IZVESTAJ specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kaia Eidea
 
Obuhvatan pregled situacije na Kosovu
 
Ovaj izvestaj sadrzi obuhvatan pregled situacije na Kosovu sa ciljem da se oceni da li su sazreli uslovi da se pokrene i vodi proces utvrdjivanja buduceg statusa. Pregled je takodje u funkciji trazenja napretka na terenu i doprinese pokretanju politickih procesa unapred.

Nakon politicke stagnacije i rasirenih frustracija, Kosovo je uslo u nov period dinamicnog razvoja. Politicki proces je zasnovan na obuhvatnoj politickoj strategiji koja ukljucuje izglede za buduci status.

Proces implementacije standarda je vazan deo ove dinamike, ucinak implementacije je dosad nejednak. Poseban napredak napravljen je u razvoju novih institucionalnih okvira. Nakon okoncanja sukoba 1999. postojao je potpuni institucionalni vakuum na Kosovu. Danas je uspostavljen kompletan set institucija, koji obuhvata izvrsna, zakonodavna i sudska tela na centralnom, kao i na lokalnim nivoima. Veliki progres je, takodje, ostvaren u razvoju odrzivog zakonodavnog okvira. Zakonodavni rad skupstine, vlade i UNMIK bio je ambiciozan i pokrio je sustinske oblasti javnog zivota i ekonomije. Kosovo je takodje uspostavilo sistem koji obezbedjuje javne usluge sirom veceg dela Kosova. Javna sluzba dobija svoj oblik. Tokom proteklog perioda dogodilo se i znacajno prenosenje kompetencija. Lokalni lideri su posebno preuzeli upravljanje nad sopstvenim institucijama. Razvoj novih institucija je potkopan jakom tendencijom medju politicarima da sebe vide kao odgovorne samo sopstvenim politickim partijama, pre nego javnosti kojoj sluze. Imenovanja se stoga po pravilu sprovode na bazi politicke i klanske pripadnosti, pre nego kompetencije.

Kosovski Srbi su izabrali da ostanu van centralnih politickih institucija i odrzavaju paralelne strukture u zdravstvu i u obrazovanju. Kosovski Srbi se plase da ce postati ukras bilo kakve politicke institucije na centralnom nivou i sa malo sposobnosti da ostvare opipljive rezultate. Kosovski Albanci su ucinili malo da rasprse ovakve strahove. Interesi kosovskih Srba bili bi bolje ostvareni ukoliko bi se njihovi predstavnici vratili u Skupstinu. Partije kosovskih Albanaca treba da stimulisu takav proces. Doslo je takodje i vreme da Beograd napusti svoju negativnu poziciju prema ucescu kosovskih Srba.

Kad je rec o ekonomiji, ostvaren je znacajan progres. Uspostavljene su ekonomske strukture, a moderno zakonodavstvo postoji u mnogim sustinskim oblastima. Ipak, sadasnja ekonomska situacija ostaje turobna. Stopa nezaposlenosti je i dalje visoka, a siromastvo je rasireno. Postoje ozbiljni problemi kad je rec o nedostatku javnih prihoda, kao i zastarelom energetskom sektoru. Da bi se poboljsala situacija, moraju se preduzeti ozbiljni napori. Postoje, medjutim, i pozitivni dugorocniji prospekti. Proces privatizacije je odmakao, on moze da ima neposredni i pozitivni uticaj na ekonomiju na Kosovu, posto su mnoga preduzeca u drustvenom vlasnistvu vec duze bez posla. Medjutim, proces privatizacije mogao bi da dovede do etnicke diskriminacije u zaposljavanju i da utice na opstanak manjinskih zajednica. Veoma je vazno da se izbegnu takvi negativni efekti. Kosovo ima, takodje, vredne i neiskoriscene resurse, koji bi mogli da pretvore Kosovo u izvoznika energije u regionu koji je gladan za energijom. Ako se pokrene proces buduceg statusa, to ce sasvim izvesno imati pozitivan uticaj na ekonomiju Kosova. Medjutim, vlasti Kosova moraju da shvate da ne mogu da zavise jedino od medjunarodne zajednice i da ocekuju da ona resi njihove probleme. Oni moraju da se pozabave nedostatcima. Investicije i integracija nece zavisiti samo od statusa, vec i od predvidljivog i stabilnog Kosova, gde se postuje vladavina prava.

Danas je vladavina prava sprecena nedostatkom sposobnosti i spremnosti da se ojaca zakonodavstvo na svim nivoima. Postovanje vladavine prava je neadekvatno uspostavljeno i mehanizmi za njegovu primenu nisu dovoljno razvijeni. Kosovska policijska sluzba postepeno preuzima nove i sve zahtevnije zadatke. Medjutim, kriminalni slucajevi ozbiljnije prirode ili oni sa etnickim dimenzijama ostaju teski za resavanje kad je rec o kosovskoj policijskoj sluzbi. Gradjanski sudski sistem izaziva posebnu zabrinutost zbog povecanja broja zaostalih slucajeva kojih danas ima nekoliko desetina hiljada. Borba protiv ozbiljnog kriminala, ukljucujuci organizovani kriminal i korupciju, ispostavila se kao teska za KPS i sudski sistem. Borbu protiv ozbiljnog kriminala ometaju porodicna i klanovska solidarnost, zastrasivanje svedoka, kako policajaca tako i sudskih sluzbenika. Mehanizam za primenu zakona kad je rec o medjuetnickom kriminalu, jeste takodje slab.

Organizovani kriminal i korupcija su okarakterisani kao najvece pretnje stabilnosti Kosova i odrzivosti njegovih institucija. To su rasireni fenomeni, ali je tesko oceniti njihov nivo. Vlada nije preduzela neophodne administrativne i zakonodavne akcije za borbu protiv organizovanog kriminala, i da spreci korupciju u prelaznim institucijama.

Kosovska policija i sudstvo su krhke institucije. Dalje prenosenje kompetencija u ovim oblastima trebalo bi razmotriti sa velikom opreznoscu. U duboko podeljenom drustvu koje se i dalje oporavlja od postkonfliktnih trauma, osnivanje ministarstva pravde i ministarstva unutrasnjih poslova moglo bi da stvori impresiju da su dospeli pod kontrolu jedne politicke partije ili jedne etnicke grupe. Prenos ovlascenja u tako osetljivim oblastima ne moze da funkcionise bez cvrstog nadzora i intervencije i politike sankcija. Imajuci na umu ogranicenja policije i sudskog sistema, postojace potreba za daljim prisustvom medjunarodne policije sa izvrsnim ovlascenjima u osetljivim oblastima. Tekuce smanjenje broja medjunarodnih sudija i tuzilaca je prerano i trebalo bi da se urgentno ponovo razmotri.

U pogledu osnivanja multietnickog drustva, situacija je veoma siva. Kosovski lideri i medjunarodna zajednica treba da preduzmu urgentne korake da bi popravili ovu sliku. Bezbednost je u celini stabilna, ali krhka. Nivo prijavljenog kriminala, ukljucujuci i medjuetnicki kriminal i dalje je nizak. Medjutim, na terenu situacija je slozena i problematicna, posebno za manjinske zajednice. Postoje ucestali neprijavljeni slucajevi medjuetnickog nasilja i incidenata niskog nivoa. To negataivno utice na slobodu kretanja. Da bi se popravila ova situacija, bice vazno da se zlocini gone mnogo energicnije. Kada izvrsioci ostaju na slobodi, preovladjuje osecanje nekaznjivosti. Beograd treba da se uzdrzi od zapaljivih komentara, koji bi mogli da povecaju nesigurnost.

Postovanje vlasnickih prava je jedan od najurgentnijih izazova kad je rec o obezbedjivanju istinski multietnickog drustva. Sada se vlasnicka prava ne postuju i ne obezbedjuju. Veliki broj poljoprivredne i komercijalne imovine i dalje je nelegalno okupiran. To predstavlja ozbiljnu prepreku za povratak i odrziv zivot.

Proces povratka prakticno je zaustavljen. Generalna atmosfera u mnogim mestima nije pogodna za povratak. Multietnicitet nije cesto vidjen kao cilj. Iako je pouzdane statisticke podatke tesko pronaci, rasiren je utisak da sada mnogo vise kosovskih Srba napusta Kosovo nego sto se vraca. Proces izvodljivog povratka zahtevace podrsku i paznju tokom duzeg perioda, posebno da se olaksa pristup sluzbama i povratku prava na zemlju. Bice takodje neophodna i veca paznja prema onima koji su ostali.

Proces povratka je sprecen cinjenicom da se pomoc obezbedjuje samo onima koji se vracaju u svoje prvobitne domove. Trebalo bi razmotriti fleksibilniju politiku pomoci da bi se podrzao povratak ljudi tamo gde mogu da zive, a ne samo tamo gde su ziveli. Medjutim, mora se obezbediti i da fleksibilnija politika ne bude zloupotrebljena za politicku manipulaciju. Dalje postojanje logora unutar Kosova je sramota za vladajuce strukture i za medjunarodnu zajednicu. Logori Roma u Plementini i Zitkovcu su posebno porazavajuci. Ovim logorima bi se trebalo pozabaviti kao vanrednom situacijom.

Kosovska policija i sudstvo krhke su institucije. Dalje prenosenje kompetencija u ovim oblastima trebalo bi razmotriti sa velikom opreznoscu. U duboko podeljenom drustvu koje se i dalje oporavlja od postkonfliktnih trauma, osnivanje ministarstva pravde i ministarstva unutrasnjih poslova moglo bi da stvori impresiju da su dospeli pod kontrolu jedne politicke partije ili jedne etnicke grupe. Prenos ovlascenja u tako osetljivim oblastima ne moze da funkcionise bez cvrstog nadzora i intervencije i politike sankcija. Imajuci na umu ogranicenja policije i sudskog sistema, postojace potreba za daljim prisustvom medjunarodne policije sa izvrsnim ovlascenjima u osetljivim oblastima. Tekuce smanjenje broja medjunarodnih sudija i tuzilaca je prerano i trebalo bi da se urgentno ponovo razmotri.

U pogledu osnivanja multietnickog drustva, situacija je veoma siva. Kosovski lideri i medjunarodna zajednica treba da preduzmu urgentne korake da bi popravili ovu sliku. Bezbednost je u celini stabilna, ali krhka. Nivo prijavljenog kriminala, ukljucujuci i medjuetnicki kriminal, i dalje je nizak. Medjutim, na terenu situacija je slozena i problematicna, posebno za manjinske zajednice. Postoje ucestali neprijavljeni slucajevi medjuetnickog nasilja i incidenata niskog nivoa. To negativno utice na slobodu kretanja. Da bi se popravila ova situacija, bice vazno da se zlocini gone mnogo energicnije. Kada izvrsioci ostaju na slobodi, preovladjuje osecanje nekaznjivosti. Beograd treba da se uzdrzi od zapaljivih komentara, koji bi mogli da povecaju nesigurnost.

Postovanje vlasnickih prava je jedan od najurgentnijih izazova kad je rec o obezbedjivanju istinski multietnickog drustva. Sada se vlasnicka prava ne postuju i ne obezbedjuju. Veliki broj poljoprivredne i komercijalne imovine i dalje je nelegalno okupiran. To predstavlja ozbiljnu prepreku za povratak i odrziv zivot.

Proces povratka prakticno je zaustavljen. Generalna atmosfera u mnogim mestima nije pogodna za povratak. Multietnicitet nije cesto vidjen kao cilj. Iako je pouzdane statisticke podatke tesko pronaci, rasiren je utisak da sada mnogo vise kosovskih Srba napusta Kosovo nego sto se vraca. Proces izvodljivog povratka zahtevace podrsku i paznju tokom duzeg perioda, posebno da se olaksa pristup sluzbama i povratku prava na zemlju. Bice takodje neophodna i veca paznja prema onima koji su ostali.

Proces povratka je sprecen cinjenicom da se pomoc obezbedjuje samo onima koji se vracaju u svoje prvobitne domove. Trebalo bi razmotriti fleksibilniju politiku pomoci da bi se podrzao povratak ljudi tamo gde mogu da zive, a ne samo tamo gde su ziveli. Medjutim, mora se obezbediti i da fleksibilnija politika ne bude zloupotrebljena za politicku manipulaciju. Dalje postojanje logora unutar Kosova je sramota za vladajuce strukture i za medjunarodnu zajednicu. Logori Roma u Plementini i Zitkovcu su posebno porazavajuci. Ovim logorima bi se trebalo pozabaviti kao vanrednom situacijom.

Srpska pravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju poseban elemenat duhovnog materijala kosovskih Srba. Oni su takodje deo svetskog kulturnog nasledja. Postoji potreba da se kreira "zasticeni prostor" oko tih mesta uz ucesce medjunarodne zajednice, kako bi bili manje ranjivi na politicku manipulaciju. Da bi se ostvarili odrziv povratak i manjinske zajednice koje mogu da prezive, neophodan je siri proces decentralizacije. U okviru toga mogle bi da se razmotre povecane kompetencije u oblastima kao sto su policija, sudstvo, obrazovanje, kultura, mediji i ekonomija. To bi moglo da obezbedi i horizontalne veze izmedju opstina gde su kosovski Srbi vecina. To bi takodje olaksalo apsorbovanje paralelnih struktura u legitimne entitete. Medjutim, taj proces ne treba da ugrozi centralne institucije na Kosovu ili da oslabi autoritet Pristine. Medjunarodna zajednica mora da bude spremna da pomogne u uspostavljanju aranzmana za siru decentralizaciju.

Nece biti nikakvog dobrog trenutka da se resi buduci status Kosova. Buduci status ce nastaviti da bude krajnje osetljivo politicko pitanje. Ipak, obuhvatna ocena vodi do zakljucka da je doslo vreme za pocetak tog procesa. Politicki proces koji je u toku mora da bude nastavljen. Zasnovan na iscrpnoj strategiji taj proces je obezbedio Kosovu politicku perspektivu. Posto se Kosovo udaljilo od stagnacije do ocekivanja, ne sme dozvoliti da stagnacija ponovo zavlada.

Dalji napredak u primeni standarda je urgentno neophodan. Malo je verovatno da ce odlaganje procesa buduceg statusa dovesti do daljih i opipljivih rezultata. Medjutim, stupanje u proces buduceg statusa povlaci za sobom rizik da ce paznja koja ce biti koncentrisana na status pokvariti standarde. Nuzan je veliki napor da se odrzi proces primene standarda na pravom koloseku. Medjunarodna zajednica ce tokom procesa o buducem statusu imati jak uticaj da pokrene napred primenu standarda. Taj uticaj mora se u potpunosti iskoristiti. Pod uslovom da se sa procesom statusa postupa na odgovarajuci nacin, mogao bi da se obezbedi dalji napredak.

Sada postoji zajednicko ocekivanje, na Kosovu i u Beogradu kao i u regionu, da ce poceti proces o konacnom statusu. Tokom ovog obuhvatnog pregleda bilo je postepenog pomeranja u spremnosti za takav proces medju ucesnicima razgovora. Stavise, svim stranama je neophodna jasnoca u pogledu buduceg statusa Kosova. Od velike je vaznosti da proces buduceg statusa pocne u vreme kad je medjunarodna zajednica sa dovoljno snaga jos prisutna na Kosovu.

U procesu o buducem statusu mora se napredovati oprezno. Obe strane moraju da budu zajedno - i da se drze zajedno - tokom citavog procesa statusa. Konacan rezultat mora biti stabilan i odrziv. Ne treba postavljati vestacke rokove. Kada je jednom proces poceo, on ne moze biti blokiran i mora da se okonca sa zakljuckom.

Medjunarodnoj zajednici bice neophodna snaga da povede napred buduci status. Ujedinjene nacije su obavile verodostojan i impresivan posao u ispunjavanju svog mandata u teskim uslovima. Ali njihov uticaj na Kosovu se smanjuje. Kosovo je u Evropi, ne postoje jake regionalne organizacije. Ubuduce ce one, a posebno EU, morati da igraju najistaknutiju ulogu na Kosovu. One ce imati uticaj koji se zahteva i bice u stanju da ponude izglede u okviru procesa evropske integracije. Proces buduceg statusa treba da bude pracen jasnim izjasnjavanjem medjunarodne zajednice da je odlucna da ostane u tom procesu i da ga podrzava kao i njegov ishod. EU treba u bliskoj buducnosti da razmotri svoje prisustvo na terenu. Kad status bude determinisan, od EU ce se ocekivati da igra istaknutiju ulogu posebno kad je rec o policiji i sudstvu i nadgledanju i podrsci procesu primene standarda. NATO ce takodje morati da nastavi svoje prisustvo. Doprinos Sjedinjenih Drzava Kforu jeste od sustinske vaznosti kako bi se obezbedio vidljiv izraz nastavljenog angazmana. OEBS raspolaze vrednom imovinom na svom polju iskustva i ekspertize. To prisustvo se i dalje zahteva. Valjalo bi razmotriti imenovanje visokog predstavnika ili slican aranzman, koji je cvrsto ukotvljen u EU, uz nastavljeno ucesce sire medjunarodne zajednice. Mogao bi se razmotriti i aranzman o vanrednim ovlascenjima u oblastima koje su povezane sa medjuetnickim pitanjima. Putna mapa za integraciju u medjunarodne strukture obezbedice Kosovu stvarne izglede za buducnost. Beogradu ce takodje biti potrebni podsticaji za integraciju u evroatlantski okvir saradnje. Odluka EU da pocne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju predstavlja kamen temeljac u tom pogledu. Odredjivanje buduceg statusu Kosova bice samo po sebi zahtevan izazov. Medjunarodna zajednica mora uciniti najvise sto moze da obezbedi da status, ma kakav bio, ne postane propali status. Ulazenje u proces buduceg statusa ne znaci ulazak u poslednju fazu, vec u sledecu fazu medjunarodnog prisustva.

UVOD

1. Nakon izvestaja o privremenoj administraciji misije UN na Kosovu (UNMIK) od 23. maja 2005. (S/2005/335) zatrazili ste od mene da sprovedem iscrpan pregled situacije na Kosovu, zasnovan na utvrdjenim nadleznostima. Pregled je imao sirok obim pri cemu je posebna paznja posvecena tome da li su stvoreni uslovi na terenu da se pokrene i sprovede proces o buducem statusu. Nastojao sam takodje da iskoristim uticaj koji je obezbedio ovaj iscrpan pregled da promovisem napredak na terenu i da doprinesem okolini koja je pogodna da taj politicki proces krene napred.

2. U okviru naseg ukupnog iskustva, posebno bih istakao deset dana provedenih na putu po Kosovu, sastanke sa mnogim ljudima u brojnim gradovima, selima i zaseocima. To putovanje nam je pokazalo ono sto nisu mogli sastanci u Pristini; kako zive ljudi sirom Kosova, teskoce sa kojima se suocavaju i nade i strahove koje imaju u pogledu svoje buducnosti. Da bi stekao adekvatno razumevanje situacije na terenu i slozenu politicku okolinu, moj tim i ja odrzali smo ekstenzivne konsultacije sa politickim liderima u Beogradu i Pristin, liderima svih zajednica na Kosovu; sa visokim predstavnicima clanica Saveta bezbednosti, kljucnih drzava clanica, posebno onima koje su u sastavu Kontakt grupe, regionalnim susedima i regionalnim organizacijama (EU, OEBS, NATO i Savet Evrope), Unmik i drugim predstavnicima Ujedinjenih nacija na terenu, sa sedistem Ujedinjenih nacija. Zeleo bih da izrazim veliku zahvalnost za otvorenost i velikodusnost s kojima su nas primali svi nasi sagovornici i za podrsku koju nam je obezbedio Unmik.

3. Razmatranja i preporuke u daljem tekstu predstavljaju moju najbolju ocenu o tome gde smo sada i kako treba da nastavimo u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti (1999).

KONTEKST

4. Sadasnji politicki reljef mora se videti u svetlu dramaticnih promena koje su se dogodile nakon okoncanja sukoba 1990. U to vreme, stotine hiljada kosovskih Albanaca vratilo se na Kosovo i pocelo iznova da gradi svoje zivote. Vecina kosovskih Srba napustila je svoje domove. Kosovo je bilo drustvo rasirene patnje i destrukcije u svim zajednicama. Privreda je bila u rusevinama. Nije bilo administracije u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999).

5. Od tada je preduzet obuhvatan proces ponovne izgradnje. Kuce su ponovo podignute. Uspostavljene su nove institucije koje pokrivaju sve aspekte drustva. Pocela je i obnova ekonomije u teskim uslovima. Nova demokratija se gradi od temelja u provincijama bez solidne demokratske tradicije. Kosovske institucije bez iskustva rvu se sa izazovima razvoja valjanog zakonskog okvira kao i sa tim da se obezbede javne usluge i bezbednost citavom stanovnistvu. U cilju da se rukovodi i pomogne ponovna izgradnja i razvoj Kosova, pokrenut je mehanizam ocene standarda 2003. Ta inicijativa bila je namenjena tome da se pomogne Kosovu da ostvari napredak koji bi omogucio da pocne proces o buducem statusu. Medjutim, medjunarodna zajednica je sve vise dozivljavana kao da je angazovana u akcijama kontrole ali nespremna da se pozabavi krucijalnim pitanjem. Osecanje frustracije i stagnacije bilo je sve vece.

6. Okoncanje konflikta 1990. imalo je duboke implikacije za odnose izmedju razlicitih zajednica na Kosovu, a posebno izmedju kosovskih Albanaca i kosovskih Srba. Do 1989. vlasti u Beogradu kontrolisale su instrumente vlasti. Kosovski Srbi ziveli su pod kisobranom vladavine Beograda nad provincijom. Nakon 1999. kosovski Srbi su videli da se instrumenti vlasti postepeno prenose na vecinu - na dominantne privremene institucije (privremene institucije samouprave - PISG). Ova dramaticna promena imala je jak uticaj - psiholoski i politicki, kako na vecinsku tako i na manjinske zajednice.

7. Danas kosovski Albanci demonstriraju jako samopouzdanje i upornost. Oni formiraju - sto je razumljivo - svoj identitet kao vladajuce vecinsko stanovnistvo. Taj identitet je, u velikoj meri, izgradjen na kontroverznim dogadjajima, licnostima i simbolima koji su cesto suprotni identitetima kosovskih Srba i drugih zajednica. Naravno, ovaj fenomen je vidjen u mnogim drustvima u postkonfliktnoj situaciji. Nova upornost kosovskih Albanaca je pomesana sa preovladjujucim osecanjem neizvesnosti oko toga sta Beograd moze da ucini da ih spreci da ispune svoje politicke aspiracije. Oni vide kosovske Srbe kao instrument Beograda i stoga kao deo preostale pretnje njihovoj buducnosti.

8. Suprotno tome, kosovski Srbi se bore da sacuvaju svoj identitet. Oni su iskusili pritisak protiv vaznih elemenata njihovog identiteta, kao sto su jezik, kultura i religiozno nasledje, kao i njihov ekonomski opstanak. Ostale manje zajednice su jos vise marginalizovane - politicki, ekonomski, kulturno. U nekim slucajevima, one su asimilovane.

9. Osecanje stagnacije i napetog odnosa izmedju kosovskih Albanaca i kosovskih Srba dovelo je do provale nasilja u martu 2004. Ono je odrazilo cinjenicu da se moramo ozbiljno pozabaviti medjuetnickim relacijama i da je urgentno neophodno izrazenije osecanje politicke perspektive. Medjunarodna zajednica nije mogla da nastavi da zivi sa tom politikom koja je vidjena kao politika status quo.

10. U izvestaju koji sam dostavio 6. avgusta 2004. (S/2204/932 od 30. novembra 2004), predstavljena je putna mapa sa ciljem da se izadje iz perioda politicke stagnacije i udje u dinamicniji politicki proces. Ta putna mapa sadrzala je nacrt iscrpne strategije usmerene ka tome da se stekne politicki impuls koji vodi do otvaranja procesa o buducem statusu. Ona je bila zasnovana na ubedjenju da se pitanje buduceg statusa Kosova ne moze odlagati mnogo duze. Rizik koji bi usledio iz nastavljene politike "cekaj i vidi" - u uslovima sve vece politicke, privredne i socijalne frustracije, mogao bi uskoro da bude daleko veci nego rizik povezan sa procesom o buducem statusu.

11. Ovaj izvestaj nastoji da obezbedi detaljnu ocenu politicke situacije godinu dana kasnije i da pomno razmotri uz sve aspekte procesa o buducem statusu. Da bi se utvrdilo da li je stiglo vreme da se otpocne ovaj proces, trebalo je napraviti ocenu situacije na Kosovu - iduci mnogo dalje od primene standarda. Ta ocena mora da ukljuci razmatranja povezana sa uopstenijim razvojima na Kosovu, i regionu kao takvom, kao i sa radom medjunarodne zajednice. Kljucno je pitanje da li postoje dovoljna politicka zrelost i spremnost da se pokrene takav proces ili je takva odluka i dalje preuranjena.

12. Postoji danas novi i dramaticni razvoj na Kosovu. Proces primene standarda je vazan deo te dinamike. On je obezbedio osecanje podstreka koji je nedostajao godinama. Ali, ciljevi procesa primene standarda su ambiciozni. Oni se ne mogu ostvariti u kratkom vremenu. To je bilo istaknuto u izvestaju od 6. avgusta 2004. Proces primene standarda zahtevace stalne i odlucne napore koji se protezu u proces definisanja buduceg statusa Kosova i dalje od njega. Pre nego sto bi mogla da obezbede progres, nerealna ocekivanja mogu da ojacaju osecanje stagnacije u drustvu. Takva ocekivanja bi mogla da ojacaju iskusenje da se proces primene standarda pretvori u privid do kvarenja rezultata na terenu.

13. U isto vreme, proces o buducem statusu bez adekvatnog napretka u standardima moze da steti naporima da se ojaca postovanje vladavine zakona, sto bi pogodilo sve stanovnike Kosova - nepostovanje etnicke pripadnosti. Taj proces mogao bi da donese veci rizik manjinskim zajednicama i da ugrozi multietnicki karakter Kosova. Unutrasnje nestabilno Kosovo bi cak i otezalo definisanje i primenu odrzivosti konacnog statusa.

14. Medjunarodna zajednica je ulozila ogromnu enegiju u proces primene standarda. Ona je angazovala lidere Kosova u zajednickom naporu na sirokoj osnovi. U okviru Vlade Kosova osnovane su strukture kako bi se olaksao proces primene standarda, sto je postalo centar njihovih aktivnosti i dovelo do poboljsanja birokratske kulture. Proces je sam po sebi bio glavno ostvarenje.

15. Vecina ovih ucesnika - iz svih zajednica - opredeljeni su za uspeh procesa. Oni imaju ambiciju da kreiraju drustvo sa evropskom perspektivom zasnovano na dobrom upravljanju i vladavini zakona. Kosovski Albanci su generalno motivisani zeljom da udju u proces o buducem statusu. Medjutim, medju kosovskim Albancima postoji i tendencija da se primena standarda vidi kao vezba nametnuta sa strane i da oni moraju da prodju kroz to, da bi stigli do procesa o statusu. Istinska podrska ovim podvucenim principima i ciljevima ovog procesa cesto nedostaje. Stoga jaka verbalna podrska procesu primene standarda nije bila adekvatno pretvorena u duboku opredeljenost da se ostvare konkretni rezultati. To se moze primeniti na sve politicke lidere i u vladi i van nje. Nedostatak nedvosmislenih impulsa iz Pristine odrazava se na opstinskom nivou. Napredak je cesto bio rezultat medjunarodnog pritiska pre nego lokalnog angazovanja.

16. Implementacija standarda je slozena i raznovrsna. U proslogodisnjem izvestaju istaknuto je da primena ne sme da postane tehnicki birokratski proces, vec proces koji je politicki i orijentisan da ima uticaj. Ta zabrinutost i dalje postoji. Vazno je obezbediti da proces sam po sebi ne apsorbuje suvise mnogo paznje i energije sto bi odvratilo paznju od uticaja koji treba da ima na ljude tamo gde zive. Primena takodje mora da dozvoli da se paznja usmeri na kriticne oblasti gde mozda postoje "uska grla" na bilo kojem stadijumu procesa. Neophodan je sveobuhvatan prilaz, gde ce svaki standard podrzavati druge i gde se svi mere u tom sirem kontekstu.
 
IZAZOVI

IZGRADNJA INSTITUCIONALNE OSNOVE

17. Institucije koje dobro funkcionisu preduslov su za razvoj demokratskog drustva, zdrave ekonomije i postovanja vladavine prava. Nakon okoncanja sukoba 1999. na Kosovu je postojao potpuni institucionalni vakuum. Danas je osnovan citav niz novih institucija. To predstavlja ogroman uspeh. Izvrsne, zakonodavne, sudske i druge institucije osnovane su na centralnom, kao i na lokalnom nivou. Planirana su nova ministarstva u drugoj polovini ove godine. Javne sluzbe postepeno dobijaju formu. Tokom proteklog perioda izvrsen je znacajan prenos kompetencija. Lokalni lideri postepeno preuzimaju vlasnistvo nad svojim institucijama. Nivo demokratije je poboljsan u kratkom periodu. Stavise, veliki napredak je postignut u razvoju odrzivog legalnog okvira. Zakonodavni rad Skupstine, vlade i UNMIK bio je ambiciozan i obuhvatio je sustinske oblasti javnog zivota i privrede.

18. Parlamentarni izbori u oktobru 2004. takodje su bili znacajan uspeh. Bili su slobodni, posteni i transparentni i prvi koji su uglavnom organizovale kosovske vlasti. Nakon izbora parlament se suocio sa novim testom jake opozicije koja se konfrontirala sa vladajucom koalicijom. Obe strane, kao i rukovodstvo parlamenta, morali su da nauce svoje nove uloge, vezbom koja se pokazala teskom. Parlamentarna kultura jos nije pustila cvrste korene. Ipak, rad parlamenta Kosova je sigurno poboljsan.

19. Razvoj novih institucija je potkopan jakom tendencijom medju politicarima da sebe vide kao odgovorne svojim politickim partijama pre nego javnosti kojoj sluze. Politicke partije imaju tendenciju da nove institucije i javne sluzbe vide kao "svoje" domene. Imenovanja se stoga obavljaju na osnovu politicke ili klanovske pripadnosti pre nego na osnovu kompetencija. Mnogi javni sluzbenici zabrinuti su zbog ove nesposobnosti da se pravi razlika izmedju politickih vlasti i javne sluzbe i zbog efekta koju ta nesposobnost ima u sprecavanju razvoja trajne i stabilne administracije. Mehanizmi odgovornosti su uglavnom u stanju da se pozabave neregularnostima i da obezbede postovanje uspostavljenog zakonodavstva i procedure. Medjutim, ovi mehanizmi ne nude adekvatnu zastitu. Postoji takodje dovoljno dokaza o nedovoljnom postovanju srpskog jezika, kao drugog sluzbenog jezika u privremenim institucijama.

20. Proteklih pet godina, na Kosovu su uspostavljeni obuhvatni obrazovni sistem i sistem zdravstvene zastite, kao i ostale javne sluzbe. Postoje ozbiljni nedostatci u kvalitetu usluga. Nivo medicinskih usluga je nizak i u nekim slucajevima blizak standardima u zemljama u razvoju. U obrazovnom sistemu urgentno je neophodna modernizacija i depolitizacija. Cinjenica da te sluzbe sada pokrivaju najveci deo Kosova predstavlja znacajan uspeh.

21. Kosovski Srbi su izabrali da ostanu van centralnih politickih institucija i da odrzavaju paralelne strukture za zdravstvene i obrazovne usluge. Mnogi apeli koji su ostali bez rezultata, bili su direktno upuceni predstavnicima kosovskih Srba da ponovo udju u centralne politicke institucije. To se tice ponajvise parlamenta, posto bi ucesce u vladi koju su formirale dve partije kosovskih Albanaca, sa objavljenim ciljem - nezavisnosti Kosova - bilo cak kontroverznije. Kosovski Srbi se plase da ce postati dekoracija bilo kojoj politickoj instituciji na centralnom nivou, i sa malo mogucnosti da ostvare opipljive rezultate. Ovaj strah je razumljiv jer su kosovski Albanci ucinili malo toga da ga razbiju. Medjutim, sveukupni interesi kosovskih Srba bili bi bolje ostvareni ukoliko bi se njihovi predstavnici vratili u parlament. Partije kosovskih Albanaca mogle bi da stimulisu takav proces stavljajuci jasno do znanja da ce postovati kosovske Srbe i ostale manjinske zajednice kao glasove legitimnih interesa, pre nego ogranicen broj glasaca koji lako moze biti nadglasan. Negativan stav vlasti u Beogradu, ukljucujuci propust da podrze ucesce kosovskih Srba na izborima 2004, doprineo je znacajno odsustvu kosovskih Srba u centralnim politickim institucijama. Doslo je vreme da Beograd napusti ovu poziciju. Ustvari, da su kosovski Srbi ucestvovali, oni bi, imajuci u vidu zajedno rezervisana i izborna mesta, bili u stanju da uticu na rasprave u parlamentu, pa cak i za formiranje vlade.

22. Broj kosovskih Srba i pripadnika ostalih manjinskih zajednica u birokratskim strukturama i privremenim institucijama, takodje je nizak. To je posebno slucaj kad je rec o visim rukovodecim pozicijama. Zaposljavanje manjina suvise cesto se vidi kao pitanje ispunjavanja kvote umesto obezbedjivanja znacajnog ucesca. Jasno receno, kosovski Albanci treba da povecaju svoje napore da kreiraju multietnicke javne sluzbe. Medjutim, kosovski Srbi i ostale manjine moraju takodje da demonstriraju interes da konkurisu za pozicije u vladinim strukturama i da budu spremni da aktivno ucestvuju.

23. Paralelne strukture u sferi zdravstvenih, obrazovnih usluga, koje su smestene u oblastima nastanjenim kosovskim Srbima, uglavnom finansira srpska vlada. Produzeno postojanje ovih struktura jeste politicka demonstracija, kao i odraz nepoverenja izmedju dve zajednice. Za Beograd, to je element politickog uticaja. Ovaj sadasnji problem kad je rec o paralelnim strukturama, na mnoge nacine je slican paralelnim strukturama kosovskih Albanaca pre 1990. Danas su paralelne strukture verovatno jedini realistican nacin da se obezbede adekvatne usluge kosovskim Srbima. Resavanje problema paralelnih struktura zahtevace ozbiljne i prakticne poteze koji poticu od vlade i depolitizaciju ovog pitanja koje bi izvrsile sve strane. To je onaj problem koji najverovatnije moze da bude resen samo tokom procesa odredjivanja buduceg statusa.

24. Funkcionisanje novih kosovskih institucija je veoma nejednako. Postoji znacajan nedostatak iskustva i ekspertize. Izgradnja novih institucija i prenos kompetencija mora stoga da ide ruku pod ruku sa usredsredjenom medjunarodnom podrskom izgradnje kapaciteta. Medjunarodni napori su, sto je cesto u postkonfliktnim situacijama, bili sporadicni i podsticani kratkorocnim inicijativama sa strane pre nego dugorocnim zahtevima koji su stizali iz institucija. Vlada je sada razradila sopstveni program za izgradnju kapaciteta u nastojanju da preuzme vece vlasnistvo nad ovim procesom. Ipak, nastalo osecanje za lokalno vlasnistvo nece smanjiti potrebu za medjunarodnom podrskom. Izgradnja kapaciteta zahtevace dugorocne perspektive. Bolje rukovodjenje i depolitizacija univerziteta dali bi takodje vredan i dugorocni doprinos izgradnji univerziteta.

25. Tokom svoje evolucije od kontroverzne proslosti, kosovske zastitne snage (KPS) nastavile su da poboljsavaju svoj ucinak u okviru svog mandata kao sluzbe za vanredne situacije. Nastojanja KPS da ispuni svoj standard u velikoj meri poticu od njihovog rukovodstva. Nedavno je KPS postao profesionalniji. KPS obezbedjuje pomoc u rekonstrukciji i poceo je da regrutuje pripadnike manjine, sto je tezak poduhvat. Ostaje, medjutim, duboko nepoverenje prema KPS, posebno kod kosovskih Srba. Pitanje povezano sa KPS jeste njihovo poreklo i brojne aspiracije na moguce buduce uloge. Imajuci to u vidu, bice neophodno da se to pitanje resi u vezi s buducim statusom u svetlu buducih zahteva na Kosovu.

EKONOMSKI IZAZOV

26. Razvoj odrzivih institucija i kvalitet usluga jako je i negativno pogodjen tekucom privrednom situacijom na Kosovu. I danas je ta ekonomska situacija neizvesna. Uprkos izvesnom napretku, mnogi zive u siromastvu, a stopa nezaposlenosti je visoka. Takvu situaciju oseca vecina stanovnistva Kosova. Manjinske zajednice i specijalno ranjive grupe disproporcionalno su pogodjene.

27. Jedan od veoma zabrinjavajucih aspekata jeste predvidjanje javnih prihoda za 2006. godinu. Prema sadasnjim procenama, javni prihod bio bi daleko od adekvatnog da se pokriju periodicni troskovi i potreba za investicijama. Mogu se ocekivati i ozbiljni budzetski deficiti. Vlada sada mora da preduzme akciju da razvije poboljsani sistem za prikupljanje poreza i naplacivanje racuna za komunalije i da sivu ekonomiju pretvori u legalnu. Takvi napori bi povecali javni prihod i smanjili zavisnost od medjunarodne pomoci.

28. Energetski sektor je jedan od najvise obecavajucih dugorocnih bogatstava Kosova. To je takodje jedan od njegovih najproblematicnijih izazova. Elektrodistribucija Kosova (KEK) pati od zastarele tehnologije, nestanaka struje i dramaticnog nedostatka prihoda koji potice od potrosaca. Prosle zime, brojnim selima je ukinuta struja zbog neplacenih racuna. Ove zime mogli bismo da iskusimo slicna iskljucivanja. Medjutim, ova iskljucivanja ne treba da budu prikazivana kao medjuetnicki problem. Sve zajednice su pogodjene.

29. Postoje takodje vazni pozitivni razvoji. Kada je okoncan oruzani konflikt 1999, postojalo je gotovo potpuno odsustvo ekonomskih struktura i zakonodavstva. Danas, takve strukture su uspostavljene, a savremeno zakonodavstvo postoji u mnogim sustinskim oblastima. Uspostavljanje regulatora i nastavljeni razvoj bankarskog sistema nalaze se medju ostvarenjima koja doprinose potencijalnom ekonomskom razvoju. Ministarstvo finansija i poljoprivrede koje dobro funkcionise razvilo je u saradnji izmedju medjunarodnih i lokalnih eksperata okvir menadzmenta za modernu ekonomiju. Razvojni plan Kosova takodje ce, kad bude gotov, obezbediti provinciji vredan instrument da upravlja svojom ekonomskom buducnoscu.

30. Proces privatizacije je danas dobro odmakao nakon dugotrajnih odlaganja. Kosovska poverilacka agencija ocekuje da ce 90 odsto vrednosti drustvenih preduzeca biti privatizovano do sledeceg proleca. Taj proces bi mogao da ima neposredni i pozitivan uticaj na privredu Kosova, posto su mnoga drustvena preduzeca vec duze bez posla. Vecinu privatizovanih preduzeca preuzeli su Albanci sa Kosova ili kosovski Albanci koji zive u inostranstvu. Vladini funkcioneri visokog ranga su zabrinuti da mnoge od ovih institucija nece dovesti do proizvodnih poslovnih aktivnosti. Postoji potencijal da se proces privatizacije iskoristi za pranje novca. Stavise, vazno je uzeti u obzir efekte ovog procesa na razlicite etnicke grupe. Proces privatizacije mogao bi da vodi do diskriminacije u zaposljavanju duz etnicke podele i da pogodi ekonomsku odrzivost manjinskih zajednica. Ovaj proces se mora pokrenuti napred, ali na nacin koji cuva interese manjinskog stanovnistva tokom privatizacije i posle nje. Konstruktivniji aranzman Beograda u procesu privatizacije promovisao bi ovaj cilj.

31. Kosovo ima takodje vredna i neeksploatisana prirodna bogatstva, posebno lignit i druge rudne rezerve, kao i vazan poljoprivredni potencijal. Uz poboljsanu tehnologiju i infrastrukturu, rezerve lignita mogle bi da pretvore Kosovo u izvoznika energije u regionu koji je gladan energije. Resavanje pitanja povezanih sa vlasnickim pravima olaksalo bi proizvodnu upotrebu nekultivisane zemlje i omogucilo Kosovu da smanji svoj tekuci i neprihvatljivo visok uvoz poljoprivrednih proizvoda.

32. Sve u svemu, ekonomsku situaciju karakterisu ozbiljni kratkorocni problemi, ali i pozitivni dugorocni izgledi. Ukoliko se pokrene proces odredjivanja konacnog statusa, to bi sasvim izvesno imalo pozitivan uticaj na privredu Kosova. Taj proces bi kreirao novi optimizam i poverenje u buducnost. Odluka o buducem statusu stvorila bi cvrscu osnovu za investicije, zajmove i saradnju s medjunarodnim akterima. Vlasti Kosova treba, medjutim, da shvate da ne mogu zavisiti od medjunarodne zajednice da bi resili svoje probleme. Oni sami moraju da preduzmu korake da se pozabave nedostatcima, na primer, u pogledu povecanja javnog prihoda. Stavise, investicije i integracija nece jedino zavisiti od statusa. One ce takodje zavisiti od predvidljivog i stabilnog Kosova, koje postuje vladavinu prava.

JACANJE POSTOVANJA VLADAVINE PRAVA

33. Na vladavinu prava uticu snaga institucija i odrzivost privrede. Ona takodje zavisi i od razvoja zakonskog okvira, gde je ostvaren znacajan progres. Danas je glavni izazov nedostatak sposobnosti i spremnosti da se ojaca zakonodavstvo na svim nivoima. Postovanje vladavine prava je neadekvatno ugradjeno i mehanizmi da se to nametne nisu dovoljno razvijeni.

34. Kosovska policijska sluzba (KPS) - najmultietnickija medju kosovskim institucijama - postepeno preuzima nove i zahtevnije rezultate, ukljucujuci i kontrolu u slucaju pobune. Sirom Kosova odgovornost za ove operacije preneta je na KPS, pri cemu medjunarodna policija ima kontrolnu ulogu. Posao koji je KPS preuzela u vezi sa uobicajenim prekrsajima u okviru jedne etnicke zajednice, stanovnistvo sve vise respektuje. Kriminalna dela ozbiljnije prirode i sa etnickom dimenzijom predstavljaju i dalje teskocu za KPS.

35. Sudski sistem Kosova se generalno vidi kao najslabija medju kosovskim institucijama. Gradjanski i sudski sistem izaziva posebnu brigu zbog povecanja broja zaostalih slucajeva koji sada dostize nekoliko desetina hiljada. To pogadja svakoga na Kosovu, umanjujuci postovanje vladavine prava i doprinosi klimi nekaznjivosti. Mnogi od slucajeva su imovinski sporovi koje su pokrenule manjine.

36. Borba protiv ozbiljnog kriminala, ukljucujuci organizovani kriminal i korupciju, pokazala se kao teska i za KPS i za sudski sistem. Tu borbu ometaju porodicna ili klanovska solidarnost, zastrasivanje svedoka, policijskih i sudskih sluzbenika. Ucinak u primeni zakona, kada je rec o ozbiljnom medjuetnickom kriminalu takodje je slab. Suvise malo izvrsilaca ozbiljnih krivicnih dela je privedeno pravdi. Ostala kriminalna dela, kao sto su kradja stoke i poljoprivredne opreme koja pripada manjinama ili nelegalna upotreba poljoprivrednog zemljista, retko se sudski gone. To ojacava osecanje da kriminalci mogu da operisu bez straha od kazne.

37. Organizovani kriminal i korupcija su ocenjeni kao najvece pretnje stabilnosti Kosova i odrzivosti njegovih institucija. Neki najvazniji slucajevi povezani sa organizovanim kriminalom, ukljucujuci trgovinu ljudima i drogom, medjunarodna zajednica je istrazila na pravi nacin i izvrsioci su izvedeni pred sud. Ovi pojedinacni slucajevi potvrdjuju da organizovani kriminal predstavlja ozbiljnu pretnju Kosovu.

38. Korupcija je rasireni fenomen na Kosovu, ali je tesko oceniti njen nivo. U odabranim oblastima, kao sto je carinska sluzba preduzeti su ozbiljni napori da se iskoreni institucionalna korupcija osnivanjem efikasnih sistema odgovornosti. Vlada nije preduzela neophodne administrativne i zakonodavne akcije za borbu i sprecavanje korupcije u privrednim institucijama. Zakon protiv korupcije je donet, ali je odlozeno uspostavljanje agencije za borbu protiv korupcije. Proces je slab i nema ubedljivog osecanja da postoji opredeljenost u tom pravcu. Tokom proteklih sest godina, medjunarodna policija, tuzioci i obavestajni sluzbenici pokusali su, ali nisu uspeli, da zagrebu dublje ispod povrsine problema korupcije. Klanovska solidarnost, kodeks cutanja, jezicki problemi i lokalne institucije neiskusne za primenu zakona doprineli su ovom neuspehu. Zajednicki napor medjunarodne zajednice i potpuno posvecenih kosovskih vlasti mogli bi da obezbede napredak u ovoj oblasti. To bi sigurno moglo da ima znacajan uticaj i da demonstrira spremnost da se gone takvi prekrsaji.

39. Kosovska policija i sudstvo su krhke institucije. Dalji prenos kompetencija u ovim oblastima trebalo bi, stoga, razmotriti uz veliku opreznost. Novo Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrasnjih poslova trebalo bi da budu pod rukovodstvom pojedinaca koji uzivaju visok stepen poverenja u svim zajednicama i u svim politickim partijama. Takve pojedince bice tesko pronaci. U duboko podeljenom drustvu koje se i dalje oporavlja od postkonfliktne traume, na ova dva ministarstva moglo bi se lako gledati kao da su dosla pod kontrolu jedne politicke partije ili jedne etnicke grupe. Prenos kompetencija u tako osetljivim oblastima ne moze da funkcionise bez cvrstog nadzora, intervencije i politike sankcija. Multietnicki sastav KPS i poverenje koje uziva veoma su krhki. Prenos kompetencija u ovoj oblasti mogao bi da ima centrifugalni uticaj na KPS i da oteza odrzavanje njenog multietnickog sastava. Takav izazov bice cak i veci u periodu u kojem ce multietnicki karakter mogucih pregovora o buducem statusu, biti izlozen pritisku.

40. U svetlu ogranicenja policijskog i sudskog sistema, bice neophodno dalje prisustvo medjunarodne policije sa izvrsnim ovlascenjima u osetljivim oblastima. Bice neophodno dalje prisustvo i medjunarodnih sudija i tuzilaca da bi se pozabavili slucajevima koji su povezani sa ratnim zlocinima, organizovanim kriminalom i korupcijom, kao i teskim medjuetnickim slucajevima. Tekuce smanjenje medjunarodnih sudija i tuzilaca je preuranjeno i treba da bude urgentno razmotreno. Rezultat takvih smanjenja bilo bi dalje gubljenje kredibiliteta sudskog sistema i nepoverenja medju stanovnistvom, u generalnom smislu, i posebno manjinskim zajednicama. Postoji malo razloga da se veruje da ce lokalne sudije i tuzioci biti u stanju da u bliskoj buducnosti ispune funkcije koje je obavljao medjunarodni personal.

41. Oprez je neophodan i u pogledu buducnosti skole Kosovske policijske sluzbe. To je jedan od najuspesnijih nastojanja medjunarodne zajednice na Kosovu. Jos nije doslo vreme da se zameni medjunarodna uprava ove skole. Policijske snage moraju da budu, izgleda i da jesu, obucene u politicki neutralnoj okolini. Samo tada bice obezbedjen multietnicki sastav KPS i ojacano prihvatanje ove sluzbe u svim zajednicama.

42. Unapredjivanje postovanja vladavine prava, zahtevace, takodje, jacanje instrumenata za zastitu ljudskih prava. Sadasnji plan da se uspostavi savetodavni panel za ljudska prava pri specijalnom predstavniku generalnog sekretara mogao bi da doprinese boljoj zastiti ljudskih prava. Treba, takodje, razmotriti i osnivanje specijalnog panela za ljudska prava pri Vrhovnom sudu.

43. Stavise, institucija ombudsmana je jedan od glavnih instrumenata zastite ljudskih prava na Kosovu danas. U sadasnjoj klimi stanja ljudskih prava bice veoma vazno da se izbegne slabljenje ove institucije kad bude preneta u lokalno vlasnistvo. Medjunarodna zajednica mora da obezbedi da se ne smanje sadasnja ovlascenja i kompetencije i da se obezbedi kredibilitet institucija.

MEDJUETNICKI IZAZOV

44. U Rezoluciji 1244 (1999), naglasak je stavljen na ocuvanje Kosova kao multietnickog drusva. Medjuetnicki izazov ima brojne komponente - obezbedjivanje bezbednosti, osiguranje imovinskih prava, promociju povratka i zastitu identiteta manjinskih zajednica. Nazalost, malo toga je ostvareno u kreiranju osnove za multietnicko drustvo. Lideri Kosova i medjunarodne zajednice treba da preduzmu urgentne korake da bi popravili ovako tmurnu sliku.

45. Kad je rec o bezbednosti, ukupna situacija je stabilna. Nivo prijavljenih krivicnih dela, ukljucujuci i medjuetnicka krivicna dela - nizak je. Uopsteno receno, politicki lideri pridaju veliki znacaj odrzavanju stabilnosti bezbednosti. Oni shvataju da bi svaki izliv nasilja naneo ozbiljnu stetu medjunarodnoj reputaciji Kosova i njihovim politickim ambicijama. Kfor je - u okviru svog zadatka da obezbedi ukupnu bezbednost - postao efikasniji i sposobniji da brzo reaguje sirom Kosova. KPS je bolje obucena i opremljena. Ipak, situacija je i dalje krhka, kao sto su ilustrovali slucajevi tokom proteklih nedelja.

46. Na terenu, situacija je slozena i problematicna - narocito za manjinske zajednice. Statistika moze lako da zavede. Iako je nivo prijavljenih medjuetnickih krivicnih dela nizak, ima cesto neprijavljenih manje ozbiljnih slucajeva medjuetnickog nasilja i incidenata. Oni se ne pojavljuju u statistikama. Uznemiravanje, pljackanje, kradja goveda i drugi slicni incidenti dogadjaju se vrlo cesto. To je dodatak ilegalnom zauzimanju imovine, pogotovo poljoprivredne zemlje, sto onemogucava pristup takvoj imovini zbog upotrebe ili obrade, bez rizika za bezbednost. Kosovo je takodje malo mesto gde incidenti u jednom delu brzo postaju poznati u drugom. U takvoj situciji, manjinske zajednice - a posebno kosovski Srbi - izlozeni su mnogo vise od percepirane nesigurnosti. To je u stvari mesavina realnosti i percepcije. Da bi se prevazisla ovakva situacija, bice veoma vazno da se krivicni slucajevi gone mnogo energicnije. Kada izvrsioci ostanu na slobodi, preovladjuje osecanje nekaznjivosti. Tamo gde postoji sloboda kretanja za izvrsioce tesko je uveriti zrtvu da uziva istu slobodu.

47. Mali broj prijavljenih medjuetnickih incidenata delimicno proizlazi iz cinjenice da manjine nastoje da izbegnu ili smanje na minimum svoje kontakte sa vecinskim stanovnistvom. Tesko je ocekivati da ce pripadnici manjinskih zajednica preuzeti na sebe rizik da bi proverili da li su sloboda kretanja i bezbednost percepcije ili cinjenice zivota. Treba reci da bi vlasti u Beogradu morale da se uzdrze od zapaljivih komentara ili preuranjenih reakcija na incidente nasilja, kad se oni dogode. Izjave te prirode takodje doprinose nebezbednoj okolini.

48. Obezbedjivanje imovinskih prava je jedan od najurgentnijih izazova kad je rec o osiguranju istinskog multietnickog drustva. Upravo opste pitanje vladavine prava pogadja sve zajednice. Medjutim, to je presudno za manjinske zajednice - posebno kosovske Srbe - i za njihove izglede za povratak i opstanak. Dosad, imovinska prava se ili ne postuju ili nisu osigurana. Ilegalna izgradnja i zauzimanje kuca, poljoprivredne i komercijalne imovine rasiren je fenomen.

49. Veliki broj poljoprivredne i komercijalne imovine i dalje je nezakonito zauzet. To predstavlja ozbiljnu prepreku za povratak i odrziv zivot. Vecina tuzbi koje su se ticala stambene imovine je sudski resena. Medjutim, manje od polovine tih odluka je sprovedeno. Broj zaostalih neresenih imovinskih slucajeva u lokalnim sudovima dostize nekoliko hiljada. To je situacija koja ne sme da se produzava. Vlada i medjunarodna zajednica moraju urgentno da se pozabave tim pitanjem i da pronadju alternativne nacine da rese ove slucajeve i sprovedu odluke koje su donete.

50. Nedostatak bezbednosti i postovanje imovinskih prava kao i nesigurnost za buducnost ozbiljno doprinose cinjenici da je sveukupan proces povratka prakticno zaustavljen. Postoji jako osecanje da oni koji su pocinili zlocine uzivaju nekaznjivost, te da je zasnivanje odrzivog zivota veomo ograniceno. Velika vecina ljudi koja je napustila Kosovo nakon juna 1990. nije se vratila. Vecina onih koji su otisli nakon nasilja u martu 2004. vratila se, iako je veliki broj njih ponovo napustio svoje kuce. Kad kuce i mnoge pomocne zgrade nisu bile ponovno izgradjene, povratnici smatraju da je kompenzacija, za pocetak od 2.000 evra, nedovoljna da pokrije gubitak pokretne imovine. Odrziv proces povrataka zahtevace podrsku i paznju u duzem periodu, posebno da bi se olaksao pristup uslugama i ponovnom posedovanju zemlje. Bice takodje neophodna i veca paznja onima koji su ostali. Odrzivost postojecih zajednica mora da postane integralni plan strategije povratka jer bi za svaku porodicu koja ode, izgledi da se vrate u svoja sela i gradove bila umanjena.

51. Lideri kosovskih Albanaca su se obavezali da ce podrzati proces povratka, medjutim, to je "pristinska realnost". Realnost na terenu je drukcija. Bezbednosna situacija, nedovoljan pristup pravdi, nedostatak zastite imovinskih prava i neizvesni politicki i ekonomski izgledi, obeshrabruju povratke. Stavise, opsta atmosfera u mnogim mestima nije pogodna za povratke. Multietnicitet cesto nije vidjen kao cilj. Pored nekih izuzetaka, kosovski Srbi ce se stoga vratiti jedino na mesta gde mogu da nadju bezbednost u brojnosti, sa pristupom do sopstvenih sluzbi. Malo kosovskih Srba i dalje zivi u urbanim oblastima sa albanskim stanovnistvom Kosova a povratci tamo su tezi posto su pritisci vecinske zajednice veci, a sredstva za ekonomsko prezivljavanje ogranicena.

52. Iako su pouzdani, opsezne statisticke podatke je tesko naci, i rasiren je pogled - takodje i u medjunarodnoj zajednici - da u ovom trenutku mnogo vise Srba napusta Kosovo nego sto se vraca. Ima izvestaja da povratnici u sve vecem broju prodaju svoju imovinu i ponovo odlaze.

53. Proces povratka je takodje ometan cinjenicom da se pomoc obezbedjuje samo za one koji su se vratili u svoje ranije domove. Malo je verovatno, na primer, da ce se oni koji su pobegli iz Pristine 1990. vratiti u svoje prvobitne domove u predvidljivoj buducnosti. Oni mozda zele da podignu kucu negde drugde na Kosovu. Fleksibilnija politika pomoci da se omoguci povratnicima da se nasele u oblasti svog izbora treba da bude razmotrena. To bi omogucilo povratnicima da kreiraju odrzivije zajednice na Kosovu. Podrska bi bila obezbedjenje ljudima tamo gde mogu da zive a ne samo tamo gde su ziveli. To je slozena materija, posto fleksibilnija politika moze takodje da se zloupotrebi za politicku manipulaciju i ostvarivanje politickih ciljeva. To ne moze da znaci odustajanje od obecanja datih onima koji zele da se vrate u svoje domove i kojima je neophodna podrska da bi ispunili svoje aspiracije. To ne moze biti zamena za tekucu politiku, vec njena dopuna.

54. Situacija za unutrasnje raseljeno stanovnistvo na Kosovu se cesto zapostavlja. I dalje postojanje logora unutar Kosova sramota je za vladajuce strukture i za medjunarodnu zajednicu. Romska naselja u Plementini i Zitkovcu posebno su porazna i predstavljaju ozbiljnu opasnost za zdravlje. NJima se treba pozabaviti na vanrednoj osnovi.

55. Srpska pravoslavna religiozna mesta i institucije predstavljaju kritican elemenat duhovnog zivota drustva kosovskih Srba. Odrzivost zajednice kosovskih Srba na Kosovu je povezana sa ocuvanjem njihovog kulturnog i religioznog nasledja. Medjutim, srpska pravoslavna mesta predstavljaju takodje mnogo vise nego vazan deo srpskog identiteta. Ona su i deo svetskog kulturnog nasledja. Mnogi od ovih objekata su ozbiljno osteceni i unisteni od 1990. Konacno, rekonstrukcija bi trebalo upravo da pocne. Medjutim, njima ce i dalje biti neophodna zastita. Iako je od sustinske vaznosti spremnost Kfora da odrzi njihovu zastitu, trajna solucija ne moze biti gradjena na vojnoj snazi.

56. Postoji potreba da se kreira "zastitni prostor" oko ovih objekata kako bi bila manje ranjiva na politicke manipulacije. Treba naci sporazume koji bi srpske pravoslavne objekte na Kosovu stavili pod neki oblik medjunarodne zastite. To bi zahtevalo ukljucivanje garantovanog pristupa, imovinska prava i odrzivost zajednice. Nije samo vazno zastititi pojedina mesta kao kulturne i religiozne spomenike, vec i kao zive zajednice. Savet Evrope i UNESKO raspolazu posebnom ekspertizom u ovoj oblasti i treba ih pozvati da igraju ulogu u takvim sporazumima.

57. Srpska pravoslavna crkva je izlozena pritiscima na svoj identitet. Osim zastrasivanja i pretnji, ima pokusaja da se prekroji istorija i poreklo njihovog nasledja. Oni vide da su nekontroverzna i neutralna imena ulica u blizini njihovih mesta promenjena i "albanizovana". Lideri kosovskih Albanaca treba da reaguju i da zaustave takve aktivnosti.

58. Ostvarivanje odrzivog povratka i odrzivih manjinskih zajednica, neophodan je proces decentralizacije. To bi poboljsalo sposobnost nealbanskih zajednica na Kosovu da zastite svoj identitet i nacin zivota, da izgrade poverenje u buducnost i ohrabrilo ih da aktivnije ucestvuju u vladajucim institucijama na Kosovu.

59. Vec 2002. decentralizacija je obecana kosovskim Srbima u zamenu za njihovo ucesce na izborima i u prelaznim privremenim institucijama. Medjutim, sve donedavno, nedostajali su stvarni napori i politicka volja. Tokom leta 2005. zelja da se ostvare brzi rezultati dovela je do manje ambicioznog pristupa i nedovoljnih konsultacija sa onima o kojima je rec. Rezultat je bio "suvise malo, suvise kasno". Napredak je ostvaren u prilog projektima za nesrpske pilot projekte. Medjutim, malo je verovatno da ce biti resen trenutni zastoj kad je rec u onim oblastima gde su Srbi u vecini.

60. Decentralizacijom bi se trebalo ozbiljnije pozabaviti u sirem okviru, ciji bi rezultat bio znacajno spustanje vlasti i jacanje nadleznosti na lokalnom nivou. Takav okvir mogao bi da ukljuci i brojne nove opstine u kojima posebno kosovski Srbi imaju znacajnu vecinu. To bi moglo da obuhvati i ojacane nadleznosti u takvim oblastima kao sto su policija, sudstvo, obrazovanje, kultura, mediji i privreda, ukljucujuci i imenovanje kljucnih funkcionera. To bi omogucilo horizontalne veze izmedju opstina u kojima su kosovski Srbi u vecini. Mogli bi se razmotriti i aranzmani za specijalne veze sa Beogradom, ne dajuci Beogradu nikakvu vlast u takvim zajednicama. Ambiciozan plan decentralizacije, sa specijalnim nadleznostima koje prevazilaze sadasnje koje su date svim ostalim opstinama, ne treba da ugrozi centralne institucije na Kosovu ili da oslabi vlast Pristine. Time bi se uspostavile efikasne institucionalne garancije za manjine, povecalo poverenje u centralne institucije Kosova i doprinelo situaciji tamo gde su opstine pod autoritetom Pristine. Stavise, time bi se takodje olaksala apsorpcija paralelnih struktura u legitimne entitete.

61. Medjunarodna zajednica mora da bude spremna da pomogne uspostavljanje takvih aranzmana o siroj decentralizaciji. Lekcije bi trebalo izvuci iz slicnih, mada ne i identicnih - procesa u bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i u juznoj Srbiji. U oba slucaja, medjunarodna zajednica doprinela je znacajnim naporima da se lokalnom albanskom stanovnistvu da prostor za disanje, koji je zahtevao da se zastite njihovi interesi i ocuva njihov identitet u multietnickoj okolini. Medjunarodna zajednica treba sada da bude spremna da deluje sa istom odlucnoscu da zastiti interese kosovskih Srba i ostalih manjinskih zajednica.

NAPREDOVANJE PROCES BUDUCEG STATUSA

62. Nece biti - kao sto je receno u proslogodisnjem izvestaju - nijednog dobrog pogodnog trenutka za resavanje buduceg statusa Kosova. Odredjivanje buduceg statusa Kosova ostaje - i nastavice da bude - krajnje senzitivno politicko pitanje sa ozbiljnim regionalnim i sirim medjunarodnim implikcijama. Ipak, ukupna ocena vodi do zakljucka da je doslo vreme da se zapocne taj proces.

63. Od prosle godine politicki proces koji je sada na Kosovu pokretan je dinamicnijim medjunarodnim angazmanom. On se bazirao na opseznoj strategiji da se Kosovu obezbedi politicka perspektiva. Taj proces treba da se nastavi. On ne moze biti prekinut ili zaustavljen. Kosovo ce ili krenuti unapred ili ce skliznuti unazad. Posto se Kosovo pomerilo od stagnacije na ocekivanje, stagnaciji se ne moze ponovo dozvoliti da zavlada.

64. Napredak kad je rec o primeni standarda veoma je neujednacen. Dalji napredak je urgentno nuzan. Medjutim, malo je verovatno da ce odlaganje procesa o buducem statusu dovesti do daljih i opipljivih rezultata u primeni standarda. Napredak se moze ostvariti jedino ukoliko se ocuva osecanje politicke perspektive i ukoliko je medjunarodna zajednica spremna i sposobna da mobilise vecu energiju i pritisak nego danas. Pod uslovom da se proces o buducem statusu odgovarajuce vodi, ovaj okvir mogao bi se iskoristiti da se napravi dalji napredak.

65. Postoji sada zajednicko ocekivanje na Kosovu, u Beogradu, kao i u regionu da ce proces o buducem statusu biti zapocet. Tokom ovog opseznog pregleda bilo je postepenog pomeranja u spremnosti za proces o buducem statusu medju ucesnicima razgovora. Postojala je tendencija medju liderima u Pristini da se bore jedni protiv drugih pre nego da se pripreme za sledece korake. Nedavno je imenovan pregovaracki tim koji se sastoji od pet najistaknutijih lidera kosovskih Albanaca, pod rukovodstvom predsednika Kosova. Postojala je i jaka tendencija medju liderima u Beogradu da gledaju jedni u druge pre nego da gledaju unapred. Danas postoji jace osecanje spremnosti i jedinstva. Medju kosovskim Srbima postojala je neodlucnost da se ujedine i rasprave i razgovaraju o izazovima sa kojima se suocavaju. Kosovski Srbi iz svih frakcija sada su ujedinjeni oko stola. Rad na ovom opseznom pregledu stimulisao je takve razvoje. Medjutim, svi ovi trendovi su vrlo krhki. Bice neophodni veliki napori u Pristini i u Beogradu - kao i medju kosovskim Srbima - da se pripreme za proces o buducem statusu na koherentan i ujedinjujuci nacin.

66. Stavise, svim stranama je neophodna jasnija situacija kad je rec o buducem statusu Kosova. Kosovski Albanci gaje ocekivanja da ce politicki proces krenuti napred i da ce odredjivanje buduceg statusa Kosova doneti vise jasnoce kad je rec o politickom i ekonomskom razvoju Kosova. Takva jasnoca je potrebna kosovskim Srbima da bi doneli dobro obrazlozene odluke o svom buducem zivotu. Za Beograd, odredjivanje buduceg statusa Kosova uklonice vazan izvor unutrasnje politicke nestabilnosti i olaksati realizaciju evropske perspektive Srbije. I region ce takodje imati vecu korist od stavljanja pitanja buducnosti Kosova na dnevni red. Jasnoca ce stimulisati regionalnu politicku i ekonomsku saradnju i ukloniti elemenat nestabilnosti, koji danas otezava razvoj tog regiona.

67. Od velike je vaznosti da se proces buduceg statusa odigra u vreme kada je medjunarodna zajednica i dalje prisutna na Kosovu u dovoljnoj snazi. Postoji danas rastuci "kosovski umor" u medjunarodnoj zajednici. Odlaganje procesa buduceg statusa ojacace taj umor i oslabiti sposobnost medjunarodne zajednice da sprovede ovaj proces. Pocetak procesa o buducem statusu kreirace bazu za ozivljavanje medjunarodnog angazmana zahtevajuci da zemlje i organizacije stave Kosovo ponovo na dnevni red.

68. Medjunarodna zajednica je opredeljena da obezbedi da buduce Kosovo postuje politicka, socijalna i ekonomska prava svih etnickih grupa, u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999). To se takodje mora odraziti na napore da se manjinske zajednice ukljuce u proces, osim Beograda i Pristine i kosovskim Srbima ce morati da se postupa kao sa delom tog procesa. Moraju se, takodje, pronaci mehanizmi da se ukljuce i manje zajednice. One cesto objavljuju svoju spremnost da doprinesu buducem statusu Kosova. Ali, one takodje ocekuju da se ovaj proces pozabavi njihovim pravima i ulogom u buducem Kosovu.

69. Proces o buducem statusa Kosova bice veoma razlicit od mirovnog procesa u ostalim delovima bivse Jugoslavije, suprotno tim procesima, malo toga treba graditi na Kosovu u smislu prethodnih mirovnih planova. Medjunarodna zajednica i stranke preduzeli su male pripreme. Stavise, pregovara se o teritoriji koja je i dalje deo suverene drzave, ali njome privremeno upravljaju Ujedinjene nacije posredstvom privremenih samoupravnih institucija.

70. Dakle, vazno je krenuti napred, uz oprez. Mora se preduzeti svaki napor da se svi ucesnici spoje zajedno, i drze zajedno - tokom procesa o statusu. Tako siroku participaciju moraju da postuju svi. Ne treba da bude pozurivanja da proces krene napred - vec omoguciti da se krene napred sa jasnom i zajednickom slikom dnevnog reda i implikacija. Ova jasna slika dnevnog reda i dalje nedostaje. Konacan rezultat mora da bude stabilan i odrziv. Ne treba stoga postavljati vestacke rokove. Medjutim, jednom kad je proces poceo, on ne moze biti blokiran i mora biti doveden do zakljucka.

71. Kao sto je vec pomenuto, potroseno je mnogo energije - kao deo konsultacija za opsezan pregled, da se izgradi okolina pogodna za diskusiju o mogucem buducem statusu. Vazan elemenat u tom pogledu bilo je dovesti Beograd i Pristinu zajedno na neposredne neformalne tokove na ministarskom nivou. Sastanci izmedju ministara lokalne vlade i ministara kulture bili su prvi direktni razgovori na politickom nivou u poslednje dve godine. Decentralizacija, kao kulturna i religiozna materija, predstavljaju sustinske elemente bilo kojeg procesa buduceg statusa. Nastavljanje ovih razgovora na ranijim etapama ovog procesa sluzice kao mera za izgradnju poverenja i kao signal spremnosti svih da doprinose stabilnom i multietnickom Kosovu, sto treba da bude rezultat procesa o buducem statusu. Oni treba da formiraju "gradjevinske jedinice" za uzastopne faze ovog procesa.

72. Proces o buducem statusu mora takodje nastojati da ukljuci i susedne drzave na znacajan nacin. Bice potrebno da one razumeju proces, da ga podrzavaju, kao i nacin na koji se vodi. To ce biti vazno da bi se obezbedilo ocuvanje stabilnosti tokom procesa i da konacan rezultat doprinese regionalnoj stabilnosti. Demarkaciona granica sa Bivsom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom imace poseban znacaj i treba da bude resena pre nego sto se proces okonca.

ODRZAVANJE PRIMENE STANDARDA NA PRAVOM PUTU

73. Bice neophodan veliki napor da se proces primene standarda odrzi na pravom koloseku. Postoji opasnost da ce paznja biti koncentrisana na status i da to pokvari standarde. Medjutim, od presudne je vaznosti da se mobilisu dovoljna sredstva da se obezbedi nastavak primene standarda bez smanjene energije i sa jacim osecanjem opredeljenosti. Medjunarodna zajednica ce tokom procesa buduceg statusa imati jacu polugu uticaja da pokrene unapred primenu standarda. Ta poluga mora da bude u potpunosti iskoriscena. Ojacana primena standarda bice od sustinske vaznosti da se iskuje poverenje kosovskih Srba i ostalih zajednica tokom perioda povecane politicke tenzije. I, bice od sustinske vaznosti da se postigne poverenje regiona i medjunarodne zajednice.

74. Da bi stimulisala proces standarda, medjunarodna zajednica mora da pojaca svoje napore u kriticnim oblastima i da revidira pojedinu trenutnu praksu. Postoji potreba da se ubrza rad kada je rec o imovinskim pravima, jacanje politike povratka, poboljsanja instrumenata ljudskih prava, jacanje napora da se primenjuje zakon uopste, i da se obezbedi da privatizacija ne pogadja manjine na diskriminatorski nacin. Napredak u ovim oblastima obezbedice solidniju bazu za razvoj procesa i povecanje verovatnoce odrzivog i stabilnog statusa.
 
IZAZOV POMIRENJA

75. Mora se pokrenuti pomirenje. Glavni teret pasce na ramena lidera vecinskog stanovnistva. Oni koji su spremni da dobiju priznanje, integraciju i investicije, moraju takodje da demonstriraju velikodusnost. Kosovski Albanci moraju da nastoje da definisu svoj identitet na nacin koji nece biti na racun drugih. Oni moraju da shvate pritisak koji osecaju manjine na svoj identitet, svoju kulturu i svoje zivote. Kosovski Srbi i Beograd moraju takodje da potvrde takve inicijative, i da aktivno ucestvuju u procesu pomirenja. Oni moraju da shvate da im ostajanje van institucija Kosova nece na kraju doneti zastitu koju traze. Kosovski Albanci moraju da gledaju u pravcu ostalih kosovskih zajednica, a kosovski Srbi zauzvrat moraju da pocnu da gledaju u pravcu Pristine. Sve zajednice moraju da ucine napore da bi zasnovali svoju buducnost na ukljucivosti, modernizaciji i demokratiji, pre nego separaciji i etnickoj pripadnosti.

76. Dalji napredak u pronalazenju i identifikovanju nestalih osoba, dao bi vazan doprinos procesu pomirenja. Onima koji su izgubili svoje voljene, neophodna je jasna situacija i oni je zasluzuju. Ojacani politicki napori moraju se preduzeti da se ispune njihovi legitimni zahtevi. Mogucnost da se izdvoje veca sredstva za resavanje ovih slucajeva identifikacije takodje mora biti hitno razmotrena.

77. Kosovo nece u doglednoj buducnosti postati mesto gde su kosovski Albanci i kosovski Srbi integrisani. Oni verovatno nikad nisu ni bili. Ipak, proces pomirenja treba da pocne. On mora da potekne unutar Kosova i da ga prihvate sve zajednice. Medjunarodna zajednica mora da podstakne pomirenje i da obezbedi aktivnu podrsku.
 
 
ULOGA I ODGOVORNOST MEDJUNARODNE ZAJEDNICE

78. Odluka da se zapocne proces o buducem statusu uvesce Kosovo - i region - u novu i tesku fazu. Medjunarodnoj zajednici ce biti neophodna snaga da nosi ovaj proces napred. Jednom kad buduci status bude odredjen, medjunarodnom prisustvu - vojnom i civilnom - bice neophodna sredstva da upravljaju primenom dogovora na stabilan i miran nacin.

79. Ujedinjene nacije obavile su verodostojan i impresivan posao u ispunjavanju svog mandata u teskim uslovima. Ali, njihov uticaj na Kosovu se smanjuje. Kosovo se nalazi u Evropi, gde postoje jake regionalne organizacije. Ubuduce ove regionalne organizacije - a posebno EU - morace da igraju najistaknutiju ulogu na Kosovu. One ce imati uticaj i bice u stanju da ponude izglede u okviru evropskih integracionih procesa. Medjutim, svaka rekonfiguracija medjunarodnog prisustva na Kosovu mora se sprovesti na koordinirani nacin, kako bi se obezbedilo da sadasnji i buduci zahtevi budu ispunjeni i ocuvan kredibilitet medjunarodne zajednice.

80. Proces o buducem statusu treba da bude pracen jasnim izrazom medjunarodne zajednice da je odlucna da ostane i podrzi ovaj proces kao i njegov ishod. Evropska zajednica treba u najskorije vreme da razmotri svoje prisustvo na terenu da bi igrala ojacanu ulogu u procesu standarda, pripremila se za dugorocniji angazman i obezbedila vidljiviji dokaz opredeljenosti Evrope prema Kosovu. Kada status bude odredjen, od EU ce se ocekivati da igra istaknutiju ulogu. To se odnosi na policiju i sudstvo gde ce se zahtevati nastavljeno prisustvo, doduse manje ali specijalizovanije; da nadgleda i podrzava proces standarda, koji ce se postepeno spajati sa procesima koje je uspostavila EU; i da se usredsredi na napore izgradjivanja kapaciteta.

81. NATO ce takodje morati da nastavi svoje prisustvo. Restrukturiranje je u toku, sto ce dozvoliti snagama Kfor koje predvodi NATO da ocuvaju kredibilitet i efikasnost, i pored smanjenja sveukupnog personala. Nijedna druga organizacija ne moze trenutno da obezbedi istu osnovu za stabilnost. Doprinos Sjedinjenih Drzava Kforu je od sustinske vaznosti. To ce obezbediti vidljiv izraz nastavljenog angazmana Sjedinjenih Drzava.

82. OEBS raspolaze vrednom imovinom na polju iskustva i ekspertize. Prisustvo ove organizacije ce biti nuzno da bi se medjunarodnoj zajednici omogucilo da nadgleda i podrzava primenu standarda, promovise poverenje izmedju etnickih zajednica i identifikuje potrebe za izgradnju kapaciteta.

83. Kad UN prekine da igra trenutnu ulogu, vodecu ulogu treba da preduzmu ostali. Treba razmotriti osnivanje institucije visokog predstavnika - ili slican aranzman. Takvi aranzmani treba da budu cvrsto ukotvljeni u EU, a u isto vreme obezbediti nastavljeno prisustvo sire medjunarodne zajednice, posebno Sjedinjenih Drzava. Medjutim, medjunarodno prisustvo mora biti razvijeno u duhu partnerstva i lokalnog vlasnisva. Svaka postkonfliktna situacija ima svoj specifican karakter. Kopirati iskustvo iz Bosne i Hercegovine bio bi stoga uproscen prilaz. Medjutim, "Bonn powers" (vanredna ovlascenja) aranzman mogao bi da se predvidi u oblastima koje su povezane sa medjuetnickim pitanjima da bi se promovisalo poverenje i pomirenje.

84. Putna mapa za integraciju u medjunarodne strukutre obezbedila bi Kosovu stvarne izglede za buducnost. Podsticaji moraju biti jasni i vidljivi. Ojacano prisustvo EU na Kosovu obezbedilo bi vidljiv dokaz jace evropske opredeljenosti.

85. Beogradu ce takodje biti potrebni jasni podsticaji za integraciju u evroatlantske okvire za saradnju. Odluka EU da otvori pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju predstavlja kamen temeljac u tom pogledu. Najvazniji podsticaj za Beograd nece, medjutim, biti van konteksta Kosova, vec unutar toga. Sporazumi o siroj decentralizaciji bice najvazniji deo toga.

86. Odredjivanje buduceg statusa Kosova bice samo po sebi zahtevan izazov. Medjunarodna zajednica mora da ucini sve sto je u njenoj moci da obezbedi da status ma kakav bio ne postane "neuspeli" status. Kosovo ne moze beskonacno da ostane pod medjunarodnom administracijom. Medjutim, ono ce nastaviti da zavisi od znacajnog i medjunarodnog prisustva na terenu. Podrska koja se zahteva u tako mnogo oblasti ne moze da bude obezbedjena udaljenom kontrolom. Medjunarodna zajednica mora da ima zivotnu snagu koja se zahteva. Ulazak u proces o buducem statusu ne znaci ulazak u poslednju fazu, vec u narednu fazu medjunarodnog prisustva.

Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. KIM Info-sluzba izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku.

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti KIM Info-sluzbe pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i neophodno ne odrazavaju stavove Srpske Pravoslavne Crkve.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/

Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2005, KIM Info-sluzba