08. decembar 2004. god.

Info-bilten ERP Ki08-12-04

Izbor iz dnevne stampe o Kosovu i Metohiji
Sreda8. decembar 2004.

DISCLAIMER

Media-monitoring izvestaji ERP KIM objavljuju se s ciljem upoznavanja citalaca sa clancima o Kosovu i Metohiji koji se objavljuju na internet sajtovima beogradskih dnevnih novina. Stavovi u novinskim clancima i tekstovima pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i stoga se ne mogu se smatrati stavovima Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske. Objavljujuci novinske clanke o Kosovu i Metohiji u izboru dnevne stampe ERP KIM takodje ne garantuje za proverenost informacija koje su u njima objavljene niti za njih snosi ikakvu odgovornost. Clanci iz dnevnih izvestaja se mogu prenositi uz obavezno navodjenje medija iz koga su preuzeti, a niposto kao stav ili misljenje ERP KIM info-sluzbe.


Politika 8. decembar

KO JE NOVOIZABRANI KOSMETSKI PREMIJER

Optuznice i poternice

Zlocine koji su se zbili posle dolaska medjunarodnih snaga pocinili su ekstremisti iz „iste skole”
 
Predstavnici Unmika nisu u nedelju, 5. decembra, uvazili zahtev Vlade Srbije da se spreci imenovanje Ramusa Haradinaja za predsednika Vlade Kosmeta zbog njegovih zlocina pocinjenih nad civilima – Srbima, ostalim nealbancima i Albancima. Receno je da Unmik i specijalni izaslanik UN na Kosmetu nemaju takva ovlascenja. Postavlja se, medjutim, pitanje da li je Unmik postupio u skladu sa odredbama Rezolucije 1244 SB UN.

U preambuli Rezolucije 1244, stav 5, napisano je da je Savet bezbednosti usvojio pomenuti akt, „osudjujuci sve akte nasilja protiv stanovnika Kosmeta, kao i teroristicke akte bilo koje strane”. Sta je civilna misija, odnosno Unmik, ucinila da se ispitaju, uhapse i osude zlocinci iz bivse OVK? Prakticno nista. I sta se dogodilo? Pogrom od 17. marta ove godine, ciji su organizatori i ucesnici nekaznjeni zlocinci. To je, reklo bi se, posledica nezameranja Unmika albanskim ekstremistima, teroristima i zlocincima.

To sto Unmik nije nista cinio na kaznjavanju zlocinaca iz bivse OVK nije jedina povreda Rezolucije 1244. Naime, u ovoj rezoluciji, takodje u preambuli, u stavu 8, a zatim u jos cetiri stava clana 14 pise da medjunarodni tribunal za bivsu Jugoslaviju ima nadleznost nad Kosovom i Metohijom, kao i to da su Unmik i Kfor duzni da saradjuju sa tribunalom. Unmik zna da Haski tribunal vodi istragu protiv Ramusa Haradinaja, ali nista nije ucinio da spreci ne samo da se on kandiduje na izborima, vec ni njegovo imenovanja za premijera?!

Uvidom u dokumentaciju do koje smo dosli saznajemo da je utvrdjeno da su jedinice OVK, pod komandom Ramusa Haradinaja, u opstinama DJakovica, Decani, Pec i Prizren, u periodu od 21. aprila do 8. septembra 1998. godine, izvrsili vise otmica srpskih, romskih i albanskih civila.

MASOVNE GROBNICE: Prilikom pretrage terena, 8. septembra 1998. godine, u podrucjima atara Rznic, Ratis i Dasinovac, opstina Decani, otkrivene su cetiri masovne grobnice, gde je pronadjeno 39 tela. Obdukcijom su identifikovani Milovan Vlahovic, Milos Radunovic, Slobodan Radosevic, Velizar Stosic, Ilija Antic, Dara Kokvac, Vukosava Vujosevic, Tus Frtotj, Iljire Frokaj, Hadji Sefaj, Isuf Hodjaj i Hajrula Gasi. Utvrdjeno je i da su izvrsioci ovog gnusnog zlocina pocinili pripadnici OVK, a po naredjenju Ramusa Haradinaja.

Tipican teroristicki napad na civile, pripadnici OVK su, po naredjenju komandanta Haradinaja, izveli 5. marta 1999. godine, u 20.45 sati, i to ubacivanjem eksplozivne naprave u ugostiteljski objekat „Slavica” u Peci. Tom prilikom, teske telesne povrede su nanete Dejanu Mijatovicu, Milivoju Kovacevicu, Dejanu Bogicevicu, Ivici Mitrovicu, Zelimiru Bogicevicu i Slavici Markovic.

U aprilu 1999. godine, „do zuba naoruzani” pripadnici OVK su upali u kucu Gazima Klimenta u selu Kosuric, opstina Pec, i oteli ga. Nakon nekoliko dana, zverski je ubijen. No, to im ocito nije bilo dovoljno, posto su polovinom avgusta „dosli” po Muharema i DZafera Klementa, a potom ih ubili.

U selu Skivjane, opstina DJakovica, 25. aprila 1999. godine na pomenuti nacin ubijen je i Zoran Garic.

PRESRETANJE VOZILA: Jedinice OVK ili grupe pod komandom Ramusa Haradinaja presretale su i napadale civilna vozila i Srba i Albanaca. Vozila su pljackana, putnici maltretirani i muceni, a vecina njih ubijena. Primera radi, u selu Trbuhovac, opstina Istok, 18. juna 1999. godine, naoruzani pripadnici OVK su napali civila, muslimana, Sadata Basica iz Peci. Nesrecni Sadat je vozio automobil marke „mercedes”. Rodbina Sadata Basica je 28. avgusta pronasla njegovo mrtvo telo u ataru sela Nabrdje, opstina Pec.

U selu Klincina, opstina Pec, 26. maja 1999. godine, pripadnici OVK, pod komandom Ramusa Haradinaja, napali su vozilo marke „opel korsa”, u kojem su bili Dragan, Zvonimir i Milena Soskic, kao i Jovan Stojanovic. U ovom napadu ubijeni su Dragan i Zvonimir Soskic, kao i Jovan Stojanovic, dok je Mileva Soskic zadobila teske telesne povrede.

Naoruzani pripadnici OVK su u selu Racaj, opstina DJakovica, 19. aprila, oko 17 sati, zaustavili vozilo u kojem su bili civili Vojin i Aleksandar Pekovic. Vojina su ubili, dok su Aleksandru naneli teske telesne povrede.

U noci izmedju 10. i 11. januara 1999. godine, u selu Prekale, opstina Istok, pripadnici OVK su napali porodicu Jeremic. Tom prilikom, Rajko Jeremic je zadobio teske telesne povrede, dok su lakse povredjeni supruga Marina i deca Kristina, Katarina i Despot.

U selu Racaj, opstina DJakovica, 26. februara 1999. godine, napadnuto je vozilo u kojem su bili Albanci iz porodice Abazi – Marijan, Mikelj i Mihil.

NAPADI NA NJIVAMA: Karakteristicni su i napadi na civile koji su radili na njivama. Tako je u ataru sela Dubovo, opstina Istok, 19. maja 1999. godine, napadnut Milisav Vasovic dok je traktorom orao njivu. Pripadnici OVK su nesrecnog Milisava mucili, odsekli mu levo uvo i na kraju ga ubili.

Analiza vrste zlocina i nacina na koji su ih albanski ekstremisti izveli u periodu od dolaska Kfora i Unmika na Kosmet pokazala bi da su oni „po strukturi” isti kao i zlocini koje je pocinio OVK u periodu od 1997. do 1999. godine. Strucnjaci vele da su to ucinili isti ljudi ili bar ljudi iz „iste skole zlocina”.

Uzor za albanske ekstremiste je Ramus Haradinaj, koji nije samo dobar organizator nasilja nad civilima, vec je „dovoljno hrabar” da, kako svedoce dokumenta, i licno ubije svoje zrtve. Sudovi u Srbiji su zato protiv njega podigli optuznice i raspisali medjunarodne poternice.

Haski tribunal je do sada podigao samo tri optuznice za trojicu pripadnika OVK. Za Ramusa Haradinaja je receno da se protiv njega vodi istraga, ali optuznica nije podignuta, iako je, kazu, vec napisana.

Stana Ristic


Politika 8. decembar

SRPSKA SELA U OPSTINAMA LIPLJAN I OBILIC NEDELJU DANA BEZ STRUJE

SNV: Preti humanitarna katastrofa
 
GRACANICA – Srpsko nacionalno vece Kosova i Metohije ocenilo je juce da srpskim selima u opstinama Lipljan i Obilic, koja su vise od nedelju dana bez struje, preti humanitarna katastrofa i apelovalo na medjunarodnu zajednicu, ali i vlasti u Beogradu, da uticu kako bi se to stanje prekinulo.

SNV je odbacio u saopstenju kao neprihvatljiv zahtev kosovskih institucija i UNMIK-a da Srbi prihvate ugovore o retroaktivnom izmirenju racuna za utrosenu elektricnu energiju za petogodisnji period. „Srbi su dolaskom medjunarodne zajednice na ove prostore proterani sa svojih radnih mesta, pa cak i da zele da izmiruju svoje racune, postavlja se pitanje odakle novac za te svrhe”, naveo je SNV u saopstenju.

Izvrsni odbor SNV ocenio je da stav predstavnika Kosovske energetske korporacije (KEK) da se sistematski iskljucuju citava srpska sela i naselja predstavlja „smisljen cin kako bi se prihvatile diskriminatorske institucije” na Kosovu i kako bi se „stvorila besperspektivnost i nemogucnost opstanka Srba na Kosovu i Metohiji”.

Odbacujuci kao netacnu tvrdnju UNMIK-a i kosovskih institucija da ce naplatom racuna za utrosenu elektricnu energiju biti poboljsano stanje u KEK-u, SNV je naveo da bi, cak i u situaciji da svi Srbi na Kosovu izmiruju redovno racune, taj „procenat iznosio jedva nekoliko promila”. (Beta)


Politika 8. decembar

TRIBINA „POLITIKE”
KAKO RESITI KONACAN STATUS KOSOVA I METOHIJE

Vreme za nove prioritete

Ono sto treba da se razmotri je vece ucesce Srba u kosmetskim institucijama i razmisljanje o nekoj vrsti sistema kulturne autonomije, kakva vec postoji u Finskoj ili Belgiji, sto bi Srbima omogucilo samoupravu u oblastima kulture, obrazovanja, bez obzira na bilo kakve teritorijalne granice unutar KiM
 
Malo toga se promenilo na Kosovu i Metohiji (KiM) od izbijanja nasilja protiv Srba u martu. Sistem uprave je isti, do decentralizacije jos nije doslo i niko nije morao da podnese ostavku. Jedina je promena u tome sto se jos vise govori o statusu i decentralizaciji.

Nasilje je pokazalo da je status quo neodrziv iz dva razloga: prvi je sto medjunarodne i kosmetske institucije, takve kakve su, nisu bile u stanju da sprece nasilje i tako nisu ispunile ocekivanja.

Drugi je taj da je nasilje bilo izraz nezadovoljstva mnogih Albanaca njihovom ekonomskom i drustvenom situacijom, i da je bilo usmereno protiv uvek raspolozive mete – Srba. Medjutim, jedina odrziva alternativa situaciji status quo jeste suocavanje sa „finalnim statusom”. U tome lezi ironija: dok je status quo postao neodrziv za kosmetske Srbe (a i za Albance), od alternative strahuju srpske vlasti, jer bi „finalni status” mogao da bude nezavisnost.

Jedina reakcija bila je ideja o decentralizaciji KiM (odnosno da KiM postane druga BiH – sto bas i nije model efikasne drzave) da bi se vecom samoupravom zastitila srpska zajednica. Ovaj predlog je, sto je i bilo za ocekivati, naisao na otpor lokalnih i medjunarodnih vlasti. Imajuci u vidu da zabrinutost zbog bezbednosti tesko da moze da se resi samoupravom u neprijateljskom okruzenju, postoji potreba za sirim i pragmaticnijim pristupom Kosmetu.

Cesto je meta kritike bilo odsustvo vladine strategije za KiM. Jos je strasniji ocigledan nedostatak jasnoce kada je rec o cilju vladine politike: da li je to odrzanje KiM kao dela Srbije, ili se on svodi na obezbedjenje bezbednosti i dostojanstvenog zivota za kosmetske Srbe? To su dve stvari, koje se ne poklapaju bas uvek, a i zamagljuju fokus. Ne postoji plan ili koncept srpske vlade ili glavnih politickih partija o tome kako bi KiM ponovo moglo da bude sastavni deo Srbije, kako je Aleksandar Lojpur ubedljivo istakao u "Politici".

Plan vlade iskljucivo se odnosi na teritorijalnu autonomiju srpske zajednice. On ignorise ulogu koju bi Srbi trebalo da imaju na nivou KiM i ne nudi ideje o tome kako bi trebalo da izgleda buducnost KiM. Ovo ne iznenadjuje, s obzirom na to da uz teritoriju KiM i srpsku populaciju ide jos i dva miliona Albanaca koji ne zele ponovo da budu deo Srbije.

S jedne strane, polozaj albanske populacije i politike srpske vlade (nezavisno od vlade od 1999) imaju zajednicko stanoviste – Albanci se ne tretiraju kao gradjani Srbije i Crne Gore. Tesko moze da se shvati kako vlada i predsednik mogu da insistiraju da Kosmet ostane u Srbiji dok u isto vreme drzava tretira kosmetske Albance kao „protivnike”, a ne kao gradjane. Sve ovo otkriva bespomocnost sa kojom srpske vlasti ulaze u predstojece razgovore o statusu i buducnosti KiM.

Kada su kosmetski Srbi u oktobru bojkotovali izbore za skupstinu, odgovornost vlade se povecala. Posto sada nema lokalnih politicara na KiM, koji uzivaju legitimitet zahvaljujuci tome sto ih je izabralo srpsko stanovnistvo, srpska vlada mora da govori u njihovo ime.

Dok bi ovo moglo da bude uspesna strategija za povecanje uloge Srbije u bilo kojoj diskusiji o buducnosti regiona, postoji stvarna opasnost da bi interesi Srbije kao drzave, kao i oni koji se ticu Srba na KiM mogli dalje da se komplikuju, ili da jedni budu ignorisani zarad drugih. Kratkorocna dobit stecena posle bojkota izbora ima sve izglede da se pretvori u dugorocan gubitak za Srbe na KiM, jer u odsustvu predstavnika koje je narod izabrao niko nece imati legitimitet da predstavlja njihove interese u kosmetskim institucijama.

Bez obzira na to kako ce biti reseno pitanje statusa, ove institucije ce ostati i bice ziza dogadjaja za kosmetske Srbe. Ove institucije cesto se ignorisu u razgovorima o buducnosti politickog zivota kosmetskih Srba. Kao sto je to slucaj sa bilo kojom drugom vrstom teritorijalne autonomije sirom sveta, cak ni kantoni/entiteti nece biti jedini nivo na kome ce se na KiM donositi odluke za Srbe i sa njima.

U stvari, efikasno ucesce u kosmetskoj vladi isto toliko je vazno i osnovna je mera za sticanje poverenja i razvejavanje strahova kosmetskih Albanaca da su kantoni prvi korak ka odvajanju.

Uz odlazak Srba sa KiM, kao i uz preetpostavku – kada se posmatraju drugi procesi vracanja izbeglica u regionu i sirom sveta – da ce se, nazalost, samo mali broj Srba ikada vratiti, mnogi od kantona koje je vlada predlozila deluju nerealno ili disfunkcionalno.

Takodje malo smisla ima i teritorijalna autonomija u nekim podeljenim naseljima sirom KiM. Dok bi veci stepen autonomije u nekim delovima KiM, kao sto je severna oblast, mogao da bude koristan, ostatak KiM trebalo bi da ima koristi od vece decentralizacije, mnogo vise od onoga sto su partije kosmetskih Albanaca ili UNMIK spremni da podrze, ali manje od onoga sto predlaze srpska vlada.

Ono sto treba da se razmotri, kada je rec o strukturi stanovnistva na Kosmetu, jeste vece ucesce Srba u kosmetskim institucijama i razmisljanje o nekoj vrsti sistema kulturne autonomije, kakva vec postoji u Finskoj ili Belgiji, sto bi Srbima omogucilo samoupravu u oblastima kulture, obrazovanja i drugim, bez obzira na bilo kakve teritorijalne granice unutar KiM.

Pored institucija, neophodan je siri dijalog vezan za odnose izmedju kosmetskih Albanaca i Srba (kako u Srbiji tako i na KiM). Odnosi podsecaju na hladni mir sa malo komunikacije i uzajamnim optuzivanjem u medijima. Vreme je da se prevazidje ovaj neprijateljski odnos u kome, na osnovu istrazivanja medju studentima u Srbiji sprovedenog pocetkom godine, oko 70 odsto njih ne zeli da deli sobu sa Albancem.

Bez obzira na buduci status, kosmetski Albanci i Srbi bice susedi. (Ponovna) izgradnja veza bice, stoga, neophodna i predstavljace najbolju garanciju vece bezbednosti. Imajuci u vidu traumaticna iskustva koja su tokom prethodnih godina imali mnogi Albanci i Srbi, ovo nije nimalo lak zadatak, ali (ponovno) povezivanje trebalo bi da bude drzavna politika, koja ce izrasti iz neformalnih kontakata u politickoj sferi i prosiriti se na sve aspekte drustvenog zivota. Ovakva politika forsirace se ne samo na osnovu nekih apstraktnih vrednosti, vec i radi konkretnih koristi za stabilizaciju ovog regiona, Srbije i Kosmeta.

Florijan Biber
Visi naucni saradnik za Evropski centar
za pitanja manjina (ECMI), Beograd


Radio Free Europe Radio Liberty[ www.slobodnaevropa.org ]

Rugova i Haradinaj obećali dobru međusobnu saradnju


Anamari REPIĆ

PrištinaPredsednik Kosova Ibrahim Rugova i predsednik Vlade Kosova Ramus Haradinaj sastali su se danas u Pristini prvi put od preuzimanja novog trogodisnjeg mandata, kako bi razgovarali o prioritetima institucija.

Predsednik Rugova i premijer Haradinaj obecali su da ce tesno saradjivati kako bi se realizovali prioritetni standardi i ciljevi institucija. Na prvom susretu od kada su proslog petka izabrani za lidere kosovskih institucija, Rugova i Haradinaj su razgovarali o standardima, ekonomskom razvoju i funkcionisanju ministarstava.
Rugova je cestitao premijeru Haradinaju zvanicno preuzimanje te funkcije, te je ocenio da ce vlada biti jedinstvena:

“Kosovska vlada ce raditi kao tim, to je koaliciona vlada, jedinstvena. Mi cemo izvrsiti nase duznosti i programe, koji su prema medjunarodnoj zajednici prioritetni standardi”, izjavio je Rugova, isticuci da je procena standarda vec pocela. Ibrahim Rugova je rekao da na Kosovu svi rade kako bi Kosovo postalo nezavisno, sto ce resiti i najvece probleme.

Premijer Haradinaj, koji je juce zvanicno preuzeo tu duznost, rekao je kako je Rugovi predstavio prioritete svoje vlade:

“Informisao sam predsednika o pocetku rada, planovima i programu. To je praksa koju cemo i ubuduce primenjivati. Redovno cemo informisati predsednika o radu vlade”, kaze Haradinaj.

Kosovski premijer je istakao kako se sa Rugovom slozio da je osnovni zadatak novih institucija realizacija prioritetnih standarda.

Predsednik Kosova je rekao da ce rad nove vlade biti laksi s obzirom da vec postoji put koji je odredila vlada bivseg premijera Redzepija:

“Zelim da izrazim priznanje prethodnoj vladi koja je postavila osnove institucija, pa ce novi ministri i premijer lakse nastaviti tim putem”, rekao je Rugova.


Vecernje Novosti, 8. decembar

POTOK KRVI KRAJ RADONJIĆKOG JEZERA
Ekipa Novosti  07.12.2004, 18:37:46

TERORISTI OVK, kidnapuju, muče i likvidiraju 37 Srba, seljaka, civila. Sredina 1998. godine, opštine Đakovica, Dečani, Peć, Prizren. Leševe zakopavaju u kanal kod Radonjićkog jezera. Masakr izvršen na usmenu komandu Ramuša Haradinaja, novoizabranog predsednika vlade Kosova.

To su operativni rezultati istrage srpske policije, do kojih su došle "Novosti". Objavljujemo svedočenja mučitelja iz OVK, koji su učesnici i svedoci monstruoznih zverstava.

Bekim Kaljimaši

TRI meseca po naređenju komandanta (Haradinaja), Bekim Kaljimaši, LJah Ibrahimi, Fazli Muljaja, LJah Zenelji i Brahim Šalja kreću u selo Dašinovac. Stižu nešto pre ponoći. Upadaju u srpsku kuću i otimaju jednog starijeg čoveka i jednu ženu. Iste noći, u selu Donji Ratiš, iz jednospratne kuće kidnapuju staricu i starca.

U Dašinovcu, kasnije, otimaju još babu i dedu. Vezuju su im ruke kanapom i "tovare" u "ladu", "mazdu" i "tojotu". Voze ih u selo Jablanicu u podrum kuće LJah Ibrahimija. On ih isleđuje. Pita ih gde im rade sinovi (zaposleni u SUP-u), kad dolaze u selo i slično.
Tuku ih i muče sve vreme. Ibrahimi im iste noći naređuje da uđu u bazen dubine 150 centimetara, napunjen vodom. Baca metalne novčiće i tera ih da ih nađu i donesu.

Zlostavljaju ih narednih deset dana. Jedanaestog, odvode ih na brdo kod Radonjićkog jezera. Tu ih masakriraju, pa streljaju. Tela bacaju u rupu, na mestu gde se završava betonski kanal.

Narednih dana, mestu gde su zakopani, zabranjuje se pristup. Teroristi organizuju i straže u neposrednoj blizini.

Salji Đekaj

PRIZNAJE u informativnom razgovoru da je bio pripadnik diverzantsko-terorističke bande:
U aprilu 1998. godine, on pristupa terorističkoj organizaciji "Ravni Dukađini" kojoj komanduje Ramuš Haradinaj. U akcijama učestvuje do 3. septembra, kada ga policija Srbije hvata u selu Kodralija.

Napada policajce sa ocem Ganijem Đekajom. Puca na njih iz automatske puške u selu Raznić u avgustu 1998.

Hajdin Aljija

PRIZNAJE da je pristupio terorističkoj organizaciji u aprilu 1998. godine. Na sastanku u selu Kodralija polaže zakletvu sa ostalima, da će se oružjem i svim ostalim sredstvima boriti za nezavisnost Kosova.

Naser Kaljimaši

NA jednom sastanku pada odluka da se svi članovi organizacije naoružaju u cilju terorističkih napada na policajce, i otmice Srba i Albanaca lojalnih vlastima. Početkom juna u selo Kodralija dolazi i Ramuš Haradinaj i naređuje da se odmah svi naoružaju.
Na Haradinajevu inicijativu, grupa prelazi u Albaniju da nabavi oružje. On naređuje i da se iskopaju bunkeri, tranšei na strateškim mestima u selu.

Posle višestrukih napada na policajce, teroristi u septembru otimaju i Nenada Ranđelovića u selu Bec...

NE ZNA SE BROJ

MASAKR na Radonjićkom jezeru, desio se u periodu od 21. aprila do 8. septembra 1998. godine. Pronađeni su leševi i identifikovani su Milovan Vlahović, Miloš Radunović, Slobodan Radošević, Velizar Stošić, Ilija Antić, Dara Kovač, Vukosava Vujošević, Tuš Frokaj, Iljire Frokaj, Hadži Sefaj, Isuf Hođaj, Hajrula Gaši.

Zverstva izvršena pod komandom Ramuša Haradinaja i pod operativnim rukovodstvom njegovog ujaka LJahi Ibrahimija.

Tačan broj likvidiranih civila se, prema procenama nadležnih, nikada neće utvrditi.
P. VASILJEVIĆ

JASNA PROVOKACIJA

PRIŠTINA - Novoizabrani premijer Ramuš Haradinaj, izjasnio se da je spreman da, ako ustreba, dođe u Beograd i "razgovara sa susedima o svemu što je važno za žitelje Kosova".

Svakako, sva pitanja bi mogla doći na dnevni red osim, kako je ponovio, decentralizacije, gde se "Vlada Srbije i dalje meša u unutrašnje stvari Kosova".

Na pitanje novinara plaši li se Haga, Haradinaj je odgovorio "da je na priču o Hagu stavljena tačka, jer sam sa Tribunalom završio svaku dalju saradnju. Obavio sam građansku dužnost odazivajući se na poziv kancelarije u Prištini, pa je sve ostalo proizvod manipulacije štampe u regionu, oko čega spekulacije prave i neki mediji ovde, u Prištini.
Srpski političari u pokrajini procenjuju da je izbor Haradinaja za premijera, kao i njegovo nuđene da, ako ustreba, ide u Beograd na razgovore, namerno tempirana provokacija da se prljava lopta baci u srpsko dvorište, Beograd optuži za odbijanje razgovora sa kosovskim zvaničnicima i tako isključi iz razgovora o budućem statusu Kosova.
D. D.

TERORISTI U FOTELJI

RAM Buja, DŽavit Haljiti, Naim Maljoku i Ethem Čeku, koji su pored premijera Ramuša Haradinaja, nakon poslednjih izbora, dobili visoke funkcije u predsedništvu Skupštine i vladi Kosova, beogradska optužnica tereti za "terorizam i pripadništvo organizovanim kriminalnim radnjama".

RAM Buja, blizak saradnik Hašima Tačija, osnivač je OVK za Kačanik, Kosovsku Vitinu i Pomoravlje. Novoimenovani je član predsedništva Skupštine Kosova, a bio je i protivkandidat Ibrahimu Rugovi, za mesto predsednika, od kojeg je odustao tek u drugom krugu. Široj javnosti poznat kao član albanske pregovaračke delegacije u Rambujeu.
NA srpskoj optužnici je i DŽavit Haljiti, bivši oficir JNA, takođe visoki funkcioner Tačijeve DPK, koji je u novom sazivu izabran za člana predsedništva Skupštine Kosova. Jedan je od ključnih ljudi koji je naoružavao OVK. Navodno je umešan u ubistvo ministra odbrane Kosova u egzilu Ahmeta Krasnićia.

I NAIM Maljoku je nekadašnji visoki oficir JNA, koji je u činu majora napustio 1992. godine i priključio se albanskoj ekstremističkoj organizaciji "Tom Beriša" u Hrvatskoj.
ČETVRTI sa srpske optužnice, za koju predstavnici vlasti u Beogradu kažu da je još uvek u fiocu haških istražitelja, jeste Ethem Čeku, takođe visoki funkcioner Haradinajeve stranke, jedan od osnivača OVK za Metohiju, koji je do skora bio ministar za životnu sredinu, a sada dobio mesto ministra za energetiku.

D. D.

DIREKTNA PRETNJA
|
SRPSKA narodna stranka osudila je izbor Ramuša Haradinaja za predsednika vlade Kosova i Metohije, ocenjujući to kao direktnu pretnju ostatku državne zajednice SCG.

- Izbor Haradinaja je poruka kosmetskim Srbima da ne mogu očekivati ništa dobro u danima koji su pred nama, iako je na Kosmetu hiljade vojnika NATO - izjavio je Jovan Vučurović, funkcioner SNS.

NOVI NEMIRI?

UKOLIKO Haški sud bude delovao protiv kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, nije isključen novi talas nasilja, gori nego onaj u martu, preneo je juče nemački list "Berliner cajtung" tvrdnje albanskih političara sa Kosova.

DŽudit Armata (Judith Armatta), iz Koalicije za međunarodno pravo, koja prati suđenja u Hagu, izjavila je za Radio Glas Amerike da bi glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte trebalo da do kraja godine objavi nove optužnice.

Upitana da li je Karla Del Ponte upozorila šefa civilne misije UN Sorena Jesen-Petersena da je predsednik kosovske vlade Ramuš Haradinaj pod haškom istragom, Džudit Armata je podsetila da tužiteljka različito postupa sa optužnicama.

- Ona svakako ne brine o tome da će Haradinaj, ukoliko protiv njega podigne optužnicu, pobeći ili odlučiti da se skriva, što je najčešći razlog zbog kojeg se optužnice drže zapečaćenim - dodala je Armata.

ČOVIĆ: TRIBUNAL NA POTEZU

BEOGRAD - Treba da sačekamo i, u zavisnosti od odluke tužilaštva Haškog tribunala - da li će ili neće podići optužnicu protiv novoimenovanog premijera Kosova Ramuša Haradinaja - pravimo planove i programe vezane za pokrajinu - stav je Nebojše Čovića, šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Povodom situacije na Kosmetu, Čović je rekao i da očekuje nastavak provokacija, te da "Beograd mora da pazi da ne napravi potez kojim će sebi zatvoriti vrata ili ograničiti svoje delovanje".

A. R. P.

PARLAMENTARNE STRANKE O NAJAVI HARADINAJA DA ĆE DOĆI U BEOGRAD

DUŠAN Proroković, funkcioner DSS

- IZJAVA Ramuša Haradinaja o njegovoj eventualnoj poseti Beogradu u ovom trenutku ne može da ima određenu težinu. Sve zbog prošlosti predsednika kosovske Vlade.

MILOLJUB Albijanić, šef poslaničke grupe G17 plus:

- VEĆ sam poručio da je sam izbor Ramuša Haradinaja za predsednika vlade Kosova, pa i njegova najava da bi mogao da dođe u Beograd guranje prsta u oko državi Srbiji.

ALEKSANDAR Vučić, generalni sekretar SRS:

- HARADINAJ bi rado otišao bilo gde samo što ga niko nigde neće zato što jeste zločinac.
D. M. S.

----------------------------------------------
 
RAMUŠEVE  ČETE SMRTI

P. VASILJEVIĆ  06.12.2004, 18:59:26

NOVI predsednik vlade Kosova Ramuš Haradinaj, od 1. januara 1998 do 1. januara 2000. godine, ubio je, naredio, ili podstakao likvidiranje više stotina Srba i nealbanaca, uključujući decu, žene, stare i nemoćne na teritoriji Kosova i Metohije.

O monstruoznim zločinima svedoče dokumenti, do kojih su došle "Novosti", a koji su prikupili pravosudni i državni organi Srbije.

U spisima se, najpre, podseća da je Haradinaja početkom 1998. godine, glavni štab terorističke "Oslobodilačke vojske Kosova" imenovao za komadanta štaba operativne zone OVK "Dugađini", koja obuhvatala područja Đakovice, Dečana, Peći, Istoka i Kline.
Sve oružane terorističke akcije Albanaca na toj teritoriji bile su pod njegovom komandom, a on je imao štabove u selu Jablanica kod Đakovice i selu Glođane kod Dečana.
Zločini koje objavljujemo, samo su deo bestijalnih nedela pripadnika OVK, a pod direktnom kontrolom sadašnjeg predsednika vlade Kosova:

ĐAKOVICA, JUL 1998.

Pripadnici OVK kidnapuju, zarobljavaju i masovno streljaju 37 srpskih i drugih civila u kanalu Radonjićkog jezera kod Đakovice

STEPENICE, JANUAR 1998.
Oko 20.10 naoružani Albanci ubijaju iz vatrenog oružja civila Belić Đorđa, u dvorištu njegove kuće i pred porodicom

BROĆNA, 22. JANUAR 1998.
Haradinajevi teroristi presreću automobil civila Desimira Vasića iz Zvečana, njega odvode u selo Gornja Jošanica i ubijaju

DONJI RATIŠ, 2. MART 1998.
Oko 16.30 sati u selu Donji Ratiš Haradinajevi teroristi streljaju Slobodana Praščevića iz Dečana, a Igbala Tahiraja teško ranjavaju

IGLAREVO, 16. APRIL 1998.
Oko 21 čas teroristi pod kontrolom Haradinaja teško povređuju Baljaj Ramadana u njegovoj kući

GRABANICA, 17. MAJ 1998.
Oko podneva teroristi napadaju civila Miloja Đurića dok je obrađivao imanje i teško ga ranjavaju

VELIKO KRUŠEVO, 20. MAJ 1998.
Naoružana grupa Haradinijevih Albanaca oko 23.20 časova kidnapuje maloletnog Dalibora Lazarevića iz porodične kuće i ubija ga na 50 metara od doma

SELO KRUŠEVAC, 31. MAJ 1998.
Teroristi, oko 11 časova, u napadu na ovo selo ubijaju civila Ekrem Binakaja iz Peći

KOSURIĆ, 2. jun 1998.
Albanci iz OVK napadaju kuću Uka Taćija i teško ga ranjavaju. Na putu do bolnice on umire

LOĐA, 6. jul 1998.
Haradinijevi "oslobodioci" napadaju srpske policajce i ubijaju Mirka Radunovića i Dejana Prelevića, kidnapuju i kasnije i likvidiraju Srđana Perovića i Milorada Rajkovića, a teško ranjavaju još osam policajaca

ZAHAĆ, 11. AVGUST 1998.
Pripadnici OVK, oko 14 časova, otimaju civila Skendera Kućija, odvode ga u selo Jablanica, četiri dana ga muče, zlostavljaju i ubijaju

RACAJ, 26. FEBRUAR 1999.
Napadnut automobil i povređeni civili Marijan Abazi, Mihil Abazi i Mikelj Abazi

PEĆ, 5. MART 1999.
Haradinijevi teroristi, oko 20.15 časova, ubacuju bombu u kafe "Slavica" i teško povređuju Dejanu Mijatović, Dejanu Bogićavić, Milivoja Kovačevića, Ivicu Mitrovića, Slavicu Marković i Želimira Bogićevića

RACAJ, 19. april 1999.
Teroristi napadaju putničko vozilo, ubijaju Vojina Pekovića i ranjavaju Alekasndra Pekovića
SKIVJAN, 25. mart 1999.
Pripadnici OVK ubijaju civila Zorana Garića

KOSURIĆ, 1998. i 1999.
Teroristi iz OVK pod kontrolom Haradinaja, kidnapuju zlostavljaju, pa ubijaju Gzima Klimenta, a u dvorištu kuće likvidiraju Muharema Klimenta i DŽafera Klimenta

DUBOVO, 19. MAJ 1999.
Haradinijevi pripadnici OVK, oko 9.30 časova skidaju sa traktora Milisava Vasovića. Muče ga, odsecaju mu levo uvo i ubijaju

KLINČINA, 26. MAJ 1999.
Albanci iz OVK presreću "opel korsu" i ubijaju Dragana Šoškića, Zvonimira Šoškića i Jovana Stojanovića, a teško ranjavaju Milevu Šoškić

TRBUHOVAC, 16. JUN 1999.
Teroristi kidnapuju Sadama Bašića. NJegov leš je kasnije pronađen

PEĆ, 26. jun 1999.
Pripadnici OVK, pod komandom Haradinaja oko 10.30 časova ubijaju Murata Hasića i njegovu ženu DŽemu

8. SEPTEMBAR 1998.
U selima Ratiš, Rznić i Dašinovac pronađene masovne grobnice sa 39 leševa. Identifikovani su Milovan Vlahović, Miloš Radunović, Slobodan Radošević, Velizar Stošić, Ilija Antić, Dara Kovač, Vukosava Vujošević, Tuš Frotj, Iljire Frokaj, Hađi Sefaj, Isuf Hođaj i Hajrula Gaši. Utvrđeno je da su ubice iz redova OVK

10. JANUAR 1999.
Albanci iz Haradinijevog dela OVK, u noći između 10. i 11. januara 1999. godine napadaju automobil na putu Peć - Kosovska Mitrovica, ranjavajući Rajka Jeremića, njegovu suprugu Marinu i decu Kristinu, Katarinu i Despota
J
ANUAR 2000.
Teroristi ubijaju Visara Klimenta

HEROJ ZBOG ZLODELA

o Ramuš Haradinaj rođen je 3. jula 1968. u selu Glođane, Zapadno Kosovo
o 1990. godine odlazi u Švajcarsku
o 1991. godine dolazi na Kosovo gde učestvuje na albanskim demonstracijama protiv vlasti Srbije
o Zbog toga je iste godine optužen, pa oslobođen
o Posle suđenja, beži u Švajcarsku gde ga regrutuju u Narodni Pokret Kosova
o Javnosti je nepoznat do 1998. godine, a onda među Albancima stiče status heroja, zbog brutalnosti u borbi protiv Srba
o 1998. postaje komadant štaba operativne zone OVK "Dukađini"
o Tokom sukoba na Kosovu osniva i "Crvene orlove" najobučeniju jedinicu OVK
o U toku sukoba sa srpskim snagama, izgubio je oba brata


POTPUNO NEPRIHVATLjIV

SVI predstavnici srpskih stranaka ponovo pozivaju ovdašnju vlast da krene u aktivniju diplomatsku aktivnost kako bi se i međunarodna zajednice uverila da je tako važna funkcija dodeljena čoveku kome je mesto u Haškom tribunalu.
Vlada je zauzela konkretan stav, a u subotu je postignut konsenzus oko reakcije na izbor Ramuša Haradinaja, što je dobro - smatra Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije.

Na pitanje - da li bi eventualno podržali Vladu Srbije u zahtevu da se smeni i šef Unmika Soren Jasen-Petersen, šef poslaničke grupe DS Dušan Petrović odgovara da “civilna misija na Kosovu i Metohiji ima svoje nadležnosti po Rezoluciji 1244, a Demokratska stranka podržaće sve što će rešiti vrlo težak splet prilika nastao izborom Haradinaja za predsednika kosovske vlade”.

Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G 17 plus, ističe da je Haradinaj potpuno neprihvatljiv za državu Srbiju, ali i za kosovske Albance.

Žarko Obradović, šef poslaničke grupe SPS, smatra da je izbor Haradinaja duboko nemoralan i protivpravan čin, kao i da predstavlja “nameru albanske zajednice da pokaže kako uz pomoć prijatelja iz međunardone zajednice mogu da rade šta hoće”.

Ne preostaje nam mnogo instrumenata kao državi i narodu, ali je dobro da se ukaže kakva zločinačka tvorevina nastaje u srcu Evrope i to pod patronatom i Evrope i SAD - kaže Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS.
D. M. S.

SAMOISKLjUČENjE

PREDSEDNIK Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izjavio je da je reakcija srpskih zvaničnika i javnosti povodom izbora Ramuša Haradinaja za premijera Kosova na neki način razumljiva, ali i da predstavlja početak samoisključenja Beograda iz predstojećih pregovora o statusu Kosova.

SRPSKI LIDERI SA KOSOVA I METOHIJE

OKRVAVIO RUKE

RADI se očigledno o zločincu koji je okrvavio ruke ubijajući Srbe, ali i pripadnike drugih nacionalnosti i svoje sunarodnike. Njegov izbor za premijera predstavlja amnestiranja za sva počinjena zverstva, kaže predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova dr Milan Ivanović.

ŠEF koalicije “Povratak” Dragiša Krstović kaže da je izborom Haradinaja za premijera dodatno otežana mogućnost učešća srpskih predstavnika u kosovskim privremenim institucijama.

MILORAD Todorović, član Izvršnog odbora DSS sa Kosova i Metohije kaže da ni najveći srpski pesimisti nisu mogli da predvide ovako licemerstvo i hipokriziju međunarodne zajednice, oličene u Unmiku.

ČLAN Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije dr Rada Trajković kaže da većinski deo Albanaca na Kosovu birajući Haradinaja za premijera, jasno je demonstrirao svoje opredeljenje da nasilje, ubijanje, etničko čišćenje budu metodi sa kojima će albanska zajednica pre stići do svog cilja - nezavisnosti Kosova.

POSLEDICE

NARODNA stranka (NS) ocenila je da je izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova i Metohije događaj sa dugoročnim, ozbiljnim političkim i bezbednosnim implikacijama za sve narode i države na Balkanu.

Izbor Haradinaja predstavlja pobedu militantne politike ekstremnih Albanaca na Kosmetu i ohrabrenje za nastavak realizacije sna o stvaranju tzv. velike Albanije. To je ohrabrenje i za OVK, ANA i ostale paravojne albanske formacije da nastave sa destabilizacijom balkanskih država u kojima žive Albanci - kazao je portparol NS-a Budimir Dubak na konferenciji za novinare.

M. V.



Vecernje Novosti, 8. decembar

I za Kosmet principi OEBS

Zoran ARACKI  07.12.2004, 18:35:12

Od specijalnog izveštača

U EVROPI se ne smeju primenjivati dvostruki standardi, posebno kad je reč o pitanjima vezanim za bezbednost.

Ovo je jedna od osnovnih ocena završene 12. ministarske konferencije OEBS-a, na kojoj je bilo reči o mnogim aktuelnim pitanjima sa kojima se suočavaju evropske države, a posebno o stanju u Ukrajini, kao i o reformi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, stvorene pre 29 godina. Međutim, posle dvodnevnog rada u Sofiji više je nego izvesno da ne postoji zajednički pogled na to šta su jedinstveni standardi i kako se do njihove primene može doći - da li samo mirnim, demokratskim putem, ili je pri tom moguće primeniti i neke pritiske, čega je bilo u minulim godinama.

Govoreći na ovoj konferenciji, Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova državne zajednice Srbija i Crna Gora, posebnu pažnju posvetio je stanju na Kosovu i Metohiji. Drašković je naglasio da je „Kosovo deo Evrope u kome nema bezbednosti za čitavu jednu naciju“ i založio se za poštovanje i primenu osnovnih principa OEBS.

Obraćajući se kolegama, Drašković je naveo da je od 1999. godine gotovo 250.000 Srba proterano sa Kosova, da je potpuno uništeno 40.000 srpskih kuća, kao i 150 crkava i manastira, a ubijeno više od 2.500 Srba, među kojima i mnogo dece.

Ukazujući na mogući izlazak iz sadašnje situacije Vuk Drašković se založio za potpunu primenu principa OEBS-a i standarda moderne Evrope, predlažući, pri tom, formulu „tri E“, kao formulu za saradnju i poštovanje prava manjina.

- Prvo „E“ znači evropski nivo zaštite Srba i drugih nealbanaca na Kosovu - rekao je Drašković. - Drugo „E“ označava evropski model decentralizacije vlasti sa najvišim mogućim nivoom lokalne autonomije uz poštovanje principa pozitivne diskriminacije, a treće „E“ evropski kvalitet granica.

Drašković je rekao da se državna granica SCG i Albanije ne može menjati, ni preimenovati, ali da ona mora biti potpuno otvorena, nevidljiva.

- To je Kosovo za kakvo se mi zalažemo - Kosovo kao evropski region u okviru evropske SCG, Kosovo kao evropski most, a ne kao mesto kršenja ljudskih prava - kaže Drašković.
Američki, državni sekretar Kolin Pauel i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov juče su, prvi put od izbijanja sukoba u Ukrajini, bili za istim stolom. Razgovarali su u četiri oka 15 minuta, ali posle tog susreta nije izdato nikakvo saopštenje za javnost.

Inače, Kolin Pauel je kategorično odbacio tvrdnje nekih zemalja da OEBS primenjuje dvostruke standarde, vršeći pri tom politički pritisak na neke od bivših sovjetskih republika. Istovremeno, Pauel je saopštio da je Amerika zabrinuta zbog sloboda medija i pravnog poretka u Rusiji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, tokom svog obraćanja kolegama, predložio je osnovne pravce za reformisanje Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi.
- Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju nije uspela da ostvari napredak u fundamentalnim pitanjima osiguranja svarne opšteevropske bezbednosti - rekao je šef ruske diplomatije. - Nažalost, mi nismo napredovali u fundamentalnim pitanjima osiguranja stvarne opšteevropske bezbednosti.

Ruski ministar, koji se tokom jučerašnjeg dana sreo i sa Vukom Draškovićem, preneo je i predlog njegove zemlje da se u proleće 2005. godine održi seminar OEBS, na kome bi bila razmotrena pitanja vojne doktrine.

Tokom razgovora Lavrova i Draškovića, ruski ministar je izneo uveravanja da će se Rusija u Kontakt grupi založiti za poštovanje Ujedinjenih nacija, kao i za sprovođenje politike „standardi pre statusa“. On je precizirao da ti standardi podrazumevaju bezbednost za manjine, pravo na povratak prognanih i otklanjanje posledica martovskog nasilja.

KRAJ BEZ KONSENZUSA

SUSRET u Sofiji okončan je, a da nije prihvaćena zajednička politička deklaracija. Usaglašavanje i usvajanje dokumenata 12. ministarske konferencije OEBS-a potrajalo je duže no što se očekivalo, a jedan broj pripremljenih dokumenata nije mogao biti usvojen, jer nije postignut konsenzus o njima, što je inače uslov odlučivanja u OEBS-u. Među deklaracijama, koje nisu prihvaćene, nalazi se i ona kojom se od Rusije tražilo da povuče vojne snage iz Moldavije.


 

Vecernje Novosti, 8. decembar

 
Jurišnici velike Albanije

Miroslav ZARIĆ  06.12.2004, 19:00:04

NA suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu svedok odbrane, istoričar Slavenko Terzić, odgovarajući na pitanja optuženog isključivo oko kosovskog dela optužnice, prikazao genezu ideje stvaranja velike Albanije. Citirao je sijaset dokumenata i izjava, i predočio desetine geografskih karata, kako bi pokazao da kontinuitet tog projekta nikad nije prekinut.

Taj projekat najpre je gurala Austro-Ugarska, potom zajednički fašistička Italija i nacistička Nemačka, a danas to čini NATO i možete li nam reći koje su njegove ideološke osnove? - podstakao je svedoka Milošević.

- Nikada niko nije osporavao pravo Albancima na svoju državu, u okviru matičnih teritorija - odgovorio je Terzić. - Ali, albanski lideri imaju ideju da stvore veliku Albaniju, koja bi sigurno ugrozila svoje susede. NJen osnov su najpre panislamizam, koji se vešto prikriva, pa zato čak i njihov lider Ibrahim Rugova drži iznad svoje glave sliku Pape i panilirizam, jer se isticanjem ilirskog porekla Albanaca, ističe njihov kontinuitet sa najstarijim narodom na Balkanu, iako između postoji praznina od osam vekova.

UZ TREĆI RAJH

SVEDOK je ovome dodao još dva faktora: potpuno etničko čišćenje teritorija na kojima treba da žive samo Albanci i osporavanje granica sa svim susedima.

Koje su to teritorije koje bi trebalo da uđu u sastav velike Albanije? - upitao je predsedavajući sudija Patrik Robinson.

- Deo Crne Gore, veliki deo Srbije, Makedonije i severne Grčke.

A, šta dokazuje da je to bila zvanična politika? - nastavio je Robinson.

- Objavljeno je desetine karata, iza kojih su stajali albanski lideri - odgovorio je Terzić. - Pored izjava vodećih albanskih političkih vođa, postoji i Memorandum njihovih intelektualaca i Platforma Akademije nauka, koji predstavljaju dva praktično ista teksta.
Osim albanskih intelektualaca, imate li dokaze da je isto radilo i albansko političko rukovodstvo? - nadovezao se Milošević.

- Mnogo ih je - glasio je odgovor. - Pa. Albanija je priznala novoproklamovanu republiku Kosovo i otvorila njenu ambasadu u Tirani. Postoji ogromna istorijska građa iz vremena Drugog svetskog rata da je albanska politika oduvek radila na stvaranju velike Albanije.
Svedok je potom citirao zajedničke izjave Musolinija i Hitlera i grofa Ćana i Fon Ribentropa o značaju velike Albanije za Sile osovine, koja će “nesumnjivo vladati Balkanom”.
- To je u novim uslovima postao centar za trgovinu drogom i centar islama u ovom delu sveta - pojačao je svedok samog sebe.

PREĆUTKIVANJE ISTINE

MILOŠEVIĆ je propitivao svedoka o odlukama Druge prizrenske lige, o stvaranju 21. dobrovoljačke albanske divizije, čijeg je komandanta DŽafera Devu lično primio Hitler u junu 1944. godine.

- Ova SS divizija brojala je 10.000 ljudi, a u selu Velika, kod Andrijevice, 28. juna te godine, pobili su 380 ljudi, od kojih 120 dece i spalili 300 kuća - rekao je Terzić. - Oni su istrebljivali i Jevreje i 14. maja 1944. njih 400 uputili su u Nemačku, odakle se nikad živi nisu vratili.

Svedok je objasnio i da je, u čuvenoj “Handžar” diviziji u Bosni, postojao 28. albanski puk, čijom je brutalnošću bio iznenađen čak i jedan nemački komandant.

Na pitanje - šta znate o radu jugoslovenske komisije za utvrđivanje ratnih zločina - Terzić je optužio komuniste, nimalo se ne ustručavajući pred kim priča, a što očigledno nije nimalo smetalo ni optuženom.

- KPJ snosi ogroman politički dug za sudbinu Jugoslavije, a posebno za Kosovo i Metohiju - rekao je. - Pod uticajem komunističke internacionale i Staljina, prihvaćena je teza da se nacionalni pokreti iskoriste za izvođenje sovjetskog modela. - Posle rata je proglašeno 297 albanskih ratnih zločinaca, ali veliki broj nije pozvan na odgovornost i oni su predstavljali političku snagu na Kosmetu.

Terzić je upozorio i da je Partija sankcionisala etničke podele stvorene okupacijom, zabranila povratak Srbima na Kosovo i svojom politikom omogućila veliko etničko čišćenje.

DA SE ALBANCI GREJU

ŠTA znate o ustanovljenju Autonomne kosovsko metohijske oblasti? - podstakao ga je optuženi.

- To je bio paradoks, jer je 1945. godine, kada je uspostavljena AKMO, u Srbiji bilo samo osam odsto Albanaca, a u Makedoniji čak 17 odsto, ali tamo im nije data autonomija. Nasuprot tome, u Hrvatskoj je bilo 15 odsto Srba, ali zbog potrebe za što “slabijim srpskim faktorom” u Jugoslaviji, oni nisu dobili autonomiju.

Šta znate o “prizrenskom procesu”? - pitao je Milošević.

- Bio je tajan, od 12. do 17. jula 1956. godine i na njemu je odgovarala velika ilegalna grupa zbog neprijateljske špijunaže u korist Albanije. Na njemu su pomenuta imena 50 ljudi iz visokog domaćeg albanskog rukovodstva, koji su bili povezani sa Albanijom.
Ispričajte nam kako je deo teritorije uže Srbije pripojen Kosmetu.

- Bilo je to 1959. godine i akademik Dobrica Ćosić mi je rekao da su se njegovi zemljaci u Leposaviću oko toga pobunili. Kad je, kao poslanik, otišao do Jovana Veselinova da protestuje, ovaj mu je odgovorio: “Kako možeš tako, kad je to deo pod šumom, a drugovi sa Kosova nemaju ogrev! Granica je tada pomerena 42 kilometra.

Na sugestivno pitanje - da je albanska manjina zloupotrebila autonomiju Kosova za etničko čišćenje i kada se za to saznalo - Terzić je pomenuo tri vrste izvora:

- Crveni, bezbednosti i oni organa vlasti. Ovi poslednji su uglavnom prećutkivali stvari, pa je istina mogla da se saznaje samo između redova. Kad je problem eskalirao 1961-2. godine, Izvršni komitet SKS je raspravljao o iseljavanju Srba.|

 
Nacional 8. decembar
 
 
Srpski poslanici dali
07.12.2004.

Milan Ivanović: Premijer Kosova ubijao Srbe i Albance lojalne Srbiji

BEOGRAD - Izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova pokazuje dvostruke aršine međunarodne zajednice. U Republici Srpskoj se trenira strogoća, a ljudi eliminišu iz politike zbog različitog mišljenja, dok ovde i ratni zločinac može biti premijer - kaže za Nacional Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, zaključivši da bi diktator Republike Srpske Pedi Ešdaun i šef Unmika Seren Jesen Petersen `trebalo malo da usaglase kriterijume`.

On ističe da Haradinaj ima na stotine krivičnih prijava zbog ubistava Srba i Albanaca lojalnih Srbiji. Za njegov izbor on okrivljuje i nejedinstvo vlasti u Srbiji.

- Neki lideri su pozivom na izbore prekršili odluku Skupštine Srbije i doneli Petersenu 900 srpskih glasova. Građanska inicijativa, koju vodi čovek kriminalne prošlosti Slaviša Petković, dobila je dva mandata. Od osam predstavnika takozvane Srpske liste za Kosmet, troje su verifikovali mandate i uzeli poslaničke plate, uprkos dogovoru s predsednikom Borisom Tadićem da to odlože. Prema rečima predsednika Skupštine Kosova Nedžata Dacija, oni su dali legitimitet izboru Haradinaja - ističe Ivanović. On primećuje čudan odnos matičnih stranaka prema svojim neposlušnim članovima koji su ušli u Skupštinu Kosova. Oliver Ivanović i Vesna Jovanović funkcioneri su SDP (ranije DA), a predsednik SDP Nebojša Čović usprotivio se izlasku Srba na izbore. Dragiša Krstović iz DS nije poslušao Tadića da sačeka tri meseca s verifikacijom mandata.

- Zanimljivo da Slaviša Petković i Zlata Kujundžić s liste GI nisu čak ni glasali protiv izbora Haradinaja, već su bili uzdržani. Ne verujem da će Petersen smeniti novoimenovanog premijera, jer se međunarodna zajednica plaši Albanaca koje je prethodno naoružala - napominje Ivanović.

N. Bulatović

Batić: Haradinaj lično ubio 67 ljudi

Lider demohrišćana Vladan Batić predstavio je u nedelju dokaze protiv Haradinaja i rekao da je još kao ministar pravde poslao dokaze Haškom tužilaštvu. Batić je izneo da je Haradinaj bio komandant OVK u operativnoj zoni Dukađini, gde su počinjeni najveći i najmonstruozniji zločini nad nealbancima, o čemu postoji 400.000 stranica dokumentacije.
- Haradinaj je izvršio 67 ubistava, najmanje 267 ih je naredio, a organizovao je kidnapovanje najmanje 400 ljudi - istakao je Batić.

Tatomirović: Legalan izbor

Policijski ekspert Dragoljub Tatomirović nije želeo da komentariše izbor Haradinaja za premijera.
- Haradinaj je izabran u redovnoj proceduri, tako da neću ništa da komentarišem - rekao je za Nacional Tatomirović, autor knjiga na temu terorizma i organizovanog kriminala na Kosmetu.  
 

 
KURIR
 
Kurir, 8. decembar

NIKO NEĆE SA RAMUŠOM

Sve srpske političke partije odbijaju da razgovaraju sa Ramušom Haradinajem

BEOGRAD - Predstavnici parlamentarnih stranaka u Srbiji juče su bili jedinstveni u stavu da nema saradnje sa premijerom Kosova i Metohije Ramušom Haradinajem, iako se međunarodna zajednica oglušila o zahtev srpske vlade da on bude opozvan.

Potpredsednik DS-a Dušan Petrović izjavio je novinarima u Skupštini Srbije da je "izbor Haradinaja poraz civilizacije, jer postoje vrlo čvrsti dokazi da je naredio i lično počinio brojne ratne zločine".

Petrović je dodao da DS očekuje da će Haradinaj biti procesuiran u Haškom tribunalu, i procenio da niko od beogradskih zvaničnika neće kontaktirati sa premijerom Kosmeta. Predsednik poslaničke grupe G17 Plus Miloljub Albijanić kazao je da je izbor Haradinaja "potpuno neprihvatljivo rešenje, ne samo za Srbiju, već i za kosovske Albance". Albijanić smatra da će izborom Haradinaja doći do potpunog prekida komunikacije između Albanaca i Srba, te da nam predstoji "velika diplomatska aktivnost da i međunarodne činioce ubedimo koliko je Haradinaj loše rešenje".

Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić izrazio je bojazan da nam "po pitanju izbora Ramuša Haradinaja za premijera Kosova ni kao državi, ni kao narodu ne ostaje mnogo instrumenata na raspolaganju". On je dodao da je "ipak dobro da se ukaže na to kakva zločinačka tvorevina nastaje u srcu Evrope i to pod patronatom i Evrope i SAD".

- Plašim se da je ovo pokazatelj kome je i na koji način Boris Tadić davao lažni legitimitet i legalitet, pozivom Srbima da izađu na pokrajinske izbore - dodao je Vučić, i potvrdio da je SRS prosledio predlog Skupštini da održi sednicu povodom ove situacije, kako bi ponovo zauzela jedinstven stav o pokrajini i kojeg bi, kako je naglasio, morali da se pridržavaju svi državni funkcioneri.

Prema mišljenju predsednika poslaničke grupe DSS Miloša Aligrudića, dobro je što je u subotu na sastanku najviših državnih funkcionera postignut konsenzus oko izbora Haradinaja za premijera Kosmeta.

On je dodao da nije dobro što je UNMIK odbacio zahtev za opoziv Haradinaja, ali i ocenio da je to "odgovor na prvu loptu".
- Ako istrajemo na jedinstvenom stavu i prevaziđemo političke razlike, neće izostati ni pozitivnija reakcija međunarodne zajednice - naglasio je Aligrudić.

(AG.)


Balkan 7. decembar

Da li je vlast u Beogradu dovoljno alarmirala svetsku javnost povodom izbora Haradinaja za premijera Kosova   

Kašnjenje na Kosovo hronična boljka Srbije   


G. Đ 2004-12-07 21:04:16  

Vlada je diplomatskim putem odmah alarmirala sve važne međunarodne subjekte predstavljajući im ko je Ramuš Haradinaj i u stalnom je kontaktu sa stranim medijima, ističe Srđan Đurić, zadužen za odnose sa javnošću u Vladi.

  BEOGRAD - Iako po rasprostranjenoj oceni izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova, koliko god to apsurdno zvučalo, može biti i dobra vest za Srbiju jer su tim bahatim potezom kosovski Albanci zvaničnom Beogradu pružili jednu od poslednjih prilika za preokret u odnosu svetskog javnog mnjenja prema Kosovu, stiče se utisak da Vlada nije napravila opipljiv iskorak u tom pravcu.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za odnose sa javnošću Srđan Đurić, međutim, tvrdi da je u pitanju zabluda. Na pitanje zašto je Vlada, recimo, čekala da bivši ministar pravde Vladan Batić javno prezentuje dosije „Haradinaj“, koji sadrži podatke o mnogobrojnim zločinima kosovskog premijera, iako je i Koštuničin kabinet posedovao sva potrebna dokumenta, Đurić odgovara da je Vlada odmah po imenovanju lidera Alijanse za budućnost Kosova pokrenula jaku diplomatsku aktivnost.

- Vlada je diplomatskim putem odmah alarmirala sve važne međunarodne subjekte predstavljajući im ko je Haradinaj. Pored te diplomatske akcije, Vlada je odmah pozvala najviše državne funkcionere da se formira zajednički stav Beograda prema međunarodnoj zajednici. Jako je bitno da se ta diplomatska aktivnost intenzivirala i da svi - i Vlada i predsednik Srbije i najviši funkcioneri državne zajednice SCG - rade zajedno na tome - objašnjava Đurić.

On ima spreman odgovor i na pitanje da li je Vlada pored diplomatskih kanala pokrenula i medijsku kampanju, animirajući barem strane dopisnike. Đurić tvrdi da to samo treba pažljivo pratiti, pa će se videti da su prestižni zapadni listovi poput „Fajnenšel tajmsa“ i „Njujork tajmsa“ posvetili dosta prostora izboru Haradinaja za premijera Kosova, objašnjavajući o kakvom je čoveku reč.

- Da ne govorimo o tome koliko su o izboru Haradinaja ovih dana izveštavale agencije Rojters ili „Asošijeted pres. U stalnom smo kontaktu sa stranim medijima, alarmiramo ih i te kako - kaže Đurić.

Ana B. Bovan, savetnik za politički marketing i direktor konsultantske kuće „Bovan komjunikejšens“, smatra da je Srbija zakasnila sa alarmiranjem svetske javnosti, što je već postalo hronična boljka. Sada je, konstatuje ona, znatno teže delovati i ispravljati ono što se teško ispravlja. Ističući da pametne države dobijaju važne podatke uvek unapred i na vreme, pa mogu delovati preventivno, Bovanova smatra da je u slučaju „Haradinaj“ trebalo raditi na više frontova, diplomatskom i medijskom, i javnom i tajnom.

Konkretno, trebalo je, naglašava Bovanova, najpre izneti jasan i jednoglasan stav države iznesen na vreme u vidu upozorenja.      G. Đ.

------------------------

Unmik: Zvaničan zahtev Beograda nije stigao

PRIŠTINA - Prištinski dnevnici na albanskom objavili su juče da su portparoli Unmika saopštili da „međunarodna administracija nije od Beograda dobila zvanični zahtev u vezi sa imenovanjem Ramuša Haradinaja za premijera Kosova“, javlja Tanjug.

„Mi još nismo dobili zvanični zahtev od Beograda o imenovanju Haradinaja za premijera“, citirao je list „Koha ditore“ portparola Unmika Gjorgija Kakuka.

„To je pitanje poštovanja političkih procesa na Kosovu, Haradinaj je izabran u Skupštini Kosova i on je legitimni premijer“, izjavio je drugi portparol međunarodne administracije Džef Bijeli, a preneo dnevnik „Zeri“.

MIP: Zahtev poslat još u subotu

Na tvrdnju Unmika da im nikakav zahtev o poništenju imenovanja Ramuša Haradinaja za premijera Kosova nije stigao iz Beograda, Srđan Đurić tvrdi da je to nemoguće i da je to Ministarstvo inostranih poslova, najverovatnije, poslalo odmah posle sastanka najviših republičkih i državnih organa o Kosovu. U MIP-u, takođe, tvrde da je zahtev prosleđen još u subotu i to: generalnom sekretaru UN, predsedniku Saveta bezbednosti UN, ministrima Kontakt grupe, OEBS-u i Unmik administraciji.


Haradinaj: Spreman sam  da dođem u Beograd

BEOGRAD - Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je u intervjuu agenciji Beta da je spreman na dijalog sa Beogradom.

„Spreman sam u svakom trenutku, čak i sutra, da počnem dijalog sa Beogradom... Ići ću u Beograd kada me god budu pozvali i spreman sam da razgovaram sa svima koji iz Beograda dođu“, rekao je on.

„Nemam predrasude, znam šta ću da radim za Kosovo, biće potrebno da se srećemo, diskutujemo o svemu što je interes Kosovara i Srba“, naveo je novoimenovani kosovski premijer.

„Da su Srbi izašli na izbore i da su u parlamentu dobili 20 mesta, ti poslanici su mogli da glasaju drugačije i ja ne bih bio izabran za premijera“, rekao je Haradinaj.
 


Ukljucite se u nas novi e-FORUM

http://www.kosovo.net/forum/

Diskutujte sa drugima o aktuelnim temama. Članstvo je besplatno.


ERP KIM Info-sluzba ARHIVA
2004 Arhive: | Mart | April | Maj | Juni | Juli | Avgust | Septembar | Oktobar | Novembar | Decembar

Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2004, ERP KIM Info-Service


Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom