Манастир
Гориоч, метох манастира Високи Дечани, са црквом Св. Николаја, конаком
и звоником налази се на Белом камену, северозападно од градића Истока.
По предању саградио га је Св. Краљ Стефан Дечански и посветио Св.
Николају у знак захвалности за исцељење својих "огорјелин"
очију, по чему је манастир и добио име. Првобитна црква из 14. века
није сачувана. Она је обнављана у 16.и 18. веку као и почетком 20.
века. Реч је о једноставној, једнобродној цркви у којој се чува
11 икона сликаних у 16., 17. и 18. веку. У манастиру се чувала и
библиотека средњовековних књига, са вредним рукописима из 14. и
15. века, што је забележио руски путописац Гилфердинг средином 19.
века када је неке од књига понео са собом у Русију. Ове књиге данас
се чувају у Библиотеци града Петерсбурга. У току Другог светског
рата, албански нацисти користили су цркву као затвор и у њој мучили
затворене Србе. Остале грађевине у манастиру: конак, звоник и чесма
саграђени су касније.
Тренутно
је манастир Гориоч женски манастир у коме живи 6 монахиња са настојатељицом
монахињом Антусом и старим архимандритом оцем Савом. Манастир Дечани
редовно помаже манастир и одржава богослужбени живот. Након рата
на Косову и Метохији 1999. године српско становништво из овог краја
напустило је овај крај тако да су сестре и о. Сава остали сами без
заштите неколико дана. Данас манастир Гориоч чувају шпански војници
КФОР-а који помажу сестрама у основним потребама, посебно набавци
хране и лекова.

гробље манастира Гориоч