25. april 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 25-04-04

Svedocenja - Srpska rec, br. 343, 31.03.2004

Deca koja ne znaju za drugu decu
Kad bi svi ljudi na svetu kao siptarska deca u Obilicu na Kosovu - tad bio bi mir! U Obilicu, iz koga su albanski osnovci proterali i poslednjeg Srbina - trenutno vlada mir.

01.jpg
01.jpg
02.jpg
02.jpg
03.jpg
03.jpg
04.jpg
04.jpg
05.jpg
05.jpg
06.jpg
06.jpg
07.jpg
07.jpg
08.jpg
08.jpg
09.jpg
09.jpg

fotografije spaljenih srpskih kuca iz Obilica, dole desno su dve fotografije spaljene srpske skole u Obilcu koja je opremljena zahvaljujuci pomoci Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj. Danas je Obilic grad bez ijednog Srbina i samo rusevine svedoce o tome da su oni ovde nekada ziveli (Klikom na svaku fotografiju mozete da otvorite sliku u vecem formatu)

SRPSKA REC
Broj 343, 31. mart 2004.


Miodrag MILOJEVIC

Sta znaju deca sta je etnicko ciscenje? Ne znaju nista, a opet su 17. i 18. marta ove godine albanska deca ocistila Obilic od Srba. Na ramenima djacke torbe, u rukama kamenje sa obliznje pruge, u rukama flase sa benzinom. Deca pale, deca zare po Obilicu. Naoruzani znanjem, Molotovljevim koktelima, ucenici osmoletke su, revoltirani, prekinuli nastavu i ocitali Srbima lekciju iz istorije. Pocistili su Todorovice, najbrojniju i najotporniju srpsku familiju u Obilicu.

Sta se sve dogadjalo, a sta sve nije, u Obilicu 17. i 18 marta? Sukobi na sve strane. I na srpskoj strani je bilo sukoba. Neki od sedamnaestoro Srba iz Obilica, koji su pripadnici KPS (kosovska policijska sluzba), krenuli kundacima na sunarodnike da ne bi izgubili sluzbu, platu od 220 evra i pravo na kredit od hiljadu evra. U bazi Kfora u Pristini doslo do sukoba srpskih izbeglica i srpskog svestenika iz Kanade koji je odrzao govor i ubedjivao ih da ostanu na Kosovu, da brane i cuvaju srpsku zemlju i svetinje. Jer, ako oni odu ko ce da ostane na Kosovu?

Pre godinu dana, aprila prosle godine, u srpsku enklavu u Obilicu je stigla dvadesetogodisnja Jelena Todorovic pravo iz Srbije. Jelena je cula za rec enklava, znala je, verovatno, sta ta rec znaci, ali nije marila mnogo. Udala se iz Srbije u enklavu. Tek sto je zakoracila, tek sto je pocela da se navikava na zivot u logoru - trostruko ubistvo Stolica, nedaleko, deset minuta hoda od njene kuce.

"Zivela sam u Obilicu godinu dana, nepunu godinu. Nismo smeli da se krecemo ali smo mogli do prvog i do drugog komsije u istoj ulici. Nekad bismo se usudili da krenemo malo dalje, preko pruge. Uz rizik, naravno... Ziveli smo u nadi da ce se situacija popraviti, da ce Srbi poceti da se vracaju, ja godinu dana, ostali - pet godina..."

Svakoga dana, sem cetvrtka, iz Obilica krece konvoj za Gracanicu ili Mitrovicu, dva puta dnevno - Srbi odlaze u kupovinu. Prve tri godine sa pratnjom, od kad je Jelena stigla bez pratnje.

"I ja sam putovala. Putnika iz srpskih sela je bilo mnogo. U Gracanici, gde je sloboda, kupujes dva-tri sata. Voze Srbi, profesionalci, koji ne znaju za strah. Prelazimo onaj veliki most, preko Veternika stizemo u Gracanicu. Ja sam se uzasno plasila, ali moji saputnici, oni tako zive petu godinu, oguglali su na sve. Sevne poneki kamen, opsuju, dobace, stave saku ispod vrata - sto znaci rezanje grla. Vremenom sam i sama naucila da budem hrabra. Ziveli smo kao svaki hrabar narod."

Svaki dan je isti u enklavi, ali su se postovali praznici:

- Kad je praznik moras da izadjes da nesto kupis...

Kad se dogodi ubistvo po mesec dana se ne izlazi iz kuca, Kfor pojaca obezbedjenje. Ali se posle mesec dana sve zaboravi. I Kforu dosadi da cuva Srbe i Srbima dosadi da se cuvaju.

SVAKO BRANI SVOJE

Hrabrom narodu 18. marta ove godine hrabrost nije pomagala - kad su drugi odmagali. Kad su, u pola devet ujutru, pred srpske kuce banula deca, koja se ne plase ni Kfora ni Srba, ni matematike ni fizike. A matematika je pokazivala da u Obilicu zivi tacno 378 Srba.

"Prvo su se 17. marta u centru Obilica okupili srednjoskolci pusteni iz skola. Na celu kolone cetiri zastave. Prosli su, uz lomljavu i bubnjeve, nasom ulicom. Polupali su prozore, demolirali vrata i otisli. Kuce nisu palili. Moj plac je veliki, kuca je daleko od ulice. Nisu mi razbili prozore. Muz mi radi u Zvecanu, u kuci sam sa bebom od mesec dana. Pruga je nedaleko, srpske kuce sa jedne i druge strane pruge."

Oko pet sati popodne demonstranti se povlace. Srbi gledaju srpsku, a ako znaju albanski i albansku televiziju. Albanci krive Srbe za blokadu mosta na Caglavici, za tri albanska deteta koja su nestala u Ibru. Srbi govore da je rec o organizovanom, isplaniranom napadu, dok u pozaru gore crkve i sela. Jeleni nije jasno sta se dogadja: "Normalno, svako brani svoj narod..."

Opo pet popodne demonstranti se povlace. Tisina je. U takvoj tisini treba docekati noc. Panika je, ali niko ne bezi jer bi istrcao pred Albance, uleteo im u ruke.

Pored demonstranata, u korak s njima, idu policajci iz kosovske policije koji su ujedno i demonstranti. Cuvaju dostojanstvo uniforme - ne pridruzuju se masi koja kamenuje. Samo gledaju i uzivaju.
"Grupisali smo se, niko nije smeo da u kuci sam doceka noc. Ako prezivimo prvu noc, racunali smo da cemo ostati. Sutradan ce sigurno doci Kfor. Prvu noc smo odlicno pregrmeli. Niko nije dosao. Sedimo pored televizora, gledamo sta se dogadja, iz sata u sat..."

Sedeli su i pratili sta se dogadja u drugim mestima, kao da ce ih Albanci zaboraviti.

Sa bebom u narucju Jelena se sutradan vratila kuci. Prosla je strasna noc, a njena beba se vraca ziva.
"Stavila sam vodu da okupam bebu. Mirno je sve do pola devet. Prozor mog kupatila je okrenut crkvi. Cujem da prvo pale crkve, moja kuca je do crkve. Prvo cujem: "Ne bojte se, gori crkva! Prvo cujem, posle i sama vidim dim kako se izvlaci. Uzimam dokumenta, uzimam dete, ponovo bezim u komsijsko dvoriste."

Da li je to neki znak ili nije, crkva u Obilicu nije htela da gori. Odzvanja kamenje po bakarnom krovu, zapalila su se vrata, ali plamen nije hteo u crkvu. Besni Albanci dovlace gume i razbijaju vrata. Tek tad se zapalila smesa benzina i guma.

Poznanici i rodjaci iz Gracanice i Plemetine, obliznjih srpskih sela, prave jos vecu paniku: "Bezite, izbavljajte se nekako!"

Izbavljenja nema. Sedi i cuti, kaze Jelena.
 
Oko pola devet 18. marta na noge su se podigli osnovci zabrinuti za sudbinu Kosova. Drugi su videli nastavnike, Jelena samo decu. Da je pred decu izasao jedan vojnik, da je pukla petarda, Srbi bi u Obilicu bili odbranjeni.

"Necete verovati, deca su nosila tasne na ledjima, kamenice, flase sa benzinom i palila. Vidim dim preko puta pruge, vidim gori komsijska kuca." U masi od cetiri stotine dece koja je prosla ulicom videla sam vise devojcica nego decaka! Da pred decom pobegnemo!

Oci u oci sa decom se nasla i porodica Stojana Todorovica. Stojan, njegova zena Javorka, medicinska sestra, i deca - Bojan, ucenik cetvrte godine srednje skole, LJiljana, Jelena i cetvorogodisnji Lazar, oci u oci. Albanska deca potpaljuju ulazna vrata, kuca se gubi u crnom dimu. Todorovici, cela porodica, u kuci, plamen se priblizava, korak po korak. Pred vratima stoje deca, Todorovici iskacu kroz prozor i bosi beze preko livada. Preplivali su Sitnicu, krenuli prema selu Crkvene Vodice. Kfor ih je u bekstvu sustigao i pokupio.

01.JPG
01.JPG
02.JPG
02.JPG
03.JPG
03.JPG
04.JPG
04.JPG
05.JPG
05.JPG
06.JPG
06.JPG
07.JPG
07.JPG
08.JPG
08.JPG
09.JPG
09.JPG
10.JPG
10.JPG
12.JPG
12.JPG
14.jpg
14.jpg

fotografije spaljenih srpskih kuca iz Obilica, desno dole obesena svinja ispred jedne srpske kuce. Na mnogim kucama Albanci su pre paljenja pisali oznake "zauzeto" ili licna imena kako bi ih prethodno "rezervisali" za pljacku. Kuce su potom sistematski paljene. (Klikom na svaku fotografiju mozete da otvorite sliku u vecem formatu)


BODLJIKAVA ZICA

Kuce preko pruge Albanci su u besu odmah palili. Kuce do crkve sa druge strane pruge su, kad Srbi izadju, pljackali pa palili.

Da su htela, albanska deca su mogla da obidju sa druge strane i vrate Todorovice u plamen. Ali nisu, jer se radilo o humanom preseljenju.

"Da su hteli da nas ubiju - mogli su. Cilj im je bio samo da nas oteraju..."

Stizu spasioci u poslednji cas. Pozrtvovani, vade Srbe iz plamena iz zapaljenih kuca. Sa pancirima, slemovima, uperenim puskama, dolaze vojnici Kfora. Bili su u Obilicu i Englezi i Norvezani, sada su Finci i Svedjani, ali svi su bili isti. Engleski vojnici su preplaseni - ako su osnovci ovakvi sta bi srednjoskolci mogli da naprave? Ako deca od deset godina pale sve zivo, ako su desetogodisnjaci zasli u srpske kuce, sta bi tek napravili oni u pubertetu?

Jos 1999. vojnici Kfora su podelili svim Srbima u Obilicu koturove bodljikave zice. Za licnu upotrebu, koliko da se zastite. Todorovici su bodljikavom zicom upleli kapije, isturili koturove zice ispred ulaznih vrata. Sada su vojnici ili preplaseni ili im se neverovatno zuri. Pozuruju Srbe. Srbi se zaplicu u zice, kao pile u kucinu. Sami su sebe zarobili.

Jelena prica: "Dosli su sa tri dzipa, nervozni, preplaseni. Sa njima je jedan policajac KPS-a, Siptar. Englezi nas pozuruju: - Gou, gou, gou, gou!"

Kao psi Srbi grebu ispod zice kako bi izasli na ulicu. Ali, Jelena drzi u narucju Andjelu, kojoj je mesec dana. Snasli su se vojnici. Podigli su celu kapiju a ispod nje - cetvoronoske se provlaci Jelena sa bebom koju ne ispusta.

Jedan vojnik za volanom, jedan drzi uperenu pusku pred vratima dzipa. Pravo pred stanicu policije u Obilicu. Jelena place putem, jer je cula kad su rekli "prvo zene i deca". Znaci, da su ostavili muskarce!
Sa albanskim komsijama, sve su to starosedeoci, pet godina nije bilo problema. Ali Semija, prvi komsija je doseljenik, kupio je kucu od jednog Srbina, njega ce Jelena pamtiti.

"Porodila sam se u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Nisam ni stigla kuci, a Semija je u nasu kucu doneo odelce za dete. Culi smo se, razgovarali smo. Nije mogao nista da sacuva..."

Odelce koje je kupio Semija je ostalo da se kuva u ves-masini. Ostao je ves da se susi na zici...

Imalo je, priznaje Jelena, sta da se opljacka. Ali i kad sve zaboravi, ne moze da zaboravi krevetac koji je, putujuci uz rizik i sa strahom, kupila u Gracanici: "Krevetac! Potpuno nov krevetac!"

Na sundjerima, u prasini, u bazi Kfora, na betonu, leze Jelena i Andjela, stara mesec dana. I jos jedna beba stara dvadeset dana. Jelena moli, preklinje da nadje smestaj, jer dete pocinje da se gusi.
Igrom slucaja jedan prevodilac, Srbin, njen je poznanik. On obecava da ce je izvuci. Jelena stize u Kosovsku Mitrovicu u subotu 20. marta. Izbezumljena, tek sto je ustala iz prasine, postaje medijska zvezda. Izlazi iz vozila - ceka je na stotine kamera.

"Videli ste me, verovatno na televiziji. Na BK. Sonja Stupar, rodjena sestra moga muza, bebu i mene videla je u Americi! Prikazali su me u Grckoj, Makedoniji..."

Jelena silazi nesigurnim korakom, boji se da dotakne zemlju a prate je stotine kamermana. Prate joj svaki pokret, izraz na licu. Izbezumljena, grli muza i devera koji su u Mitrovicu stigli iz Zvecana.
Tada je jedini put u zivotu Jelena bila u centru paznje i nikada vise. Tada je ceo svet gledao Jelenu, danas je niko ne vidi.

Ona je izbeglica. Dobila je tri kilograma secera, tri kilograma pasulja i po neku ljubaznu rec. Pozajmljuje garderobu.

"Napisite da sada nemamo nista..."

Jelena bi zelela da se vrati u Kosovsku Mitrovicu ako bi tamo za njenu porodicu nasli mesto. Ako to ne bi bio prihvatni centar, i ako bi bio...

PLJACKA ODMAH

Sa petog sprata srpske stambene zgrade u centru Obilica, popularno nazvane Lamela 5, Dalibor Petkovic je posmatrao paljenje crkve, srpskih kuca i sve sto se odigravalo u Obilicu 17. i 18. marta. Po Daliboru, sve je pocelo 17. marta oko tri sata kada je masa Albanaca pretukla nekoliko Srpkinja i jednog Srbina, putnike koji su se zatekli na zeleznickoj stanici. Dalibor govori engleski i razgovarao je vise puta sa americkim policajcem Vilom, iz drzave Tenesi, koji ce 18. marta narediti evakuaciju zgrade, bez obzira sto se preko puta nalazi stanica policije.

Kroz kordon policajaca - pravo iz zgrade u stanicu policije.

Vil je bio kategorican: "Nema dovoljno sredstava, nema dovoljno vojnika. Evakuacija u roku od 15 minuta!"

Dalibor je izvesno vreme radio u srpskoj nevladinoj organizaciji "Komitet za zastitu ljudskih prava", radio je tri godine pri UNHCR-u, nosio je konzerve i cokolade, delio humanitarnu pomoc ubijenoj porodici Stolic.

Gledao je kako su kamenicama hiljade Albanaca granatirali i rasturili opstinsku zgradu iz JU-programa, popularno nazvanu Bela zgrada.

"Gledao sam kako unose automobilske gume i pale crkvu. Gledao sam kako su izneli ikone. Najmanje trideset ljudi koji su ucestvovali u paljenju prepoznao bih..."

Gledao sam kad je masa od trista Albanaca jurnula prema kuci Trajka Todorovica koja je zapaljena. Pre nje su zapalili kucu Todorovica koji je u Obilicu poznat pod nadimkom Curi.

"Kfor je 17. marta pokusao da zaustavi masu sa cetiri vojnika. U stanici policije su se nalazili ceski specijalci. Dok kosovska policija ili ceski specijalci evakuisu Srbe, masa demonstranata ceka da ovi izadju i, cim vozilo krene, pocinje pljacku. Na lice mesta su dolazili zajedno."

Dalibor Petkovic ima sestomesecnog sina, a Ana Petkovic, njegova zena, je poslednjih sest meseci provela u zgradi iz koje pola godine nije izasla.

"Kod komsije idem u stan broj 3. Popodne idem kod sestre u stan broj 4. U zgradi zivi dete od tri godine koje nikad nije videlo kokosku. Ja mogu i na cetvrti i peti sprat, da igramo karte. Uvek isto, bilo leto ili zima. Tamo nema godisnjih doba. Nema kise, nema snega."

U zgradi je zivela trogodisnja Jovana Rajic koja se nikad nije popela na ljuljasku. Nikada nije izasla ispred zgrade, nikada nije bila u parku. U zgradi je cetvoro dece koja nikad nisu videla drugu decu. Jovana ih vidi kroz resetke, vidi albansku decu kako se igraju. Stane na gelender, uhvati se za sipke. Zove iz sveg glasa:

"Bato, selo! Dodji da se igramo!"

Albanska deca, setaju ih roditelji, okrecu glavu. Jovana Rajic se vrati u stan i pocinje da place. Dugo, iskidano place.

Ni sama ne zna zasto.

 


Komentari citalaca
Ukoliko zelite mozete se obratiti tekstualnom porukom urednistvu redakcije ERP KIM Info-sluzbe
Ime i prezime

Vasa e-mail adresa (opciono):

Vas komentar:

Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/erpkiminfo.html


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2004, ERP KIM Info-Service


Prijava na nase mailing liste:
Nase mailing-liste: na engleskom na srpskom