24. avgust 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 24-08-04

Albanci čiste, zablude iste

Videli smo šta su uradili od manastira, koji je svojevemeno toliko značio i Albancima za molitvu... Izvinite, ali niko me neće uveriti da to nije bilo unapred smišljeno. Gume koje su donete u crkvu i zapaljene, tako da freske ne mogu da se obnove, to se nije desilo slučajno. Zauvek ću da upamtim sliku - na mestu gde je stajao oltar, sada je mapa Kosova sa ogromnim slovima OVK. Jedna od monahinja nam je rekla da su prve noći Francuzi zadržali rulju, jer su one odbijale da odu. Druge noći Francuzi su ih ubacili u kamione kao vreće krompira. Jedna od monahinja je imala slabo srce, i zaspala je u keliji. Kada su francuskim trupama rekli za nju, odgovorili su da ne mogu ništa da urade. I ostavili su je, na milist i nemilost bandi. Kada su Francuzi rekli da im je zadatak da zaštite ljude, ne imovinu, pitao sam se: Šta je monahinja?

Dubravka SAVIĆ  23.08.2004, 19:59:52

Od stalnog dopisnika

OSNIVAČ i predsednik Instituta za religiju i javnu politiku Džozef Griboski u Vašingtonu nam objašnjava razloge nedavne posete Srbiji, tokom koje je proveo dva dana Beogradu i četiri na KiM, predvodeći grupu religijskih lidera iz SAD hrišćanskih, konzervativnih, liberalnih....

Koji razlozi su vas odveli na KiM baš u ovom trenutku?

Kosovo i Metohija je zaboravljena zemlja. Niko ne misli na KiM. Sada brinemo o Iraku, Avganistanu, Sudanu. Za mene, KiM je "Sudan Evrope". U srcu Evrope dešava se etničko čišćenje. Versko nasleđe Srpske pravoslavne crkve se čisti. To se radi pred očima međunarodne zajednice, UN, NATO.

KAD BI SRBI NAUČILI ALBANSKI

NISTE zadovoljni onim što ste zatekli?

- Ono što smo shvatili, i što je potpuno nerazumljivo, jeste da ne postoji zajednička politika među trupama KFOR, nema zajedničkog sistema komunikacije. Svaka od 34 nacije na KiM prima naređenja od svojih nacionalnih prestonica, a ne od zajedničkog komandanta Kfora. Zato je bilo moguće da se dogodi pogrom u martu.

Prvo ste otišli u manastir Devič?

- Videli smo šta su uradili od manastira, koji je svojevemeno toliko značio i Albancima za molitvu... Izvinite, ali niko me neće uveriti da to nije bilo unapred smišljeno. Gume koje su donete u crkvu i zapaljene, tako da freske ne mogu da se obnove, to se nije desilo slučajno. Zauvek ću da upamtim sliku - na mestu gde je stajao oltar, sada je mapa Kosova sa ogromnim slovima OVK. Jedna od monahinja nam je rekla da su prve noći Francuzi zadržali rulju, jer su one odbijale da odu. Druge noći Francuzi su ih ubacili u kamione kao vreće krompira. Jedna od monahinja je imala slabo srce, i zaspala je u keliji. Kada su francuskim trupama rekli za nju, odgovorili su da ne mogu ništa da urade. I ostavili su je, na milist i nemilost bandi. Kada su Francuzi rekli da im je zadatak da zaštite ljude, ne imovinu, pitao sam se: Šta je monahinja?

Da li ste razgovarali sa Francuzima o tome?

Ne, nisam. Jer, ne krivim vojnike koji primaju naređenja. Mi iz međunarodne zajednice smo na Kosovu pet godina. Tokom tih pet godina više od 150 crkava je razoreno, mada misija SAD na Kosovu kaže da to nije legitimni broj.

Koji je broj po toj evidenciji tačan?

- Dobro pitanje. Majkl Meklalan iz misije na Kosovu mi je rekao da sve crkve nisu uništene, neke su samo oštećene. U redu, čak i da su “samo” oštećene one nisu za upotrebu, i one su, ipak, bile napadnute. Tri stotine džamija je, u međuvremenu, izgrađeno. Srpske crkve se ne obnavljaju. Otišli smo otvorenog uma na Kosovo. Vratio sam se sa više gneva u odnosu na SAD i međunarodnu zajednicu nego što bih mogao da budem ljut na Albance.

Kako to?

Ono što su pokušali da mi “prodaju” u misiji UN u Prištini, jeste da je sve fino, da problemi postoje tamo gde su Srbi, i da je to njihova greška, da je finalni status najvažnija stvar. Ljudi žive u plastičnim straćarama i tako je pet godina. Stare monahinje žive u tananim ćelijama i kao toalete koriste rupe iskopane u zemlji?! Da li je to ono zbog čega smo otišli na Kosovo? Da li smo zato bombardovali? Koliko se sećam, NATO je otišao na Kosovo da zaustavi čišćenje albanskog stanovništva pod Miloševićevim režimom. Sada žrtve postaju dželati i niko ne kaže ni reč. Misija SAD nam je rekla da bi sve bilo odlično na Kosovu kada bi Srbi naučili albanski.


NEUSPEH JE U MISIJI SAD

DA LI ste razgovarali sa albanskim liderima?

- Da, svi očekuju nezavisnost. Iako smisao našeg puta nije bio konačni status, svi su samo o tome govorili, sa obe strane. Činjenica da srpske kuće preostale posle martovskih događaja čuva KFOR, da trupe SAD čuvaju Gračanicu, da je neophodno da ostale manastire čuvaju vojnici Kfora, govori mi da nismo spremni za nezavisnost. Unmik čini najbolje što može. Pokušavaju, trude se... Nisam siguran da vide šta se oko njih događa, da se samo etnički čistim Kosovom ide ka finalnom statusu.
Posle pet godina?

- Neuspeh je u misiji SAD i u Kforu što ne uspevaju da sagledaju svoje obaveze. Niko ne brani Miloševića. On je bio grozan čovek koji je uradio strašne stvari. I dobiće odgovarajuću kaznu međunarodne zajednice. Dobili smo kopije knjiga sa više od sto razorenih džamija 1998/1999. godine. To su strašne stvari, koje zaslužuju osudu i kaznu. Ali, reći mi da je to što je urađeno onda sa tim džamijama pod tadašnjim režimom koji je bio nelegitiman, i kojeg je svrgnuo njegov sopstveni narod, isto što i sadašnje akcije protiv crkava, pod administracijom UN i trupama KFOR, dok postoji novi, prvi nekomunistički režim u Srbiji, nije mi razumljivo.