Zašto preostali Srbi iz Orahovca veruju da će budućnost njihovog grada biti model za celo Kosovo i Metohiju (3)

Jelena Tasić

Orahovac, Beograd - Na mestu nekada čuvene "Srpske kafane" u srpskom delu Orahovca sada se nalazi "mala srpska opština" koju čine Lokalna kancelarija UNMIK, Kancelarija za socijalni rad i vatrogasna jedinica koja je, zbog broja požara tokom 1999. i 2000. bila najangažovanija na celom Kosovu i Metohiji. Nekoliko kuća dalje smeštena je Lokalna kontakt kancelarija OSCE, kao istureno odeljenje ove organizacije za Orahovac.

Pun naziv Kancelarije UNMIK je potkancelarija Lokalne kancelarije za zajednice Velike Hoče i gornjeg dela Orahovca. Predstavlja integralni deo Opštine i u njoj su zaposleni srpski radnici opštinske administracije. Pred predstojeće kosovske parlamentarne izbore UNMIK je počeo da vrši pritisak na zaposlene da pređu da rade u zgradi Opštine u Donjem gradu. Ostavljen im je kratak rok za razmišljanje.

- Iako UNMIK i Albanci smatraju da geto postoji samo u srpskim glavama, a da je grad, inače, slobodan i da nam se dole ništa neće dogoditi, ne postoji njihova iskrena želja da mi tamo idemo. Kad je posle trodnevnog napada OVK na Orahovac 1998. ušla naša vojska i policija, albansko stanovništvo se razbežalo, a naše vlasti, tada je bio Miloševićev režim, išle su po ulicama i preko megafona pozivale građane Albance da se vrate kućama, radnim mestima, imanjima, jer im se ništa neće dogoditi. Jedva su ih privoleli da se vrate iz okolnih sela. Takav potez albanskih vlasti mi već šest godina očekujemo. Da žele Srbe dole, oni bi nas javno pozvali - ističe Dejan Baljošević.
 

On napominje da albanska strana dosad nije prihvatila ideju da posle sastanaka u Opštini svi, Srbi i Albanci, bez pratnje prošetaju do najbliže kafane u Donjem gradu. - Predlagali smo im i da se prvo nađemo u srpskom delu grada, gde se svi slobodno kreću. Ni to nisu hteli. Svi se plaše od ekstremista. Zato je međunarodna zajednica pitanje povratka Srba lukavo poverila ljudima koji su za to najmanje zainteresovani, predsednicima opština, čiji se rejting meri prema broju Srba koje su iselili, a ne vratili. Niko neće da zbog nas rizikuje rejting kod birača pred parlamentarne izbore, a možda čak i život - tvrdi Baljošević.

U Orahovcu funkcionišu dva PTT sistema - Srbije i Kosova. Oba imaju svoje kancelarije. Glavni posao PTK je da naplaćuje telefonske račune građanima gornjeg Orahovca i to isključivo u evrima. - Što se tiče struje i vode, sa kojima nas, inače, neredovno snabdevaju, svi će Srbi plaćati račune, tek kad vidimo dokaze da 80 odsto Albanaca plaća dažbine - kategorični su orahovački Srbi.

U srpskom delu grada radi i Ambulanta koja je sastavni deo Doma zdravlja Orahovac. U njoj su zaposleni lekar opšte prakse i, od skoro i stomatolog. Slična ambulanta postoji i u susednoj Velikoj Hoči. U težim slučajevima bolesnici se transportuju do bolnice u srpskom delu Kosovske Mitrovice u danima predviđenim za konvoj.

Internet klub u gornjem Orahovcu otvorila je nemačka nevladina organizacije "Studenti pomažu život" radi razbijanja medijske i informativne blokade izolovane srpske omladine. Francuska nevladina organizacije ADSI pomogla je otvoranje dečijeg vrtića "Baltazar" koji se odnedavno izdržava iz budžeta Opštine.

Osnovna škola i gimanizija koje su se ranije nalazile u donjem delu grada sada su smeštene u preuređenu zgradu bivšeg Doma kulture "4. jul" u srpskom delu Orahovca. Od nekadašnje dve osnovne škole "Dositej Obradović" i "Vuk Karadžić" koje se formalno kroz administraciju i dalje vode odvojeno, nastala je jedna škola. Srednjoškolci iz Velike Hoče putuju do škole i nazad školskim minibusom koji je stigao 2001. kao poklon japanske vlade.

Krajem iste godine na tromeđi albanskog, romskog i srpskog dela grada počela je sa radom multietnička osnovna škola "Budućnost", koju je organizacija "Vrld Vižn" parama japanske vlade izgradila po najsavremenijim svetskim standardima. Školu pohađaju albanska, romska i egipćanska deca, dok Srbi odbijaju da upišu svoju decu u "Budućnost". Smatraju da je bezbednost u gradu nezadovoljavajuća, a "insistiranje na multietničnosti škole samo politički marketing koji treba da zadovolji ambicije međunarodne zajednice".

Orahovac se snabdeva u nekoliko privatnih prodavnica. Subotom kad je pijačni dan u Donjem gradu i na trg ispred orahovačke Saborne crkve stižu bugarski, rumuski i neizbežni kineski trgovci sa robom. Broj kafana sveo se na dve: "Amor" i "Plavu lagunu" u kojoj usluga ne zaostaje za Beogradom.

Orahovčani se štampom snabdevaju kad izađu do severne Mitrovice i Gračanice ili u kancelariji OSCE gde stižu Blic i Danas, ponekad i sa nekoliko dana zakašnjenja. Naš list nije mnogo omiljen, jer se veruje da vlasnik novine Nataša Kandić, direktor Fonda za humanitarno pravo. Osim RTK i albanskih TV stanica u Orahovcu može da se gleda i prvi program RTS I BK.

U srpskom delu Orahovca radi Lokalni informativni centar, jedan od pet koje je UNMIK formirao na Kosovu i Metohiji. Stanoje Brkić i Zvezdan Moravčević izveštaje o zbivanji u celom prizrenskom regionu objavljuju u dvonedeljniku na srpskom jeziku Danas i Sutra koji se distribuira besplatno srpskim čitaocima širom Pokrajine.

- Jednom nedeljno dobijamo vozilo od opštinske administracije kojim možemo da idemo na teren i da distriburamo naš list. Ovde je malo Srba, pa nam otežano kretanje i dolazak do bilo kakvih vesti. Iz bezbednosnih razloga mesec i po posle 17. marta nismo mogli da putujemo u Prizren, Sredačku Župu i druga malobrojan spska mesta - objašnjava Stanoje Brkić.

Da je normalno novinarsko izveštavanje za Srbe u ovom delu Metohije naučna fantastika, potvrđuju i u Radio stanica Fokus u kojoj već pet godina pet mladih entuzijasta volonterski obavljaju posao radio-amatera i sarađujući sa svim srpskim radio-stanicama na Kosovu i Metohiji i u centralnoj Srbiji, uključujući i ANEM.
- Procedura za dobijanje pratnje je da 72 sata ranije najavimo gde želimo da idemo, posle čega sledi infomativni razgovor zbog čega tražimo pratnju, tako da nema šanse da reagujemo odmah na događaj - kaže Igor Šarić.

Prema rečima Dalibora Vasiljevića, muzičkog urednika, Fokus ima problem i sa internetom, pa u okviru informativnog programa svakog dana reemituje Novosti dana Radio Beograda. -Jednom nedeljno imamo KFOR magazin - pregled događaja u regionu Prizrena. Puštamo sve vrste muzike. Radimo od deset ujutru do ponoći, ali nam problem prave restrikcije struje. Nemamo dovoljno sredstava za gorivo za agregat - kaže Vasiljević, koji je po struci autoelektričar, ali se sticajem orahovačkih okolnosti posvetio muzici.
Igor Šarić tvrdi da je Fokus "deo orahovačkog života", ali da on tu više ne vidi svoju budućnost. - Sad sam završio gimanaziju. Imao sam jaku volju da ostanem. Ova stanica je deo mene, ovo je moj rodni kraj, ali posle 17. marta i nekih događaja mislim da nema smisla da se ostane. Mi nemamo nikakvu perspektivu, nemamo zaposlenje. Svi imamo po 20 godina. Glupo je da tražimo pare od roditelja kad ni oni nemaju i jedva se snalaze - kaže Igor Šarić.

 Nastavlja se