19 april 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 19-04-04

Reakcija na izjavu premijera privremene vlade Kosova u Fajnensal Tajmsu

KOMENTAR

Najnovija izjava premijera privremene vlade Kosova i Metohije Bajrama Redzepija u danasnjem izdanju Fajnensal Tajmsa (Financial Times, Kosovo will seek unilateral split from Serbia, premier warns) da ce 2005 godine Kosovo zatraziti unilateralno otcepljenje od Srbije, sprovesti referendum i proglasiti nezavisnost Pokrajine predstavlja jos jedan nerazuman pokusaj dolivanja ulja na vatru i provociranja novog talasa etnickog nasilja na Kosovu i Metohiji. Umesto da se privremene institucije sustinske autonomije na Kosovu koncentrisu na ispunjavanje Rezolucije 1244 i unapredjenja zivota za sve gradjane u skladu sa medjunarodno podrzanom politiom "standardi pre statusa", narocito nakon proslomesecnog pogroma nad srpskim narodom i svetinjama, ponovo se zvecka oruzjem i preti nasilnim resavanjem statusa bez pregovora i zastite prava svih gradjana, posebno kosovskih Srba.

Redzepijev zahtev o hitnom prenosu ovlascenja sa UNMIK-a na privremene institucije Kosova i Metohije u kojima Srbi ne ucestvuju, niti realno mogu da ucestvuju u postojecim bezbednosnim uslovima (nakon 17. marta posebno), predstavlja potpuno nelogican zahtev, jer su upravo te iste institucije pokazale nezrelost i nesposobnost da zauzmu jasan stav protiv nasilja u najteze vreme a neke od njih su direktno ili indirektno podrzavale talas etnickog ciscenja u martu, ali i u prethodnim mesecima i godinama. U tim tragicnim martovskim danima se pred javnoscu celog sveta pokazala cudovisna slika etnicki cistog albanskog Kosova kakvog ga zamisljaju njihovi ekstremni lideri, Kosova koje se vec pet godina gradi na stetu svih ne-albanskih gradjana pokrajine uz precutnu saglasnost UNMIK-a. Prenos daljih ovlascenja na takve institucije bila bi nagrada nasilju i nesposobnosti, a ne put ka stabilizaciji politicke situacije. Politicki proces mora da se vrati u okvire Rezolucije 1244 da bi se mogao nastaviti dijalog i stabilizovati bezbednosna situacija koja je krajnje narusena. U protivnom nasilje kao metod resavanja politickih problema, sto se u svetu naziva terorizmom, bilo bi nagradjeno i postalo bi presedan za resavanje slicnih problema svuda u svetu.

Ovakve neodgovorne politicke izjave g. Redzepija, kao i nekih drugih lidera iz bivse OVK nazalost samo pokazuju da pojedini, albanski politicari na Kosovu i Metohiji ne samo da nisu razumeli poruku medjunarodne zajednice da se nasiljem i pretnjama ne moze resiti pitanje statusa, vec potvrdjuju da njihove izjave toboznjeg zaljenja zbog pocinjenih zlocina 17 i 18. marta predstavljaju najobicniji politicki marketing i pokusaj da se prikrije sopstvena odgovornost, bilo direktna ili indirektna.

Eparhija rasko-prizrenska otvoreno podrzava stav da se o statusu Kosova i Metohije ne moze odlucivati pre nego sto se uspostave potpuna vladavina reda i zakona, omoguci povratak svima raseljenima i obnova svih porusenih svetinja uz punu nadoknadu stete narocito nakon proslomesecnog pogroma. Tek tada pregovori o statusu mogu da pocnu, ali oni se nece i ne mogu voditi politikom diktata i oruzane sile, vec na osnovu medjunarodnog prava i u okvirima Rezolucije 1244 u otvorenom dijalogu izmedju Pristine i Beograda uz aktivno ucesce kosovsko-metohijskih Srba. U slucaju pokusaja referenduma na Kosovu i Metohiji vlada u Beogradu ima pravo i duznost da organizuje referednum o statusu svoje juzne pokrajine na celoj teritoriji SCG kojoj Kosovo i Metohija zvanicno pripadaju. Pravo na samoopredeljenje ne moze se garantovati samo jednoj zajednici na stetu drugih zajednica i na stetu medjunarodnih odredaba i povelja koja garantuju prava suvereniteta drzava clanica UN, OSCE-a i Saveta Evrope. Evropa i svet moraju jasno svima dati do znanja da se medjunarodne granice ne mogu menjati silom oruzja i u cilju stvaranja etnicki cistih drzava jer to predstavlja anahronizam i povratak u najmracnije periode istorije.

U tom smislu Eparhija podrzava stav Havijera Solane koji je izjavio u istom tekstu Financial Timesa da se o statusu ne moze mnogo govoriti dok se ne zastite osnovna prava srpskog naroda. To po jedinstvenom stavu Beograda i kosovskih Srba pre svega podrazumeva institucionalno resenje zastite kolektivnih i individualnih prava srpskog naroda na Kosovu kao sustinskoj autonomiji u okviru SCG. Buduci da Srbi trenutno na Kosovu nemaju nikakvih prava i da su sa svojim kulturnim nasledjem izlozeni sistematskom unistenju i proganjanju, Redzepijeva krajnje provokativna izjava o resavanju statusa "unilateralnim proglasenjem nezavisnosti" je ne samo poziv na oruzani sukob, vec predstavlja opasan signal da albanska zajednica otvoreno ulazi u sve vecu koliziju sa Evropskom unijom i NATO savezom i na taj nacin sebe udaljava od Evrope i civilizovanog sveta.

D.L.

Clanak u Financial Times-u koji se pominje moze se naci na sledecoj adresi: