Dušan T. Bataković, ambasador SCG u Grčkoj

Rešavanje statusa Kosova dramatično se ubrzava

Nema raspoloženja da se prihvati plan Vlade Srbije: Dušan T. Bataković

Jelena Tasić

Prošle nedelje u Atini održana je Konferencija "Inicijativa za partnerstvo Grčke i SCG", prema oceni većine učesnika, dosad najveći skup članova vlada i privrednika dveju zemalja. Tim povodom o grčko-srpskim odnosima i saradnji, grčkim planovima i ulozi u regionu Balkana, evropskim integracijama i rešavanju kosovsko-metohijskog problema za Danas govori istoričar dr Dušan T. Bataković (1957), ambasador SCG u Grčkoj.

- Nema nikakve sumnje da su poslednje četiri godine u odnosima sa Grčkom učinjeni značajni iskoraci. Radikalna izmena naše ukupne političke situacije posle 2000.godine otvorila je mnoge zatvorene koridore saradnje, koji su sada aktivirani i stalno se produbljuju. Grčka, kad je Balkan u pitanju, ima značajan politički i ekonomski interes, a njen pristup je naglašeno regionalan - objašnjava ambasador Bataković, napominjući da "naše tradicionalno prijateljstvo sa Grčkom, zasnovano na snažnim istorijskim, kulturnim, verskim i mentalitetskim iskustvima sada traži nove, produbljene sadržaje, pre svega u intenziviranoj privrednoj i kulturnoj saradnji".

Grčki interes - Moram da priznam da se zbog izrazito prijateljskog stava u Grčkoj sva politička previranja u našoj zemlji prate sa izvesnom zebnjom i iskrenom zabrinutošću. U svim kontaktima s političkom, kulturnom i ekonomskom javnošću, uz prijateljsku zabrinutost, uvek sam dobijao i poneki dobronameran, najčešće koristan savet kako bi određeni problemi mogli da se reše i prevaziđu. Grčka je predvorje Balkana, ali i glavni politički činilac u regionu, i tu svoju ulogu ona nastoji da dodatno osnaži, s obzirom na to da je članica i EU i NATO-a. Grčka kontinuirano nastoji da maksimalno pomogne kao posrednik u rešavanju svih važnih regionalnih problema. U interesu Grčke je da SCG bude jedna stabilna demokratska država, jer ima centralni položaj na Zapadnom Balkanu i ogromne potencijale, i treba da postane pouzdan partner kakav je potreban Atini da bi se dalje snažile već dobro uhodane političke i ekonomske veze - odgovara ambasador Bataković na pitanje koliko su politička previranja u SCG, izručenje Dejana Milenkovića - Bagzija, požar u Hilandaru, bili iskušenja za njegovu službu u Atini. Pošto mu četvorogodišnji ambasadorski mandat ističe ove godine, Bataković će u Atini ostati do kraja juna, kada će ga na tom mestu zameniti Ljiljana Baćević, koja je nedavno dobila agreman grčke vlade. Po povratku u Beograd, Dušana T. Batakovića čeka mesto Tadićevog diplomatskog savetnika za spoljnu politiku i za Kosovo i Metohiju, kojim se bavi već skoro četvrt veka.

 Bez obzira na poduži spisak onog što je proteklih godina urađeno na unapređenju privredne saradnje sa Grčkom, mnogi naši ekonomisti, pozivajući se na rezultate dosadašnjih inicijativa, tvrde da grčka strana više "flertuje", nego što pokazuje ozbiljno interesovanje.

- Iz grčke perspektive Balkan je glavno tržište za njenu robu i njene usluge i komplementaran privredni prostor na kojem može da ostvari, i već ostvaruje značajan profit. Zbog toga ne treba imati iluzije da je reč o bilo kakvom fingiranju, mada izvesne prepreke, administrativne i pravne, koje kod nas još uvek postoje, donekle obeshrabruju potencijalne investitore. Mislim da ima više onih kompanija koje bi ulagale, nego onih što se pojavljuju informativno na skupovima poput upravo završenog u Atini. U biznisu kriterijumi su jasni: niko ne želi da gubi vreme na biznis forumu, ako zaista nema određeni interes. Naravno, sada sve zavisi od umešnosti naših i grčkih firmi da nađu zajednički jezik i sklope obostrano povoljne poslovne aranžmane. Ne treba, takođe, prenebregavati ni činjenicu da je Grčka, posle SAD, Nemačke i Italije, četvrti ekonomski partner naše zemlje. Najveći prodor napravljen je u bankarskom sektoru. Namera je bila da se obezbedi solidna bankarska infrastruktura, koja bi omogućila sigurniji nastup grčkog biznisa na našem tržištu.

 Grčki zvaničnici ne kriju koliko su ponosni na svoj državni plan o obnovi Balkana, širenjem "pelcera" EU na region. Koliko je on realan?

- Istorija Balkana je istorija propuštenih prilika i sada je trenutak da, sabirajući sva negativna iskustva iz prošlosti, konačno prevaziđemo nasleđene obrasce nepomirljivosti, nepoverenja i rivalstva. Da shvatimo da smo samo jedan mali region koji se suočava sa izazovima globalizacije i da niko pojedinačno ne može da uspe ako ne budemo solidarni, ako ne budemo tesno sarađivali, ako ne nađemo racionalnu osnovu za unapređivanje regionalne saradnje. Balkan je tržište koje više prima nego što izvozi, a u surovoj konkurenciji globalizacije svaka od balkanskih država je suviše mala da bi na bilo koji način mogla da izdrži teret toga iskušenja. Stoga su nam potrebne dve vrste udruživanja. Jedno je šire i zove se EU, oko čega nema nikakvog spora, a drugo je interaktivno intenziviranje međubalkanske saradnje. To je bio san svih prosvećenih intelektualaca iz bilo koje od balkanskih zemalja kroz čitav 19. i 20. vek. Sada više nema onih ideoloških prepreka koje su nas usporavale i razdvajale u doba komunizma. Svuda su uspostavljene demokratske vlade što je odgovarajuća osnova da se ozbiljno pristupi jačanju regionalnog udruživanja. Grčki plan za rekonstrukciju Balkana tek treba da bude aktiviran, i sada se razmatraju predloženi projekti i razmatra budžet za njihovu realizaciju. Treća šansa, koju mi, takođe, nedovoljno koristimo, jeste "triangularna saradnja", za koju postoje određeni fondovi u EU. Tri zemlje iz regiona koje izađu sa zajedničkim ekonomskim projektom ili projektom iz nekog drugog domena, za njegovu realizaciju mogu da dobiju odgovarajuću, vrlo izdašnu finansijsku podršku EU, što, potom, blagotvorno utiče na privredni razvoj svake od njih. Taj pristup treba što pre usvojiti jer su raspoloživa sredstva iz Unije, za naše standarde, praktično neiscrpna.

 Imajući u vidu našu ekonomsku i političku situaciju kakve su šanse da uhvatimo evropski voz u koji nam Grčka sada pomaže da uskočimo?

- Na Solunskom samitu juna 2003. godine EU je prvi put javno pozvala zemlje zapadnog Balkana da se pridruže Uniji i otvorila im dugo zatvorena vrata. Prema kopenhaškim kriterijumima svaka zemlja "kandidatkinja" mora da ispuni određene, striktno propisane uslove i tu ne možemo očekivati neke velike ustupke. To je kao u fudbalu kada prolazite kvalifikacije da biste došli na evropski šampionat. Grčka je uvek spremna da ponudi svoje znanje i iskustvo šta i kad treba učiniti, jer je tajming uvek jako važan u ovakvim poslovima. Sa grčke strane uvek je bilo odgovarajućih saveta, upozorenja i lobiranja za naše dalje približavanje EU. Da li ćemo mi biti stožer zapadnog Balkana zavisi, isključivo, od nas. Činjenica je da postoje sve odgovarajuće pretpostavke. Srbija je zajedno sa Crnom Gorom ključno komunikaciono sedište čitavog regiona: drumskog, rečnog, železničkog, avionskog saobraćaja, a sutra i strateški važnih naftovodnih puteva.

 Grčki premijer Kostas Karamanlis nedavno je, u razmaku od dva dana, o Kosovu i Metohiji razgovarao sa Sorenom Jesenom Petersenom, šefom UNMIK, i sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije. Da li je Grčka ponudila konkretne usluge u rešavanju kosovskog problema?

- Grčka je od ove godine nestalni član SB i zajedno sa Danskom kao evropski član SB učestvuje u radu Kontakt grupe kroz konsultativnu komisiju za saradnju. Kao takva ona nastoji da pruži vlastiti doprinos nalaženju rešenja za Kosovo, naravno, iz interesa ukupne regionalne stabilnosti. Već je bilo određenih inicijativa, ali je sve to još u početnoj fazi. Očekujemo da će Grčka kao država iskusna u rešavanju bolnih međuetničkih problema i sa svojim sadašnjim političkim kapacitetima i ugledom, moći da u tome osetno pomogne i u Briselu i u Vašingtonu. Mi smo, razumljivo, za tu saradnju otvoreni. Nema sumnje da je pitanje statusa Kosova otvoreno i da se proces njegovog rešavanja dramatično ubrzava. Određivanje budućeg statusa možda neće biti ove, ali već je skoro izvesno da će se rešavati najdalje 2006. godine. Mi smo na Kosovu nasledili tešku, skoro nemoguću situaciju, uokvirenu onim što je posle bombardovanja NATO prihvatio Milošević, a omeđili Rezolucija SB UN 1244 i Kumanovski sporazum. Naši dosadašnji pokušaji preko specijalnih predstavnika UN, de facto administratora Kosova, nisu dali odgovarajuće rezultate, osim jednog dobrog sporazuma sa Hakerupom, koji nažalost, u praksi nije zaživeo. Situacija na terenu se, u međuvremenu, dramatično pogoršavala. Sve to dodatno je doprinelo da se u međunarodnim krugovima oblikuje pogrešno shvatanje da bez hitnog rešavanja statusa nema izlaza iz sadašnje blokade.

Iako ciljevi Misije UN na Kosovu, proklamovani Rezolucijom SB UN 1244 ni izdaleka nisu ostvareni, sada je na delu izlazna strategija. Odgovornost se sa međunarodnih institucija, koje na Kosovu i Metohiji vrše vlast, postepeno prenose na privremene kosovske institucije koje u potpunosti kontrolišu Albanci. Za međunarodnu zajednicu veliki neuspeh bio je srpski bojkot poslednjih parlamentarnih kosovskih izbora. Bez multikulturne dimenzije i meduetničke saradnje, sadašnja vlada Kosova nema odgovarajući legitimitet, mada je njena glavna slabost to što će se ime premijera Haradinaja verovatno uskoro naći na optužnici Haškog tribunala za ratne zločine. Sve to dodatno komplikuje iznalaženje rešenja koje bi zadovoljilo zaštitu legitimnih srpskih interesa u Pokrajini. Zbog toga je veoma važno da ne bojkotujemo započeti proces rešavanja statusa Kosova. Da budemo u njega aktivno uključeni i da uz snažnu diplomatsku i političku inicijativu damo doprinos kojim će naši interesi biti adekvatno zaštićeni, da u pregovorima s Prištinom nađemo oslonac za jedan dugoročni kompromis. Na Kosovu nije, uz manje izuzetke u poslednje vreme, bilo aktivne, strateški promišljene i usaglašene srpske politike već punih petnaest godina. Sada je trenutak da se ona redinamizuje novim, realističnim i održivim inicijativama.

 Gde je Beograd u toj "izlaznoj varijanti"?

- Mi uvek insistiramo na tome da na Kosovu mora da se nađe rešenje koje uvažava albanske i srpske interese, ali podrazumeva i učešće i punu saglasnost Beograda. Nezavisnost Kosova je za nas apsolutno neprihvatljiva, jer bi ona de facto značila podelu Srbije i bila opasan presedan koji bi imao krupne posledice svuda gde su nerešeni međuetnički problemi, od Baskije do Abhazije. Stoga je formula više od autonomije, manje od nezavisnosti, realističan okvir u kojem treba tražiti uzajamno prihvatljivo rešenje. Jer, na Kosovu, niko ne sme da bude poražen, svaka od pregovaračkih strana treba da izađe s razumnim ustupcima. Menjanje granica u regionu dugoročno bi ugrozilo ukupnu stabilnost Balkana i obnovilo nacionalističke apetite, jer bi se primenilo rešenje koje ugrožava čitav međunarodni poredak. Ali, uprkos svemu tome, zarad pomenute izlazne strategije, ne treba potcenjivati ni poslednji izveštaj Međunarodne krizne grupe, s obzirom na to da je u nju odnedavno uključen i Kris Paten, jedan od vodećih evropskih političara i donedavni komesar za spoljnu politiku EU. Trebalo bi da uzmemo u obzir sva stanovišta međunarodne zajednice - jer je Kosovo već delimično izuzeto iz sastava Srbije Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom - kako bi dobro osmislili buduće političke korake. Iznad svega, treba da ostanemo deo procesa i utičemo na suštinsku decentralizaciju, dodatnu zaštitu našeg verskog i kulturnog nasleđa i stvaranje realnih mogućnosti za povratak raseljenih lica. Premda tek tada, prema našem stanovištu, ima smisla otvarati pitanje statusa, ne treba imati iluzije da će se proces odvijati pomenutim tokom. Zbog toga nam je potrebna alternativna strategija u kojoj je uslov svih uslova da Beograd progovori jedinstvenim glasom.

 Da li to znači da međunarodna zajednica ne prihvata Plan Vlade Srbije na kojem zvanični Beograd insistira?

- Izvesno je da, za sada, nema raspoloženja u međunarodnoj zajednici da se on u celini prihvati. Zato je veoma važno da njegove najvažnije odredbe budu ugrađene u budući model decentralizacije kako bismo efikasno zaštitili naš teško ugrožen narod na Kosovu. Jer, mi ne tražimo unutrašnju etničku delimitaciju, nego samoupravu po kulturno-lingvističkim kriterijumima, radi očuvanja ugroženih identiteta i značajne kulturne baštine. A to su suštinske evropske vrednosti.

 Mislite li da je to realno?

- Realno je da aktivno učestvujemo u procesu. Kakav će biti ishod, to će zavisiti i od naše političke i diplomatske umešnosti. Ako budemo imali dve ili tri politike prema Kosovu, ako se i dalje nastavi s korišćenjem kosovskog pitanja u unutrašnjopolitičke svrhe, onda ne treba da nas iznenadi što će međunarodna zajednica iz spektra različitih pristupa, koji dolaze iz Beograda, izabrati rešenje koje njoj najviše odgovara, a ne ono koje mi smatramo optimalnim.