Branka MIHAJLOVIC (Nebojsa GRABEZ, Gezim BAXHAKU, Drago HEDL)

Proces obnove crkvenih objekata na Kosovu krenuo je ove zime. Nadlezni za ocuvanje crkvenih dobara, kao i crkvene vlasti zadovoljni su prvim koracima u obnovi. Vracanje kulturnih dobara izmedju SiCG i Hrvatske takodje je pocelo. I u ovom slucaju, vlasti i kulturni radnici obe zemlje vise su nego zadovoljni do sada ucinjenim.

Proslo je vise od godinu dana otkako su za vreme proslogodisnjeg martovskog nasilja na Kosovu osteceni i unisteni spomenici srpske kulture, uglavnom crkveni objekti. A, zbog raznih nesuglasica nikako nije pocinjala obnova, iako su novac za to izdvojili i kosovska Vlada i Brisel. Bilo je sporno i ko je za sta nadlezan, naravno na relaciji Beograd – Pristina. Potpisivani su dokumenti, pa povlaceni potpisi. Dva ministra kulture - Kosova i Srbije - napravili su u medjuvremenu najveci iskorak, pokazavsi da ljudi dobre volje ipak mogu da nesto ucine. Ministri Haraci i Kojadinovic, nasli su se najpre u Pristini, pa u Beogradu. Da li je to bilo odlucujuce ili ne, svejedno. Proces obnove crkvenih objekata krenuo je ove zime. Radovi konsolidacije i rasciscavanje rusevina na prvoj grupi od 11 crkava polako se privode kraju, a pripreme su pocele za radove na drugoj grupi od 19 objekata. Pitali smo nadlezne sta je uradjeno i kakvi su planovi.

*****

Clanovi Komisije za obnovu, predvodjeni episkopom Teodosijem i direktorkom Republickog zavoda za zastitu spomenika Gordanom Markovic, posetili su vecinu gradilista u Pokrajini.

RFE: Vi ste na Kosovu direktno na terenu. Da li mozete da nam kazete, iz prve ruke, kako proticu radovi sada, u ovoj prvoj fazi?

MARKOVIC: Da. Od 30 objekata, koliko je obuhvaceno, danas smo obisli jednu trecinu, dakle deset crkava ili manastira. Obisli smo cetiri objekta u DJakovici, pet u Prizrenu, Manastir Devic. Moze se reci da su radovi na rasciscavanju, dakle priprema za pocetak obnove, pri kraju. Takodje, oko objekata postavljena je zastitna ograda. Znamo da je punoca obnove vracanje objekta u funkciju, a do tada potrebno je jos nekoliko koraka. U tom smislu neophodno je uraditi projektnu dokumentaciju, koja nedostaje za pojedine objekte. I dogovoreno je da to radi Sluzba zastite Republike Srbije, 14 zavoda u Republici Srbiji, da bi se taj posao savladao u jednom dahu i da bi se pripremila dokumentacija za prolece 2006. godine, za konzervatorske radove.

Takodje bih zelela da ukazem da se hitno mora uciniti nesto na organizovanju cuvanja, kontrole i zastite, govorim o fizickoj zastiti objekata, obzirom da smo na zalost danas ustanovili da je na Crkvi Bogorodice LJeviske sa bocnih svodova nestao olovni pokrivac. To je neophodno uraditi. I naravno da ce objekat najbolje cuvati njegova sama funkcija, ali do te funkcije ima jos vremena i ponavljam, neophodno je obezbediti fizicku zastitu objekata. Obilasku su prisustvovali clanovi Komisije, koja sprovodi Memorandum, kao i supervizori srpske i albanske strane. Veoma je vazno da je izvrseno rasciscavanje terena i ono je zbilja uradjeno korektno, uklonjena je bodljikava zica koja je bila do samih zidova, zatim urusen materijal - sut, imamo objekte koji su bili pod sutom u visini i po dva metra, dakle potpuno uruseni. To je sada sve rascisceno i kamen, koji je ceo od crkava i urusenog materijala, je izvadjen, sklonjen sa strane i pripremljen za izgradnju, dok je sut izvezen. Zasto je znacajno rasciscavanje? Zato sto se moze prici objektu da se uzmu mere za izradu i pripremu prozora i vrata pre zime. To je vec sve uradjeno, a nacinjen je i prostor za uzimanje mera za izradu projekata.

RFE: Gospodjo Markovic, a kako sada funkcionise sistem zastite, ko cuva objekte na Kosovu?

MARKOVIC: Zive crkve i manastire cuvaju oni koji su svoj zivot posvetili njima, a to su monasi. Oni su u manastirima, danas smo i bili u jednom takvom manastiru, to je Devic, tamo se oseca zivot u crkvi. Na zalost, mnogi manastiri su sravnjeni i mnoge crkve su prazne. Najbolje cemo ih cuvati ako ih, kao zastita i kao strucna sluzba, vratimo u funkciju – izvodjenjem znaci u ovoj fazi pripremnih, zatim konzervatorskih radova, i vracanjem njihove funkcije. Da najavim da ce u novembru mesecu biti jedna misija Saveta Evrope i predlozeno je da bude sastavljena od tri srpska, tri grcka i jednog albanskog strucnjaka, koji ce obici crkve porusene i ostecene u martu i dati predlog sta da se radi. Ocekuje se da se nakon konzervatorskih radova u prolece izvrsi i konzervacija zivopisa. To veoma ohrabruje, jer mi smo tu potrebni i neophodni i urgentno i neprekidno, dok se ne zavrse radovi na rekonstrukciji i restauraciji i obnovi objekta. Nakon toga u objekte se useljava zivot i to ce biti prava zastita.

Veoma je vazno da je izvrseno rasciscavanje terena i ono je zbilja uradjeno korektno, uklonjena je bodljikava zica koja je bila do samih zidova, zatim urusen materijal - sut, imamo objekte koji su bili pod sutom u visini i po dva metra, dakle potpuno uruseni. To je sada sve rascisceno i kamen, koji je ceo od crkava i urusenog materijala, je izvadjen, sklonjen sa strane i pripremljen za izgradnju, dok je sut izvezen. Zasto je znacajno rasciscavanje? Zato sto se moze prici objektu da se uzmu mere za izradu i pripremu prozora i vrata pre zime. To je vec sve uradjeno, a nacinjen je i prostor za uzimanje mera za izradu projekata.

RFE: Da bismo stvorili jasniju sliku o stanju trenutno: obnavljanje se obavlja u nekoliko faza. Da li mozete da nam kazete koje su to faze, koji su objekti u prvoj i drugoj fazi i sta su prioriteti u ovom trenutku?

MARKOVIC: Obuhvaceno je 30 objekata i to su uglavnom ovi sto su stradali u martovskim neredima 2004 godine. Prva faza se upravo realizuje prema Memorandumu, u ovoj godini, i ona podrazumeva rasciscavanje urusenog materijala i ogradjivanje lokacija. I naravno, zatvaranje objekata i pokrivanje kod nekih crkava, zastita od atmosferskih uticaja, zastita podova itd. Druga faza jeste izrada projekata. Mi za nesto, naravno, imamo projektnu dokumentaciju, kao sto je Devic, LJeviska, ali mnogu nemamo jer je ostala u Pristini i Prizrenu. Sada sve to treba skupiti na jednom mestu, za crkve koje su novije treba uraditi ili pronaci originalne projekte. I spremni smo kao sluzba da uradimo sve projekte u toku zime, dakle u vrlo kratkom periodu. Nakon toga sledi raspisivanje, prema veoma preciznoj projektnoj dokumentaciji, tendera za konzervatorske radove. Nakon zavrsetka tih radova, to bi bilo na prolece, i raspisivanje tendera, oni bi se izvodili u toj sezoni. Sledi ono sta je najznacajnije, a to je opremanje crkava i to vec govori da smo presli nekoliko koraka konzervacija zivopisa itd. A nadam se jednog dana i vracanje pokretnog materijala, izrada ikonostasa, ikona itd. I kada se useli zivot u crkvu onda cemo reci da je obnovljena.

RFE: Kakvi su vasi utisci, buduci da ste obisli dosta objekata? Ko izvodi radove, kakvi su odnosi na terenu, da li ima nekih problema? Nazalost, nosimo ruzna iskustva kada su u pitanju odnosi na Kosovu.

MARKOVIC: Evo, ja cu prvo reci utisak koji je uvek najjaci. Iako je ovo posle 2004. godine i posle marta ko zna koji dolazak i obilazak, uvek je najjaci utisak: zar je tako nesto moguce da se desi? Znate, kada vidite zidove Bogorodice LJeviske i kada vidite zidove crkve Devickog, u kojoj se nalaze mosti Devickog, uvek je prvo pitanje: zar je moguce da se ovako nesto desi u 21. veku? Mi se borimo time sto zelimo da vratimo u funkciju te crkve i ne samo da je to nasa duznost, jer mi smo i osnovani zato da bi stitili i pomagali vlasnicima tih objekata, a to je Srpska pravoslavna crkva. Reseni smo da damo svoj maksimum, da profesionalno, strucno i objektivno radimo u tome. U tom smislu, postujemo proceduru koja je raspisana, javili su se izvodjaci, znamo da je su na vrlo malo objekata angazovani srpski izvodjaci, ali ja moram da kazem da je moj utisak danasnji da Komisija vrlo savesno radi, jer mi smo zatekli nekoliko supervizora na terenu. I da Komisija, koja je prosirila svoj rad angazovanjem supervizora i sa srpske i sa albanske strane, radi vrlo savesno. Od tih ljudi smo culi, a i videli ovo sto je do sada uradjeno, da su oni zadovoljni nacinom izvodjenja radova i celim procesom.

RFE: Nadam se da to podrazumeva i dobre medjuljudske odnose na terenu. Da li imate taj utisak?

MARKOVIC: Pa, ja se nadam i smatram da je to preduslov.

Srpsko pravoslavno groblje u Djakovici bilo je doslovno preorano
Groblje je sada ocisceno i popravljeno, postavljena je nova ograda

Poslovi na renoviranju verskih objekata Srpske pravoslavne crkve, koje su ostecene tokom proslogodisnjih martovskih nemira, su zapoceli proslog meseca. Prema informacijama koje ima dopisnistvo Slobodne Evrope u Pristini, poslovi koji su ugovoreni posle prve runde licitacija za obnovu ovih objekata su uglavnom, kako je dogovoreno, izvrseni. Radi se u prvom redu o ciscenju zgarista objekata i pripremnim radovima za ozbiljniji deo posla koji treba da pocne na prolece.

U Ministarstvu kulture Kosova, koje je nosilac obnove objekata ispred Vlade Kosova, kazu da je unutar radne grupe postignut dogovor da se povodom ovih poslova oglasavaju samo medjunarodni predstavnici, clanovi Zajednicke komisije, koji su i pored nekoliko pokusaja da ih dobijemo bili van dometa. Na ovu temu smo razgovarali sa protsindjelom Srpske pravoslavne crkve Savom Janjicem. Srpska pravoslavna crkva smatra da bi u procesu obnove trebali da udju svi objekti, njih oko 150 koji su posle sukoba na Kosovu osteceni ili unisteni kako bi ponovo usli u bogosluzbenu funkciju, kaze otac Sava:

„Cela medjunarodna zajednica insistira na popravci stete na popravci stete od 17. marta. Kosovska Vlada je vec izdvojila novac i formirana je Komisija u kojoj rade i albanski i srpski predstavnici, naravno pod rukovodstvom Saveta Evrope. To je jedan proces koji je poceo. Sada, u ovom periodu do zime, bice zavrseni neki osnovni konsolidacioni radovi, ciscenje objekata i priprema materijala za neke ozbiljnije procese rekonstrukcije koji bi poceli tek u prolece.“

Otac Sava istice da je Vladika Teodosije, koji je ispred Srpske pravoslavne crkve u ovoj grupi, zadovoljan poslovima koji su do sada uradjeni:

„Vladika Teodosije je zadovoljan za sada ovim poslovima koji su uradjeni i postoji zaista entuzijazam sa obe strane, oba ministra kulture, i iz Pristine i iz Beograda, su se sastali i takodje je uspostavljena neposredna saradnja.“

Otac Sava kaze da je Srpska pravoslavna crkva ohrabrena ovim koracima:

„Mogu da kazem da smo dosta ohrabreni tim koracima, mada, naravno, ipak mnogo toga mora da se uradi da bi mogli reci da smo zaista zadovoljni. Videcemo kako ce sve teci.“

Vlada Kosova je posle proslogodisnjih martovskih nemira dodelila oko pet miliona evra za sanaciju stete na verskim i sarkalnim objektima Srpske pravoslavne crkve (ostecenim u martu 2004.god)

(kraj teksta RFE, tehnicka obrada KIM Info)

BEOGRAD, 15. novembra (Tanjug)

Nije bilo dovoljno sto je u martovskom pogromu prosle godine u Prizrenu spaljena Bogorodica Ljeviska, bogomolja iz devetog veka, obnovljena u 14. veku - sada je ukraden veliki deo njenog olovnog krova, jer tu srpsku svetinju ne cuvaju medjunarodne snage na Kosovu i Metohiji.    

Direktorka Zavoda za zastitu spomenika kulture Srbije Gordana Markovic izjavila je tim povodom Tanjugu da je novo skrnavljenje uznemirujuce i da je neophodno da medjunarodne snage organizuju cuvanje svih znacajnih objekata.    

Prema njenom misljenju, najnoviji vandalizam samo je potvrdio sumnju izrazenu u izvestaju misije UNESKO-a aprila 2004. u kojoj je postavljeno pitanje odrzivosti neophodnih restauratorskih poduhvata sa ciljem da se predupredi dalje razaranje.    

„Delimo tu zabrinutost, posebno imajuci u vidu cinjenicu da se ovako neprimeren cin desio na crkvi koja je u proceduri nominacije za upis na Listu svetske kulturne i prirodne bastine“, rekla je Markoviceva.     

Ona je naglasila da da je UNESKO ukazao na mogucnost da kulturni lokaliteti budu unisteni "i dan po zavrsetku restauracije".     

„Za kraj novembra planirana je sestodnevna misija Saveta Evrope ciji je cilj izrada programa za obnovu zivopisa i zidnih slika u postradalim hramovima, u kojoj ce ucestvovati i eksperti republicke Sluzbe zastite“, najavila je Markoviceva.

Direktorka Zavoda je izjavila da je 11. i 12. novembra bila na Kosovu i Metohiji i obisla crkve i manastirima u Djakovici, Prizrenu, Pristini i Devicu, obuhvacene zvanicnom obnovom.     Ona je objasnila da ti radovi obuhvataju rasciscavanje i ogradjivanje lokacija, izdvajanje kamena iz urusenog materijala i odvoz suta.    

Markoviceva je dodala da je u toku zamena vrata i prozora, ostecenih podova, podizanje konstrukcija za natkrivanje, ali da su uslovi rada, posebno u gradskim sredinama, veoma teski.    

Projekti za konzervatorske radove na hramovima i pratecim objektima bice dostavljeni Komisiji za sprovodjenje obnove i predstavljace osnov za naredni konkurs, koji ce biti raspisan u prolece 2006. godine.     

„Za kraj novembra planirana je sestodnevna misija Saveta Evrope ciji je cilj izrada programa za obnovu zivopisa i zidnih slika u postradalim hramovima, u kojoj ce ucestvovati i eksperti republicke Sluzbe zastite“, najavila je Markoviceva.  

„Hramovi se mogu smatrati obnovljenim posle zavrsetka svih radova i unosenja ikonostasa, tronova, pevnica u crkve, posle useljenja monastva i svestenstva i potpunog stavljanja u funkciju verskih objekata", podsetila je ona.