"Narod treba ohrabriti a to cemo sigurno uciniti obnovom crkava. Ako budemo tvrdili suprotno i narodu cemo dati poruku da njihov buduci zivot na Kosovu i Metohiji nema nikakvog smisla... Moramo uloziti svu svoju energiju da se obnovi poruseno i da se ocuvaju manstiri koji su preziveli ova teska vremena, da se odrze nase monaske zajednice, jer dok je monaha i manstiri ce ziveti i bice srpski", rekao je vladika Teodosije.     

BEOGRAD, 17. oktobra (Tanjug) - Episkop lipljanski Teodosije, clan Komisije za obnovu crkava stradalih prosle godine u martovskom nasilju, izjavio je da je saglasnost Srpske pravoslavne crkve da pocnu radovi na rasciscavanju i obnovi objekata krupan korak i da odbijanje uslove koje nudi medjunarodna zajednica ne bi donelo nikakvu korist.  

U razgovoru za Tanjug, episkop Teodosije je rekao da nista necemo izgubiti ako na ovaj nacin prihvatimo saradnju sa privremenim kosovskim institucijama i da treba imati u vidu da se novac namenjen obnovi nasih svetinja jedino preko njih moze realizovati, jer tako nalaze procedura koja se svugde u svetu postuje.  

"Niko nece zaliti ako mi odbijemo ponudjeni novac, zalili su nas u momentu kada su crkve porusene, ali sigurno nece ako odbijemo obnovu na predlozeni nacin", rekao je on, naglasivsi da je "jedino vazno da nase crkve ne ostanu u rusevinama, jer je obnova najbolji odgovor onima koji su ih rusili".  

"Sada su na redu kosovske institucije da ispune svoje obaveze, mislim da je ovo dobar potez i da ce rezultati to pokazati", rekao je episkop lipljanski, izrazivsi uverenje da je obnova porusenog veoma znacajna za Srbe koji se u ovim teskim trenutcima okupljaju oko svojih svetinja.  

"Narod treba ohrabriti a to cemo sigurno uciniti obnovom crkava. Ako budemo tvrdili suprotno i narodu cemo dati poruku da njihov buduci zivot na Kosovu i Metohiji nema nikakvog smisla", rekao je on.    

Episkop Teodosije, koji je sa monastvom manastira Decani, ciji je  nastojatelj,  prihvatio borbu za obnovu porusenih manastira i crkava u juznom delu Kosova i Metohije, podseca da je tu stanovnistvo vecinski albansko i da nije lako obezbediti gradjevinske uslove bez sporazuma i saradnje.  

"Ni SPC, ni nasa drzava, uz sva zalaganja nadleznih ministarstava, ovde nista ne mogu sprovesti bez prisustva i logisticke podrske lokalnih zajednica i medjunarodne zajednice", rekao je vladika lipljanski i izrazio zaljenje zbog reakcija pojedinih medija koji su sa nevericom primili pocetak radova.  

"Neke firme jesu albanske ali ti ljudi koji rade nisu rusili nase crkve, nisu svi Albanci rusili, moramo se suociti da je i to deo stvarnosti", napomenuo je vladika.  "Tacno je da se oni bore za ispunjenje svojih standarda, ali pogresno je misiti i govoriti da ce oni deo tih standarda ispuniti obnovom nasih manastira i da im mi, ustvari, idemo na ruku. Ja bih pre rekao sledece - da Crkva nije prihvatila obnovu i da nije potpisala Memorandum mi bismo bili potpun gubitnici a Albanci dobitnici".  "Oni bi u tom slucaju bili cisti pred medjunarodnom javnoscu jer su ponudili sve a mi ponudu nismo prihvatili". 

Podsetivsi da je ucinjena steta nepovratna, da je juzna pokrajina sva u rusevinama i da je to "delo albanskih ekstermista koji ne zele dobro ni sebi ni svom narodu", episkop Teodosije je rekao da je sada na redu medjunarodna zajednica koja sa lokalnim institucijama mora da obezbedi uslove ne samo za obnovu porusenog, vec i za opstanak i povratak Srba na svoja ognjista i na svoje svetinje.  

"U kojoj cemo meri biti bezbedni i kakva cemo prava imati kao Crkva i kao narod zavisi i od nas, duzni smo da se borimo. Najgore bi bilo da odemo sa ovih prostora, oni bi tako najlakse ostvarili svoje ciljeve", objasnio je vladika.  

Obrazlazuci zasto je dobar ovakav pristup obnovi za koji se opredelila SPC, on je podsetio da su u na isti nacin obnovljene crkve i manastiri u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, koji su ponovo zazivele punim zivotom uprkos okruzenju u kome se nalaze.  

"Moramo uloziti svu svoju energiju da se obnovi poruseno i da se ocuvaju manstiri koji su preziveli ova teska vremena, da se odrze nase monaske zajednice, jer dok je monaha i manstiri ce ziveti i bice srpski", kazao je Teodosije.  

Kako je nedavno prenela KIM Info-sluzba, cije je sediste u manastiru Decani, pocela je prva faza obnove 11 crkava u juznom delu Kosova i Metohije.  Komisija za sprovodjenje obnove odobrila je pocetak radova na 11 pravoslavnih crkava  koje su porusene i spaljene u martovskom nasilju 2004. godine.  

Ti objekti  su: crkva Svetog Nikole - Pristina, Saborna crkva Svetog Djordja - Prizren, crkva Svete Petke - Donja Sipasnica, crkva Svete Petke - Vitina, crkva Svetog Ilije - Bistrazin, crkva Voznesenja Presvete Bogorodice - Djakovica, crkva Svetog Lazara - selo Piskote, crkva Svetog Nikole - Kosovo polje, crkva Svetog arhangela Mihajla - Obilic, crkva Vavedenja Presvete Bogorodice - Lipljan i crkva Svetih Flora i Lavra - Lipljan.   

Na prvi tender javilo se 14 firmi a odbarano je pet i one ce raditi na ukupno pet projekata obnove. Jedina srpska firma koja je odgovarala toj vrsti pripremnih radova je "Triokorp" iz Gracanice i ona ce raditi na popravci jedne od najugrozenijih - crkvi Svetog Nikole u Kosovom polju.   

Pocelo je i rasciscavanje rusevina hrama Svetog Djordja u Prizrenu, a za pripremne radove zaduzena je albanska firma sa Kosova "Sadiku".   

Radovi na svim gradilistima odvijaju se uz nadzor strucnog tima medju kojima su i arheolozi i arhitekte iz Zavoda za zastitu spomenika kulture Srbije. Prva faza obnove i zastite trajace do pocetka novembra kada je i kraj ovogodisnje gradjevinske sezone.  

Predstoji raspisivanje novog tendera i rad na jos 19 crkava. Albanske i srpska firma koje su dobile posao na prvom tenderu radice samo u prvoj fazi obnove, jer naredni radovi zahtevaju vecu strucnost i iskustvo na obnovi pravoslavnih objekata.