29. januar 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 29-01-04

Skola za sedam djaka

S blagoslovom episkopa rasko-prizrenskog Artemija novosagradjenu skolu u Crkolezu osvetio je  iguman manastira Visoki Decani otac Teodosije uz prisustvo predstavnika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju kao donatora, i g. Milivoja Ribacca, predsednika Peckog okruga. Iako je ranija skola u koju su Srbi isli nosila naziv "Jedinstvo" na predlog oca Teodosija Srbi iz Crkoleza su sa odusevljenjem prihvatili inicijativu da skola u buducnosti ponese ime prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja  Sv. Save, na ciji dan je i otvorena.


Srbi iz Crkoleza sagradili skolu uz pomoc Koordinacionog Centra i SPC
Iguman Teodosije i jerodjakon Andrej iz manastira Visoki Decani sa nastavnicima i decom novosagradjene osnovne skole u Crkolezu. Nova skola za 7 srpskih osnovaca sagradjena je na inicijativu dr. Nebojse Covica uz pomoc Koordinacionog Centra posto UNMIK nije dozvolio da se skola sagradi od sredstava koje su dobrovoljno prikupili gradjani spanskog grada Seute.
fotografija u vecem formatu: /crkolez_skola01ve.jpg

Srbi odlucili da ne prihvate ucenu Misre Adzaja

Administrator UNMIK-a Misra Adzaj obavestio je Srbe u Crkolezu da se poklonjeni materijal iz Spanije moze iskoristiti jedino za izgradnju "multietnicke" skole u koju bi isla i albanska deca iz okoline. U svom obrazlozenju g. Adzaj je rekao da UNMIK ne moze da podrzi tzv. monoetnicke projekte i da je to uslov koji je postavila albanska zajednica preko skupstine opstine Istok.

Srbi u Crkolezu objasnjavali su Adzaju da se nisu oni sami izolovali i zatvorili u enklavu zato sto oni vole da zive u izolaciji vec zbog toga sto u opstini ne postoje osnovni bezbednosni uslovi za zivot i slobodno kretanje Srba, pogotovo srpske dece. Uvodjenje albanske dece u malo srpsko selo bilo bi ne samo povod za moguce incidente vec bi na kraju dovelo do iseljavanja i ono malo Srba sto je uspelo da ostane na svojim ognjistima uz crkvu.

 

ERP KiM Info-sluzba
Gracanica, 29. januar 2003. godine

Crkolez je malo srpsko selo na istocnim obroncima Mokre Gore, desetak kilometara udaljeno od Istoka. O vekovnom srpskom prisustvu na ovim prostorima svedoci i crkva Sv. Jovana Pretece iz 1335. godine, zaduzbina Celnika Radoslava (u monastvu Jovana) cija se nadgrobna ploca jos nalazi u crkvi. U povelji kneginje Milice iz 1395. godine crkva i selo se pominju kao dar plemica Novaka i zene mu Vidosave svetogorskom manastiru Sv. Pantelejmona. Grobnica plemkinje Vidosave je takodje sacuvana u drevnoj crkvi koja je delimicno obnovljena u XVII veku. Po nekim etimoloskim istrazivanjima ime sela Crkolez dolazi od "crkvene lesi" tj. crkvene zemlje, sto potvrdjuje da je selo odvajkada bilo crkveni (manastirski) metoh. Prva skola u selu pominje se jos 1857 i nalazila se uz samu crkvu posto je nastavu drzao seoski svestenik.

Danas je to selo u kome zivi 80 srpskih dusa u 25 domacinstava. Jedan deo sela je spaljen nakon dolaska snaga KFOR-a, pa je gotovo polovina predratnog stanovnistva napustila selo, a druga polovina je i dalje ostala oko crkve Sv. Jovana Pretece. Od predratnih 7.200 srpskih stanovnika opstine Istok sada je ostalo samo 280 lica, racunajuci i povratnike. U selu Crkolezu ostalo je 15-toro dece, sedmoro osnovaca i osam srednjoskolaca. Pre rata deca su isla u skolu u obliznjem selu Rakoss, ali nakon sto su gotovo svi Srbi istocke opstine bili prinudjeni da napuste svoja ognjista u leto 1999. godine za decu iz Crkoleza vise nije bilo bezbedno da idu u staru skolu koju su potpuno preuzeli Albanci, kao uostalom i sve druge skolske ustanove u opstini. Donedavno deca su zajednicki nastavu pohadjala u jednoj staroj, trosnoj kuci, pored hrama Sv. Jovana. U medjuvremenu je otvorena srednja tehnicka skola u drugom preostalom srpskom selu ovog kraja Suvom Grlu udaljenom pet kilometara od Crkoleza. U znak zahvalnosti spanskom KFOR-u koji je pomogao gradnju, skola je nazvana: Skola spanske legije i nastavu u njoj danas pohadjaju srednjoskolci iz Crkoleza.

Medjutim osnovci iz Crkoleza su i dalje ostali u svojoj staroj "skoli" u kojoj nije bilo osnovnih uslova za izvodjenje nastave, posebno u hladnim zimskim mesecima. Sve vise se osecala potreba za izgradnjom nove skolske zgrade. Spanski vojnici, koji inace obezbedjuju srpske enklave - sela Crkolez i Suvi Do, odlucili su da pomognu. Buduci da je vecina vojnika u toku 2002. godine bila iz jedinog severnoafrickog spanskog grada Seute (Ceuta) koji se nalazi naspram Gibraltarskih vrata na rtu Punta Alminam, vojnici su predlozili svojoj opstini da razmotri mogucnost finansiranja osnovne skole u Crkolezu. Ideja je naisla na veliki odziv i ubrzo je prikupljen novac i kupljen potreban materijal koji je dovezen u Crkolez vec pocetkom 2003. godine.


spontano druzenje - srpska deca iz Crkoleza sa pripadnicima spanskog KFOR-a

Medjutim, da bi se otpocelo sa realizacijom projekta trebalo je dobiti i saglasnost lokalnih opstinskih vlasti i administratora UNMIK-a Misre Adzaja (Misra Ajaj) iz Indije. Tada su nastali problemi. Gospodin Adzaj obavestio je Srbe u Crkolezu da se poklonjeni materijal iz Spanije moze iskoristiti jedino za izgradnju "multietnicke" skole u koju bi isla i albanska deca iz okoline. U svom obrazlozenju g. Adzaj je rekao da UNMIK ne moze da podrzi tzv. monoetnicke projekte i da je to uslov koji je postavila albanska zajednica preko skupstine opstine Istok. Naravno, u neko drugo vreme i na nekom drugom mestu ovakav zahtev ne bi bio po nicemu cudan. Zar nisu skoro sve skole po Srbiji multietnicke i zar pre rata osnovne skole na Kosovu i Metohiji nisu pohadjala srpska, albanska, romska i druga deca?

Medjutim, nakon zavrsetka rata, Albanci su prigrabili sve skole u opstini i prilikom obnove ili izgradnje novih skola u njihovim selima UNMIK nikada nije postavljao pitanje zasto u te skole idu samo albanska deca. Albanska deca pohadjaju 12 osnovnih skola koje su vecinom obnovljene ili dodatno opremljene medjunarodnim donacijama.  Srbi u Crkolezu objasnjavali su Adzaju da se nisu oni sami izolovali i zatvorili u enklavu zato sto oni vole da zive u izolaciji vec zbog toga sto u opstini ne postoje osnovni bezbednosni uslovi za zivot i slobodno kretanje Srba, pogotovo srpske dece. Uvodjenje albanske dece u malo srpsko selo bilo bi ne samo povod za moguce incidente, vec bi na kraju dovelo do iseljavanja i ono malo Srba sto je uspelo da ostane na svojim ognjistima uz crkvu.

Administrator UNMIK-a ostao je nepokolebljiv, pa su se Srbi obratili Episkopu Artemiju zamolivsi ga da pokusa da utice na UNMIK. Nazalost nastojanja Eparhije nisu urodila plodom i jedino sto je Crkva mogla da uradi za narod u Crkolezu jeste da im ustupi jednu crkvenu parcelu koju su nedavno za potrebe Crkve otkupila braca Robert i Majkl Pavicc i drugi donatori iz Cikaga, SAD. Srbi su odlucili da ne prihvate ucenu UNMIK-a i albanske administracije u opstini vec da sami sagrade crkvu na dobijenom crkvenom zemljistu. Ucena Misre Adzaja i albanske zajednice posebno je razalostila spanski KFOR koji je ulagao velike napore da se skola izgradi. Posebno zaljenje izrazila je i opstina grada Seute koja je zelela na ovaj nacin da pomogne deci koja zive u vrlo teskim uslovima i ulepsa njihovo detinjstvo. Po odluci UNMIK-a sav gradjevinski materijal morao je da bude uklonjen, sto je i ucinjeno.

Ideja o gradnji osnovne skole za sedam srpskih djaka pocela je da se ostvaruje u junu 2003. godine kada je pored ostalih srpskih enklava u Metohiji Crkolez posetio sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Dr. Nebojsa Covic. Videvsi veliku potrebu za skolom g. Covic je odmah odlucio da se za izgradnju nove skole upotrebe sredstava Koordinacionog centra i time zadrze na svojim ognjistima srpske porodice u Crkolezu. Gradnja skole pocela je vec krajem leta da bi konacno sve bilo zavrseno do dana Sv. Save 2004. godine kada je skola svecano i otvorena.


Crkva Sv. Jovana Pretece u Crkolezu okruzena bodljikavom zicom

S blagoslovom episkopa rasko-prizrenskog Artemija novosagradjenu skolu u Crkolezu osvetio je  iguman manastira Visoki Decani otac Teodosije uz prisustvo predstavnika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju kao donatora, i g. Milivoja Ribacca, predsednika Peckog okruga. Iako je ranija skola u koju su Srbi isli nosila naziv "Jedinstvo" na predlog oca Teodosija Srbi iz Crkoleza su sa odusevljenjem prihvatili inicijativu da skola u buducnosti ponese ime prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Sv. Save, na ciji dan je i otvorena.

Na dan otvaranja i osvecenja skole u Crkolezu nije bilo medjunarodnih predstavnika Misije UN i predstavnika opstine koji su svojim necuvenim primerom pokazali kako se na Kosovu i Metohiji ostvaruju dvostruki humanitarni standardi i to na stetu dece koja vec vise od cetiri godine ne znaju sta znaci bezbrizno detinjstvo i sloboda.

Nazalost ovo nije jedini primer da se multietnicnost forsira iskljucivo u srpskim krajevima i enklavama. Kao po pravilu, UNMIK insistira na otvaranju tzv. multietnickih skola i drugih ustanova iskljucivo tamo gde zive Srbi, a cinjenicu da takvih ustanova nema u gotovo monoetnickoj albanskoj Pristini, Peci ili drugim gradovima albanizovane juzne srpske pokrajine objasnjavaju da nisu u mogucnosti da obezbede sigurnost za Srbe u albanskim sredinama.

Srbi na Kosovu i Metohiji sve vise postaju svesni ovih dvostrukih arsina i osecaju da se najvise mogu nadati u svoju sopstvenu drzavu posto se medjunarodne donacije gotovo po pravilu koriste od strane UNMIK-a kao sredstvo prisilne integracije Srba u drustvo koje im ne garantuje osnovne uslove za miran i slobodan zivot. Ova cinjenica jos vise obavezuje drzavu Srbiju da ulaze u opstanak svog naroda na Kosovu i Metohiji i ne dozvoli da se metodima "humanitarnih ucena" sprovodi institucionalni teror nad preostalim Srbima.


Nakon svecanog otvaranja i osvecenja skole u Crkolezu
iguman Teodosije i jerodjakon Andrej posetili su obnovljenu srpsku skolu
u povratniskom selu Osojane da bi deci cestitali skolsku slavu Sv. Save Srpskog
i podelili prigodne poklone.


Sveti Sava u Africi

Sveti Sava proslavljen na jugu Afrike molitvom i kulturno-umetnickim programom

Eksluzivno za ERP KIM Info-sluzbu
od jeromonaha Pantelejmona, srpskog paroha u Johanesburgu

28. januar 2004. god.

Gde god se Srbi sirom sveta nalazili, ako se nisu odrekli svoje vere i svoga imena, u dusi i srcu nose i proslavljaju krsnu slavu i svetoga Savu. Vaznost ta dva dana, za duhovni I nacionalni identitet I razvoj, prenose I na svoje potomstvo, jer zaboravljanje svojih korena I prenebregavanje pravoslavne vere koja je glavna potpora u zivotu svakog Srbina, vodi neminovno gubljenju identiteta I duhovne snage koja je neophodna svakom coveku koji se suocava sa raznim zivotnim iskusenjima ( duhovnim ispitima ).

Svesni svega toga, I mi Srbi koji zivimo u ovoj dalekoj zemlji na krajnjem jugu africkog kontinenta, u srcu I dusi nosimo, a u crkvi I u svojim domovima, slavimo Bozic, Vaskrs, Krsnu Slavu I svetoga Savu. Direktno ili indirektno, sveti Sava je zacetnik: masovnog I kompletnog prelaska Srba Iz mnogobozackog I paganskog sujeverja u sveto pravoslavlje, srpske drzave I zakona, samostalnosti srpske crkve, prosvete I pismenosti, knjizevnosti I pesnistva, cojstva I junastva, sloge, mirenja I prastanja, lekarstva I zdravstva, graditeljstva I arhitekture, umetnosti, kulture i svih teznji srpskog naroda ka vecnim vrednostima I spasenju.
Ove 2004. godine, sveti Sava je proslavljen u Johanesburgu ( Juzna Afrika ) onako kako dolikuje ovom svetitelju koji je izvor svakog dobra, svega dragocenog I svih neprolaznih vrednosti u srpskom rodu. Proslava je pocela vecernjim bogosluzenjem u nasem hramu sv. apostola Tome. Zatim se preslo u crkvenu salu ( koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta ) na projekciju filma " Skazivanje o svetom Savi srpskom ". Film je bio projektovan na velikom, profesionalnom platnu za ciju se postavku I ozvucenje pobrinula kompanija " Aurant " iz Johanesburga.

Iz ovog filma koji je trajao 40 minuta, svi smo puno videli, culi I naucili o zivotu, delu I svetiteljstvu Rastka Nemanjica - svetog Save, a u isto vreme I o pravoslavnoj veri, srpskoj istoriji, nasim crkvama I manastirima. Po zavrsetku filma, na pozornicu crkvene sale izaslo je trideset dvoje dece u srpskim narodnim nosnjama sto je izazvalo odusevljenje I buran aplauz prisutnog naroda. Pocele su da se smenjuju pesme I recitacije o zivotu svetog Save I iskrene molitve upucene Gospodu Bogu I svetom Savi iz cistih detinjih dusa sto nikoga u sali nije ostavilo ravnodusnim. Zatim su svi prisutni u sali zajedno otpevali " Himnu svetom Savi ".
Na kraju priredbe, nadlezni johanesburski duhovnik, jeromonah Pantelejmon, osvestao je slavski kolac I zito, a onda je pozvao domacina slave, brata Mladena Blagojevica iz okoline Tuzle koji vec nekoliko decenija zivi u Juznoj Africi i svu decu koja su ucestvovala ili prisustvovala proslavi da zajedno okrecu I lome slavski kolac u cast svetog Save. Posle ove duhovne radosti koju smo svi doziveli gledajuci veliki broj srpske dece kako zajedno sa ocem Pantelejmonom I domacinom slave okrecu slavski kolac, po starom srpskom obicaju za iducu godinu su se prijavili novi domacini slave na svetog Savu koji pomazu crkvi u pripremi slave. To su Milenko Jankovic sa Pala I Branislav Nikolic rodjen u Niksicu.

Zatim se pristupilo trpezi ljubavi koju su pripremile clanice KSS " Kosovka devojka " iz Johanesburga. Otac Pantelejmon je blagoslovio veceru I pozvao prisutni narod da pogleda u sali postavljenu izlozbu fotografija iz svetosavske zaduzbine, manastira Hilandara. Hilandarske fotografije su delo poznatog srpskog majstora fotografije Dragana Tanasijevica I vec su izlagane u Beogradskoj " Singidunum galeriji ".
Posle vecere, dok su se ljudi druzili uz zvuke izvorne srpske muzike, deca u narodnim nosnjama su obilazila okupljeni narod I nudila im cvece I ikone svetog Save. Pred zavrsetak proslave, u goste su nam stigli I rumunski svestenik, otac Mihailo iz crkve sv. Nikole sa svojim horom koji je posebno za tu priliku naucio I otpevao na engleskom jeziku dve pesme ( tropar I kondak ) o svetom Savi I dve pesme koje oni pevaju u svojoj crkvi prilikom pricescivanja vernika.

Rastali smo se u ovo letnje, africko vece, punih srca i dusa nahranjenih naukom i licnoscu svetog Save I sa nekim neobjasnjivim, jakim osecanjem prisustva i blagoslova ovog velikog srpskog svetitelja I prosvetitelja, I medju nama Srbima I srpskom decom nastanjenom u ovoj dalekoj africkoj drzavi. Nadamo se I verujemo da ce tako I ubuduce biti I uvek dok god postujemo, slavimo, molimo se svetom Savi I dok god sledimo njegovoj nauci I koracamo njegovim svetim putem.

Privremeno poverenstvo pri hramu svetog apostola Tome u Johanesburgu

O Savindanu, 27. januara, 2004. Juzna Afrika


Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/erpkiminfo.html


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2003, ERP KIM Info-Service