Petsto metara za petsto dusa

Nekadasnje mestasce sa skupstinom opstine, sudom, gimnazijom za Srbe je postalo logor opasan bodljikavom zicom

Deca u srpskom delu Orahovca

Politika 14. decembar 2005.
 
Ucestali albanski napadi posle ulacka NATO trupa na Kosovo i Metohiju primorali su Momirku Mojsic da prvi put posle osam decenija promeni prebivaliste. Iz rodnog Orahovca otisla je, kao i mnogi drugi, put Srbije. Sa dva sina smestila se u Obrenovcu. Ali ne zadugo. Posla nije bilo, zivelo se tesko, a srce je i dalje bilo na Kosovu. Nisu dugo razmisljali. Vratili su se u Orahovac, u trosnu kucu, u jednu od cetiri ulice u kojima danas zive Srbi.

„Ovde smo navikli, majko. Vratili smo se u svoju kucu pa sta nam Bog da”, kaze baka Momirka.

Ona je jedna od petsto zitelja koji uprkos neprijateljskom albanskom okruzenju opstaju na svom ognjistu. Uglavljen izmedju DJakovice, Decana, Prizrena i Peci, Orahovac je jedna od najmanjih srpskih enklava. Nekadasnje mestasce sa skupstinom opstine, sudom i gimnazijom, za Srbe danas je postalo logor opasan bodljikavom zicom. Slobodno se krecu samo u krugu od petsto metara. Za sve izvan toga potrebna im je oruzana pratnja. Dva puta nedeljno imaju organizovani prevoz do Mitrovice, a dvaput mesecno do Gracanice. Ni hitna pomoc ovde ne prolazi bez pratnje Kfora.

Albanci se, medjutim, slobodno krecu i kroz onih nekoliko stotina srpskih metara. Znaju cesto i da provociraju, prete. Zato pripadnici Kfora (ovde su stacionirani Svajcarci, Nemci i Austrijanci) imaju pune ruke posla. Srbi se ne zale na njih. Kazu da im je, za sada, dobro sa njima. Komanda im je smestena na „glavnom” trgu, ispred crkve. Mnogi Srbi koji su odavde izbegli izdali su kuce policiji i administraciji Kfora i Unmika.

Medju malobrojnim objektima koji su Srbima preostali je i crkva Uspenja Presvete Bogorodice. Danas, osim da se pomole, u crkvu dolaze i da sahranjuju svoje mrtve. Staro groblje su oteli Albanci, pa je crkvena porta vec puna novih humki. Zbog blizine groblja temelji crkve, sagradjene jos polovinom 19. veka, vec su potkopani. Ovih dana od priloga parohijana crkva se obnavlja. U njoj se kao relikvija cuva, kazu cudotvorna, ikona Presvete Bogorodice, kao i ikona Isusa Hrista stara pet stotina godina. Orahovacka crkva je jedinstvena i po tome sto je to verovatno jedini pravoslavni hram u Srbiji u kojem hor cine iskljucivo deca.

Srbi u Orahovcu sakupljaju drvo za ogrev koje su dobili kao pomoc od Koordinacionog centra (FoNet)

„Dovoljno je da dodje samo jedno dete pa da mogu da sluzim liturgiju”, kaze svestenik Srdjan Milenkovic.

I ovde, u getu, radjaju se deca. Ove godine rodilo ih se cetvoro, a otac Srdjan je krstio jedno. Krstio bi i ostale, ali se, kaze, kumovi plase da dodju. „Dokle ima radjanja opstacemo ovde”, kaze on optimisticno. Jednom godisnje u crkvi se venca i poneki mladi par. Mozda bi ih bilo i vise, ali je, kako u sali kaze baka Miomirka, manjak devojaka. „Nijedna devojka iz Srbije nece ovde da zivi”.

Pa ipak, ove godine u prvi razred OS „Vuk Karadzic” upisano je 12 djaka, sto je tri puta vise nego prosle godine. U svim razredima ih ima 50, dok u gimnaziji, koja je u istoj zgradi, nastavu slusa 40 ucenika.

Najaktivniji su na kursu za kompjutere. Od Narodne kancelarije dobili su na poklon tri kompjutera i godisnju pretplatu za Internet. Najvaznije im je sto sada imaju agregat tako da ce na racunarima moci da rade i kada nema struje. U poslednje vreme iskljucenja su sve cesca. Odrasli strahuju jer su culi da ce uskoro obavezno morati da placaju racune. A odakle, kada i bez tog troska jedva prezivljavaju.

Ovih dana im je Koordinacioni centar poslao drva za ogrev. Tu je jedan mladi Albanac video svoju priliku za zaradu. Osamnaestogodisnji Gzim Cena u svojoj maloj motornoj prikolici razvozi drva komsijama Srbima. Za kubik naplacuje dva evra. Dnevno, kako kaze, moze da zaradi oko dvadeset-trideset evra. On tvrdi da zbog svog posla nema problema sa sunarodnicima, ali ni sa Srbima. Nikome ne smeta, vazno je da se posao zavrsi.

Uostalom, kako pricaju stariji zitelji Orahovca, nekada se ovde u Metohiji skromno, ali slozno zivelo sa Albancima. Isli su jedni drugima u kucu. Medjutim, vremena su se promenila, iz Orahovca je kidnapovano 75 Srba i malo ko veruje da ce ikada biti kao pre.

I pored svega, danas se u Orahovcu peva „rodni kraju ruzo majska, Orahovcu basto rajska”.
 
Jelena Cerovina

Izgled srpskog pravoslavnog groblja u Orahovcu

Ukljucite se u nas novi e-FORUMDiskutujte sa drugima o aktuelnim temama. Clanstvo je besplatno. Stavovi izneseni od pojedinih ucesnika na FORUMU su licni stavovi, a ne zvanicni stavovi KIM Info-sluzbe.