Prof. Evangelos Kofos - Predlog za formiranje "Monaske pravoslavne zajednice" na Kosovu i Metohiji

Prof. Dr. Evangelos Kofos, rodom iz Edese (Severna Grcka) dugo vremena se bavi politickim pitanjima Balkana. Nakon sto je diplomirao na Univerzitetu drzave Ohajo (SAD) i postdiplomskih studija na univerzitetu Dzordztaun u Vasingtonu, prof. Kofos je doktorirao na Londonskom univerzitetu. Dr. Kofos je clan vise akademskih drustava i dugo godina bio je savetnik za pitanja Balkana pri Ministarstvu inostranih poslova Grcke. U Grckoj slovi kao jedan od najboljih poznavalaca problema na Kosovu i Metohiji.

Tekst prof. Kofosa objavljen u atinskom dnevniku To Vima 19. 02. 2005

Jedan grcki predlog za Kosovo

Vec sest godina Kosovo je protektorat UN. Dogadjaji tokom tri martovska dana, 17-19 marta 2004, kada su mase fanaticnih Kosovara cinile ubistva i vandalizme sirokih razmera, bez sankcija protiv pocinilaca, cini se da su uticali da se u toku ove godine pokrene procedura za resavanje konacnog statusa pokrajine. Vizija nekakvog oblika nezavisnosti polako se pomalja na horizontu.

Medjunarodna zajednica je, dakle, pozvana da se na vreme angazuje u stvaranju potrebne ravnoteze, kako bi resenje bilo odrzivo i konstruktivno za mir i bezbednost, ne samo Kosova vec i sireg regiona jugoistocne Evrope.

Prva briga jeste da se obezbedi tolerantan stav, ako ne saglasnost, Beograda u formulisanju konacnog resenja, u zamenu za sustinske nadoknade za Srbe. U tom smislu trebalo bi da budu usvojene reforme koje bi ucvrstile prava Srba i ostalih manjina na Kosovu, i koje bi zabranile podrzavanje ili iniciranje oslobodilackih pokreta na stetu susednih drzava.

Neophodna je demilitarizacija, a istovremeno, po ugledu na slicne medjunarodne ugovore (Austrija, Kipar). Takodje treba da se iskljuci mogucnost ujedinjenja Kosova sa susednim zemljama ili delovima susednih zemalja, kako bi se izbegao domino-sindrom pracen novim sukobima.

Za posebno tesko pitanje ocuvanja srpskih verskih spomenika, medjunarodni cinilac moze da preduzme sustinske inicijative spasavanja spomenika i osiguranja trajnog funkcionisanja crkvenih ustanova. Takva inicijativa bila bi dobro prihvacena sa srpske strane, dok istovremeno ne bi trebalo da izazove krajnje reakcije na albanskoj strani, s obzirom da se nece doticati njenih prava u oviru novog statusa.

Na osnovu razgovora sa zainteresovanim stranama, dolepotpisani kao najosnovaniji predlog smatra stvaranje crkvene administrativno-duhovne jedinice pod nazivom “Monaska pravoslavna zajednica Kosova – Metohije” (MPZ) i danas ga javno predlaze.

Ova svestena zajednica bi obuhvatala najvaznije monaske zajednice i imala bi samoupravu po ugledu na Svetu Goru, uz neophodna, prilagodjavanja, s obzirom na okolnosti. Manastirima bi bili prikljuceni njihovi delovi (metosi, skitovi, zaduzbine) kao i srednjovekovni i noviji sekularni spomenici, imenom pomenuti.

Svaki pojedinacan manastir i MPZ u celini predstavljace pravna lica verskog karaktera, uz posedovanje medjunarodnog identiteta.

Bez obzira na geografsku nepovezanost, MPZ-om ce se upravljati preko Ustavne povelje koju ce sastaviti MPZ, odobriti Srpska Patrijarsija i sankcionisati vlast koja ce upraznjavati drzavnu upravu na Kosovu.

MPZ-om ce se, spram drzavne vlasti, vladati samoupravnim rezimom, koji ce ukljucivati:

1. slobodno upraznjavanje izvrsne, zakonodavne i sudske vlasti, prema kanonima Pravoslavne crkve;

2. slobodni pristup crkvenih i laickih posetilaca iz unutrasnjosti ili izvana, radi poklonjenja ili boravka u manastirima;
 
3. slobodnu komunikaciju izmedju manastira, kao i sa Majkom Crkvom, srpskom Patrijarsijom;

4. priznavanje javnopravnih imuniteta kao i ogranicenja u kretanju i boravku trecih lica unutar manastirskih prostora;

5. neotudjivost zemljisnog poseda i pokretne i nepokretne imovine manastira.

Drzavna vlast ce postovati Ustavnu povelju MPZ i ucestvovace u obezbedjenju i zastiti manastira kao svetih kultnih mesta i spomenika svetske kulturne bastine, bez mesanja u samoupravu MPZ i manastira.

Na kraju, postovanje gorepomenutog predstavljace ustavnu obavezu drzavne vlasti i vrsice se pod garancijom UN i EU.