Na dan kada Crkva Bozja slavi Preobrazenje Gospodnje, Mitropolit veleski i povardarski i egzarh ohridski G. Jovan, dobio je vest da ga je bitoljski sud, odnosno sudija Misko Stojkovski, osudio za krivicno delo „raspirivanja nacionalne, verske i rasne mrznje i netrpeljivosti“ efektivnom kaznom u trajanju od jedne godine i sest meseci zatvora.

Mitropolit Jovan je za sve ovo saznao u Trebinju, i to preko sredstava javnog informisanja. Mitropolit Jovan je dosao u Trebinje na poziv Episkopa zahumsko-hercegovackog G. Grigorija, da nacalstvuje na Vecernjem i Liturgiji za praznik Preobrazenja Gospodnjeg, koji je slava ne samo sabornog hrama u Trebinju, nego i celog grada.

Iako su mnogi ocekivali da ce drzava smanjiti proganjanja, maltretiranja i hapsenja episkopa i vernih Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije, posle prijema drzavne delegacije, koju je predvodio predsednik Branko Crvenkovski u manastiru Svetog Prohora Pcinjskog, to se ipak nije dogodilo.

Sud je osudio Mitropolita Jovana za tekst objavljen u Crkvenom kalendaru za 2004. godinu, za koji ne postoje dokazi da ga je napisao Mitropolit Jovan. Cak i da ga je napisao, moze li drustvo koje zeli da se predstavi kao demokratsko, da sudi Episkopima za njihove crkvene propovedi?

Ipak, makedonsko drustvo nije bilo, a kako je krenulo, nece nikada biti demokratsko. No, da ostavimo to.

Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija je od Evrope daleko, jos je dalje od hriscanske savesti, a najdalje je od svetlosti Hristove koja prosvetljava citav svet. Zemlja iz koje su krenuli slovenski prosvetitelji Kirilo i Metodije, zemlja koja ima Svetog Klimenta i Svetog Nauma, zemlja koja je iznedrila Svetog Jovana Sangajskog i Svetog Nikolaja ohridskog i zickog, sada tone u mrak neprosvecenosti, u neznanje i bezizlaz.

Tamu je donela raskolnicka episkopska vlast MPC. Ti ljudi zive potpuno egoisticno, vodeci racuna samo o sebi, oni prave kuce za svoju vanbracnu decu i daju skupe poklone bludnicama, zar oni da vode Crkvu?

Svakako da takvima smeta svetlost i zele da oni da citav narod ostane u tami, jer u tami se ne vide njihova zla dela.

Znaci, ni kod kog drugog ne treba traziti krivicu za ovako losu versku, politicku i ekonomsku situaciju u Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji.

Oni koji su pozvani da svedoce svetlost, donose ljudima mrak. I sta jos cekamo? Ako je so obljutavila, sa cime ce se osoliti, kaze Jevandjelje?

Poslednji je trenutak, braco hriscani, da shvatimo da svo zlo koje dozivljavamo na licnom i drzavnom nivou jeste zbog nekoliko raspikuca koji su postavljeni od strane nekadasnje UDBE, koja jos uvek nije izasla iz komunistickog, a to znaci i ateistickog nacina misljenja.

Oni, clanovi sinoda raskolnicke crkve, pokusavaju, i preko velikog pritiska na drzavne organe, uspevaju da posalju Mitropolita Jovana na robiju.

Oni koji nam svima drze lekcije iz isihazma i umnosrdacne molitve, oni proganjaju Episkopa kanonske Crkve u Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Svakodnevno vrse pritiske preko sudskih vlasti da osudjuju i zatvaraju vernike Pravoslavne Ohridske Arhiepskopije i ucestvuju u teroristickim akcijama usmerenim protiv episkopa i monastva Arhiepiskopije. Bez stradanja i svedocenja sve price o isihazmu i umnosrdacnoj molitvi su samo bajke za decu. Postavljeni u vreme kada su drzavi trebali poslusnici, da bi preko njih spijunirala dijasporu, raskolnicki episkopi Makedonske Pravoslavne Crkve, prilikom promene sistema su promenili samo kozu, kao sto to radi vuk, ali nisu promenili cud.

Tvrdimo i garantujemo da su Episkopi MPC poslednji bastion komunizma u BJRM, a istorija ce brzo pokazati da dok su oni na svojim katedrama, u BJRM nece biti nikakvog napretka. Kada se neko raduje tome sto je neki Episkop osudjen na zatvorsku kaznu, zbog svog svedocenje vere, zbog misije i ljubavi prema Bogu, taj mora da je poprilicno poremecen. Nazalost, to su episkopi lazi-crkve MPC.

Krivica vlasti BJRM nije u tome sto tolerise raskolnike, vec je ona kriva zbog neodlucnosti da raskrsti sa komunistickom prosloscu. Komunisticka drzava je stvorila raskolnicku organizaciju MPC, no problem je u tome sto je ova vlast zbunjena izmedju evropske demokratske verske orijentacije, koja nudi versku toleranciju, i starog komunistickog mentaliteta pojedinih sudija za koje nema sile da im skine sa ledja breme komunizma i njegove birokratije.

Za svaki napredak su potrebne zrtve. Ovog puta u BJRM, oni sami se prijavljuju za zrtvovanje, kao dobrovoljci. Za nekog su oni ludi, za neke neiskusni, ali ipak hrabri, no za neke su oni primeri autenticnog sluzenja u Crkvi Bozjoj. Kao sto je i Krst Hristov, ludost za Jeline i sablazan za Jevreje.

Covek koji nije spreman na zrtvu nikada nece moci da razume zasto se treba zrtvovati za druge. On misli da treba druge zrtvovati radi sebe. Isto kao sto rade raskolnicki popovi. Kad treba da se naplati, tu su prvi, a kad treba svedociti veru, poslednji.

Ipak, Bog se smilovao na Crkvu u BJRM. Posle trideset pet godina raskola, Bog nam je otkrio dostojne episkope i svestenosluzitelje kojima treba da verujemo. Sabrao ih je u jedan Sabor koje su sve Crkve na svetu prepoznale kao Pravoslavnu Ohridsku Arhiepiskopiju. A znak za prepoznavanje, da li su dobri pastiri je isti onaj iz vremena Hristovog „znak preporecni“ . Ako su ludi po kriterijumima neznabozaca i skandal za svet, to je dobar znak da su dobri pastiri Crkve. Ako su proganjani, stradaju, bivaju zatvarani, to je dobar znak da imaju veru apostolsku. Ako ne zale i polazu svoje zivote za veru za istinu i svoje stado to, je siguran znak da su Hristovi.

Treba da se zahvalimo sudiji Misku Stojkovskom iz Bitolja, koji je, zeleci da ucini zlo, ucinio dobro Pravoslavnoj Arhiepiskopiji Ohridskoj. Istina, obrukao je Makedoniju pred celim svetom, no o tome neka misle vlasti. Osudjujuci Mitropolita Jovana, pomenuti sudija je Pravoslavnoj Ohridskoj Arhiepiskopiji ustvari ucinio uslugu. Ovakvom presudom doprineo je da sav pravoslavni svet prepozna ovu Arhiepiskopiju kao autenticnu Crkvu koja ne bezi od stradanja, niti ga sama trazi, nego je spremna da, uz Bozju pomoc, svedoci i u poslednja vremena. Mislimo da bi pri vaspostavljanju ordena Arhiepiskopije, prvi trebao da dobije Misko Stojkovski, iako ce ga istorija zabeleziti u drugom svetlu.

Ko zeli da vidi simvoliku u danu kada je objavljena presuda, danu Preobrazenja Gospodnjeg, on moze da je vidi. Mocni ljudi, kao sto su sudije, ponekad misle da upravljaju svetskom istorijom. Poslednju rec uvek daje Gospod. Izrecena kazna je ustvari nova kazna Hristu, nova rana na Telu NJegovom, nov uzdah NJegov: „Gospode, oprosti im ne znaju sta rade“: No, ova kazna izrecena Hristu koji je Crkva, ce se preobraziti i postati pohvala i slava u nezalaznom, osmom danu, isto kao sto se krst preobrazio u Vaskrsenje, a grob u izvor vecnog zivota.

Visokopreosvestenjejsemu i Visokodostojnjejzemu Mitropolitu, svjatejse Arhiepiskopije ohridske, nasem ocu i pastiru, mnogaja ljeta!

Izvor SPC Info-sluzba:

Eparhija rasko-prizrenska kao prvi severni sused kanonske Ohridske Arhiepiskopije sa svojim vernim narodom ostaje u molitvenoj nadi da ce necovecna i bezakona odluka bitoljskog suda biti ponistena i da ce nad nepravdom, lazima i zaviscu pobediti Bozja pravda i istina.