I – Funkcionisanje demokratskih institucija

Privremene institucije samouprave (PIS) izabrane su slobodno, posteno i demokratski. PIS upravljaju na nepristrasan, transparentan i odgovoran nacin, shodno rezoluciji Saveta bezbednosti UN br. 1244 i Ustavnom okviru. Interesi i potrebe svih zajednica na Kosovu potpuno su i posteno predstavljeni u svim ograncima i institucijama vlade. Te zajednice u potpunosti ucestvuju u vladi. Zakoni i funkcije PIS dostizu evropske standarde. PIS pruza usluge svim ljudima na Kosovu, na citavoj teritoriji Kosova; paralelne strukture su ukinute.

Izbori

• Izbori su redovni, transparentni, slobodni i posteni, u skladu sa medjunarodnim standardima, i dozvoljavaju puno i mirno ucestvovanje svih zajednica i etnickih grupa. Interno raseljena lica i izbeglice su i dalje u potpunosti ukljuceni u izborni proces na Kosovu i omogucava im se da glasaju.
• Nezavisna, reprezentativna i multietnicka Centralna izborna komisija upravlja izborima.
• Spektar demokratskih politickih stranaka takmici se na izborima.
• Usvojen je i sprovodi se sveobuhvatni pravni okvir koji obuhvata rad partija i njihovo finansiranje.

Prethodno iskustvo ucesca u privremenim institucijama pokazalo je da prisutna majorizacija, podrzana blagonaklonim stavom medjunarodne zajednice, ne omogucava predstavnicima srpske zajednice, na svim nivoima ucesca, da naprave bilo kakav pomak u pravcu dostizanja zacrtanih standarda.

Cinjenica da je ucesce srpskih predstavnika korisceno kao pokrice za brzi hod ka konacnom cilju albanske zajednice – nezavisnosti Kosova, opredelilo je srpski stav da, pod ovakvim okolnostima, izlazak na izbore nema svrhe.

Razvoj dogadjaja dao je za pravo ovakvom stavu. Iako je bilo kakva aktivnost na realizaciji standarda  podratzumevala ucesce Srba u njenom osmisljavanju i realizaciji, posebno kada se radi o standardima i pokazateljima koji su direktno u funkciji buduceg statusa, sadasnja poruka medjunardne zajednice ide u u pravcu ÂŤ s vama ili bez vas, proces ide dalje Âť . Potreba da se obezbedi pokrice za jednostrane i u najvecoj meri pristrasne aktivnosti, evoluirala je u pravcu pokusaja da se odgovornost za neispunjavanje standarda u ovoj oblasti prebaci na srpsku stranu, odnosno na Beograd.  

Privremene institucije samouprave (PIS)

• Sve zajednice su proporcionalno predstavljene na svim nivoima PIS, u saglasnosti sa vazecim zakonom.
• PIS i lokalne opstinske uprave odlucuju o propisima i sprovode ih na otvoren, odgovoran i demokratski nacin.
• Svi zvanicni jezici postovani su u svim institucijama uprave.
• PIS i opstine obezbedjuju dostupnost svih osnovnih javnih sluzbi, kao sto su zdravstvena zastita, komunalije i obrazovanje, bez diskriminacije, svim zajednicama na Kosovu.
• Administrativne sluzbe su profesionalne, nepristrasne i odgovorne, predstavljaju sve zajednice na Kosovu i ukljucuju znacajan procenat zena.
• Sve zajednice imaju pravedan pristup zaposljavanju u javnim
 institucijama.
•    Pravila ponasanja i postupci njihovog primenjivanja ustanovljeni su da bi    obezbedjivali transparentnu i odgovornu upravu; preporuke ombudsmana dobijaju    puni znacaj.
• Redovne i nezavisne revizije Konsolidovanog budzeta Kosova, Skupstine, ministarstava vlade i opstina.
• Navodi o nedozvoljenom ponasanju bivaju brizljivo istrazeni, izabrani zvanicnici i javni cinovnici odgovrni za nemoralno, prevarantsko ili korumpirano ponasanje su podvrgnuti primerenim disciplinskim merama.
• Predlozene skupstinske propise pregleda i odobrava Skupstinski odbor za prava i interese zajednica pre usvajanja na Skupstini.
• Zene ucestvuju u institucijama PIS u razmeri koja je jednaka ili veca od razmere u regionu i interesi zena su potpuno odrazeni u politici i propisima PIS.
• Predlozi Saveta Evrope za decentralizaciju su prouceni i razmotreni sa ciljem stvaranja funkcionalnih struktura lokalne uprave.
• Paralelne strukture za pruzanje usluga su ukinute ili ukljucene u strukture PIS.

- Ucesce srpske zajednice u javnim sluzbama i na onim nivoima gde participiraju u vlasti redukovano je, kako po broju, tako i po kvalitetu.
-  Ne postoji proporcionalna zastupljenost u skladu sa procentom ucesca zajednica pre 1999. godine, niti postoji namera za njeno ustanovljavanje
-  Dostupnost javnih sluzbi limitirana je slobodom kretanja, upotrebom jezika, razvojem komunlane i saobracajne infrastrukture, itd, a pre svega prisutnim strahom sa licnu bezbednost
-  U oblasti decentralizacije, afirmise se parcijalni pristup ( pilot projekti), umesto svestrane, sveobuhvatne i istovremene decentralizacije    
-  Prema svim do sada objavljenim izvestajima Ombudsmana, vidljivo je da se njegove preporuke i zahtevi, kada je u pitanju srpska zajednica, ne uzimaju u obzir

Mediji i gradjansko drustvo

• Postoji spektar privatnih nezavisnih stampanih i elektronskih medija, koji pruzaju pristup informacijama svim zajednicama na citavom Kosovu.
• Postoji nezavisna i efikasna regulatorna vlast za medije koja tezi evropskim standardima, postavljena bez diskriminacije i na temeljima zasluga.
• Govor mrznje ili bilo koji oblik uznemiravanja osudjuju politicki lideri, regulatorna vlast za medije i komentatori u medijima.
• Javno finansirani mediji posvecuju pun i proporcionalan deo svojih resursa i izdanja svim etnickim zajednicama.
• Nevladine organizacije, narocito one koje predstavljaju manjine, sposobne su da rade slobodno u okvirima zakona, a pojedinci su slobodni da im se prikljuce bez diskriminacije.

Zvanicna je ocena UNMIK-a, da su albanski mediji svojim huskackim delovanjem inicirali martovske dogadjaje 2004. godine

Mogucnost prijema programa na srpskom jeziku je ogranicena.

Tek su ove godine UNMIK I OEBS napravili zajednicku grupu za medije i uspostavljanje poverenja u koju su ukljucene i neke NVO. Jos uvek se dogovara o planu rada, ali se medijima sugerise da pisu tekstove kojima se afirmise uzajamno poverenje, sto sve lici na kampanju u funkciji dokazivanja standarda.
 
Usled dosadasnjeg, restriktivnog i ignorantskog pristupa, tek je nedavno uveden program RTP na srpskom jeziku.
 
Polozaj srpskih medija, kojih je malo, je nepovoljan

II – Vladavina prava

Postoji zdrav pravni okvir i efikasna zastita zakona saglasno evropskim standardima. Policija, pravosudni i kazneni sistem deluju nepristrasno i u potpunosti postuju ljudska prava. Svi imaju jednak pristup pravosudju i niko nije iznad zakona, prekrsioci ne prolaze nekaznjeno. Uspostavljene su snazne mere za borbu protiv etnicki motivisanog kriminala, kao i privrednog i finansijskog kriminala.

I pored delimicno izgradjenog okvira, ne postoji efikasno postupanje, jer svi nemaju jednak pristup pravosudju (ne postupa se po oko 17 000 predmeta, na osnovu instrukcije UNMIK-a). Primer da nema zastite, od policijske do sudske, je 17. mart.

Jednak pristup pravosudju:

• Sav kriminal je temeljito istrazen, bez obzira na etnicko poreklo zrtve ili pocinioca.
• Krivicno gonjenje i osudjivanje pocinioca krivicnih dela je dosledno i efikasno bez obzira na etnicku pripadnost zrtve ili pocinioca.
• Doslo je do znacajnog napretka u resavanju najozbiljnijih ubistava i napada na pripadnike etnicke manjine.
• Svedoci su efikasno zasticeni od zastrasivanja i osvete.
• Stopa resenih slucajeva kriminalnih radnji protiv lica iz svih zajednica je priblizno jednaka.
• Nedolicno ponasanje sudija, tuzioca, advokata, policije i osoblja kaznenog sistema biva rutinski ispitivano i kaznjavano na odgovarajuci nacin.
• Postoje pravilnici o profesionalnom ponasanju sudija, tuzilaca, advokata i drugih pripadnika policije i kaznenog sistema, ukljucujuci i Advokatsku komoru u kojoj su zastupljene sve zajednice sa Kosova.
• Dela iz osvete protiv pojedinaca ukljucenih u disciplinske postupke veoma su retka, a ti su pojedinci adekvatno zasticeni.
• Sve su zajednice u potpunosti i na pravednim osnovama zastupljene medju sudijama, tuziocima i u Kosovskoj policijskoj sluzbi (KPS) i Kosovskoj kaznenoj sluzbi (KKS).
• Institucije funkcionisu kako bi obucile i obrazovale policiju, sudije, advokate i upravnike kaznenih institucija.
• Pripadnici svih zajednica na Kosovu imaju pristup efikasnom i nepristrasnom sistemu pravde u sektoru gradjanskog prava.
• Zaostavstina gradjanskih parnica na sudovima se postepeno resava. Sudske odluke u gradjanskim parnicama se sprovode, funkcionisu sluzbenici za sprovodjenje sudskih naloga, a sudske novcane kazne se redovno placaju.
• Zakonodavstvo u gradjanskim parnicama se razmatra i razvija kako bi se obezbedilo bolje slaganje sa evropskim standardima.
• Alternative parnicenju prilikom gradjanskih sporova se hitno izgradjuju i efikasno koriste.
• Pokrenuta je efikasna akcija eliminisanja nasilja nad zenama i decom, trgovine ljudima i drugih oblika iskoristavanja, ukljucujuci preventivno  obrazovanje i pruzanje pravnih i socijalnih usluga zrtvama.

-Najveci broj etnicki motivisanih najtezih krivicnih dela nije istrazen (ubistva Ivana Jovovic, Pantelije Dakica, Vojislava Denica, Branka Denica, troclane porodice Stolic u Obilicu, Dobrivoja i Branka Stolica u Drajkovcu, ......)
- Ne objavljuju se  podaci o stopi resenih i neresenih slucajeva kriminalnih radnji protiv lica iz pojedinih zajednica, niti podaci o slucajevima nedolicnog ponasanja sudija, tuzilaca, advokata, policije i osoblja kaznenog sistema, tako da se ne moze ni utvrditi da li je navedeni standard dostignut.
-Srpska i druge nealbanske zajednice su u veoma malom broju  zastupljene medju sudijama, tuziocima, Kosovskoj policijskoj sluzbi i Kosovskoj kaznenoj sluzbi  (samo oko 40 lica srpske nacionalnosti je radno angazovano u UNMIK pravosudju, od toga najveci broj kao administrativno osoblje).
-Pripadnici srpske i drugih nealbanskih zajednica nemaju nemaju nesmetan pristup efikasnom i nepristrasnom sistemu pravde u sektoru gradjanskih prava. Funkcionisanje kancelarija za veze sa sudovima samo delimicno ublazava ovaj problem. Rocista se ne zakazuju u parnicama gde su tuzeni Privremene institucije samouprave i opstine (17 000 tuzbi IRL za naknadu stete).
-Posto sudskih odluka za koje se moze pretpostaviti da bi izvrsenje bilo otezano gotovo i nema, ne moze se ni govoriti o njihovom sprovodjenju.
-Ne postupa se po predmetima koji su predati u nadleznost UNMIK pravosudju (sud Leposavic).
-Ako se ne postupa ni po postojecem zakonu (Zakon o parnicnom postupku) - tuzbe za naknadu stete, ne mozemo govoriti razmatranju i razvijanju zakonodavstva radi uskladjivanja sa evropskim standardima.
-Ne postoje, do sada, poznati primeri alternativnog resavanja gradjanskih sporova na KiM, u kojima su jedna od strana interno raseljena lica.

Niko nije iznad zakona

• Sva krivicna dela, posebno dela nasilja, koja promovisu medjuetnicku mrznju i strah detaljno se istrazuju i resavaju, a pocinioci bivaju izvedeni pred lice pravde i kaznjeni.
• Incidenti organizovanog kriminala, trgovine ljudima, kriminala proizaslog iz ekstremizma, terorizam i privredni kriminal se pozrtvovno istrazuju, a lokalni sudije i tuzioci efikasno krivicno gone i sude pociniocima. Procenat neresenih kivicnih dela utemeljenih na ekstremizmu ili terorizmu se stalno smanjuje.
• Pocinioci napada na sudije, tuzioce, policajce KPS i svedoke bivaju sudjeni posteno i osudjivani na adekvatnu kaznu na lokalnim sudovima.
• Mehanizmi regionalne i medjunarodne saradnje funkcionisu za policiju i pravosudne vlasti, ukljucujuci transfere osumnjicenih i osudjenih lica, i zajednicku pravnu pomoc sudstvu.
• Uspostavljena je potpuna saradnja sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju (MKSJ), ukljucujuci hapsenje lica protiv kojih su podignute optuznice, kao i davanje svedoka i informacija.
• Ratni zlocini kojima se ne bavi MKSJ, pravedno se krivicno procesuiraju na Kosovu.

-Kao sto je vec navedeno najveci broj ovih dela nije resen, pocinioci nisu izvedeni pred sud ili su optuzeni oslobodjeni (ubistva Dimitrija Popovica, Branka i Vojislava Denica).
-Sporost i neefikasnost u kaznjavanju pocinilaca krivicnih dela ucinjenih 17. i 18. marta, 2004. godine, dovoljno govori o ispunjenju standarda u ovoj oblasti.
-I pored svih konstatacija o delovanju organizovanog kriminala na KiM, nije poznato da se za izvrsena krivicna dela  vodi  i jedan postupak.
-U krivicnim postupcima koje pravosudje Republike Srbije vodi protiv lica sa teritorije KiM (Hasim Taci, Agim Ceku ...), ne saradjuju UNMIK i Privremene institucije samouprave, sto pokazuje da u odluci da li ce neko lice biti krivicno gonjeno jos uvek preovladavaju politicki, a ne pravni kriterijumi.
-Nema sudjenja za ratne zlocine koji bi srpskim i drugim nealbanskim zajednicama vratili poverenje u funkcionisanje sudstva, naprotiv slucajevi postanja iz pritvora deluju suprotno.

Privredni i finansijski kriminal

• Uspostavljeni su efikasni pravni, finansijski i administrativni mehanizmi, saglasni evropskim standardima, za borbu protiv privrednog kriminala kako u javnom tako i u privatnom sektoru, ukljucujuci i oduzimanje nelegalno prisvojenih dobara.
• Medju velikom vecinom zaposlenih u javnom sektoru vlada jasno razumevanje uslova etickog ponasanja, posebno za sukob interesa.
• Adekvatani istrazni mehanizmi su osnovani i efikasno funkcionisu.
• Zakoni o pranju novca se efikasno sprovode i izvestavanje o sumnjivim novcanim transakcijama je uspostavljeno.

Zakon o suzbijanju korupcije i Uredba o sprecavanju pranja novca i krivicnih dela, u vezi sa tim, su doneseni, ali nema nikakvih podataka o primeni ovih propisa. Radi se opet samo o formalnom ispunjenu standarda, pravni okvir je donet, ali do sada, bez volje, da se primenom propisa suzbije privredni i finansijski kriminal.
Za sada je nepoznato da li je bilo ko odgovarao za kriminal ove vrste.

III. Sloboda kretanja

Svi ljudi na Kosovu mogu da putuju, rade i zive bezbedno bezugrozenosti ili straha od napada, zlostavljanja ili zastrasivanja bezobzira na etnicku pripadnost. Mogu slobodno da se koriste svojimjezikom na citavom Kosovu, kao i na javnim mestima, i da imaju neometanpristip radnom mestu, pijacama, javnim, socijalnim i komunalnim
sluzbama.

Sloboda kretanja

• Sve zajednice mogu slobodno da koriste svoja prava na drustveno, kulturno i versko izrazavanje, ukljucujuci prisustvovanje ceremonijama i pristup relevantnim mestima.
• Vojna i policijska pratnja vise nije potrebna, pripadnici svih etnickih zajednica imaju pristup bezbednom i javnom prevozu.
• Zaposleni u javnom sektoru koji dolaze iz manjinskih zajednica mogu da rade na vecinskim podrucjima bez poteskoca.
• Broj kriminalnih radnji vezanih za kretanje manjina (npr. kamenovanje) je znacajno smanjeno i nije ucestalo.
• Politicke vodje, bez da na to budi upucivani, osudjuju i preduzimaju akcije protiv dela nasilja nad etnickim zajednicama i njihovim pripadnicima.

Broj etnicki motivisanih napada je manji samo zbog toga sto  manjine zive u enklavama i uzdrzavaju se od kretanja u albanskim sredinama.
Sloboda kretanja se ne moze meriti brojem punktova (zasto su punktovi postavljeni ako postoji sloboda kretanja).
Slucajevi gde postoji sumnja u etnicki motivisane napade, sem retkih, nisu razreseni (niko nije optuzen ili su optuzeni oslobodjeni).
Zaposleni u  javnom sektoru, albanske nacionalnosti, bez ikakvih smetnji obavljaju svoj posao u opstinama sa srpskom vecinom, dok obrnut slucaj, sem retkih izuzetaka, ne postoji.
Sam standard postaje besmislen, pre svega zbog cinjenice, da zaposlenih Srba u javnom sektoru  u vecinskim albanskim sredinama i nema.

Slobodno izrazavanje na razlicitim jezicima

• Sastanci skupstine i njenih odbora se vode na svim sluzbenim jezicima.
• Zvanicna dokumenta opstina i ministarstava se blagovremeno prevode na sve zvanicne jezike.
• Licna dokumenta izdaju se na materinjem jeziku korisnika.
• Zvanicne oznake u i izvan opstinskih i ministarskih zgrada napisane su na svim sluzbenim jezicima.
• Imena ulica, gradova, sela, saobracajnica i javnih mesta napisana su na albanskom, srpskom i bilo kojem drugom jeziku zajednice koja tamo zivi u znacajnom broju.
• Opstine i ministarstva pruzaju adekvatne usluge prevoda svim zajednicama, ukljucujuci prevode svih zvanicnih dokumenata, kao i prevod svih zvanicnih sastanaka na odgovarajuci jezik.

Mogucnost javne upotrebe srpskog jezika je minimalna. U mestima  sa vecinskim albanskim stanovnistvom, upotrebom srpskog jezika se ugrozava  licna bezbednost. I pored cinjenice da su svi subjekti UNMIK administracije svesni posledica koje sa sobom nosi javna upotreba srpskog jezika, svi standardi su usmereni na zastitu njegove manje vise sluzbene upotrebe.

IV. Odrzivi povratak i prava zajednica i njihovih pripadnika

Pripadnici svih zajednica moraju da budu u mogucnosti da u potpunosti ucestvuju u privrednom, politickom i drustvenom zivotu i ne smeju da budu suoceni sa pretnjama njihovoj bezbednosti i dobrobiti na osnovu njihove etnicke pripadnosti. Sve izbeglice i raseljena lica koja zele da se vrate na Kosovo moraju da budu u mogucnosti da se vrate bezbedno i dostojanstveno.

Prava

• Zakoni Kosova pruzaju potpun spektar zastite ljudskih prava i prava zajednica i njihovih pripadnika, saglasno evropskim standardima.
• Sveobuhvatna i efikasna struktura uspostavljena je u sklopu PIS za nadgledanje postovanja ljudskih prava i prava zajednica, i za reagovanje na krsenje.
• Postojeci mehanizmi u sklopu opstina odgovorni za zastitu ljudskih prava i prava zajednica (Kancelarije opstinskih zajednica, Veca za zajednice i posredovanje opstinskih skupstina) imaju adekvatne resurse i osoblje, i efikasno funkcionisu.
• Kosovo ucestvuje u procesu primene Okvirne konvencije za zastitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i u potpunosti sprovodi preporuke dobijene iz tog procesa.
• Opstinski i ministarski resursi se posteno raspodeljuju svim zajednicama.
• Nastavni program ohrabruje toleranciju i postovanje doprinosa svih zajednica istoriji Kosova.

Nema sveobuhvatne i efikasne strukture u sklopu PIS za nadgledanje postovanja ljudskih prava i prava zajednica i za reagovanje na krsenje.
Sva reagovanja Ombdusmana, ni izbliza ne proizvode odgovarajuci efekekat, o cemu je i sam Ombdusman vise puta izjasnjavao.
Formalno uspostavljene kancelarije za zajednice su neefikasne, a ne postoji ni spremnost PIS-u, ni UNMIK-a da ih ucini efikasnijim.
Vise od 70 unistenih grobalja, koja nisu spomenicko nasledje i nisu predmet nicije zastite. U vecinskim srpskim sredinama, takav primer nije zabelezen.
Ni u budzetu Kosova, ni u budzetima opstina sredstva namenjena zajednicama ni priblizno ne dostizu procenat ucesca tih zajednica u ukupnom stanovnistvu.
Procenat zaposlenih u javnim sluzbama ni u jednoj sredini ne odgovara procentu ucesca zajednica u stanovnistvu.
Nastavnim programima iskljucuje se mogucnost nastavka skolovanja pojedinih zajednica na teritoriji KiM, uprkos njihovom instiriranju da se do resenja statusa na njih primenjuju nastavni planovi Republike Srbije (goranska nacionalna zajednica).

Povratak

• Broj opstina sa odrzivim povratkom se povecava, ukljucujuci porast povratka u urbane sredine, stopa povratka je u opstem porastu, a nivo neispunjenih zahteva za povratak je znacajno umanjen.
• Povratnici na Kosovo mogu da ucestvuju u privredi i na trzistu radnih mesta bez diskriminacije i ogranicenja utemeljenih na slobodi kretanja.
• Zdravstvena zastita, socijalne sluzbe, obrazovanje i komunalije su dostupne svim povratnicima u istom obimu kao i ostalom stanovnistvu.
• Povratnici nisu suoceni sa pretnjom nasilja vecom od pretnje citavom stanovnistvu, a policija i pravosudje hitno i bez diskriminacije reaguju na krivicna dela bez obzira na etnicku pripadnost zrtve.
• Opstine i ministarstva su u mogucnosti da prihvate odgovornost za povratak pripadnika svih zajednica na nacin saglasan evropskim standardima.
• Za podrsku projektima povrataka i manjim zajednicama izdvojena su sredstva iz Konsolidovanog budzeta Kosova.
• Vidljiva potpora vodja vecinske zajednice procesu povratka, kao i javno informisanje i napori u vezi sa obrazovanja koje podupire PIS stvaraju atmosferu tolerancije i podrske pravu na povratak.
• Potpora PIS povratku, ukljucujuci novcanu pomoc jednako se rasporedjuje medju svim zajednicama.

Standardi su postavljeni tako da se njihovo dostignuce meri  namerama i uslovima, umesto da se ocena ispunjenja daje na osnovu broja povratnika.

Do sada se na Kosovo i Metohiju vratilo, samo 5,5 % od ukupnog broja interno raseljenih lica.
Jedinica za povratak UNMIK-a do danas nije dostavila trazene podatke o planiranom broju povrataka, mestima povratka, sredstvima za povratk i dinamici povratka u 2005. godine, a prema saznanjima koje imamo, ne planira se vise od 1000 povratnika, sto je manje od 0,4% lica u raseljenju.

U 2004. godine ostvareno je  manje povrataka nego u 2003. godini.

U toku prosle godine sva aktivnost je bila usmerena na 4000 proteranih 17. marta, a ostalih preko 200 000 IRL niko nije pominjao.

Broj povratnika po godinama prema podacima UNMIK-a

2000  2001   2002    2003    2004   ukupno
906   1453    2756    3801   2302   12218

U ukupnom broju povratnika najveci deo otpada na individualne povratke, a tek nesto preko 1000 povratnika se vratilo na organizovan nacin i u manjim ili vecim grupama.

Ovako postavljenim standardima zeli se odgovornost za izostanak povratka prebaciti na interno raseljena lica (teza da ne zele da se vrate) i na Beograd (navodno odvracanje od povratka).
Od tehnickih pitanja (Memorandum Ministarstva za povratak Vlade Kosova i UNDP potpisan tek pocetkom jula) se stvaraju prepreke za finansiranje povratka.

Veliki broj opstina nema u svojim budzetima sredstva namenjena povratnicima.

U izvestaju koji je opstina Klina dostavila o ispunjenju standarda za koje je ona odgovorna u oblasti povratka, na pitanje da li u vasoj opstini postoje spontani povratci odgovoreno je sa „povukli su se“. Na pitanje o broju komponenata projekta za povratnike koje je opstina implementirala, Kosovo Polje odgovara sa „da“, a Stimlje sa „nekoliko“.

Pozivi albanskih lidera povratnicima i deklaracije koje donose nisu izraz stvarne volje, jer rezultata ocigledno nema.

V. Privreda

Pravni okvir za odrzivu i kompetitivnu trzisnu privredupostavljen je i sproveden. Minimalni osnovni uslovi su pravna i institucijska osnova koja deluje bez diskriminacije prema bilo kojem licu ili kompaniji; sistem regulative povoljan za poslovne subjekte koji je u stanju da pozove na odgovornost zvanicnike Vlade i privatni sektor; rezim poreza koji podrzava sustinske funkcije Vlade i infrastruktura koja pruza osnovne usluge i potpomaze investicije. Cilj je da se Kosovo primakne postizanju
evropskih standarda.

• Osnovno privredno zakonodavstvo je postavljeno i sprovodi se
• Relevantne institucije i sluzbe vlade funkcionisu
• Budzetski proces funkcionise i ispunjava sve uslove
• Ekonomske statistike su dostupne i redovno se objavljuju, ukljucujuci domaci bruto proizvod, inflaciju, trgovinu i nezaposlenost.
• Privatizacija i likvidacija drustvenih kompanija je uznapredovala; Opstinske vlasti i relevantne strukture vlade podupiru gladak i pouzdan prenos imovinskih prava.
• Restrukturisanje Javnih kompanija, utemeljno na nezavisnim revizijama, napreduje i ima punu potporu PIS.
• Nadzor nad komercijalnim bankarstvom, osiguranjem i penzionim sistemom je pouzdan i efikasan.
• Na citavom Kosovu naplacivanje dugovanja za usluge dobijene od KEK- a, PTK i za komunalije snabdevanja vodom je blizu 100%, a ubiranje je barem blizu nivoa postignutog u susednim zemljama.
• Prikupljeni porezi u potpunosti namiruju budzet za robe i usluge i rastuci deo javnih investicija.
• Indikatori postovanja poreza se znacajno poboljsavaju.
• Prikupljanje prihoda ne zavisi od politickog uticaja.

Koncept privatizacije koju sprovodi UNMIK administracija na prostoru Kosova i Metohije u osnovi predstavlja model koji nije primeren poznatim svetskim standardima u ovoj oblasti. Proces privatizacije podrazumeva demokratski uredjen politicki, pravni i ekonomski sistem kao institucionalnu pretpostavku funkcionisanja slobodnog trzista.

Na ovim prostorima nema uredjenog i slobodnog trzista, nema slobodnog kretanja faktora proizvodnje (pre svega ljudi), kada su sve poslovne veze i kooperativni aranzmani izmedju preduzeca sa Kosova i Metohije i onih iz drugih delova Srbije i Crne Gore nasilno prekinuti, kada je trziste u zoni krajnjeg sivila, u zoni najveceg ekonomskog i politickog rizika i privredne nestabilnosti, Kosovska agencija za privatizaciju planira da privatizuje i sprovede proces likvidacije u preko 500 preduzeca. U do sada objavljenim prospektima za privatizaciju obuhvaceno je sedam tendera. Verifikovana su 52 prodajna ugovora sa prva cetiri tendera, a nakon donosenja skandalozne Uredbe 2005/18 od strane Sorena Jesena Petersena kojom se preduzeca mogu otudjiti bez prethodnog utvrdjivanja vlasnistva na ostala tri tendera nalaze se 55 preduzeca, odnosno, 91 nova kompanija, sto samo potvrdjuje konstataciju nakaradne privatizacije koju sprovodi KTA na prostoru Kosova i Metohije bez ucesca i saglasnosti Republike Srbije.

U okolnostima kada pokrajinska preduzeca uglavnom ne funkcionisu zemljiste predstavlja najatraktivniji deo ponude za potencijalne kupce. UNMIK-ovim modelom privatizacije, legalizuje se diskriminacija prema 50.000 prognanih radnika – interno raseljenim licima.
U neuredjenom politickom, pravnom i trzisnom ambijentu na prostoru Kosova i Metohije, sa bezbednosnog stanovista, nije realno ocekivati ucesce pripadnika srpske nacionalne zajednice na tenderima za privatizaciju drustvenih preduzeca.  
Minimum postojanja ekonomskih i demokratskih potencijala uslov je izvodljivosti projekta privatizacije. Drugim recima, nuzno je svima pruziti jednake sanse uz prethodnu reprivatizaciju sveukupne imovine, bespravno oduzete po svim osnovama od 1941. godine do danas na prostoru Kosova i Metohije.

VI. Imovinska prava

Postena zastita imovinskih prava je kljucna za ohrabrivanje povratka i jednaki tretman svih etnickih zajednica. To zahteva postojanje efikasnih zakona, postojanje delotvotrnih mehanizama resavanja imovinskih sporova, mogucnost punopravnih vlasnika rezidencijalnih, komercijalnih i poljoprivrednih zemljista da delotvorno preuzmu posedovanje svoje imovine i da postoji tacan sistem transfera, opterecivanja i registrovanja imovine, kao i sprecavanja prisilne prodaje imovine.

Imovinska prava

• Uspostavljeno zakonodavstvo u skladu sa evropskim standardima.
• Nelegalni korisnici su iseljeni sa imovine, a imovina je vracena punopravnim vlasnicima.
• Opstinski sudovi resavaju imovinska pitanja bez diskiminacije prema manjinskim zajednicama, a to cine prema stopi uporedivoj sa evropskim sudskim sistemima.
• Policija sprovodi ove odluke rutinski i bez diskriminacije.
• Direkcija za stanovanje i imovinu i Komisija za stanarske i imovinske zalbe uspesno su razresile nakupljene slucajeve.
• Postoji efikasan sistem resavanja sporova u vezi sa poljoprivrednom i komercijalnom imovinom.
• Registar imovinskih prava je uspostavljen i funkcionise, a revizije opstinskih katastara su zavrsene.
• Opstinske vlasti obustavljaju nelegalne i neopravdane pokusaje stvaranja javnog zemljista gde dugo postoje neformalna naselja manjinskih zajednica ili ugrozenih grupa.
• Neformalna naselja ugrozenih manjinskih grupa su legalizovana i regulisana.

-Nema podataka da je bilo ko odgovorao za krivicno delo protivpravnog zauzimanja nepokretne imovine  iz clana 259. (1) Krivicnog zakona Kosova.
-Nelegalni korisnici nisu iseljeni sa imovine.
-Uzurpirano je preko 700 000 katastarskih cestica i nepoznat broj poslovnih objekata.
-O nepostojanju volje da se ovaj problem resi govori cinjenica da ni od strane UNMIK-a, ni od strane PIS nije do sada ustanovljena evidencija uzurpiranih imovina i nelegalnih korisnika.
-Do sada ni UNMIK, ni PIS nisu doneli akt o tome da zaposleni u UNMIK i medjunarodnim organizacijama, kao ni  javni sluzbenici koji primaju platu iz bilo kog budzeta, ne mogu biti nelegalni korisnici tudje imovine, sto je jedinstveni slucaj u svetu.
-Od oko 27 000 odluka HPD izvrseno samo oko 300 delozacija (nezvanican podatak jer zvanicni ne postoji).
-HPD omogucava tri opcije nakon potvrde prava na stambenu imovinu: 
o predaja u posed (u sustini samo ako vec postoji dogovor o prodaji)
o zakljucivanje slucaja (znaci da je prodaja vec obavljena)
o davanje na upravu HPD-u (nuzno zlo, kada jos uvek nema dogovora o prodaji)
-Ne postoje uslovi za slobodno raspolaganje imovinom odnosno za koriscenje na nacin da se vrati u posed vlasniku, a da njegova slobodna odluka bude kako ce je koristiti: Da li ce stanovati u njoj, izdavati ili ce je preuzeti u posed i zakljucati?
-I sloboda da je proda ogranicena je cinjenicom da ostale opcije nisu realno dostupne, jer drasticno snizava cenu nepokretnosti.
-Cinjenica da se veliki broj lica nije izjasnio ni za jednu od ponudjenih opcija govori da one nisu prihvatljive.
-Od oko 17 000 tuzbi interno raseljenih lica za nakandu stete zbog unistene imovine ni po jednoj nije donesena prvostepena presuda. Samo desetak rocista zakazano i odlozeno na neodredjeno vreme. Postoji instrukcija iz Odeljenja za pravosudje da se rocista po tim tuzbama ne zakazuju.
 Ovakvim postupanjem, nije na odgovarajuci nacin obezbedjen pristup sudu i besplatna pravna pomoc (zastupanje) u ovim postupcima, odnosno povredjena su prava garantovana clanovima: 6. (pravo na pravicno sudjenje), 8. (pravo na dom) Evropske konvencije i clanom 1. Protokola 1. (pravo na mirno uzivanje imovine) uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koja se direktno  primenjuje prema Ustavnom okviru za privremenu samoupravu.
-Donose se presude za utvrdjenje prava vlasnistva po tuzbama u kojima su tuzeni IRL navodno nepoznatog boravista, sa postavljanjem privremenog zastupnika tuzenim i objavljivanjem oglasa u lokalnim medijima. (Izvestaj OEBS-a, april 2005. godine, izvestaj sudije Okruznog suda K. Mitrovica (J. Krivokapic) Odeljenju pravosudja   UNMIK-a.
 U izvestaju koji su opstine na KiM dostavile o ispunjenju standarda za koje su one odgovorne u oblasti imovinskih prava se, naprimer, na isto pitanje o postojanju efektivnog sistema za regulisanje sporova oko poljoprivredne i komercijlane imovine odgovara sa: „da“, „ne“, „u proceduri“ i „opstina nema kompetencije“.

Zastita kulturnog nasledja

• Kosovsko kulturno nasledje se postuje kao zajednicka bastina svih etnickih, verskih i jezicnih zajednica Kosova.

Iako je ocenjeno da je nedostatak tolerancije i postovanja kulturnog nasledja razlicitih zajednica na Kosovu i Metohiji  jedan od uzroka poslednjeg talasa unistavanja srpske kulturne bastine koje se desilo marta 2004, PIS nisu pokrenule nikakvu akciju u smislu unapredjivanja ovakvog stanja.

Nije organizovana kampanja o vrednostima  i znacaju kulturne bastine usmerena prema javnosti i sluzbenicima PIS, koja bi bila znacajna za procese pomirenja.

Naprotiv, PIS sprovode politiku "kosovarizacije" kulturne bastine. Ovo je i javno pokazano kada je Ministar kulture u PIS, Astrit Haracija, pokusao da na Donatorskoj konferenciji za zastitu i ocuvanje kulturnog nasledja na Kosovu i Metohiji, UNESKO, 13. maj 2005. u Parizu, distribuira propagandni materijal sa falsifikovanim istorijskim cinjenicama.

• Sve zajednice imaju pravo na ocuvanje, obnovu i zastitu objekata od znacaja za njihovo kulturno, istorijsko i versko nasledje uz podrsku relevantnih organa PIS, saglasno evropskim standardima.

Predstavnici Srba, ni drzavne institucija Srbije, nisu ukljuceni, niti su konsultovani u vezi kljucnih pitanja koja se ticu kulturne bastine.

PIS, u saradnji sa UNMIK-om i Savetom Evrope, pripremaju novi mehanizam i strategiju zastite kulturne bastine na Kosovu i Metohiji. U ovim procesima ne ucestvuju ni predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, ni predstavnici drzavnih institucija Srbije.

PIS su pripremile:
- Nacrt Zakona o kulturnom nasledju Kosova,
- U toku je priprema Strategije kulturnog nasledja za period 2006-2010

            Osim ovoga, PIS su izradile i Nacrt Zakona o verskoj slobodi i pravnom            statusu verskih zajednica na Kosovu, bez ucesca predstavnika Srpske pravoslavne crkve, a koji ima znacajne implikacije na zastitu srpske kulturne bastine na Kosovu i Metohiji.
  
• Nece biti diskriminacije ni preferencijalnog tretmana objekata kulturnog nasledje bilo koje zajednice.

Iako je, na osnovu Memoranduma o razumevanju o opstim principima obnove srpskih pravoslavnih crkava, kulturno-istorijskih gradjevina i ostalih verskih gradjevina ostecenih tokom martovskih nemira 2004. godine, potpisanog od strane NJegove Svetosti, Patrijarha Srpskog, Pavla, u ime Srpske Pravoslavne Crkve i Ministra Astrit Haraqija u ime Ministarstva za Kulturu, Omladinu i Sport Kosova, marta 2005, formirana Komisija za sprovodjenje obnove, njen rad je, dosada, samo administrativane prirode.

PIS nisu zapocele obnovu ni rekonstrukciju nijedne srpske pravoslavne crkve, niti bilo koga drugog spomenika kulture, nastradalog u periodu od 1999. do danas.

VII. Dijalog

Postoji konstruktivan tekuci dijalog izmecu PIS i njihovih sagovornika u Beogradu o prakticnim pitanjima. Razvijena je saradnja Kosova u regionu.

U vise navrata od strane Predsednika Republike i Predsednika Vlade upuceni su pozivi za sastanak. Na sve upucene pozive kosovska strana odgovarala je odbijanjem, odlaganjem ili uslovljavanjem. Do sastanka jos uvek nije doslo.
 
Dijalog Beograda i Pristine

• Sastanci radnih grupa su redovni (inicijalno ih je cetiri: za nestala lica, povratak, energiju i transport i komunikacije), a sve su radne grupe multietnicke.
• Sastanci se odvijaju u atmosferi konstruktivne saradnje, uz postovanje poslovnika i koriscenje dostupne medjunarodne ekspertize.
• Radne grupe postizu napredak u resavanju prakticnih pitanja od zajednickog interesa.

Iako je iniciran od strane medjunarodne zajednice jos u toku 2003. godine, do pocetka dijaloga i sastanaka radnih grupa dolazi tek u 2005. godini.

Dijalog je zapoceo, ali osim, u Radnoj grupi za nestale, nije postignut nijedan konkretan rezultat.

U svim radnim grupama nasa strana je izasla sa listom konkretnih pitanja, za  koja sa druge strane nije iskazana spremnost za resavanje.

U nekim radnim grupama nije jos dogovoren ni dnevni red.

Na Radnoj grupi za povratak postoji, naizgled, konstruktivna atmosfera, ali takodje bez konkretnih rezultata (dogovoreno potpisivanje Protokola o odrzivom povratku i donosenje Pravilnika o povratu nepokretne imovine se neopravdano odlaze do vremena kada ovi dokumenti nece moci da daju rezultate).

Ocigledno je, da umesto resavanja konkretnih problema i otvorenih pitanja zbog kojih su radne grupe formirane, za drugu stranu ovaj dijalog je svrha sam sebi.

Radna grupa za energetiku odrzala je do sada tri sastanka i nije postigla nikakav napredak u radu i pored toliko problema u oblasti energetike. Stavise, nije utvrdila ni jednu zajednicku temu o cijim problemima bi se moglo raspravljati na nekim od buducih sastanaka.

Iako je beogradska delegacija predlozila svoje teme za razgovor i ujedno predlagala pristinskoj delegaciji dijalog po svim pitanjima koju predlozi i jedna i druga strana, a ticu se oblasti energetike, pristinska delegacijanije predlozila cak ni teme za razgovor, sto je nateralo predsedavajuceg, da ih ozbiljno upozori i obaveze da za sledeci sastanak, u pisanoj formi, dostave svoje predloge za razgovor. Do sada nije postignut ni jedan konstruktivan dogovor.

Regionalni

• Radni aranzmani su uspostavljeni kako bi omogucili razvijenu saradnju u oblastima slobode kretanja (ukljucujuci prelaske granica), trgovine i privrede, policije i pravosudja, javne administracije i regionalnih parlamentarnih razmena.
• Prisustvuje se u bilateralnim i multilateralnim dogovorima u cilju stabilnosti u regionu.

VIII. Kosovski zastitni korpus

Kosovski zastitni korpus (KZK) u potpunosti deluje u skladu sa svojim mandatom, kako stoji u Ustavnom okviru, kao “civilna organizacija za delovanje u hitnim slucajevima, koja na Kosovu sprovodi zadatke hitnog reagovanja u slucaju katastrofa kako bi zastitila stanovnistvo u vreme hitne i humanitarne pomoci”. KZK deluje na transparentan, odgovoran, disciplinovan i profesionalan nacin i zastupa sveukupno stanovnistvo Kosova. KZK moze da uspostavi disciplinu i finansiran je na potpuno transparentan nacin.

Dostignuti stepen efikasnosti ovako uspostavljene ÂŤcivilne organizacije za delovanje u hitnim slucajevimaÂť, posebno je bio vidljiv u vreme 17. marta, 2004. godine.
U sva tri dana nemira nije zabelezen ni jedan slucaj delovanja KZK u skladu sa mandatom, kako prema stanovnistvu tako i prema imovini i kulturnim dobrima.
Posebnu tezinu ima cinjenica da su u znacajnom broju sredina pripadnici KZK bili ispiratori i ucesnici napada na srpsku i ostale nealbanske zajednice.

• KZK ispunjava funkcije svog mandata u potpunosti u skladu sa vladavinom prava.
• Sve su zajednice u potpunosti i pravedno zastupljene u KZK bez diskriminacije.
• Finansiranje je transparentno i vrsi se nezavisna revizija.
• Broj objekata KZK je umanjen za barem jednu trecinu; velicina kontigenta je umanjena na 3.052 aktivna clana i 2.000 rezervista.
• Svako nepodobno ponasanje se kaznjava prema strogom Disciplinskom pravilniku i Sistemu ocenjivanja zalaganja na radu.
• KZK je ukljucen u sveobuhvatnu kampanju regrutovanja etnickih manjinskih zajednici.
• KZK je razvio proporcionalni udeo u aktivnosti obnove u manjinskim etnickim zajednicama.
• Zakon o uslovima sluzbovanja za aktivne i rezervne clanove je usvojen i sprovodi se

KZK je u potpunosti  postavljen kao vojna struktura.

Ima sve atribute vojne organizacije (komanda, regionalne takticke grupe, zaceci jedinica posebnih rodova vojske,akademija i centar za obuku i doktrine, itd), a poslednji pokusaj organizovanja garde nedavno je sprecen,

Pripadnici KZK se obucavaju po vojnim programima, a jedan broj staresina obucava se na vojnim akademijama u inostranstvu.

Odobreni broj pripadnika, po Uredbi  1999/8, prekoracen je. |

Udeo nealbanskih zajednica je daleko manji od propisanog.