 | |||
| 21. april 2004. god. Info-bilten ERP KiM 21-04-04 Nakon uklanjanja KFOR-ovog kontrolnog punkta Srbi iz Vitine najavljuju iseljavanje "Trenutno ima jos 105 dusa ovde, a radio sam sa njima mnogo. Bili su uz mene i ja uz njih. Ali, verujte maltene svakog dana ljudi odlaze. Juce je jedan kamion otisao. I danas takodje jedan sa stvarima krece za Srbiju. Cinjenica je da ovde ima i ljudi koji su prodali sve svoje imanje, pogotovo prosvetni radnici, ali su ovde kao na privremenom radu. Ali hvala Bogu to nam uvecava broj. Kad god imamo makar jednu srpsku dusu mi se njoj radujemo i osecamo se jaci... Istina je prava, ja sam stalno u kontaktu sa ovim ljudima, govorim vam ispred ovog svetog hrama, da nema toga u gradu Vitini ko ne ceka kupca za prodaju kuce ili ostaje jer naprosto nema gde da ode. To je pravi razlog zbog cega je ovih stotinjak dusa jos u gradu, pogotovo posle ovoga sto se desilo proslog meseca... Nastala je velika panika i uznemirenje u nasem narodu", deo transkripta razgovora sa protojerejem Draganom Kojicem iz Kosovske Vitine
ERP KiM Info-sluzba Reporter ERP KIM Info-sluzbe G.M danas je boravio u Vitini gde medju preostalih 150 Srba vlada velika uznemirenost nakon povlacenja kontrolnog punkta americkog KFOR-a ispred crkve. Punkt je postavljen neposredno nakon proslomesecnih nereda i doprineo je da se u Vitinu u medjuvremenu vrati jedan broj Srba koji su tamo ziveli pre 17. marta. Zahvaljujuci punktu proradila je i skola koja je u neposrednoj blizini crkve. U telefonskom razgovoru ErP KIM Info-sluzbe sa protojerejem Draganom Kojicem saznali smo da je situacija sve teza iz dana u dan. Prema recima oca Dragana Srbi se osecaju nesigurno, mnogi ne spavaju u toku noci u strahu od mogucih albanskih napada, dok deca ne idu u skolu jer se roditelji plase za njihovu bezbednost. Takodje Srbi iz vitinskih sela vise ne posecuju crkvu jer se ne osecaju bezbedni. Otac Dragan nas je obavestio da danas Vitinu napusta jos jedna srpska porodica pa je izvestac ERP KIM Info-sluzbe boravio jutros u Vitini kada su clanovi porodice Peric dosli rano ujutro u crkvu da celivaju ikone i pozdrave se sa svojim parohijskim svestenikom. Otisli su iz svog rodnog grada sa suzama u ocima. U nastavku donosimo transkript razgovora sa Borovojem Pericem koji je sa svojom porodicom napustio Vitinu: UVOD (reci sagovornika) Zovem se Borivoje Peric, iz Vitine, zivim sa sinom i dve cerke. Nerado odlazm, ostavljam crkvu, groblje...Ali mora se... Dok sam imao snage mogao sam da izdrzim ali vise snage nemam i moram da idem. B.P: Pa, do tada sam se mislio, nadajuci se da ce biti bolje, a bivalo je sve gore i gore. Mora se, radi bezbednosti moje i moje dece. R: Gde se nalazi vasa kuca? B.P. Ne ulazu u Vitinu, preko puta Viniksa, kraj Morave. R: Da li je tu bilo i drugih srpskih kuca? BP: Bilo je, ali su otisli pre. Ostao sam sam. Nije bilo nikakve sigurnosti, kao sto vidite i KFOR je otisao. Nije bilo nikakve zastite. Sami sebe smo stitili dok smo imali snage. Vise nemamo snage, pricam u svoje ime, ja moram da se odmorim. Nerado odlazim. Ali, radi sigurnosti moje i dece, odlazim. R: Koliko vam je godina? BP: Pedeset i cetiri. Sinu mi je 21. godina. R; Da li znate gde cete? BP: Imam jedno mesto u Paracinu tamo, ako me prime. Znam da ce narod da me primi, da razume i tako... R: Da li bi ste se vratili ukoliko se nesto promeni? BP: Odmah bih se vratio ali od toga... Ne Znam... Ne verujem da ce da bude bolje Nakon razgovora sa Borivojem Pericem Reporter ERP KIM Info-sluzbe razgovarao je sa protojerejem Draganom Kojicem, svestenikom u Vitini: R:Oce Dragane, recite mi kada se povukao KFOR? O.D.U subotu uvece, tako da od te noci do dansnjeg dana,sami ste svedoci toga, nemamo nikakvu zastitu. Nisam u pitanju ja, pa cak ni ova svetinja, vec nesto jos svetije a to su ova deca, preostala ovde, preostali srpski narod. Pored one taume koju smo doziveli 17,18 i 19 marta, ovo je dodatni pritisak na prostale Srbe tako da oni sad vise ne znaju ni gde se nalaze. Jednostavno, da vam kazem pravu istinu, oni se mole da naidje neki kupac kako bi prodali svoju imovinu posto poto, u bescenje, kako bi otisli i potrazili spas u Srbiji. To je prava istina i vi ste se i sami u to uverili. Sve ostalo sto se prica i dolazi sa strane, da je mir, da je prosperitet ovde, laz je. Jer ako ja ne smem da odem do svoje crkve, do svojih parohijana, do svoje njive, da ne govorim o drugim institucijama kojim treba da bude slobodan pristup u jednom savremenom drustvu, tu nema zaista govora o normalnom zivotu, mi smo ovde u getu, a najbolje je sto ste sami dosli i uverili se na licu mesta. R: Oce, da li su vas predstavnici KFOR-a kontaktirali i li su sa vama razgovarali o eventualnom povlacenju kontrolnog punkta odavde, ispred crkve? O.D. Mene kao svestenika nisu kontaktirali. Smatram da je to zbog toga sto sam uvek govorio istinu i mislim da istina njima ne odgovara. Na prija im. Ja sam rekao tu pravu istinu 17. marta kada su nemo posmatrali ove nemile odgadjaje nad nemocnim Srbima. Pitao sam :"Zasto niste reagovali?" Mi smo zateceni, to je bio njihov odgovor. Tu zaista nema opravdanja. Mogu da budu zateceni u Vitini ali ne u Gnjilanu, mogu i u Gnjilanu ali ne u Kamenici i na citavom Kosovu. Ja smatram da je ovde rec o sinhronizovanom i organizovanom progonu Srba. Nad nama se vrsi pravi genocid. R; Pokazali ste nam kucu u kojoj je donedavno zivela jedna osmoclana porodica. Kada su se odselili i koje je porodica u pitanju? O.D.To je porodica ILIJE ZEJKICA koja je, kao i svi Srbi, dozivela jednu veliku traumu i napad od strane nekoliko stotina, skoro hiljadu Albanaca, jer nezvanicno je ovde bilo oko 5 000 Albanaca na 100 dusa - Srba. Onda mozete da shvatite koliko je to bilo jezivo. Oni imaju cetvoro dece, kao i dedu i babu, Ilijine roditelje. Odgvorno tvrdim da nikada nisu spominjali da bi odavde isli. Ali taj pogubni 17. mart, kada je njihov unuk, tj. dete Ilije Zejkica od godinu i po dana, bilo kamenovano, kada je njegova sestra Ivana takodje bila fizicki napadnuta, deda se sopstvenim rukama borio za zivote svojih unucadi. Njihov otac je doziveo veliku traumu i nije mogao da se smiri tako da se oni od 17. marta vise nisu vracali u svoju kucu. Potrazili su spas u Srbiji i nalaze se negde u okolini Kragujevca. Zaista mi je zao, mnogo mi je zao, kao i za svaku dusu koja ode sa ovih prostora. R: Koliko Srba je jos ostalo u Vitini? O.D. Trenutno ima jos 105 dusa ovde, a radio sam sa njima mnogo. Bili su uz mene i ja uz njih. Ali, verujte maltene svakog dana ljudi odlaze. Juce je jedan kamion otisao. I danas takodje jedan sa stvarima krece za Srbiju. Cinjenica je da ovde ima i ljudi koji su prodali sve svoje imanje, pogotovo prosvetni radnici, ali su ovde kao na privremenom radu. Ali hvala Bogu to nam uvecava broj. Kad god imamo makar jednu srpsku dusu mi se njoj radujemo i osecamo se jaci... Istina je prava, ja sam stalno u kontaktu sa ovim ljudima, govorim vam ispred ovog svetog hrama, da nema toga u gradu Vitini ko ne ceka kupca za prodaju kuce ili ostaje jer naprosto nema gde da ode. To je pravi razlog zbog cega je ovih stotinjak dusa jos u gradu, pogotovo posle ovoga sto se desilo proslog meseca... Nastala je velika panika i uznemirenje u nasem narodu. Posteno da kazem, ovaj punkt sto je povucen je stvorio paniku ne samo ovde vec i medju preostalim Srbima u selima kao sto su Klokot, Mogila, Vrbovac, Grncari, Binac...ti Srbi koji su ranije dolazili i nalzili mir i sigurnost oko ovoga hrama, vise ne dolaze. I oni su se zabrinuli kada su crkvu ostavili. Toliko je tesko sada videti Srbina iz okolinih sela, od kako je punkt povucen. I sami ste svedoci ovoga sto vam govorim. KFOR sada samo patrolira s vremena na vreme ali to nije dovoljno i ljudi se osecaju nesigurno. Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija. |
