19. oktobar 2005. god.

KIM Info-bilten 19-10-05

IZ DNEVNE STAMPE

Hramovi su temelji naseg naroda, odatle ne smemo da odemo 

Najbolji odgovor onima koji su rusili nase svetinje jeste da ce one biti obnovljene...

Episkop Teodosije, koji sa bratstvom Decana zivi okruzen albanskim stanovnistvom, kaze da se ne moze ignorisati cinjenica ko je vecina na jugu Kosova i Metohije, kao ni vecinski albanske institucije koje je svet priznao. Isto tako, kako je rekao, ni Albanci ne mogu ignorisati cinjenicu da su pravoslavni objekti vlasnistvo SPC i da ce oni to i ostati. Moramo prihvatiti tu novu realnost, a to znaci da su pravoslavni manastiri i crkve kulturno nasledje srpskog naroda, ali na prostoru Kosova i Metohije i da se u skladu sa tim mora postupati.

SVEDOK,
18. oktobar 2005. god

Vest da su poceli radovi na jedanaest crkava u juznom delu Kosova i Metohije i da ce se neko ozbiljno pobrinuti za obnovu 35 pravoslavnih svetinja porusenih u albanskom divljanju 17. marta prosle godine, primljena je sa velikom nevericom.

Vladika Teodosije - Ostajemo sa nasim svetinjama

Posle niza informacija vezanih za predstojece pregovore o statusu pokrajine, vesti da ce bivsi kosovski premijer i sadasnji haski optuzenik Ramus Haradinaj moci da se ukljuci u dnevnu politiku uprkps navoda optuznice koji ga terete za zlocine, u javnosti su stvorila jedinstvenu sliku i iznad svega nepoverenje prema medjunarodnoj zajednici.

Televizijska slika sa Haradinajem koji trijumfalno izlazi iz aviona i pozdravlja se sa istomisljenicima ostavila je snazniji utisak od izvestaja Kaj Ejdea generalnom sekretaru UN u kome naglasava da je na Kosovu „situacija mracna...".

Navodi Ejdeovog izvestaja u kome se kaze da se slucajevi medjuetnickih zlocina u pokrajini cesto i ne objavljuju, da etnicke manjine nemaju slobodu kretanja a da je albanska vecina ohrabrena nekaznjavanjem za pocinjena krivicna dela, nije za sada promenila stvarnu sliku jer je takvih zakljucaka na pretek a na terenu premalo dokaza da neko brine o elementarnim potrebama i pravima preostalih Srba i drugih nealbanaca.

Albanci su jos jednom ohrabreni sledom dogadjaja spremni za pocetak pregovora sa Beogradom a clan njihovog pregovarackog tima Veton Suroi odbacuje mogucnost „da pokrajina ne dobije nezavisnost". On je porucio Srbiji da ne racuna mnogo na veto Rusije i Kine u Savetu bezbednosti i da se slucaj Kosova razlikuje od Tibeta i Cecenije jer je ovde rec o dezintegraciji bivse Jugoslavije a da se u Rezoluciji o Kosovu jasno kaze „da ce biti izvrsen transfer suverenosti".

Gotovo istovremeno oglasava se KIM Info-sluzba sa svojim vestima sa Kosova i Metohije koje dolaze iz juznog dela pokrajine, iz manastira Decani, na kojima predano rade monasi reseni da daju svoj udeo u obnovi porusenih svetinja. Otkrivajuci pojedinosti o zivotu po srpskim enklavama, opominju nas da je taj krajnji jug Srbije jedna zasebna stvarnost, da je pokrajina sva u rusevina i da je od 1999. godine unisteno oko 150 crkava i manastira.

Objavljena je vest da je 10. oktobra potpisan ugovor sa izvodjacima radova i da su u toj prvoj fazi obnove za rasciscavanje rusevina i postavljanje skela zaduzena preduzeca koja su posao dobila na tenderu 5 albanskih i jedno srpsko preduzece. Istice se takodje da se rasciscavanje obavlja uz prisustvo nadzornih organa koji pregledaju i klasifikuju sve sto je od vrednosti a da sa terena stizu vesti da su poceli radovi na najugrozenijim crkvama iz ove, grupe a to su Crkva Svetog Nikole u Pristini i saborni hram Svetog DJordja u Prizrenu koje su gotovo potpune izgorele.  

NISU SVI ALBANCI PALILI Episkop Teodosije kaze: - Ne mozemo reci da je ceo albanski narod rusio nase svetinje kao sto ne mozemo dozvoliti da neko kaze da je ceo srpski narod zlocinacki. Sa obe strane je bilo rusenja i zlocina, ali ne mozemo generalno ocenjivati jedan narod kao zlocinacki. Jednostavno treba odvojiti one koji ruse od onih koji grade. I u Komisiji za obnovu su Albanci koji se ravnopravno zalazu za obnovu pravoslavnih objekata.

Vazno je da smo zapoceli radove i da imamo punu podrsku medjunarodne zajednice i politickih struktura u Beogradu i Pristini koje su na polju kulture zapo cele neposrednu sarad nju izjavio je episkop lipljanski Teodosije posle sastanka sa Emom Karmajkl iz Saveta Evrope koja predsedava Komisijom za obnovu. Episkop Teodosije, nastojatelj manastira Decani, predstavnik Srpske pravoslavne crkve u Komisiji za obnovu crkvenih objekata na Kosovu i Metohiji izrazio je zaljenje zbog „pojedinih ishitrenih izjava povodom pocetka radova u nekim dnevnim listovima i medijima" a i „cvrstu resenost SPC da se proces obnove nastavi".

Najbolji odgovor onima koji su rusili nase svetinje je da ce one biti obnovljene istakao je vladika. Pokusavajuci da odagna opravdano nepoverenje i sa najbolje strane sagleda nacin na koji su zapoceli radovi na obnovi on u razgovoru za „Svedok" kaze da je „saglasnost SPC da pocnu radovi na rasciscavanju rusevina krupan korak, a da odbiti uslove koje nudi medjunarodna zajednica ne bi donelo nikakvu korist:  

Nista necemo izgubiti ako na ovaj nacin prihvatimo saradnju sa privremenim kosovskim institucijama. Treba ima ti u vidu da se novac namenjen obnovi nasih svetinja jedino preko njih moze realizovati jer tako nalaze procedura koja se svugde u svetu postuje.

Niko nece zaliti ako mi odbijemo taj novac, zalili su nas u momentu kada su crkve porusene ali sigurno nece ako odbijemo obnovu na predlozeni nacin. Jedino vazno da nase crkve ne ostanu u rusevinama. Sada su na redu kosovske institucije da ispune svoje obaveze, mislim da je ovo dobar potez i da ce rezultati to pokazati.  

JEDANAEST SPALJENIH CRKAVA U JEDNOM NALETU Komisija za sprovodjenje obnove odobrila je pocetak radova na 11 pravoslavnih crkava ruse--nih i spaljivanih u martovskom pogromu 2004. godine. Ti objekti su: crkva Svetog Nikole Pristina, Saborna crkva Svetog Djordja Prizren, crkva svete Petke Donja Sipasnica, crkva Svete Petke Vitina, crkva Svetog Ilije Bistrazin, crkva Vaznesenja Presvete Bogorodice DJakovica crkva Svetog Lazara selo Piskote, crkva Sve tog Nikole Kosovo polje, crkva Svetog arhandjela Mihaila Obilic, crkva Vavedenja Presvete Bogorodice i crkva Svetih Flora i Lavra Lipljan. Na prvi tender javilo se 14 firmi a odbarano je 5 i one ce raditi na ukupno 5 projekata obnove Jedina srpska firma koja je odgovarala ovoj vrsti pripremnih radova je "Triokorp" iz Gracanice i ona ce raditi na popravci jedne od crkava, Svetog Nikole u Kosovom Polju.

Obnova je nacin da se narod ohrabri. Ako budemo tvrdili suprotno i narodu cemo dati poruku da njihov buduci zivot na Kosovu i Metohiji nema nikakvog smisla. Ni SPC, ni nasa drzava, uz sva zalaganja nadleznih ministarstava, nista ne mogu sprovesti bez prisustva i logisticke podrske lokalnih zajednica i medjunarodne zajednice. Neke od firmi jesu albanske, ali ti ljudi koji sada rade nisu rusili nase crkve, nisu svi Albanci rusili, moramo se suociti da je i to deo stvarnosti i da su ih rusili su ih albanski ekstremisti koji ne misle dobro ni svom ni srpskom narodu rekao je vladika. Na pitanje da li je rec o ozbiljnoj obnovi ili nameri da se formalno ispune obaveze prema medjunarodnoj zajednici on je odgovorio:  

Tacno je da se oni bore za ispunjenje svojih standarda, ali pogresno je misliti i govoriti da ce oni deo tih standarda ispuniti obnovom nasih manastira i crkava i da im mi, ustvari idemo na ruku. Ja bih pre rekao sledece: U slucaju da Crkva nije prihvatila obnovu i da nije potpisala Memorandum o obnovi mi bismo bili potpuni gubitnici a Albanci dobitnici. Oni bi u tom slucaju bili cisti pred medjunarodnom javnoscu jer su ponudili sve a mi nista nismo prihvatili.

Episkop Teodosije, koji sa bratstvom Decana zivi okruzen albanskim stanovnistvom, kaze da se ne moze ignorisati cinjenica ko je vecina na jugu Kosova i Metohije a ni vecinski albanske institucije koje je svet priznao. Isto tako, kako je rekao, ni Albanci ne mogu ignorisati cinjenicu da su pravoslavni objekti vlasnistvo SPC i da ce oni to i ostati. Moramo prihvatiti tu novu realnost, a to znaci da su pravoslavni manastiri i crkve kulturno nasledje srpskog naroda ali na prostoru Kosova i Metohije i da se u skladu sa tim mora postupati.

SADA SAMO PRVA FAZA U toku je prva faza obnove i zastite koja ce trajati do pocetka novembra kada se zavrsava gradjevinska sezona. Predstoji raspisivanje novog tendera i rad na jos 19 crkava. Albanske i srpska firma koje su dobile posao na prvom tenderu radice samo u ovoj prvoj fazi jer radovi koji predstoje zahtevaju vecu strucnost i iskustvo na obnovi pravoslavnih hriscanskih objekata.

Sredstva su stigla i od donatorske konferencije u Parizu a namenjena su obnovi nasih svetinja. Tu je i obaveza da se izdvoje sredsva iz budzeta. Dakle, oni nam nude sve sto se obnove tice, i ako mi kazemo da ne zelimo da kosovske institucije ucestvuju u obnovi i da ne zelimo takav nacin obnove ispada da sami kocimo zapocetu proceduru rekonstrukcije.

Rezultat nam ne bi bio na korist a sve nase bi ostalo u rusevinama. Kakav ce biti konacan ishod da li ce srpske crkve i manastiri biti obnovljen ili nece o tome ne treba unapred govoriti, a ja sam licno po prirodi optimista.

Potsetivsi da je ucinjena steta nepovratna, episkop Teodosije kaze da je sada svakako na redu medjunarodna zajednica koja sa lokalnim institucijama mora da obezbedi uslove, ne samo za obnovu porusenog vec i za opstanak i povratak Srba na svoja ognjista i na svoje svetinje.

U kojoj cemo meri biti bezbedni i kakva cemo prava imati kao Crkva i kao narod zavisi i od nas, a duzni smo da se borimo. Najgore bi bilo da odemo sa ovih prostora, svi oni koji to zele bi tako najlakse ispunili svoje ciljeve, porucio je vladika.

Objasnivsi u vise navrata u kojoj meri je i zasto dobar ovakav pristup obnovi za koji se opredelila nasa Crkva, on je posebno potsetio da su na isti nacin obnovljene crkve i manastiri u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj koje ponovo zive punim zivotom uprkos okruzenju u kome se nalaze. Naveo je primer manastira Krke cije bratstvo ponovo zivi i u kome ponovo radi i Bogoslovija Sveta tri jerarha.  

Moramo uloziti svu svoju energiju da se obnovi poruseno i da se ocuvaju i manstiri koji su prosli neosteceni kroz ova teska vremena, Decani, Pecka patrijarsija, Gracanica... da se odrze nase monaske zajednice, jer dok je monaha i manstiri ce ziveti i bice srpski.

Episkop zakljucuje: Ja verujem da cemo mi opstati na ovom prostoru i Crkva i manastiri sa monastvom i vernim narodom. Da tako ne verujem ne bih ni ja ostao ni u vreme rata, ni sada. Tako kaze iguman manastira Decani cije je bratstvo na sebe uzelo odgovornost da sacuva bogato nasledje proslosti i da se u okvirima nove kosovske stvarnosti izbori za obnovu porusenih svetinja, postujuci pravila nove diplomatije i evropske demokratije. Enklave i policijska pratnja, kako je rekao, nisu samo nasa stvarnost. I u Jerusalimu, u Svetoj Zemlji, manastiri su u slicnom okruzenju, ali nastavljaju da zive. To je deo neke opste borbe.

Poruka je jasna, a buducnost ce dati odgovor na pitanje da li je obnova na Kosovu i Metohiji prilika za Albance samo da pokazu svoju toboznju demokraticnost ili su stvarno spremni na zajednicki zivot sa Srbima. Jasno je, takodje, da nije moguce formalno obnoviti necije svetinje i domove, postoje za to i standardi i stvarni pokazatelji na terenu.

Ukljucite se u nas novi e-FORUMDiskutujte sa drugima o aktuelnim temama. Članstvo je besplatno.