Zašto preostali Srbi u Orahovcu veruju da će budućnost njihovog grada biti model za celo Kosovo i Metohiju (4)

"Maskenbal" za kamere i slikanje

Jelena Tasić
 

Orahovac, Beograd - Posle dolaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju cela industrijska zona Orahovca, svi poljoprivredni i industrijski objekti ostali su iza linije razdvajanja u donjem delu grada, nedostupnom Srbima. Od 1999. niko nije pokušao da ih vrati na posao, jer je u toku proces privatizacije. Žalili smo se Agenciji za privatizaciju. Ni za Albance nema dovoljno posla, jer je jedva njih 15 odsto zaposleno - kaže Dejan Baljošević, zamenik šefa Lokalne kancelarije UNMIK za zajednice Velike Hoče i Orahovca.

Prema njegovim rečima, preostali Srbi žive od penzija, socijalne pomoći, izdavanja kuća strancima. U Velikoj Hoči je situacija još teža, jer tamo nema toliko stranih stanara koji, po pravilu, radije žive u srpskim sredinama.Teško ide i sa vinogradarstvom. U Velikoj Hoči obrađuje se oko 30, a u Orahovcu svega 10 do 15 odsto vinograda u odnosu na površine koja je nekad pripadala Srbima.

- Na potezu od gornjeg Orahovca prema Velikoj Hoči smemo da prođemo na sopstveni rizik. Uvek idemo u grupama. Jedni čuvaju stražu, ostali rade. Mnogi ne znaju šta im je sa imanjem, jer je na periferiji i u brdima. Nemamo pratnju ni za redovna orezivanja, prskanja i berbu vinograda - kažu orahovački Srbi.

U sadašnjoj situaciji najbolje su prošli zaposleni u prosveti, zdravstvu i opštinskoj administraciji, jer su i Vlada Srbije i UNMIK našli način da ih ponovo radno angažuju i isplaćuju im plate, koje su sa srpske strane, odlukom Vlade Srbije uvećane. To je dovelo do socijalnog raslojavanja preostalog srpskog stanovištva, jer ni UNMIK ni Beograd ne vode računa o radnicima iz privrede.

- Oni su socijalno najugroženija kategorija stanovništva i u Orahovcu i u Velikoj Hoči. Mnogi od njih, iako je Lokalna kancelarija dostavila precizno ažurirane spiskove, greškom radnika Ministarstva za socijalna pitanja nisu dobili čak ni jednokratnu novčanu pomoć od 15.660 dinara koje je Vlada Srbije odobrila kako bi ublažila njihov loš socijalni položaj - skreće pažnju Dejan Baljošević.

Živorad Grković, bivši narodni poslanik u Skupštini Srbije, kaže da su preostali Srbi u Orahovcu "podeljeni na siromahe i ljude koji su zbrinuti, od kojih su mnogi napravili kuće u ‘Srbiji’".

- Ovde je 90 odsto starih ljudi, čije su familije prebačene u "Srbiju" i koji su ostali da prodaju zemlju i kuću. Druga grupa su oni koji primaju plate: prosveta, medicinski i opštinski radnici, od kojih je 70 odsto napravilo kuće u "Srbiji". Oni ne mogu da nađu zajednički jezik sa čovekom koji prima mizernu socijalu, a ima i onih koji ništa ne dobijaju. Od aprila nikakva pomoć nije stigla. Nema para, nema slobode, struje, vode...Vlada Srbije je dosad isplatila tri meseca, osam još nije od obećanog zaostatka za zaposlene u privredi. Po 5.800 dinara. Ne znam da li može sa tim parama da se opstane. Ne daj bože da počnemo da plaćamo vodu i struju - kaže Grković.

- Bio sam u Koordinacinom centru. Ministarstva sam takoreći bombardovao pričama o životu ovde. Nisu zainteresovani. Pogotovo me iznenađuje gospodin Čović koji je toliko podelio narod. Prošle godine je bio ovde i decidno nam rekao: "Ko hoće, može da ide, ko hoće - neka ostane", a pre toga se toliko pričalo da Srbija stoji iza i ispred nas. Nažalost Srbija zasad ništa nije uradila za Kosovo. Umesto da pomognu srpskom narodu, naši političari se samo oglašavaju bombastim izjavama kad Albanci ubiju nekog Srbina ili zbog izbora - kategoričan je Živorad Grković.

Britanka Aleksandra Simson, šef tima za demokratizaciju istoimenog odeljenja OSCE u Orahovcu, kaže da nije sve baš crno i da postoji inicijativa privatnika Albanca da u svojoj fabrici zaposli radnike iz srpske zajednice. U Orahovcu zapravo trenutno postoje dve albanske privatne firme, jedna za proizvodnju vina, druga za crepove, koje traže radnike Srbe. O tome je pisala i štampa na albanskom jeziku, ali srpska strana sumnja da je reč o "marketingu kojim Albanci žele da obezbede kredite za početak posla, jer mnogi strani investitori ulaganja uslovljavaju multietničnošću projekta".

- Mi to, ipak,vidimo kao pozitivnu inicijativu u kojoj možemo da pomognemo. Krajem prošle godine zajedno sa opštinom je napravljen plan integracije opštinskih službenika iz srpske zajednice natrag u Opštinu, ali je 17. mart pogoršao situaciju. Mi ne dajemo donacije, ali mnogo rada ulažemo u potpomaganje uspostavljanja kontakata - napominje Aleksandra Simpson.

Prema njenim rečima, OSCE trenutno u Orahovcu ima konkretan projekat, Omladinsku skupštinu, čiji su učesnici učenici srednjih škola. - Vodili smo računa da uključimo i decu iz seoskih zajednica. Tokom trening procesa oni uče o funkcionisanju demokratskih institucija. Biće organizovan zajednički kamp za decu iz 10 opština u kojima se ovaj projekat sprovodi. Cilj nam je da mladi ljudi imaju izgrađen stav o svojim potrebama, kako da učestvuju u radu opština i da rešavaju svoje probleme. Posle prvog sastanka svi zajedno su otišli u jednu baštu u gradu - naglašava Aleksandra Simson.

Početkom avgusta Omladinski centar, koji je osnovala nemačka nevladina organizacija "Studenti pomažu život", proslavio je četvrtu godišnjicu rada. Na glavnu proslavu koja je održana u sedištu Centra kod autobuske stanice u donjem Orahovcu bili su pozvani i srpski opštinski predstavnici, kao i srpska mladež za koju je istureno odeljenja Centra otvoreno u gornjem gradu.

Rukovanje i pozdravljanje sa domaćinima od kojih svi govore srpski, bilo je kraj srpsko-albanskog mešanja, ako se izuzme jedan orahovački novinar koji se na kratko pridružio srpskoj grupi.

Situacija se nije promenila ni posle "obaveznog" svečanog dela, gde su svi govori bili na albanskom, bez prevoda, iako su bar polovina zvanica bili Srbi. Međunarodni predstavnici su imali lične prevodioce "na uvo". Posle svečanog uvoda koji je pratio diskretan evergrin, prazninu između Srba i Albanaca ispunila je preglasna novokomponovana albanska muzika. Poznavaoci domaćih prilika tvrde da se Albanci kad dolaze u gornji deo grada drugačije i mnogo opuštenije ponašaju. Ipak, teško je oteti se utisku, koji deli većina Orahovčana, da je sve to "maskenbal, za kamere i slikanje".

Kraj

Arhiva ERP KIM NEWS ARCHIVE 2004   March     April     May     June     July     August

Vesti na engleskom jeziku: Kosovo Daily News list (KDN) KDN Archive Arhiva od marta 2004. god.: http://www.kosovo.net/news/archive/index.html Bilteni od pre marta 2004. god: http://www.kosovo.net/erpkiminfo.html   Fotografije martovskog pogroma: http://www.kosovo.net/pogrom.html