 |
|
14. novembar 2003. Info-bilten ERP KiM 14-11-03 Srbija u Evropu sa Kosovom ili bez njega Sonja Biserko : Neprihvatljivo insistiranje da je Kosovo deo Srbije Izvor Beta, 12. novembar 2003.
Srbija, kako je dodala, "pokazuje otpor" evropskoj orijentaciji i "nema konsenzusa" da se radi na pridru enju Evropskoj uniji. "Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije sasvim je neprihvatljivo, imajuci u vidu da je Srbija svojim decenijskim ponasanjem izgubila svaki legitimitet na tom delu teritorije", rekla je ona. Advokat Srda Popovic se slo io da "nikada vise Kosovo nece biti u sastavu Srbije, sem u slucaju nekog treceg svetskog rata". Profesor Pravnog fakulteta Olga Popovic-Obradovic govorila je o Kosovu kao "sredstvu nacionalno-politickog programa, u funkciji sirih teritorijalnih pretenzija i aspiracija Srbije na prostoru Balkana". To je, prema njenim recima, "konstanta srpske nacionalne politike, u stvari, srpska dr avna ideja, od prvih trenutaka nastanka moderne nacionalne dr ave u 19. veku, pa sve do dana danasnjeg" i ona ima uvek "istu sadrznu - objedinjavanje svih teritorija u regiji koje se po bilo kom osnovu... smatraju srpskim". o. Sava Janjic: Secesija Kosova i Metohije ne vodi Srbiju ka Evropi
Gospodja Biserko, kao i neki drugi ucesnici ove tribune, koji su zastupali slicne stavove i koji se godinama bave pitanjima ljudskih prava i demokratizacije drustva, vec pune cetiri godine uporno ignorisu stradanje srpskog, romskog i drugog ne-albanskog naroda na Kosovu i Metohiji zalazuci se istovremeno za stvaranje nezavisne i etnicki ciste albanske drzave znajuci vrlo dobro da u takvoj tvorevini nece moci da zivi niko osim samih kosovskih Albanaca. Dogadjaji u poslednjih cetiri godine su sasvim jasno pokazali i Srbima i celom svetu kakvu viziju drustva imaju vodeci albanski politicari i intelektualci. Prilikom svojih poseta Pristini pomenuti "borci za ljudska prava i demokratiju" daju neodgovorne izjave pred albanskim auditorijem, pokazujuci krajnji nedostatak moralnog i profesionalnog kredibiliteta objektivnih analiticara, kakvim se predstavljaju. Svrstavajuci se na stranu samo jedne etnicke zajednice i njenih ekstremnih politickih ciljeva oni de facto ucestvuju u legalizaciji etnickog terora koji se sprovodi na Kosovu i Metohiji, nazalost pod zastavom UN. Takvim postupcima gospodja Biserko duboko kompromituje Helsinski komitet i predstavlja ga kao ekspozituru albanskog politickog lobija u Srbiji. Evropa kojoj Srbija i Crna Gora, kao najmultietnickija drzava na bivsem jugoslovenskom prostoru tezi nije zajednica etnicki cistih drzava i drustava u kojima gradjani bivaju lisavani osnovnih ljudskih prava zbog svog etnickog i verskog porekla. Upravo takvo retrogradno drustvo gradi se vec cetiri godine na Kosovu i Metohiji uprkos medjunarodnom prisustvu i delovanju brojnih medjunarodnih organizacija za ljudska prava, ukljucujuci i Helsinski komitet. Zato je Evropa spremna da primi nasu drzavu ne kao konglomerat nestabilnih banana-drzavica, vec kao jednu ozbiljnu demokratsku drzavu u kojoj ima mesta za sve gradjane bez obzira na njihovo poreklo, kulturu i veru. Insistiranje na secesiji Kosova i Metohije, pod izgovorom prava na samoopredeljenje, stoga ne predstavlja put ka Evropi 21. veka i direktno se kosi sa idejom ujedinjene Evrope u kojoj granice postaju anahronizam, a integracija, saradnja i postovanje razlicitih tradicija uzvisena vrednost koja pociva u temeljima evropske civilizacije i kulture. Stvaranje romanticarskih nacionalnih drzava pripada 19. veku i zaista je apsurdno da oni koji se deklarisu kao pobornici evropske kulture zastupaju prevazidjene ideje daleke proslosti koje su neposredno dovele do krvavog raspleta jugoslovenske drame u toku devedesetih godina. Gospodja Biserko, gospodin Srdja Popovic i prof. OIga Popovic-Obradovic kao da zaboravljaju da Srbija danas nije vise Srbija iz vremena rezima Slobodana Milosevica. Iako uz ozbiljne poteskoce i iskusenja, vecina gradjana Srbije i Crne Gore pred sobom imaju viziju jednog modernog evropskog drustva koje istovremeno nece zanemariti tradicionalne vrednosti, posebno duhovne vrednosti Hriscanstva, koje predstavljaju jedan od glavnih istorijskih, moralnih i kulturnih temelja savremene srpske drzavnosti i identiteta vecine gradjana Srbije i Crne Gore. Cilj Srbije nije okupacija Kosova i Metohije, niti terror nad etnickim Albancima, vec stvaranje uslova u kojima bi svi gradjani nase juzne Pokrajine mogli ravnopravno da ostvaruju svoja prava i ocuvaju svoj etnicki i kulturni identitet u okviru jedne decentralizovane i demokratske drzave Srbije. Za takav cilj nije potrebno prekrajanje granica po etnickoj osnovi, sto zapravo traze kosovski Albanci, jer bi to neizbezno dovelo do citavog niza pokusaja da se promene druge granice na Balkanu i tako nepovratno unisti preostalo multietnicko i multikulturno nasledje ovog dela Evrope. To bi istovremeno bio i opasan presedan koji bi ugrozio osnovne ideje evropske integracije. Naravno, i oni Srbi koji sanjaju o Kosovu koje bi se vratilo u period policijske uprave iz Milosevicevog vremena takodje su izgubili osecaj stvarnosti i zajedno sa Albancima koji na slican nacin nameravaju da nadju "konacno resenje" za Srbe predstavljaju poslednje dinosauruse Balkana. Srpska Pravoslavna Crkva zato snazno podrzava ne samo ocuvanje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u svojim sadasnjim medjunarodnim granicama, vec i najsiru autonomiju Kosova i Metohije u okviru Srbije, sto bi omogucilo i albanskom narodu da zajedno sa ostalim nacionalnim zajednicama lakse dostigne potrebne ekonomske, kulturne i bezbednosne standarde potrebne za ulazak u Evropu. Kosovo koje bi kao eventualna samostalna drzava bilo u konstantnoj politickoj tenziji sa SCG i Makedonijom postalo bi kulturna, politicka i ekonomska crna rupa Evrope i predstavljalo bi poraz visegodisnjih medjunarodnih napora da se drzavne granice ne moraju neophodno podudarati sa etnickim. Zanimljivo je da su gospodja Biserko i njeni mentori svojevremeno uporno podrzavali jedinstvenu i multietnicku Bosnu i Hercegovinu, a sada instistiraju na podeli multietnicke Srbije. Ukoliko bi se dozvolila secesija kosovskim Albancima, zar ne bi bilo logicno da se to isto pravo omoguci Srbima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini gde je bilo mnogo vise zrtava i stradanja nego na Kosovu i Metohiji i gde su medjuetnicke rane mnogo dublje i bolnije. Osim toga, secesija Kosova i Metohije ne samo da bi dovela do potpunog nestanka srpskog naroda i unistenja najvecih pravoslavnih svetinja na ovim prostorima nego bi neposredno otvorila proces etnickog i teritorijalnog objedinjavanja Albanaca, revizije Londonske konferencije iz 1913. god., kao i do novih ratova, zrtava i stradanja nevinih civila. Mozemo samo da se iskreno nadamo da takvu viziju nemaju pomenuta gospoda koja tako olako i samouvereno zagovaraju otcepljenje Kosova i Metohije, ne razmisljajuci o posledicama jednog takvog cina. Eparhiju rasko-prizrensku i kosovsko-metohijsku koja je vec cetiri godine na raspecu sa preostalim vernim narodom i podnosi svakodnevni terror albanskih ekstremista i indiferentnost medjunarodnih predstavnika, ovakvi neodgovorni stavovi pomenute gospode duboko vredjaju. Crkva je na ovim prostorima bila jedan od najglasnijih kriticara bivseg rezima, ali i bespostedni protivnik albanskog ekstremizma i terorizma. U pojedinim srpskim manastirima utociste su za vreme rata nalazili pripadnici svih nacionalnih zajednica ukljucujuci i Albance muslimane. Medjutim, i pored takvog opredeljenja Srpska Pravoslavna Crkva na ovim prostorima izlozena je sistematskom teroru i unistenju vrednih srednjovekovnih kulturno-istorijskih spomenika, koji su preziveli pet vekova otomanske okupacije. Ideolozi etnicki cistog Kosova cine sve kako bi ne samo proterali preostalo srpsko stanovnistvo nego i potpuno promenili kulturni i duhovni identitet Pokrajine koja predstavlja riznicu najlepsih i najvrednijih pravoslavnih hriscanskih spomenika Srednjeg veka. Medjutim, te ocigledne cinjenice kao da ne zabrinjavaju pomenutu gospodu koja iz svojih udobnih beogradskih kabineta pokusavaju da iskroje sudbinu ljudi cije nevolje i patnje nikada nisu ni pokusali da razumeju. Srpska Pravoslavna Crkva je duboko uverena da ce gradjani Srbije, bez obzira na svoje etnicko ili versko poreklo, umeti da prepoznaju da iza ovakvih izjava pomenutih ucesnika Tribine o standardima i statusu Kosova ne stoje argumentovani i konstruktivni stavovi odgovornih ljudi i intelektualaca, vec nedobronamerne ideje izvesnih politickih krugova u svetu koje Srbiju zele da vrate u 19. vek i pretvore je u minorni faktor na politickom i kulturnom prostoru Balkana. Protosindjel Sava Janjic Info-sluzba ERP KIM je
zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske
i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva
Episkopa Artemija. |
