МАНАСТИРИ
РАШКОПРИЗРЕНСКЕ ЕПАРХИЈЕ
пархија
рашкопризренска с правом се може назвати монашком епархијом пошто
се на њеној териотрији налази велики број древних српских средњовековних
манастира и лаври. Колико је манастира на подручју Рашкопризренске
Епархије веома је тешко утврдити с обзиром да су многи од њих претрпели
разарања, а неки су и до данас пусти и у њима нема монашког живота.
Доласком Његовог Преосвештенства г. Артемија на трон призренских епископа
започело се са свеопштом обновом духовног и црквеног живота на простору
целе Епархије, а посебно са обновом монашког живота. У појединим манастирима
у којима су живела старија братства и сестринства дошао је монашки
подмладак, док су обновљени или се ради на обнови манастира који су
били потпуно запустели.
Обнова монаштва у рашкопризренској Епархији састоји се, дакле, из
духовне и материјалне обнове.
Пре свега, посебан акценат се даје на обнову општежитељног типика
и богослужења. Сви наши манастири су општежитељни што значи да монашка
братства и сестринства живе као један организам и појединац не може
да поседује никакво приватно власништво. Манастиром управља старешина
манастира (игуман или игуманија) и сви чланови монашке заједнице су
у послушању своме старешини. Поред тога свим монасима и монахињама
наше Епархије духовник је Епископ Артемије, тако да све монашке обитељи
наше епархије чине једну духовну породицу. Сви послови у манастиру
врше се са благословом настојатеља, монашка богослужења, оброци и
послушања обављају се заједнички и у њима учествују сви чланови монашке
обитељи. Манастири се такође међусобно испомажу и посебно се негује
одржавање духовних веза између манастира. У већини манастира се служи
свакодневна литургија и одржава се целокупни богослужбени типик.
Материјална обнова се огледа у поправци постојећих и изградњи нових
објеката: конака, цркава и капела; развоју разноврсних монашких делатности
и послушања која су уједно и важан извор финансирања манастира.
У току рата на Косову и Метохији (1998-1999) и нарочито након њега
многе цркве и манастири наше епархије су уништени или оштећени од
стране албанских екстремиста. Међу њима су и манастири: Св. Козма
и Дамјан у Зочишту, Св. Тројица у Мушутишту и манастир Бинач код Витине.
Монаси и монахиње ових манастира су нашли уточиште у другим манастирима
наше Епархије.
У Рашкопризренској епархији данас имамо следеће активне манастире:

Манастир
Дечани у фотографијама
Живот дечанских монаха у слици

Владика Артемије на монашком сабору у Црној Реци, 1998. год

Братство манастира Високи Дечани, новембар 2002. год.

Карта уништених цркава и манастира
на Косову и Метохији

Литургија у манастиру Грачаница, лето
1999
Монах у старој кули
Манастир Грачаница - монахиња у молитви
/ Дечани
/ Грачаница
/ Сопоћани
/ Пећка
Патријаршија /
/Црна
Река/ Девич
/ Св.
Врачи / Св.
Архангели / Св.
Тројица
/ Соколица
/ Гориоч
/ Бинач
/ Драганац
/ Ђурђеви
Ступови/

ГЛАВНА СТРАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ