07. decembar 2004. god.

Info-bilten ERP Ki07-12-04

Izbor iz dnevne stampe o Kosovu i Metohiji
Utorak7. decembar 2004.

DISCLAIMER

Media-monitoring izvestaji ERP KIM objavljuju se s ciljem upoznavanja citalaca sa clancima o Kosovu i Metohiji koji se objavljuju na internet sajtovima beogradskih dnevnih novina. Stavovi u novinskim clancima i tekstovima pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i stoga se ne mogu se smatrati stavovima Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske. Objavljujuci novinske clanke o Kosovu i Metohiji u izboru dnevne stampe ERP KIM takodje ne garantuje za proverenost informacija koje su u njima objavljene niti za njih snosi ikakvu odgovornost. Clanci iz dnevnih izvestaja se mogu prenositi uz obavezno navodjenje medija iz koga su preuzeti, a niposto kao stav ili misljenje ERP KIM info-sluzbe.


Danas, 7. decembar 2004

Novoizabrani kosovski premijer juče preuzeo funkciju

Spreman sam da dođem u Beograd

Beograd - Da su Srbi izašli na izbore i da su u parlamentu dobili 20 mesta mogli bi da glasaju drugačije i ja ne bih bio izbaran za premijera - kazao je Ramuš Haradinaj, novoizabrani premijer Kosova.

Haradinaj, koji je juče i zvanično preuzeo dužnost predsednika Vlade Kosova, u Srbiji se tereti za više desetina krivičnih dela. Ipak, u intervjuu Beti on kaže da je spreman da dođe u Beograd.

Haradinaj je predsednik Alijanse za budućnost Kosova, koja čini vladajuću koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova Ibrahima Rugove.



Ramus Haradinaj, bivsi komandant OVK, sada premijer Kosova

Haradinaj spreman da dođe u Beograd

Da su Srbi izašli na izbore i da su u parlamentu dobili 20 mesta, mogli su da glasaju drugačije i ja ne bih bio premijer - rekao je Haradinaj

Plan Vlade Srbije o Kosovu nije realan: Haradinaj sa saradnicima

Beograd
- Kosovski premijer Ramuš Haradinaj izjavio je u intervjuu agenciji Beta da je spreman na dijalog sa Beogradom.

- Spreman sam u svakom trenutku, čak i sutra, da počnem dijalog sa Beogradom... Ići ću u Beograd kada me god budu pozvali i spreman sam da razgovaram sa svima koji iz Beograda dođu. Nemam predrasude, znam šta ću da radim za Kosovo, biće potrebno da se srećemo, diskutujemo o svemu što je interes Kosovara i Srba - naveo je novoimenovani kosovski premijer.

Ivanović protiv mandata
Posle odbijanja UNMIK da poništi Haradinajev izbor, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović od predsednika Srbije Borisa Tadića zahteva da bez odlaganja aktivira ostavke poslanika Skupštine Kosova sa "srpske liste" Olivera Ivanovića, Dragiše Krstovića i Vesne Jovanović, koji su verifikovali mandate u pokrajinskom parlamentu. Ivanović od premijera Vojislava Koštunice traži da tim poslanicima ukine "ničim zaslužene privilegije, kao što su službeni automobili i plaćanje skupih putnih troškova".

Haradinaj je rekao da plan vlade Srbije o Kosovu nije realan i da takav plan "Srbija ne bi primenila ni u samoj Srbiji".

- Naravno, mi smo otvoreni za predloge. Kao što znate, Srbi imaju svoj glas u radnoj grupi za decentralizaciju i dozvoljeno im je da imaju savetnike koji mogu biti iz Srbije - rekao je on. Haradinaj smatra da Beograd prema Kosovu vodi "konfuznu politiku" i da su zbog toga Srbi ostali van procesa koji se odvijaju u pokrajini.

- Da su Srbi izašli na izbore i da su u parlamentu dobili 20 mesta, ti poslanici su mogli da glasaju drugačije i ja ne bih bio izbaran za premijera - rekao je Haradinaj.

O Haradinaju isto misle
Poslanici Skupštine Srbije su pozdravili odluku Vlade Srbije da traži smenu Ramuša Haradinaja sa mesta premijera Kosova. Radikali su najavili da će zatražiti hitno zasedanje Narodne skupštine o Kosovu, dok DSS ne misli da bi trebalo ponovo da raspravlja o Kosovu, samim tim što je postignuta saglasnost povodom izbora Haradinaja na subotnjem sastanku u Vladi Srbije. SPS smatra da bi zahtev SRS da Skupština razmatra pitanje izbora Haradinaja doprineslo jedinstvu koje je narušeno kada je predsednik Srbije Boris Tadić pozvao Srbe sa Kosova i Metohije na izbore.

Ocenjujući da je postavljenje Haradinaja poraz civilizacije, Dušan Petrović očekuje da Karla del Ponte podigne optužnicu i da će slučaj Haradinaja biti procesuiran na Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Na pitanje da li će podržati predlog Vlade da bude smenjen Petersen, Petrović je odgovorio da treba razmotriti posledice izbora Haradinaja. Civilna uprava na Kosovu i Metohiji ima svoje nadležnosti utvrđene Rezolucijom 1244 i DS će podržati sve što će rešiti težak splet prilika posle izbora Haradinaja.

Prema Petrovićevim rečima, između Beograda i Haradinaja ne može biti dijaloga ali može i mora da bude dijaloga između Beograda i Prištine, jer postoje i drugi zvaničnici. Po njegovoj oceni UN su ta instanca koja treba da se stara o razrešenju ovog slučaja jer one su i odgovorne za stanje na Kosovu i Metohiji, kako za bezbednost jer imaju oružane trupe, tako i za stanje javnog života.

I Miloljub Albijanić (G17 Plus) smatra da je izbor Haradinaja neprihvatljivo rešenje ne samo za Srbe nego i za kosovske Albance, i sa tim će se suočiti kada dođe do potpunog prekida komunikacije između Albanaca i Srba. Po njemu je nužna diplomatska aktivnost kako bi Srbija i druge međunarodne činioce ubedila koliko je to loše rešenje.


Ramuš Haradinaj juče je zvanično preuzeo dužnost premijera, a nova vlada Kosova održala prvu sednicu. Beta



Novinska agencija BETA, 6. decembar

Intervju sa Haradinajem: Spreman sam da dodjem u Beograd

BEOGRAD, 6. decembra 2004. (Beta) - Kosovski premijer Ramus Haradinaj izjavio je danas u intervjuu agenciji Beta da je spreman na dijalog sa Beogradom.

"Spreman sam u svakom trenutku, cak i sutra, da pocnem dijalog sa Beogradom... Ici cu u Beograd kada me god budu pozvali i spreman sam da razgovaram sa svima koji iz Beograda dodju", rekao je on.

"Nemam predrasude. Znam sta cu da radim za Kosovo, bice potrebno da se srecemo, diskutujemo o svemu sto je interes Kosovara i Srba", naveo je novoimenovani kosovski premijer.

Haradinaj je rekao da palan vlade Srbije o Kosovu nije realan i da takav plan "Srbija ne bi primenila ni u samoj Srbiji".

"Naravno, mi smo otvoreni za predloge. Kao sto znate Srbi imaju svoj glas u radnoj grupi za decentralizaciju i dozvoljeno im je da imaju savetnike koji mogu biti iz Srbije", rekao je on.

Haradinaj smatra da Beograd prema Kosovu vodi "konfuznu politiku" i da su zbog toga Srbi ostali van procesa koji se odvijaju u pokrajini.

"Da su Srbi izasli na izbore i da su u parlamentu dobili 20 mesta, ti poslanici su mogli da glasaju drugacije i ja ne bih bio izbaran za premijera", rekao je on.

Haradinaj planira da saradjuje sa (Oliverom) Ivanovicem i (Dragisom) Krstovicem, a ako ne zele da saradjuju, dodao je, za Gracanicu, kao pilot projekat za stvaranje nove opstine, uradice sta misli da treba.

"Recicu ziteljima Gracanice ovo je plan za vas. Sta vi mislite o tome? Da li je to ono sto hocete?. Najavicu zbor u Gracanici. Recicu im imate dve nedelje da ogovorite sta mislite o tome. Odlucite i idemo napred", pojasnio je redosled poteza kosovski premijer.

"Ako ostale opstine imaju policiju, imace i Gracanica. Ako ostale opstine imaju sud imace i Gracanica. Imace novac iz budzeta za infrastrukturu i ostale projekte i doci ce vreme kada ce reci, hvala vam Beograde, ali mi smo ovde", rekao je Haradinaj.

Istakvsi da radi na necemu sto ce da funkcionise i sto ce ispuniti ocekivanja kosovskih Srba, Haradinaj kaze da zeli da razgovara i sa cuvarima mosta u severnom delu Mitrovice.

Upitan kako bi reagovao na zahteve ako bi cuvari mosta zatrazili od njega da severna Kosovska Mitrovica postane opstina, Haradinaj je rekao da bi zeleo da vidi njihov plan o tome.

Lider Alijanse za buducnost kosova kaze da nema pravo da osudjuje lidere Srba na severu Kosova, ali je iznenadjen njihovim ponasanjem, smatrajuci da ne pokazuju veliko interesovanje prema Srbima u drugim delovima Kosova.

Nova kosovska vlada, dodao je Haradinaj, sa pilot projektima pocece sa dve ili tri opstine, a pored Gracanice, sa srpskim stanovnistvom, planira da jos obuhvati sredinu nastanjenu pripadnicima vise zajednica, a treca bi bila opstina u kojoj zive Albanci.

Pozivajuci raseljene Srbe da se vrate na Kosovo, Haradinaj je kazao da nijedan Srbin ne bi imao bezbednosnih problema kada bi vlada ima kompetencije iz oblasti sigurnosti.

Ako vlada ne bude imala ta ovlascenja, Haradinaj kaze da ce raditi zajedno sa medjunarodnom zajednicom, te da ce upotrebiti i svoj autoritet na terenu medju lokalnim Albancima.

"Sigurni smo da cemo dobiti nezavisnost Kosova. Ono sto nam treba je da vecina Albanaca mora da bude jaka da garantuje bezbedbnost manjinama. To se mora uraditi istinski, a ne samo recima", porucio je Haradinaj.

U toj varijanti Srbi bi, po Haradinaju, imali pravo na dvojno drzavljanstvo.

Podsetivsi da ce Srbin biti na celu ministarstva za povratak, Haradinaj je naveo da ce na ministarstvu biti da izradi probni projekat za povratak raseljenih, odgovorivsi pozitivno na pitanje da li ce ministar moci sam da odredjuje gde ce izbegli da se vrate na Kosovu.

"To je njegovo pravo", potvrdio je Haradinaj.

Stvaranjem vladajuce koalicije sa Ibrahimom Rugovom, Haradinaj ne smatra da je pocepao politicko krilo nastalo raspadom Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i da je izdao Hasima Tacija, kako je to ocenila pristinska stampa.

"OVK je bila u proslosti, i ja sam tada uradio svoj posao, a sada hocu da uradim nesto za ono sto dolazi", ocenio je Haradinaj.

Upitan moze li biti uspesan na mestu premijera kao sto je bio u vreme dok je bio u OVK, Haradinaj je odgovorio.

"U OVK sam bio kao i svaki gradjanin, kada vam neko napada zemlju. Sada hocu da izgradim drustvo, za pet i po godina sam razumeo proces, imam eksperte oko mene, ne samo sa Kosova, i Kosovo ce biti moderno", podvukao je novoimenovani kosovski premijer.


Srpska novinska agencija SRNA

SRNA, 6. decembar 2004.

Covic: Nije moguc dijalog sa Haradinajem

BEOGRAD, 6. DECEMBRA /SRNA/ - Sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic izjavio je veceras da nije moguc dijalog sa novoizabranim kosovskim premijerom Ramusom Haradinajem.

"Rec je o coveku iza kojeg stoji oko 30 000 stranica dokumenata, dokaza i prijava i neverovatno je da su medjunarodna zajednica, Petersen, UNMIK i UN dozvolili da ovakav covek bude izabran", rekao Covic za RTS.

On je ocijenio da su Haradinajeve izjave o dolasku u Beograd cinicne, a izjave Petersena o tome da bi sprecavanje izbora Ramusa Haradinaja dovelo do destabilizacije nazvao je "lavinom izgovora i dvostrukim pristupom".

"Esdaun je smenio i portire u RS, a njegov kolega Petersen ne moze da zaustavi ili ospori imenovanje Haradinaja. Ako Haski tribunal i Karla del Ponte produze rad, nece biti kriv Beograd, vec to sto nije obavljen posao na Kosmetu", rekao je Covic.

Prema njegovim rijecima, postoji mogucnost "da je Haradinaj zrtva, kako bi se sacuvali neki drugi albanski lideri i da ce biti uhapsen".


Politika 7. decembar 2004

KO JE NOVOIZABRANI PREMIJER KOSMETA

Organizator i izvrsilac

Ramus Haradinaj se nije libio da ubija ili da naredjuje ubistva ne samo Srba, nego i Albanaca
 
Umesto da se ovih dana „otpecati” vec napisana optuznica za Ramusa Haradinaja i da on otputuje u Seveningen, lider Alijanse za buducnost Kosova je prekjuce postao prvi covek Vlade Kosova. Premijer koji, zbog Interpolove optuznice, nece smeti da se krece van granica Kosmeta?!

Sef istrazitelja Haskog tribunala Zan Lopez–Perez je u nekoliko navrata rekao, kako je na jucerasnjoj konferenciji za novinare izjavio bivsi ministar pravde dr Vladan Batic, da je protiv Ramusa Haradinaja vec napisana optuznica zbog velikog broja zlocina koje je kao bivsi komandant Glavnog staba OVK za Kosovo i Metohiju pocinio nad srpskim i ostalim nealbanskim stanovnistvom. Zasto ta optuznica jos nije obelodanjena zna verovatno samo glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte. Doduse, neki mediji su to „pripisali” Sorenu Jesenu-Petersenu, specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju, koji je nedavno bio u Hagu.

Cime je to Ramus Haradinaj privukao paznju haskih istrazitelja i tuzilaca? Sta je sve radio na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2000. godine.

Zlocini na kucnom pragu

Glavni stab teroristicke organizacije „Oslobodilacka vojska Kosova” imenovao je, pocetkom 1998. godine, Ramusa Haradinaja za komandanta Staba operativne zone OVK „Dukadjini”, koja je obuhvatala podrucja pet opstina – DJakovice, Decana, Peci, Istoka i Kline. Stab se nalazio u selu Jablanica, opstina DJakovica. Haradinaj je istovremeno bio i clan Glavnog staba OVK za Kosovo i Metohiju.

U periodu od 1. januara 1998. godine pa do dvehiljadite, Haradinaj je, kao glavnokomandujuci, delujuci sam ili u sprezi sa ostalim pripadnicima OVK, pocinio na stotine zlodela. Tom prilikom, smrtno je stradalo ili je tesko ranjeno na stotine srpskih civila i ostalih nealbanaca. Nisu se libili da zlostavljaju, pa cak i da ubijaju decu, zene, stare i nemocne.

Dokument do kojeg je „Politika” dosla prepun je primera zlostavljanja, mucenja, silovanja, ubijanja, koja je ili naredio ili u njima i sam ucestvovao Ramus Haradinaj. Izdvojicemo samo neka.

Da Haradinaju i njegovim saborcima iz OVK nista nije sveto najbolje svedoci ubistvo DJordja Belica, pocinjeno 9. januara 1998. godine. Naime, po naredjenju Haradinaja, pripadnici OVK, „naoruzani do zuba”, upali su u kucu Belica na dan slave (Svetog Stefana). DJordja su izveli u dvoriste i, naocigled ukucana, ubili. Dve nedelje kasnije, 22. januara, pripadnici OVK su, opet po naredjenju komandanta, u selu Brocna zaustavili vozilo Desimira Vasica iz Zvecana. Vasica su odveli u selo Gornja Josanica, opstina Klina, gde su ga ubili.

Sledeci zlocin zbio se 2. marta 1998. godine, kada su i u isto vreme (16.30), u selu Donji Ratis, opstina Decani, ubijeni Slobodan Prascevic i Igbala Tahiraj.

Ubijali i svoje sunarodnike

Ramus Haradinaj se nije libio da naredi napade i na svoje sunarodnike, koji im „nisu bili po volji”. Recimo, 16. aprila 1998. godine, u vecernjim satima, napadnuta je kuca Albanca Ramadana Baljaja iz sela Iglarevo, opstina Klina. Tada je Baljaj zadobio teske telesne povrede. Pripadnici OVK su bili nezadovoljni „ucinkom”, pa su napad na Baljaja ponovili desetak dana kasnije. Albanca Ekrema Binakaja iz Peci ubili su 31. maja iste godine. Samo dva dana kasnije, u selu Kosuric, opstina Pec, ubili su svog sunarodnika Uku Tacija.

Miloja DJurica iz sela Grabanica, opstina Klina, napali su 17. maja tacno u podne, dok je obradjivao svoje imanje. DJuric je pri tom tesko povredjen.

U selu Veliko Krusevo, opstina Klina, pripadnici OVK su, kako pise u dokumentu, opet po naredjenju Haradinaja, „izvrsili teroristicki napad na srpske kuce”. Tada su kidnapovali maloletnog Dalibora Lazarevica, koga su ubili, na samo 50 metara od kuce. Slavisu i Dragoljuba Miljanovica su ranili.

Nisu postedjene ni srpske kuce u selima Krusevac i Dubocak, opstina Pec.

Ramus Haradinaj je svojim borcima naredjivao i kolektivna streljanja civila. Jedan takav slucaj „pronasli” smo listajuci dokument do kojeg je dosao nas list. Naime, u julu 1998. godine, u kanalu Radonjickog jezera kod DJakovice, masovno je streljano 37 prethodno kidnapovanih srpskih i drugih civila. U istom mesecu pripadnici OVK su, po naredjenju komandanta Haradinaja, u selu Lodj, opstina Pec, napali pripadnike policije Mirka Radunovica i Dejana Prelevica i ubili ih. Tom prilikom teske telesne povrede zadobili su Goran Novakovic, Dejan Drljevic, Zeljko Novicevic, Dragan Keseljevic, Nenad Zivkovic, Nenad Milajic, Vladan Krstovic i Borivoje Kuc. Policajce Srdjana Perovica i Milorada Rajkovica su odveli u bazu OVK. Prilikom pretrage terena koja je obavljena nakon desetak dana pronadjena su njihova tela. Obdukcijom je utvrdjeno da su Perovica i Rajkovica zverski mucili i masakrirali.

Posle svega navedenog, s pravom se namece pitanje gde je mesto Ramusu Haradinaju – u kabinetu Vlade Kosmeta ili, pak, u celijama Seveningena.

Stana Ristic

-----------------------------------------------------------

Haradinaj preuzeo duznost

PRISTINA - Odlazeci premijer kosmetske vlade Bajram Redzepi zvanicno je juce predao duznost Ramusu Haradinaju, novoizabranom sefu vlade Kosova i Metohije, lideru Alijanse za buducnost Kosova. Primopredaja duznosti simbolicno je obavljena na svecanosti u sedistu kosmetske vlade, a Haradinaj ce posao premijera obavljati u narednom cetvorogodisnjem mandatu, koliko ce, uostalom, po novoj odluci predstavnika medjunarodne misije, funkcionisati i parlament u novom sazivu.

Za zamenika premijera izabran je Adem Saljiljaj, a na osnovu koalicionog sporazuma (DSK, AAK i manjinskih grupacija), za ministra privrede i finansija imenovan je Haki Satri, za saobracaj i telekomunikacije Djeljalj Ahmeti, obrazovanja Agim Zeliju, kulture Kastrat Harizi, energetike Ethem Ceku, javnih sluzbi Melihate Trmkoli, dok ce Ministarstvo za zastitu zivotne sredine voditi Bajram Kosumi. Prvi covek Ministarstva za rad i socijalnu politiku je Ahmet Jusufi, Ministarstva industrije i trgovine je Bujar Dugoli, dok je ministar zdravlja Sadik Idrizi.

Prvi savetnik premijera Haradinaja bice Adrijan DJini. Za svoje savetnike Haradinaj je imenovao i Mahmuta Bakalija, koji je vec bio poslanik u AAK, kao i Majkla Orajlija, koji je Haradinaju pomogao da sacini sastav vlade koji je „Unmik pozitivno ocenio”.

B. R


Blic 7. decembar 2004

Spisak zločina premijera Kosova

Ubijali i decu

Pod komandom Ramuša Haradinaja, koji je juče i zvanično preuzeo dužnost premijera Kosova, pripadnici OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca od januara 1998. do januara 2000. ubili su, masakrirali i teško ranili na stotine civila, uključujući žene, decu, stare i nemoćne, navodi se u zvaničnom dokumentu srpskih vlasti do kojeg je došao „Blic“.

Zločinci novog kosovskog premijera žrtve nisu birali prema nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Među onima koji su ubijeni, mučeni, masakrirani i ranjeni ima Srba, Albanaca, muslimana... Zbog velikog broja zločina, u dokumentu se nabrajaju samo pojedini primeri.

Jul 1998. - 37 srpskih civila kidnapovano i masovno streljano u kanalu Radonjićkog jezera kod Đakovice.

9. januar 1998. - Pred ukućanima u dvorištu svoje kuće u selu Stepenice ubijen Đorđe Belić.

22. januar 1998. - U selu Gornja Jošanica posle otmice ubijen Desimir Vasić iz Zvečana.

2. mart 1998. - U selu Donji Ratiš ubijen Slobodan Praščević, a Igbala Tahiraj teško povređena.

16. i 27. april 1998. - U dva navrata napadnut i teško povređen Albanac Ramadan Baljaj.

17. maj 1998. - U selu Grabanica, dok je obrađivao imanje, napadnut i teško povređen Miloje Đurić.

20. maj 1998. - Izvršen teroristički napad na srpske kuće u selu Veliko Kruševo. Na 50 metara od svoje kuće ubijen maloletni Srbin D. L, ranjeni Slaviša i Dragoljub Miljanović.

31. maj 1998. - Izvršen teroristički napad na srpske i albanske kuće u selima Kruševac i Dubočak. Pogođen Albanac Ekrem Binakaj. 11. septembra srpska policija pronalazi Binakajev leš.

2. jun 1998. - Posle ranjavanja u svojoj kući u selu Kosurić, na putu ka bolnici u Peći Albanac Uka Taći podlegao povredama.

6. jul 1998. - Izvršen teroristički napad na pripadnike srpske policije u selu Lođa. Ubijeni policajci Mirko Radunović i Dejan Prelević. Zarobljeni i posle zverskog mučenja i masakriranja ubijeni policajci Srđan Perović i Milorad Rajković. Teško povređeni policajci Goran Novaković, Dejan Drljević, Željko Novićević, Dragan Kešeljević, Nenad Živković, Nenad Milajić, Vladan Krstović i Borivoje Kuč.

11. jul 1998. - U selu Zahać otet Albanac Skender Kući. Odveden u selo Jablanica, gde je posle četiri dana mučenja ubijen.

8. septembar 1998. - U selima Rznić, Donji Ratiš i Dašinovac, u četiri masovne grobnice pronađeno 39 tela srpskih i albanskih civila koje je OVK kidnapovala i ubila od 21. aprila do 8. septembra 1998.

11. januar 1999. - U selu Prekale, u noći između 10 i 11. januara, napadnut automobil u kojem se nalazila porodica Jeremić. Teško povređen Rajko Jeremić, a lakše njegova supruga Marina i deca Kristina, Katarina i Despot.

26. februar 1999. - Napadnuta albanska porodica Abazi. Teško ranjen Mihil i njegov sin Marijan Abazi, a lakše Mikelj Abazi.

5. mart 1999. - U ugostiteljski objekat „Slavica“ u Peći ubačena eksplozivna naprava. Teško povređeni Dejan Mijatović, Dejan Bogićević, Milivoje Kovačević, Ivica Mitrović, Slavica Mirković i Želimir Bogićević.

19. april 1999. - U selu Racaj ubijen Vojin Peković, dok je Aleksandar Peković ranjen.

25. april 1999. - U selu Skivjane ubijen Zoran Garić.

April 1999. - Kidnapovan i posle teškog fizičkog zlostavljanja ubijen Albanac Gzim Kliment. Polovinom avgusta iste godine u dvorištu svoje kuće ubijeni Muharem i Džafer Kliment. Januara 2000. ubijen Visar Kliment.

19. maj 1999. - U selu Dubovo na traktoru napadnut Milisav Vasović. Ubijen posle zverskog mučenja tokom kojeg mu je odsečeno levo uvo.

26. maj 1999. - U selu Klinčina u automobilu ubijeni Dragan i Zvonimir Šoškić i Jovan Stojanović. Teško povređena Mileva Šoškić.

16. jun 1999. - Kidnapovan Musliman iz Peći Sadat Bašić. Iste godine, 28. jula, rodbina pronašla Bašićevo telo u selu Nabrđe.

26. jun 1999. - U Peći ubijeni muslimani, supružnici Murat i Džema Hasić.

Dejan Vukelić


Politika 7. decembar 2004

TRIBINA „POLITIKE”
KAKO RESITI KONACAN STATUS KOSOVA I METOHIJE

Plebiscit Srba i Albanaca

Treba organizovati medjunarodnu konferenciju, pod okriljem UN, EU, SAD i Rusije o uredjenju citavog Zapadnog Balkana i pitanju drzavnih granica. Treba organizovati plebiscit (izjasnjavanje na referendumu za Srbe i Albance na KiM) o tome u kojoj drzavi zele da zive – Srbiji ili Albaniji!
 
Kad analiziramo polozaj Srba i konacan status Kosmeta ne smemo zaboraviti njihovu istoriju, koja pocinje sa „Prizrenskom ligom”, kada se, pre mnogo decenija, ali u zakasnjenju za ostalim balkanskim narodima, formulise ideja o „velikoj Albaniji” kao nacionalnom cilju svih Albanaca.

Sve generacije srpskih politicara nalazile su nekakvo podnosljivo resenje za zajednicki zivot Srba i Albanaca na teritoriji koju dele vekovima. Pri tome smo uvek imali otvorenu ili bar precutnu saglasnost medjunarodnih faktora – tadasnjih velikih sila.

Krajem 80-ih godina proslog veka vladajuca srpska elita, zapostavlja probleme i odbija saradnju sa Zapadom, a srpski nacionalizam pokazuje ratobornost bez pokrica u stvarnoj sili i ciljevima, pa sebe dovodimo u situaciju da gubimo i tamo gde smo, bez sumnje, bili u pravu.

Iako su Stambolic i Vlasi postigli dogovor o prevazilazenju problema oko ustavnog statusa pokrajine, na besnoj kobili srpskog nacionalizma Milosevic dolazi na vlast, i „resava” pitanje Srba na Kosmetu hapsenjem Vlasija, promenom Ustava Srbije bez ucesca i volje etnickih Albanaca i uvodjenjem vojno-policijske vlasti u ovoj pokrajini.

Pod izgovorom da Albanci ne uzmu vlast u opstinama, ukida se lokalna samouprava u celoj Srbiji. Srbi uzimaju svu vlast u pokrajini a Albanci prave paralelne institucije. Odbijajuci dijalog i svaku pomisao na kompromis, Milosevicev rezim potencira sukobe i teroristicke akcije Albanaca prerastaju u svenarodni otpor. Milosevic upada u sopstvenu zamku, posto ne moze da resava probleme cijim je resavanjem dobio vlast.

Tako dolazi do ostvarenja metaforicnog upozorenja koje sam dao jos 1993: Ako Srbi i Albanci sami ne nadju dogovor oko toga kako ce zajednicki deliti teritoriju, na kojoj zive vekovima, doci ce „ujka Sem” preko bare i navuci ludacku kosulju i jednima i drugima! Ali to se desilo i sad je pitanje, kako i jedni i drugi da se oslobode tutorstva medjunarodne zajednice, koje podjednako ne vole ni Srbi ni Albanci?

Srpski nacionalisti su davno bili svesni narodne mudrosti: Cije ovce, toga i livada, pa su predlagali „amputaciju” Albanaca i deobu Kosmeta. Obrazlagali su to surovom, ali istinitom cinjenicom da ce za par decenija Albanci biti vecina u Srbiji. Oni ekonomski pismeniji dodavali su tome i realnost da srpski poreski obveznici nece moci da plate ekonomsku cenu emancipacije albanskih neprosvecenih i siromasnih masa.

Srpski intelektualci su iznova dopisivali mitove o Kosovskoj bici i izboru cara Lazara izmedju Carstva zemaljskog i Carstva nebeskog, lamentirajuci o tome da je Kosmet srpski Jerusalim i sveta srpska zemlja.

Samo kvazipatriote busale su se u grudi da je KiM neotudjivi deo srpske drzave i da ce pre glavu dati nego Kosmet!

Danas se ne sme sve ovo zaboraviti, da bi se moglo racionalno i odgovorno prici resavanju ovog goruceg nacionalnog i drzavnog problema koji opterecuje sadasnjost i evropsku buducnost svih nas.

Zato treba razdvojiti pitanja aktuelnog polozaja Srba na Kosmetu, od pitanja konacnog statusa pokrajine, nad kojom Srbija trenutno nema suverenitet, vec UN.

Aktuelni plan Vlade Srbije o decentralizaciji je dobra osnova za razgovore sa predstavnicima medjunarodne zajednice, administracije UNMIK-a, i albanskim institucijama na KiM, uz obavezno ucesce Beograda, pored predstavnika Srba iz pokrajine.

Koncentrisanje te brige u jednom subjektu, kao sto je bilo sa Koordinacionim centrom, lici na onu narodnu izreku: Brigo moja predji na drugoga!

U slucaju da se u potpunosti poistoveti problem aktuelnog polozaja Srba sa problemom konacnog statusa KiM, moze nam se desiti isti slucaj kao i u Zapadnoj Slavoniji, Kninu i delovima BiH.

Za konacno resenje statusa treba i drzavnicka hrabrost i pamet, koja ce obezbediti trajnost postignutog kompromisa. Polazna osnova za raspravu mora biti zajednicka buducnost, nikako proslost Srba i Albanaca. Koja su pravila koja treba da vaze i za jedne i druge, koji su im zajednicki, a koji suprotni interesi?

Pravila koja vaze za Srbe i Albance su ona koja vaze za citav region i EU. Dakle Zapadni Balkan se mora jedinstveno urediti. Ako se Srbima ne dozvoljava formiranje vise nacionalnih drzava, onda to pravilo vazi i za Albance. I suprotno.

Cinjenica je da ni Albanci ne zele da zive u Srbiji, kao sto i Srbi ne zele da zive na albanskom Kosmetu. Jedino sto je zajednicki i sto spaja Srbe i Albance i u Srbiji i na KiM, to je opredeljenje za evropsku buducnost i Srba i Albanaca.

Sta se nudi kao resenje?

Imamo sledece opcije:

Vecinsku albansku – Kosmet nezavisna drzava.

Vecinsku srpsku – Srbija sa KiM kao pokrajinom sa razlicitim stepenima autonomije, sve do Kosmeta kao evropske pokrajine, o cemu govore danas B. Karic i Momcilo Trajkovic. Zaboravlja se da je to prastara novodemokratska ideja o Vojvodini i KiM kao evropskim regionima.

Manjinsku albansku – Savez nezavisnih drzava Srbije, Crne Gore i KiM, nesto slicno ideji o Konfederaciji „Balkaniji”, albanskog disidenta A. Demacija.

Manjinsku srpsku – podela Kosmeta, koja se sad pripisuje Z. DJindjicu, a koju iznosi demokrata Z. Zivkovic, iako je odbacuje predsednik B. Tadic.

Napustenu ideju holandskog aktuelnog ministra inostranih poslova – Konfederacija Srbije, Crne Gore i KiM.

Svakako da izbor treba da zadovolji zajednicki interes oba balkanska naroda, njihovu evropsku buducnost. U razgovorima se moramo osloboditi licemerja koje je javno ogolio evropski mentor „Solanije”, tj. SCG, H. Solana, rekavsi: „Srpski politicari u razgovorima sa predstavnicima medjunarodnih institucija u zvanicnom delu cvrsto zastupaju stav kako je KiM nerazdvojivi deo Srbije, da bi u nezvanicnom delu kukali o tome sta bi sa KiM i trazili da se sto pre razdvoje od Albanaca.”

Ako polazimo od prava naroda na samoopredeljenje i stava da svaki balkanski narod moze imati samo jednu nacionalnu drzavu, onda vredi razmotriti ovu varijantu:

Organizovati medjunarodnu konferenciju, pod okriljem UN, EU, SAD i Rusije, najbolje o uredjenju citavog Zapadnog Balkana i pitanju drzavnih granica, a ako to nije moguce onda o „srpsko-albanskim odnosima i njihovom drzavno-pravnom razgranicenju”.

Kako otpada mogucnost da Albanci preko nezavisnog KiM imaju dve medjunarodno priznate drzave, to treba organizovati plebiscit, (izjasnjavanje na referendumu za Srbe i Albance na KiM) o tome u kojoj drzavi zele da zive – Srbiji ili Albaniji! U skladu sa rezultatima plebiscita urediti odnose i povuci drzavnu granicu izmedju Srbije i Albanije.

Time bi se definitivno skinuli sa dnevnog reda problemi u srpsko-albanskim odnosima i obe nacije i drzave mogle bi da vreme i svoje ionako ogranicene resurse i kapacitete da usmere ka modernizaciji svojih zaostalih drustava.

Nezavisni Kosmet predstavlja, ne samo krsenje svih normi medjunarodnog prava, nego i stalni izvor tenzija i opasnosti po mir i stabilnost u regionu, koji bi dragoceno vreme i sredstva Srba i Albanaca trosio na neproduktivno odrzavanje labavog mira.

Srbija i Albanija su stare evropske drzave ciji su odnosi varirali kroz istoriju, ali nikada nisu ratovale, niti iza sebe imaju uzasnu proslost nepoverenja, mrznje i sukoba, sve sa masovnim grobnicama i haskom pravdom.

Tako bi se oni Srbi i Albanci, koji ostanu izvan nacionalnih granica, oslobodili straha od osvete i revansizma i mogli bi da budu cinilac koji spaja, umesto sto razdvaja dve nacije i njihove drzave posvecene boljoj buducnosti za sve njene gradjane. Svakako da ove dve evropske drzave ne bi bile nikakav dodatni teret EU, vec bi tako pre ispunile potrebne uslove za prijem u clanstvo.

Dusan Mihajlovic
Predsednik Liberala Srbije


Nacional

U Beogradu Utorak, 7 Decembar, 2004.
 
Kasno ste se setili


Zakasnele reakcije srpskih političara na izbor Haradinaja Niko ne nudi konkretne predloge i akcije za poništenje odluke o izboru kosovskog premijera

BEOGRAD - Da će Ramuš Haradinaj biti predsednik Vlade Kosova znalo se skoro mesec dana unapred, ali to nije bilo dovoljno da državni vrh Srbije na vreme zauzme jedinstven stav i krene s oštrom kampanjom da čovek za koga tvrde da su mu ruke uprljane krvlju ne dođe na tu funkciju.

Tek kad je Haradinaj i zvanično izabran u subotu je održana vanredna sednica Vlade Srbije kojoj su prisustvovali i drugi državni funkcioneri među kojima i Boris Tadić. Sa sednice je upućeno šest zahteva međunarodnoj zajednici, a prvi je da izbor Ramuša Haradinaja za premijera kosovske vlade bude poništen, ali i dalje se ne navodi konkretni plan akcije.

- Za poništenje izbora Ramuša Haradinaja za predsednika vlade Kosova i Metohije mora da se postigne široki konsenzus u narodu i državi. Neophodna je dobra komunikacija s drugim političkim partijama, predsednikom Srbije Borisom Tadićem, predsednikom parlamenta Predragom Markovićem, kao i ostalim državnim i vojnim strukturama - kaže Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije.

On ponovo ističe stav DSS da je neophodan jedinstven nastup u svetu svih predstavnika aktuelne vlasti bez obzira na političku pripadnost i funkciju koju obavljaju u državi. Na pitanje Nacionala može li iko da garantuje da će izbor Haradinaja biti osporen Aligrudić kaže da ne može, ali da svi zajedno `imamo obavezu da vršimo međunarodni pritisak`.
- Vlada Srbije će preduzeti veliku diplomatsku akciju protiv izbora Ramuša Haradinaja. Verujem da će to imati veliki odjek u međunarodnoj zajednici i da ćemo uspeti da poništimo ovu sramnu odluku - kaže portparol SPO Vlajko Senić, a sličan odgovor imaju i u G17 plus.

- Ako Jesen Seren-Petersen ne može ili neće da smeni Haradinaja, onda on mora da bude smenjen. Samo on može da ga smeni jer ima ista ovlašćenja kao Pedi Ešdaun u Bosni. Međunarodna zajednica je morala odmah da spreči izbor čoveka koji je pod istragom Haškog tribunala, bez intervencije Beograda - izjavio je Branko Radujko iz DS, savetnik predsednika Tadića za Kosovo. Lj. J. - I. M.

Bez izjava

- Dogovoreno je da niko u vezi s tom temom ne daje izjave novinarima pojedinačno. Mediji su objavili sve što je dogovoreno - kaže Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo

Očekivano
U SPS koja podržava manjinsku vladu ne očekuju da će Haradinaj biti smenjen. - Ova odluka je dokaz da su Srbi bili u pravu kad nisu hteli da izađu na izbore za kosovski parlament. Vlada Srbije mora da reaguje, ali ne verujem da će Haradinaj biti smenjen, imajući u vidu stav međunarodne zajednice - kaže Ivica Dačić, predsednik GO SPS.
 

 
KURIR
Kurir, 7. decembar 2004
 

KRVNIK

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj lično ubio 67 Srba, naredio 267 ubistava i 400 otmica!

BEOGRAD - Izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova oštro su osudili najviši državni organi Srbije. Srpske vlasti zatražile su od UNMIK-a i Evropske unije da pod hitno ponište ovaj izbor i tvrde da postoje čvrsti dokazi da su Haradinaju "ruke krvave do lakata". Haradinaj, kao bivši komandant Glavnog štaba OVK za Metohiju, odgovoran za veliki broj zločina nad srpskim i ostali nealbanskim stanovništvom.

Bivši ministar pravde i lider DHSS-a Vladan Batić rekao je juče da je još u oktobru 2000. godine predao predstavnicima svih relevantnih međunarodnih institucija više od 400.000 stranica dokumenata koji dokazuju da je Ramuš Haradinaj "najveći zločinac na prostorima bivše Jugoslavije"!

- Haradinaj objedinjuje ne samo najstrašnije ratne zločine počinjene protiv Srba i drugih nealbanaca, već i terorizam. Prema podacima koje sam dobio, on je, kao komandant operativne zone "Dukađin", lično, svojeručno počinio najmanje 67 ubistava. Neposredno je naredio najmanje 267 ubistava i naredio otmice više od 400 ljudi! U toj zoni su počinjeni najmonstruozniji ratni zločini nad civilima na čitavoj teritoriji bivše SFRJ. Međunarodna zajednica mora da spreči da državu na Kosovu stvaraju ljudi čije su ruke krvave do lakata - upozorio je juče Batić na konferenciji za novinare, na kojoj je novinarima podelio disk sa fotografijama i dokumentima koji dokazuju užasne zločine Ramuša Haradinaja.

Batić ističe da je kompletnu dokumentaciju protiv Haradinaja dostavio i predstavnicima Haškog tribunala i UNMIK-u, ali da je njihova reakcija "iz nerazumljivih razloga" izostala. Batić kaže da bi premijer Koštunica i predsednik Srbije Tadić morali što pre da se obrate generalnom sekretaru UN-a Kofiju Ananu i da zatraže poništavanje odluke o postavljenju Haradinaja na mesto premijera Kosova.

Ubili Jasnu Tasić (14)

Snage pod komandom Ramuša Haradinaja ubile su 29. aprila 1999. godine Jasnu Tasić (14) iz sela Medveća kod Prizrena. Oni su je, prema dostupnim podacima, zarobili na putu ka njenoj kući i odvukli je u obližnju kuću Albanca Nazifa Elzanija, gde su je zverski mučili i ubili. Kako se tvrdi, činu ubistva Jasne Tasić lično je prisustvovao Haradinaj.

- Žan-Lopez Perez, šef istražitelja Tribunala, u više navrata mi je rekao da smatra da protiv Haradinaja postoji dovoljno dokaza i da će optužnica biti vrlo brzo objavljena. Koliko znam, ta optužnica je već napisana, ali mi nije poznato zašto nije obelodanjena. Ne znam da li to ima neke veze sa nedavnom posetom Sorena Jesena Petersena Haškom tribunalu... Svet mora da shvati da OVK nije vodio nikakav oslobodilački rat, već se sve svodilo na zločine, terorizam i krv, što je uveliko imalo primese terorističke organizacije Al Kaida, kojom rukovodi Bin Laden - zaključuje Batić.

Da podsetimo, Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu raspisalo je 1. oktobra 2004. godine poternicu za Ramušom Haradinajem, Arbenom Škupijem, Rifatom Ukšinajem, Šabanom Azemijem i Hodom Hekuranom zbog optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

U optužnici stoji da je Ramuš Haradinaj, u svojstvu komandanta Glavnog štaba OVK za Metohiju, naredio da se prema civilnom stanovništvu nealbanske nacionalnosti vrše protivzakonita zatvaranja, mučenja, nečovečna postupanja, silovanja, nanošenja povreda telesnog integriteta i ubistava više lica, koja je i lično vršio.

Streljali romske svatove

Prema optužnici beogradskog Okružnog suda, Haradinaj je okrivljen da je 12. juna 1999, na teritoriji Đakovice, u blizini fabrike "Edmin Duraku" naredio da se zaustavi svatovska kolona u kojoj su se nalazili građani romske nacionalnosti. Svatovi su "uhapšeni" i zatvoreni u podrume hotela "Paštrik".
"Počev od 12. juna 1999. godine od 18 časova, u više navrata odvodili su maloletnu Tafu Ganimetu (mladu iz kolone koju su zaustavili) u hotelsku sobu, gde ju je najpre Ramuš Haradinaj tukao po glavi i telu, a potom i silovao. Nakon toga su je tukli i silovali zaredom svi okrivljeni i drugi NN pripadnici OVK, neprekidno do 14. juna 1999. godine u jutarnjim časovima, kada su je pustili na slobodu", piše u optužnici.
Takođe je navedeno da je od ostalih 10 Roma, zarobljenih 12. juna, samo jedan uspeo da pobegne, dok su ostali streljani! Pogubljenju je prethodilo mučenje tako što su im pripadnici OVK noževima odsecali delove tela i terali ih da ih jedu, gasili im cigarete po telu, ubadali noževima, tukli i silovali.

 

(D. V.)


KURIR
Kurir, 7. decembar 2004

UNMIK SRAMOTA

Misija UN na Kosovu odbila zahtev Vlade Srbije da poništi izbor Ramuša Haradinaja za premijera

PRIŠTINA - Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) odbacila je juče zahtev vlasti Srbije da se poništi izbor Ramuša Haradinaja, lidera Alijanse za budućnost Kosova, za premijera Kosova. Portparol UNMIK-a Džef Bili izjavio je da je Haradinajev izbor bio "volja poslanika legitimnog kosovskog parlamenta u skladu s demokratskim procedurama" i da će UNMIK tu proceduru poštovati.

Na vanrednoj sednici Vlade, održanoj u subotu, a kojoj su prisustvovali najviši zvaničnici, osuđen je izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova i zatraženo od šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena da "poništi provokativan i rizičan čin izbora Haradinaja".

Vlada Srbije je ocenila da se time najdirektnije ugrožava proces za iznalaženje zajedničkih rešenja za ovu pokrajinu. Premijer Srbije Vojislav Koštunica upozorio je da Haradinajev izbor može da ugrozi stabilnost regiona.
- Njegovim izborom ozbiljno se dovode u pitanje pregovori o Kosovu i Metohiji, s obzirom na učesnike u tim pregovorima, odnosno što se među vodećim pregovaračima nalazi i Haradinaj, koji se tereti za ratne zločine - istakao je Koštunica.

Posle odbijanja UNMIK-a da poništi Haradinajev izbor, on će danas zvanično preuzeti dužnost predsednika Vlade Kosova od dosadašnjeg premijera Bajrama Redžepija. U diplomatskim krugovima prisutan je, inače, strah od ponovnog izbijanja nemira na Kosovu i Metohiji ukoliko novi privremeni premijer Ramuš Haradinaj bude optužen za ratne zločine u Haškom tribunalu, javio je Radio Frans internasional (RFI).

Pojavljuju se i komentari da SAD gube uticaj među kosmetskim Albancima, jer će izborom Haradinaja mnogo toga biti blokirano i otežano, pre svega dijalog Beograda i Prištine.
- Postoji mogućnost da u slučaju odbijanja nastavka razgovora s Prištinom međunarodna zajednica svali krivicu na zvanični Beograd, jer je veliko pitanje da li će i kada Hag podići optužnicu protiv Haradinaja - ocenio je taj radio.

Spremaju "novi 17. mart"

Vojna bezbednosna agencija (VBA) ima obaveštajne podatke, prema kojima se kosovski Albanci pripremaju da izvedu "novi 17. mart", kaže izvor Kurira iz VBA.
- Njihov je plan da iskoriste prvi ozbiljniji incident i ponovo pokrenu pogrom nad Srbima. U slučaju da Hag optuži Haradinaja, Albanci će odmah pokrenuti ofanzivu - kaže naš sagovornik. On kaže da je VBA sa ovim saznanjima upoznao najviše državno rukovodstvo.

Specijalni američki izaslanik za Kosmet od 1999. do 2001. Džejms Dobins izneo je u razgovoru za BBC mišljenje da će "lider koji dolazi iz militantnijih krila možda lakše učiniti ustupke Srbima u pokrajini od političara iz srednje struje, koji su mu bili prethodnici".

Na pitanje da li je Haradinaj prava osoba za mesto premijera, Dobins je odgovorio da je on izabran na demokratski način i da će srpska i međunarodna zajednica s njim morati da rade.
- Ako bude optužen pred Haškim tribunalom, moraće da napusti tu dužnost. Lično nemam nikakva saznanja, kada je reč o godinama tokom kojih sam bio odgovoran za Kosovo, nisam video nijedan dokaz koji bi na njega ukazivao, ali to nije nemoguće i ne bih bio iznenađen kada bi neki dokazi isplivali na površinu. Mislim da je svakako nevin dok se ne dokaže da je kriv i dok se formalno ne podigne optužnica - rekao je Dobins.

Dobins, izaslanik predsednika Bila Klintona i državnog sekretara Madlen Olbrajt, ocenio je da će međunarodna zajednica prihvatiti Haradinaja kao premijera uz neke teškoće, ali da će se "situacija promeniti" ako bude optužen za ratne zločine. RFI je, pak, u izveštaju iz Prištine ocenio da šef UNMIK-a Seren Jesen Petersen ne doživljava kao problem nagoveštaje da bi Haradinaj mogao da bude optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom i govori da će pokrajina biti primer pravdoljubivosti ukoliko se to dogodi.

(AG.)


KURIR
Kurir, 7. decembar 2004

DIPLOMATIJA PREKO NIŠANA

Branko Radujko, savetnik predsednika Tadića kaže da je sramota što UN na Kosmetu podržava izbor Haradinaja

BEOGRAD - Branko Radujko, savetnik predsednika Srbije zadužen za Kosovo, smatra da odbijanje UNMIK-a da poništi izbor Haradinaja pokazuje da šef te misije Soren Jesen Petersen nema snage da se nosi sa problemom Kosova i Metohije.
- Činjenica da je politički dogovor u Prištini doveo Haradinaja na mesto premijera govori o tome da se u tom društvu ništa nije promenilo od vremena kada se dijalog vodio preko nišana - naglasio je Radujko, i žestoko optužio Petersena:

- Reakcija UNMIK-a pokazuje da je Petersen još jedan u nizu specijalnih predstavnika generalnog sekretara UN-a na Kosovu koji je za kratko vreme izgubio dah i neće uspeti u stvarnom sprovođenju standarda, kakve god izveštaje pisao - rekao je Radujko. On je istakao da je tragično to što UN na Kosmetu daje podršku čoveku za kog postoje brojni dokazi da je počinio strašne zločine.

Radujko je apelovao na Vladu Srbije da se aktivnije i ofanzivnije uključi u rešavanje kosovskog problema:
- Ne mislim da Srbija može da postigne uspeh ako samo reaguje na stvari koje se već dese. Sada je, u svakom slučaju, dobro što je Vlada reagovala, ali moramo da imamo aktivnu ulogu na Kosovu. Mi nećemo moći da sarađujemo sa privremenim institucijama koje će voditi Haradinaj i to će sada biti jedna velika kriza - rekao je Radujko za B92.

(E. K.)


Danas, 7. decembar 2004

Nastavljeno suđenje Slobodanu Miloševiću

SVEDOK: Komunisti krivi za etničko čišćenje Srba sa Kosova

Hag - Svedok optužbe Slavenko Terzić ocenio je juče pred Haškim tribunalom, na suđenju Slobodanu Miloševiću, da su komunističke vlasti Jugoslavije odgovorne za "etničko čišćenje" Srba sa Kosova od Drugog svetskog rata do devedesetih godina. Terzić, koji svedoči kao ekspert Miloševićeve odbrane za istoriju, rekao je da Komunistička partija "snosi ogromnu odgovornost" za sudbinu Jugoslavije i zbivanja na Kosovu. Po njegovim rečima, komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata nisu "denacifikovale" kosovske Albance koji su počinili zločine zajedno sa nemačkim i italijanskim okupatorima i nisu omogućile povratak proteranih Srba na Kosovo.

Kosovo temelj identiteta Srba
Hag - Istoričar Slavenko Terzić je rekao da je Kosovo temelj nacionalnog identiteta Srba. "Cela evropska nauka u 18. i 19. veku označava Kosovo kao staru Srbiju", izjavio je Terzić, koji je bio direktor Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Pozivajući se na izvore zapadnih istoričara i prezentirajući niz mapa, Terzić je ocenio da su tri događaja bila presudna za sudbinu Kosova. "Prvi su osmanska osvajanja u 15. veku, što je bio sukob dve civilizacije i dva sistema vrednosti - islama i hrišćanstva, a čije se posledice vide i danas. To je potvrdio i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, govoreći 1998. godine o krizi na Kosovu", izjavio je Terzić. FONET

- Komunističke vlasti dozvolile su - rekao je Terzić- veliko etničko čišćenje Srba koje je u pokrajini sprovedeno od 1945. do devedesetih godina.

On je na početku svedočenja precizirao da je u tom periodu Kosovo napustilo 200.000 Srba uglavnom pod pritiskom albanskih šovinista čiji je cilj stvaranje etnički čiste "Velike Albanije".

Ranije, Terzić je ocenio da je stvaranje "Velike Albanije" dugoročni cilj nacionalnih lidera Albanaca na Kosovu i u samoj Albaniji.

- Albanski lideri imaju cilj da stvore ‘Veliku Albaniju’ i time ugrožavaju sve susede - Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Grčku - kazao je Terzić.

Kao osnove velikoalbanske ideje, on je naveo panislamizam, panilizirizam, "ideologiju potpunog etničkog čišćenja" i "osporavanje granica sa svim susedima". Dokazujući to, svedok je sudskom veću predočio više mapa "Velike Albanije", objavljenih i u zapadnoj štampi, i citirao zaključke Prizrenske lige iz 1878, kao i izjave zvaničnika Albanije pod italijanskom okupacijom za vreme Drugog svetskog rata. Terzić je naveo i da je u memorandumu Foruma albanskih intelektualaca, objavljenom 1995. sa potpisom Redžepa Ćosje, napisano da albansko pitanje mora biti rešeno u celini, da su postojeće granice "kolonijalne" i da moraju biti pomerene na linije koje praktično predstavljaju "Veliku Albaniju". Beta


GLAS JAVNOSTI

Glas Javnosti, 7. decembar

U procesu protiv Miloševića juče u Hagu svedočio Slavenko Terzić

Tri najznačajnija događaja za Kosovo

HAG - Istoričar Slavenko Terzić juče je svedočio juče na suđenju bivšem predsedniku SRJugoslavije Slobodanu Miloševiću. "Cela evropska nauka u 18. i 19. veku označava Kosovo kao staru Srbiju", izjavio je Terzić, koji je bio direktor Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Pozivajući se na izvore zapadnih istoričara i prezentirajući niz mapa, Terzić je, javlja Fonet, ocenio da su tri događaja bila presudna za sudbinu Kosova.

Sukob civilizacija

Prvi su osmanlijska osvajanja u 15. veku, što je bio sukob dve civilizacije i dva sistema vrednosti - islama i hrišćanstva, a čije se posledice vide i danas. To je potvrdio i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, govoreći 1998. godine o krizi na Kosovu, izjavio je Terzić. Drugi važan događaj za sudbinu Kosova, Terzić je naveo politiku velikih sila proteklih 200 godina, posebno Austrougarske, Nemačke i fašističke Italije, koje su želele da stave Balkan pod svoju kontrolu a politiku Komunističke internacionale i Komunističke partije Jugoslavije, pod vođstvom Josipa Broza Tita kao treći, ocenio je Terzić.

Na Miloševićevo pitanje kada je došlo do radikalnog preokreta u etničkoj strukturi Kosova, Terzić je odgovorio da i u toj oblasti postoje tri faze.

"Prva je od kraja 17. veka do sredine 19. veka, kada je usledila prva velika seoba Srba, u kojoj je Kosova napustilo 39.000 srpskih porodica. Druga faza je od Berlinskog Kongresa 1878. do 1912. godine. U Prizrenu je 1878. osnovana Albanska liga, čiji je jedan od ključnih principa bio etničko čišćenje. Do 1912. godine Kosovo je napustilo oko 150.000 Srba. Tokom Drugog svetskog rata sa Kosova je iseljeno najmanje 100.000 Srba, a od 1945. do 1990. najmanje 250.000, zbog pritiska velikoalbanskih šovinista i nacionalista", rekao je Terzić.

Sloveni na Kosovu od VI veka

On je izjavio da srpski političari nikada Albancima nisu osporavali pravo da žive na svojim teritorijama, dok su albanski političari insistirali na realizaciji koncepta velike Albanije, pri čemu ugrožavaju sve susede - Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Grčku.

"Koncept velike Albanije podrazumeva potpuno etnički čistu državu, u kojoj će živeti isključivo Albanci. Granice sa svim susedima su osporavane i smatrane kolonijalnim granicama", rekao je Terzić.

Prema njegovim rečima, Sloveni žive na Kosovu od šestog veka, a srpska država je obuhvatila taj prostor od 12. veka.


GLAS JAVNOSTI

Glas Javnosti, 7. decembar

Đaci i nastavnici bore se za direktora škole u Goraždevcu

BEOGRAD - Pomoćnik ministra prosvete i sporta Srbije Vekislav Janjićijević preneo je juče nastavnicima i roditeljima učenika škole u Goraždevcu da je ministarstvo ostalo pri odluci da Petko Ribać bude vršilac dužnosti direktora škole.

Delegacija roditelja i nastavnika napustila je posle toga sastanak sa Janjićijevićem u zgradi Ministarstava u beogradskoj Nemanjinoj ulici, i pridružila se grupi od oko 100 nezadovoljnih nastavnika i učenika koji su zahtevali da za direktore osnovne i srednje škole budu izabrani Milivoje Zdravković i Milisav Petrović.

Oni su najavili da će ostati u Nemanjinoj dok ih ne primi ministar prosvete i sporta Srbije Slobodan Vuksanović.
Ispred zgrade ministarstava okupilo se istovremeno nekoliko desetina učenika i nastavnika koji podržavaju odluku ministarstva po kojoj bi Ribać bio direktor škole do izbora novog školskog odbora koji bi trebalo da izabere novog direktora škole.

Ministarstvo prosvete i sporta uvelo je privremene mere u osnovnu školu Janko Jovićević i srednjoškolski centar u Goraždevcu i smenilo direktora Miletu Bukumirića.
Janjićijević je, na sastanku kojem su pristustvovali i novinari, rekao da su privremene mere uvedene jer je Bukumirić dve godine obavljao funkciju direktora bez rešenja ministarstva.

Vuksanović je, međutim, potpisao to rešenje 8. novembra, ali je Bukumirić smenjen 10. novembra, a za vršioca dužnosti direktora imenovan je Ribać.

Janjićijević je rekao da je Vuksanović potpisao rešenje zbog "smirivanja situacije", ali da su posle dva dana u Beograd iz Goraždevca došli oni koji su nezadovljni Bukumirićem, pa su "privremene mere uvedene kao kompromisno rešenje".

Pomoćik ministra sporta je nezadovoljnim nastavnicima i roditeljima preneo da će oni imati mogućnost da izaberu svoje kandidate tako što će nastavničko veće izabrati školski odbor koji će zatim izabrati direktore škola, ali su oni od ministarstva zahtevali imenovanje Petrovića i Zdravkovića.



Novinska agencija BETA, 6. decembar

Srbi blokirali put i prugu jer nemaju struju vec pet dana

KOSOVSKA MITROVICA, 6. decembra 2004. (Beta) - U opstinama Lipljan i Obilic Srbi su danas blokirali put, odnosno prugu, u znak portesta sto vec peti dan nemaju struju.

Nezadovoljni sto niko ne obraca paznju na probleme koji imaju zbog nestanka struje, Srbi iz sela Dobrotin, Gusterica i Livadje u opstini Lipljan, blokirali su regionalni put Lipljan-Janjevo koji vodi do sela u kojima zive Albanci.

Prema recima mestanina Dobrotina Slavisa Perinica, na tom putu tokom blokade je zaustavljeno preko 100 vozila jer je u Lipljanu danas pijacni dan.

Incidenata nije bilo, a u toku su razgovori sa predstavnicima UNMIK-a, Kfora i Kosovske enrgetske korporacije o uspostavljanju redovnog snabdevanja strujom srpskih enklava, rekao je Perinic.

Mestani sela Priluzje kod Obilica iz istog razloga blokirali su prugu Kosovo Polje-Lesak. Od blokade nece odustati dok im ne bude ukljucena struja.


Politika 7. decembar 2004

MAKEDONIJA U STRAHU OD TERORISTA

Al kaida vuce konce

Uloga skopskog muftije Zenona Berise. – Priprema "uspavanih" teroristickih grupa
 
(Od naseg dopisnika)

SKOPLJE, 6. decembra – Ono sto se mesecima dogadja u Islamskoj verskoj zajednici protumacio je ovih dana briselski analiticar, ekspert za terorizam i savetnik evropskih institucija, Klod Monike. Prema recima ovog eksperta, sukob izmedju poglavara Hadzi Arifa Eminija i skopskog muftije Zenona bio je „uzrok tome da ljudi iz evropskih obavestajnih sluzbi smatraju da upravo Berisa igra opasnu igru sa fundamentalizmom i da ovo moze biti pocetak novih problema sa novim pretnjama”.

Ova ekspertska konstatacija povezuje se sa americkim bezbednosnim procenama – zatvaranjem americke ambasade u Skoplju i njen rad pod pojacanim obezbedjenjem makedonske policije. Domaci eksperti skloni su da povezu ove dogadjaje sa delovanjem naoruzanih grupa u selu Kondovu koje kontrolisu i ovaj deo glavnog grada. Klod Monike svoje tvrdnje iznete skopskoj TV-5 prosirio je detaljnijim objasnjenjem. Prema njegovim recima, „lokalne kriminalne organizacije i Al kaida imaju finansijske veze sa Makedonijom, ali sigurni smo da ce za jednu do dve godine fundamentalisti regrutovati ljude za formiranje teroristickih celija koje ce finansirati svercom oruzja, droge, ljudi, pljackom banaka i benzinskih pumpi, a toga vec ima u Makedoniji...” Monike jos kaze da je „Makedonija siva zona preko koje ilegalno ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka ulaze u Evropu da bi formirali takozvane uspavane teroristicke celije”.

Ove izjave briselskog eksperta, koji smatra da dogadjaji u Islamskoj verskoj zajednici mogu da ugroze stabilnost zemlje kao i siri region, zabrinule su javnost koja je vec duze svedok ostrog sukoba u ovoj zajednici. Na negativne i opasne posledice stanja u njoj ukazivali su neki domaci islamski teolozi, ali sukob je marginalizovan i zatvoren tumacenjem da je rec o internim personalnim i verskim razmiricama. Skopski imami, njih vise od 150, ukazivali su na opasni uticaj skopskog muftije Zenona Berise u „praktikovanju islama suprotno nasoj tradiciji”. Imami su ukazivali i na neke finansijske transakcije sa oko sest stotina hiljada evra koji su bili namenjeni za plate svestenika, a iskorisceni su u druge svrhe. Oni su vise puta pokusavali da pokrenu ovaj problem. Ukazivali su na sve radikalnije propovedanje islama u skopskim dzamijama uz pomoc struktura u Islamskoj verskoj zajednici.

Reis ul ulema Hadzi Arif Emini uporno cuti, dok skopski muftija Zenon Berisa stalno skuplja pristalice kako bi sprecio otvaranje ovog problema u Islamskoj verskoj zajednici i njegovu smenu sa funkcije prve licnosti skopskog muftiluka. Skopski imami vise puta su se obracali Republickoj verskoj zajednici, zahtevali su kontakte sa predsednikom drzave… ali stvari su isle svojim tokom.

Analizu briselskih eksperata terorizma za sada niko ne komentarise – ni Islamska verska zajednica, ni vlast, ni policija. Situacija u Kondovu je sve napetija, jer su naoruzane grupe ovih dana kidnapovale dva gradjanina, uzeli im novac a zatim pustili.

Vicepremijer u ostavci Radmila Secerinska izjavila je da problem Kondova treba efikasno resiti – jer se sa njim ne moze uci u Evropu. Najveca opoziciona partija VMRO-DPMNE zahteva intervenciju drzave i eliminisanje ove paravojne jedinice. Mandatar za sastav nove vlade Vlado Buckovski najavio je politicki angazman lidera Demokratske partije Albanaca DZaferija i Tacija u Kondovu kako bi se situacija razresila. Upravo se delovanje naoruzanih grupa povezuje sa ovom partijom koja negira te tvrdnje.

Vlast je vrlo obazriva oko preduzimanje policijskih mera – jer se boji politickih manipulacija koje bi mogle da izazovu krupnije etnicke eksplozije. Anonimni izvori, inace, saopstavaju da su u ovaj krug naoruzanih grupa u Kondovu upleteni i pojedinci sa Kosmeta.

M. Tomovski


IZ STRANE STAMPE

The New York Times On The Web

Korak nazad na Kosovu

The New York Times - Njujork KORAK NAZAD NA KOSOVU Nicholas Wood Pristina, 4. decembra - Poslanici kosovskih Albanaca su u petak u Pristini na zasedanju parlamenta izabrali za premijera bivseg vodju gerilaca i osumnjicenog ratnog zlocinca. Za Ramusa Haradinaja su glasala 73 poslanika, a samo tri su bila protiv.

Njegovo imenovanje predstavlja dogovor o podeli vlasti izmedju njegove stranke i najvece politic ke stranke kosovskih Albanca u parlamentu sa 120 mesta. Ujedinjene nacije su odgovorne za Kosovo od kada je NATO bombardovanjem primorao srpske snage bezbednosti optuzene da su pocinile brojne zlocine da se povuku iz pokrajine juna 1999. godine.

Pokrajinska vlada sa ogranicenim ovlascenjima sastavljena od albanskih politicara formirana je 2000. godine.

Imenovanje Ramusa Haradinaja zapadne diplomate i ovdasnji medjunarodni zvanicnici smatraju korakom nazad i upozoravaju da bi to moglo da pojaca napetost izmedju albanske vecine i srpske manjine i ugrozi teznje pokrajine da postane zasebna drzava.

Haradinaj kaze da se nalazi pod istragom Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji zbog zlocina pocinjenih izmedju 1997. i 1999. godine i da su ga proslog meseca istrazitelji haskog tribunala ispitivali dva dana. Glavni tuzilac tribunala UN Karla del Ponte je nagovetsila da bi do kraja godine mogla da se podigne optuznica protiv njega.

U izjavi koju je u njegovo ime dao Luter Pendragon, konsultant za odnose sa javnoscu iz Londona, Haradinaj kaze da je "ponosan na ulogu koju je igrao u zastiti svog naroda" od Slobodana Milosevica, bivseg srpskog dikatatora. "Spreman sam da se branim od kritika i aluzija", kaze nekadasnji lider pobunjenika koji negira svoju umesanost u bilo kakve zlocine.


Dzejms Dobins: Haradinaj je izabran na demokratski nacin

BBC - London London/Vasington, 5. decembra - Vlada Srbije zatrazila je da sef Unmika Soren Jesen-Petersen ponisti, kako je izjavio premijer Vojislav Kostunica, provokativni i rizicni cin izbora Ramusa Haradinaja za premijera Kosova. Evropska unija je saop- stila da za sada nece davati komentare, jer Haradinaj nije stupio na duznost. Visoki predstavnik Havijer Solana ranije je izjavio da bi sprovodjenje standarda i moguci pocetak rasprave o konacnom statusu Kosova jako bili otezani ako bi za premijera Kosova bila imenovana osoba koju haski tribunal optuzi za ratne zlocine. Recimo i to da vece Suda za ratne zlocine Okruznog suda u Beogradu vodi istragu protiv Haradinaja za zlocin u Djakovici 1999. godine.

BBC je tim povodom razgovarao sa Dzejmsom Dobinsom, specijalnim americkim izaslanikom za Kosovo od 1999. do 2001. godine, koji se sada nalazi u Vasingtonu.

Pitanje: Da li je Ramus Haradinaj prava osoba za obavljanje duznosti kosovskog premijera?

Odgovor: Mislim da u izvesnom smislu to nije odgovor koji mi treba da damo. On je izabran na demokratski nacin. Mi cemo morati sa njim da radimo, srpska zajednica ce morati sa njim da radi i to ce morati da cini medjunarodna zajednica. Ako bude optuzen od strane haskog suda, morace da napusti tu duznost. Mislim da nece biti nikakve teskoce da se osigura da do toga dodje. Ali, on nije optuzen, da ne govorim o tome da nije osudjen. Ja licno nemam nikakva saznanja kada je rec o godinama tokom kojih sam bio odgovoran za Kosovo, nisam video nijedan dokaz koji bi na njega ukazivao, ali to nije nemoguce i ne bih bio iznena- djen ako bi u medjuvremenu neki dokazi isplivali na povrsinu. Ali, mislim da je svakako nevin dok se ne dokaze da je kriv i dok se formalno ne podigne optuznica. Pitanje: Koliko ce novi premijer u datim okolnostima uspeti da dopre do srpske zajednice na Kosovu?

Odgovor: Mislim da treba jasno reci da manjinsko srpsko stanovnistvo nije bilo raspolozeno da saradjuje i razgovara sa umerenim liderima koji su bili na vlasti u poslednje tri godine. Oni su bojkotovali nedavne izbore tako da nemaju jake argumente da bi se suprotstavili rezultatima glasanja. Haradinaj kaze da je na to spreman i mislim da ne postoji razlog da se to ne uzme za ozbiljno. Mislim da je kosovsko rukovodstvo jedinstveno u svojoj teznji da ostvari nezavisnost. Oni shvataju da ce neki ustupci srpkoj manjini biti neophodni da bi se u tom cilju obezbedila medjunarodna podrska i da ce lider koji dolazi iz militantnijih krila mozda lakse uciniti te ustupke od politicara iz srednje struje koji su mu bili prethodnici. Pitanje: Kako ce Ramus Haradinaj biti prihvacen od medjunarodne zajednice?

Odgovor: Mislim da ce on biti prihvacen uz neke teskoce. Ali, znate, ima ljudi koji smatraju da Arijel [aron ne bi smeo da bude premijer Izraela, ima ih puno koji ne bi zeleli da Dzordz Bus bude predsednik SAD, no ovde je rec o odlukama donetim na demokratski nacin i mi moramo da naucimo da sa njima zivimo. Ako se ispostavi da je on optuzen za ratne zlocine, onda ce se situacija, naravno, promeniti.


Frankfurter Rundschau

Haradinaj na cilju

Frankfurter Rundschau - Beograd, 4. decembra Andreas Ernst - Ramus Haradinaj, zamenik komandanta Kosovskog zastitnog korpusa, dosao je 13. marta 2000. godine u njegovu kancelariju i rekao da hoce da postane predsednik Kosova. Ovo u svom dnevni- Ponedeljak, 6. decembar, 2004. 3 IZBOR

ku pise general Klaus Rajnhard, tadasnji komandant mirovnih snaga Kfora. Tri i po godine kasnije Haradinaj postaje premijer u koaliciji sa nekadasnjim rivalom Ibrahimom Rugovom. "Ovo nije najbolje resenje", nimalo diplomatski izjavio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana. Medjutim, deviza Sorena Jesen-Petersena, sefa Unmika u Pristini, glasi: manje prigovarati i dati veca ovlascenja kosovskim Albancima.

Haradinaj je u novembru dospeo na naslovne strane jer su ga istrazitelji haskog tribunala navodno ispitivali zbog ubistva srpskih civila i njegovih albanskih rivala. Posle dva razgovora Haradinaj je izjavio da je saradnja sa Hagom za njega zavrsena. U medjuvremenu je njegovo ponasanje postalo diplomatsko: Kosovo ce "ispunjavati svoje medjunarodne obaveze", rekao je on. To je cesto slusana formulacija na prostorima bivse Jugoslavije koja ne znaci ni saradnju sa tribunalom niti otvoreno suprotstavljanje. Haradinaj je rodjen 1968. godine u jednom malom selu na zapadu Kosova. Prva vojnicka znanja je stekao u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Potom je emigrirao u [vajcarsku gde je radio kao gradjevinski radnik, portir i trener borilackih sportova.

U oruzanu borbu protv Srbije se ukljucio 1994. godine. Ali tek posle teskog poraza svoje jedinice nametnuo se 1999. godine kao komandant odgovoran za zapadni deo Kosova. Tokom NATO bombardovanja Haradinaj je tesno saradjivao sa britanskom i americkom vojskom.

Haradinaj je u ratu izgubio dva brata. Treci se nalazi u zatvoru u Pristini zbog ratnih zlocina. Posle rata Haradinaj je postao zamenik komandanta Kososvkog zastitnog korpusa, naslednika Oslobodilac ke vojske Kosova. Ali, on je hteo vise i posto nije mogao da podnese da se skolovani Hasim Taci ponasa kao jedini predstavnik nasledja OVK, Haradinaj je osnovao Alijansu za buducnost Kosova koja je treca stranka po snazi posle Rugove i Tacija. Haradinaj je u prolece 2000. godine bio umesan u tucu sa ruskim vojnicima Kfora koji su hteli da mu oduzmu automastku pusku. Haradinaj se 8. jula iste godine sa 40 naoruzanih ljudi pojavio u dvoristu porodice Musaj u pola dva nocu. U pucnjavi koja je usledila on je tesko ranjen, a americki vojnici Kfora su ga prebacili u Nemacku na lecenje. Sukob izmedju Haradinaja i porodice Musaj potice iz vremena rata kada je ova porodica podrzala FARK, rivalsku gerilsku grupu.

Ipak, posle toga u Haradinaju je preovladao politicar. Neke strane diplomate na Kosovu polazu velike nade u njega: on drzi rec i spreman je da saradjuje.


Ukljucite se u nas novi e-FORUM

http://www.kosovo.net/forum/

Diskutujte sa drugima o aktuelnim temama. Članstvo je besplatno.


ERP KIM Info-sluzba ARHIVA
2004 Arhive: | Mart | April | Maj | Juni | Juli | Avgust | Septembar | Oktobar | Novembar | Decembar

Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2004, ERP KIM Info-Service


Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom