Poruka djeci iz Juzne Srpske Pokrajine

 Djeci, koja svoje djetinstvo i mladost provode izmedju rata i mira, djeci na putu,, Pravoslavlja s juga „.

 I u nasim srcima, nicu kosovski bozuri, preneseni toplim zracima Pravoslavlja iz hilandara i Zice, posijani duhom Svetog Save koji nas spaja vjekovima.

 I dok nam drugi zamjeraju srpstvo kao u sud, mi nosimo nas krst i ljubimo ga istinski.i kad patimo i kad stradamo, i kad se vozdizemo.

 Djeco Kosova,braco nasa. Mi smo jabuke ne samo sa istog stabla, vec sa iste grane.Nase korijenje zahvaljujemo, Vasem bitisanju.Duboko se u nama, urezuju Vasi nemiri u srcu zemlje Nemanjica.

 Nije ovo samo poruka bratske ljubavi.Ovo je eho decanskih zvona, eho glasa Bogorodice ljeviske i eho spokoja pricesca u Samodrezi.

 Tesko je biti Pravoslavni Srbin na Kosovu. Jos teze dijete na Kosovu. Danas, ispred nasih ociju promicu motivi i staze Istoka, DJakovice, Prizrena, Banjske, Obilica, Vucitrna, Devica, Zvecana, Mitrovice, Gracanice, Lipljana, Decana, Novog Brda, Peci ....

 I govore nam,da plodna zemlja Metohije nece biti iznurena dok radja takvu djecu – cuvare riznice srpstva.

 Na ovom molebanu, svecanosti duse posvecene Bogu, pokorno i ponizno molimo za buducnost vasih svitanja i sutona. Dodir starog srpskog platna i veza, ukus vina od Mirotocive loze u peharu, miris bosiljka i tamjana raznijece korov s Metohijske oranice i polja. Boze, podari da u miru ubirete plodove.

 Usrdno molimo danas u bozijem hramu, da jedini plac na Kosovu bude plac novorodjenog ceda, a jedine suze – suze radosnice majke koja zeni sina.

 Ne mozemo se odreci srpskog sjecanja o kosovki djevojci i braci Jugovica, niti prica sa nasih fresaka. Oni istrajavaju i odolijevaju jer ih stiti vase i nase iskonsko ognjiste.
 Mozda smo Vam mogli reci nesta mudrije, razboritije, umnije, ali iskrenije nismo. I danas sa vama i sutra.

Mladost Istocnog Sarajeva
16.12.2005.

DELEGACIJA HRISCANSKIH CRKAVA IZ SRBIJE I CRNE GORE ZAVRSILA POSETU BRISELU I NEMACKOJ

www.spc.rs

Povodom zavrsetka posete delegacije hriscanskih Crkava iz Srbije i Crne Gore Nemackoj i Briselu, danas su u Medjunarodnom pres centru u Beogradu, predvodnici ove delegacije Preosveceni Episkop backi g. Irinej i Preuzviseni g. Stanislav Hocevar, nadbiskup beogradski, zajedno sa glavnim organizatorom g. Bernardom Lamersom, direktor beogradskog predstavnistva Fondacije Konrad Adenauer, odrzali konferenciju za stampu. Konferenciji, zbog sprecenosti, nije prisustvovao Preuzviseni g. Arpad Dolinski, superintendant Evangelicke Hriscanske Crkve.

Sa pres konferencije nakon zavrsene posete delegacije

Govoreci o toku posete g. Lamers je izrazio zaljenje sto delegaciju nije mogao da predvodi NJegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle, kako je bilo predvidjeno, ali i zadovoljstvo sto su svi domacini, u Nemackoj i Briselu, shvatili znacaj posete, tako da je u potpunosti ispunjen program boravka. Clanovi delegacije su bili: episkopi Srpske Pravoslavne Crkve: Backi G. Irinej, Sumadijski G. Jovan, Timocki G. Justin, Lipljanski G. Teodosije, predstavnici Rimokatolicke Crkve – G. Stanislav Hocevar, beogradski nadbiskup i Precasni dr Andrija Kopilovic, prorektor Katehetsko-teoloskog instituta u Subotici, i Preuzviseni g. Arpad Dolinski, superintendant Evangelicke Hriscanske Crkve.

Od politickih zvanicnika, kako je g. Lamers upoznao novinare, delegacija iz Srbije i Crne Gore je, izmedju ostalih, vodila razgovore sa g. Janom Figelom, komesarom Evropske Unije za kulturu i obrazovanje, g. Mihaelom Seferom, politickim direktorom Ministarstva spoljnih poslova Nemacke, gdjom Gerdom Haselfel, potpredsednikom Bundestaga, kao i poslanicima Bundestaga, dr Vilfridom Martensom, predsedavajucim Evropske Narodne Partije, zatim g. Jirgenom Gancojerom, predsednikom Pokrajinskog parlamenta Donje Saksonije, g. Ognjenom Pribicevicem, ambasadorom Srbije i Crne Gore u Nemackoj, zajedno sa ambasadorima svih drzava Jugoistocne Evrope, kao i mnogim drugim znacajnim licnostima. Od crkvenih predvodnika sa kojima su razgovarali gosti iz Srbije i Crne Gore, g. Lamers je, ovom prilikom, pomenuo kardinala Lemana, predsednika Nemacke biskupske konferencije, biskupa Hubera, predsednika Saveta Evangelicke Crkve Nemacke, biskupa Jozefa Homajera, predsednika Komisije Biskupske Konferencije pri Evropskoj Uniji i kardinala Sterzinskog u Berlinu.

Episkop backi g. Irinej je, prenoseci opste utiske, naglasio da domacini, u Nemackoj i Briselu, nisu poznavali pravu prirodu odnosa izmedju Crkava kod nas, koje karakterisu puno uzajamno postovanje i saradnje, i to, pre svega zahvaljujuci ranije pripremljenoj i prihvacenoj medijskoj crno-beloj slici. To sto su, sluzbenom odlukom Crkava, svi isli u jedinstvenoj delegaciji i o pitanjima od zajednickog interesa za sve davali zajednicko svedocenje, bilo je prijatno iznenadjenje za sve sagovornike i institucije.

Otvorenost, iskrenost i potpuna dobronamernost, na koju su naisli predstavnici Crkava iz Srbije i Crne Gore, bila je, po recima Episkopa Irineja, potpuno ocekivana od visokih zvanicnika hriscanskih Crkava, sa kojima i inace saradjuju i neguju prijateljske odnose. “Ono sto je nas sve obradovalo je da su takav isti odnos imale i istaknute politicke licnosti iz Evropske Unije, Vlade, Parlamenta Nemacke i drugih institucija. Oni su, o svim pitanjima, razumeli i prihvatili nasu poruku koja nije politicka, ali nije ni odvojena od politike, jer smo i mi – sa stanovista Crkve i Jevandjelja – duzni da vodimo brigu o istim problemima koji se ticu nasih vernika. O svemu je nas stav bio zajednicki. U odnosu na tesko i bolno pitanje Kosova i Metohije, preneli smo nase misljenje da ne zastupamo jedan ili drugi plan i buduce resenje. Smatramo da svako resenje mora postovati i ocuvati osnovna nacela na kojima pocivaju hriscanska civilizacija, ujedinjena Evropa i medjunarodni poredak. Moraju se imati u vidu potrebe i teskoce svih stanovnika Kosova i Metohije. Buduce resenje mora doneti bezbednost, mir i slobodi svim stanovnicima. Treba teziti buducem zajednickom zivotu, u cemu Crkve i verske zajednice, kroz rad na izmirenju, imaju posebnu ulogu. Nasa poruka je bila usmerena sirem i dubljem upoznavanju sa problemom Kosova i Metohije. Sva resenja koja budu doneta, nisu samo lokalnog karaktera i nece se odnositi samo na ovaj problem, nego su i globalnog karaktera i ticu se svih”. “Naravno, znacajan deo razgovora bio je posvecen razvoju Jugoistocne Evrope i evropskim perspektivama balkanskih zemalja”, nastavio je Episkop Irinej. “Nase glediste je da evropske integracije ne treba da obuhvate samo ekonomski, politicki i bezbednosni aspekt, nego i dublje shvatanje koji treba da sadrzi zajednicke vrednosti i zivljenje u duhu tih vrednosti kako bi se uspostavila saglasnost i jedinstvo razlicitih naroda, tradicija i obicaja u Evropi”.

Nadbiskup Stanislav Hocevar je istakao da je zajednicko predstavljanje hriscanskih Crkava na ovom putovanju, izraz pravog stanja kod nas, odnosno da je delegacija predstavljala ono sto je zivot u Srbiji i Crnoj Gori. “Svi sagovornici u Nemackoj i Briselu su pokazali veliku zelju da nasa regija u svemu napreduje. Oni su pokazali interes ne samo da se proces pomirenja dovede do kraja, nego da i mi damo svoj puni doprinos kontinentu. Nasa jedinstvena delegacija je bila i usmerena ka tom cilju”, rekao je nadbiskup Hocevar. “Poseban utisak i pravo iznenadjenje predstavlja ucesce, znacaj i odgovornost koji hriscani imaju u javnom i politickom zivotu, posebno zalazuci se za novu Evropu. Puna saradnja drustva, odgovornih licnosti, Crkava i politickih faktora, sigurno je doprinela da ovaj deo Evrope ima najduzi period mira u svojoj istoriji.

Nadovezujuci se na reci Nadbiskup Hocevara, Episkop Irinej je naglasio da izmedju drzavnih i politickih faktora i Crkava u Nemackoj vladaju puno poverenje i saradnja, a da su medjusobne konsultacije po svim pitanjima od opsteg znacaja stalne. “U Bundestagu, Parlamentu Nemacke, postoji kapela sa krstom, u koju poslanici idu kada osete potrebu za molitvom i dubljim razmisljanjem. Tu su i svestenici koji vrse bogosluzenja pre svake sednice. Odnos punog poverenja i uvazavanja treba da bude lekcija i za sve nas u Srbiji i Crnoj Gori”.

Na kraju konferencije Episkop Irinej i Nadbiskup Hocevar su istakli velike licne zasluge g. Bernarda Lamersa i Fondacije Konrad Adenauer, ne samo za ideju, besprekorno organizovanje i realizovanje protekle posete – sa bogatim precizno i dobro osmisljenim programom, nego i za sve ono sto je ucinio tokom svog boravka u Beogradu. U znak zahvalnosti, predali su mu zajednicki poklon, ikonu Presvete Bogorodice sa Hristom i pozeleli uspeh u daljem radu koji nastavlja u glavnom gradu svoje otadzbine Nemacke, Berlinu.

Vecernje Novosti

Kosovo nije canak sociva

Mirjana RADETIC, 17. decembar 2005

SAMO ako verujemo da cemo sacuvati Kosovo,sacuvacemo ga - kaze na pocetku razgovora za "Novosti" protojerej stavrofor Milutin Timotijevic, rektor Prizrenske bogoslovije.
Danas ova ustanova Srpske pravoslavne crkve deli crnu sudbinu Srba sa Kosova, i svoje djake skoluje u Nisu,s nadom da ce se jednog dana tamo vratiti. U Nis je preseljena posle 128 godina rada u Prizrenu, odakle, kao sa neke osmatracnice, gleda sta se sa Kosovom i nasim narodom zbiva. Sam otac Milutin na njenom je celu vec pune 22 godine, i pamti sva teska kosovska vremena. I to da je bogoslovija,kada je u Prizrenu poceo poslednji veliki lov na Srbe,spasla preko hiljadu ljudi.Za to je proteklih godina dobila priznanje naseg lista za najplemenitiji podvig godine.

U kakvim uslovima se skoluju danas polaznici Prizrenske bogoslovije?

-Ovde imamo stotinu ucenika, i uspeli smo da za sest godina podignemo u novu zgradu u koju smo se uselili u septembru.Podignuta je naporom nase crkve i Zaduzbine Sime Igumanova,pa je u stvari zaduzbina Zaduzbine. Na uslove skolovanja ne mozemo da se pozalimo,svaka soba ima kupatilo, ali treba da zadovoljimo i onaj duhovni cilj- da postanemo dobri bogoslovi, dobri i cestiti ljudi, a zatim i dobri svestenici koji ce najvece vrednosti crkve prenositi ljudima na savremeni nacin.

Da li su potrebe SPC za kadrovima sada zadovoljene?

-Nas Gospod je kazao da je zetve mnogo, a zetelaca malo.Nikada,dakle, nece biti vise zetelaca nego li zetve.Nama je stalo da mnogi ljudi prodju kroz duhovne skole, da shvate da postoje i neke druge vrednosti koje se razlikuju od cisto pragmaticnih.Pa kad to znamo, onda cemo znati da svako duhovno vaspitanje daje pravi smisao covekovom zivotu.U srpstvu danas ima sedam bogoslovija i tri bogoslovska fakulteta.Ne smatram da je to premnogo.

Ako bi svi koji izadju bili rukopolozeni za svestenike,mozda bi to bilo malo vise nego sto je neophodno,ali posto je uvedena verska nastava, ima i drugog posla za njih.I uvek ce biti.Jer je sigurno da ce bar delic od onog sto su naucili - da zlo nikad dobrog ne moze doneti, i da je vera ono za sta treba ziveti i raditi -prenositi narodu.A blago onom narodu, blago onoj drzavi, organizaciji koja ima dobre i cestite ljude.

IZGUBILI SMO KOMPAS VREDNOSTI

U jednom intervjuu ste rekli da kad se budite, jos uvek sanjate Prizren?
-Nasa misao je uvek u Prizrenu.Mi ga ne mozemo zaboraviti, nosimo ga u srcu.Cak i ova deca, koja ga nisu ni videla, znaju da mu pripadaju.Nas svi u Nisu prepoznaju kao Prizrensku bogosloviju, niko ne kaze niska. Za decu na ulici kazu - eno ih Prizrenci. Ja ne shvatam kako neki ljudi mogu da kazu - nije vazan prostor, nije vazna istorija, nije vazno nista, vazno je da ja sad dobro zivim. Mi smo hodili onom zemljom koja nam je bila od Boga data, kao tapija,da je sacuvamo.Nismo to mogli, to je usud naseg naroda. Drzava koja je postojala, nije je sacuvala.Kao narod prihvatili smo sarene laze ovogoga sveta,kojima su nas zamajavali oni sto su hteli silom da nas uteraju u njihov zemaljski raj.Raj ne postoji bez slobode.

Rektor Milutin Timotijevic sa Patrijarhom Pavlom
na Gazimestanu

Da se srpski narod nije odvojio od Boga, mozda se to ne bi ni desilo.Kako ponovo da pridjemo Bogu?

- Sigurno je da je nas narod bio izgubio svoj put, onaj o kome je Aleksa Santic pevao u poznatoj pesmi "Mi put svoj znamo". Odvojili smo se od Bogocoveka, izgubili smo kompas pravih vrednosti. Napravili smo mnoge greske.Hteli smo da rasrbimo srpski narod, sto nije bila stvar samo komunisticke vlasti, toga bilo i u predratnoj Jugposlaviji kada se zamenio srpski narod jugoslovenstvom, podmetnutim, koje je uvek bilo antisrpsko.Ja ne sporim dobre ideje i neke dobre misli da je moguce,ali se zaboravilo da smo pre toga dugo bili u ropstvu, i da smo svoj nacionalni etnos bili istrosili u silnim borbama za oslobodjenje.Umesto da kohezionim vezama sacuvamo svoj narod, poceli smo da ga rastacemo na jednu i drugu stranu, na jednu i drugu pokrajinu. I dosli smo do toga da vise nismo znali sta smo,zamagljeni floskulom o bratstvu i jedinstvu u koje smo iskreno verovali.Brinuli smo o svima, a o sebi nismo.A drugi sa nama brinuli su o sebi.

Sta sada da radimo?

- Moramo svi mi, s bilo kojeg kraja nase zemlje,svako da da svoj doprinos za spas ovog naroda.Da se okupimo opet oko Svetog Save, ali sa pogledom u buducnost.Srpski intelektualci trebalo bi svoj intelekt da usmere ne na fasisticko favorizovanje svoga naroda, vec da se tiho,svakodnevno, stavljaju u sluzbu svoga naroda,da bi ljudi shvatili da mi nismo ostrvo u svetu. Kaze Hemingvej za kim zvona zvone - pa zvone za tobom, jer ja sam deo tog sveta.Ali, s druge strane, moramo shvatiti da je kosulja bliza od kaputa.Ako ja ne mogu da opstanem zajedno sa vama kao pripadnik ovog naroda, mozda cu kao jedinka opstati u nekom drugom svetu, ali cu izgubiti svoj identitet, postacu amorfna masa. Imacu mozda pun tanjir, ali necu znati druge vrednosti koje su itekako bitne.Ko su moji preci,da to prenesem svojim potomcima,da i oni shvate da preko hiljadu godina na ovom terenu imamo svoje krstene korene.

DA NAS BOG NE OKRZNE...

Moze li nas narod srpski da oprosti neprijatelju?Kako se danas moze ciniti dobro na Kosovu kad oni ovo cine nama?

-Nasa crkva uvela je u svakodnevna bogosluzenja jektenije, male,kratke molitve kojima se molimo za nas narod, ali i za nase neprijatelje da nam ne budu neprijatelji. Ne nama kao nama,jer shvatamo da je,po recima naseg patrijarha, neprijatelj prvo neprijatelj Bozji,pa sebi, pa tek onda nas.Ako on mrzi nas, i cini nam nepravdu,on pre toga cini nepravdu Bogu koji ne zeli da on to cini, a onda i sebi, jer zlo ne moze da donese dobro.Na kraju, njemu se to vraca.Kad to znamo, nasa prva duznost je da po recima Spasitelja blagosiljamo i neprijatelje nase.

Vladika Nikolaj je to kazao u jednoj predivnoj molitvi na jezeru:" Blagoslovi, Gospode, neprijatelje nase, jer oni nam nisu neprijatelji,nego samo surovi prijatelji".To je divna misao koja otkriva da mi preko neprijatelja saznamo i neke svoje slabosti .Samim tim mozemo prvo da budemo ljudi koji ce prastati, jer ako je i Sin Bozjji mogao da oprosti,ako su svestenici i mucenici mogli da oproste, zasto ne bismo mi mogli danas.Ali, drama kosovska nije pocela juce u vreme Milosevica, i danas u vreme ove vlasti, ona traje dugo.Samo je tinjala.Nijedna vlast nije se ozbiljno pozabavila time da tu dramu, taj bol na Kosovu resi.Jos 68. godine kada je bila Prva prizrenska liga, Albanci su odredili za svoj cilj ujedinjenje svih albnskih zemalja.Uvek su bili sa onima koji su bili jaci.Ali iskustvo naseg naroda podseca da oni svakog s dobrim docekaju, a s losim ga isprate.
Jesu li realni pozivi Srbima da se vracaju?

-Ja sam covek vere.Mislim da Bog nece da dopusti da ovaj narod nestane sa lica zemlje,razume se u meri vere nase.Ali ako mi sami dignemo ruke od Kosova,nece biti dobro.Ako se umorimo i kazemo dosta, onda je gotovo.Onda se vracamo na nivo Isava, brata Jakovljeva, koji je prodao svoje prvenstvo za canak sociva.Biblijska prica, poucna.I Bog posle kaze- Jakov mi omilje, a Isava omrznu. Da nas Bog ne omrzne,moramo se za Kosovo boriti do kraja.Ali ta borba ne treba da se vodi pred TV, da se to vidi, to je tiho, uporno radjenje na onome sto je dobro;ne reklamerski, nego da snaga izlazi iz nase vere...

ZAKOPANA KRUNA

Prizrenska bogoslovija,koju je jos 1871.godine osnovao veliki dobrotvor Sima Andrejevic Igumanov, oduvek je bila vrlo ugledna i postovana.U njoj je u vreme Prvog svetskog rata bio kralj Petar Prvi sa celom vladom, i tu je po legendi zakopao krunu, jer kralj moze da izadje iz zemlje,ali kruna ne moze. Ova bogoslovija dala je vrlo ugledne bogoslove kroz istoriju. Kroz su su prosla i tri srpska patrijarha - Varnava,Gavrilo Dozic i patrijarh Pavle kao profesor.Zavrsile su je mnoge sadasnje vladike, poznati knjizevnici proslosti,borci za slobodu,ugledni svestenici.

SAMO ODLICNI

Na pitanje sta mlade ljude opredeljuje za bogoslovije,otac Milutin kaze:" Posle Drugog svetskog.rata, motivi su bili cisto duhovne prirode. U to vreme, kad je crkva bila grdjena, ljudi koji su tamo isli bili su prokazeni, gubavi,anahroni najblaze receno.Bili su potpuno bez prava,cak su bili progonjeni.Danas postoji nesto drugo - svestenik nije na margini drustva,a mladi su danas vrlo prakticni-vide da svestenici lakse dolaze do posla,da ne zive lose i to ih opredeljuje .Ima,doduse, i drugih motiva.

Sabor SPC doneo, je, inace, odluku da se ubuduce u bogoslovije primaju samo odlicni ucenici, u krajnjem slucaju vrlo dobri.Tom ispravnom odlukom,napravljena je izvesna selekcija kadrova.