi ovi razgovori bili uspesni i sutra omogucili drugaciji zivot i drugacije odnose Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, kao i da bi doveli ne samo do normalizacije tih odnosa, vec i do pomirenja, moraju u jednoj fazi biti direktni, zakljucio je Kostunica.