 |
|||
|
20. januar 2004. god. Info-bilten ERP KiM 20-01-04 Intervju ep. Artemija za dnevni list "Svedok" Cetvorogodisnje iskustvo nateralo nas da odbijemo saradnju na svoju stetu
Svedok, 20. januar 2004. pise Branka Mitric i Neda Marinovic Prosle nedelje prvi put sam razgovarao sa sefom UNMIK-a Harijem Holkerijem, iako je na toj funkciji vise od pet meseci. Kroz iskren razgovor koji smo vodili, obojica smo izneli ocenu situacije u juznoj srpskoj pokrajini, kako sa strane Srba, tako sa aspekta UNMIK-a. Zeleo sam da istaknem stvarno stanje u kojem se srpski narod i crkve na Kosovu i Metohiji nalaze. Holkeri je ovim sastankom zeleo da postigne politicke poene i ciljeve, pa je pokusao da nas ubedi da uticemo na Srbe da se ukljuce u radne grupe oko pripremanja projekta za implementaciju Standarda za Kosovo, komentarise za "Svedok" vladika rasko-prizrenski Artemije i dodaje: Posle svega sto je nas narod u juznoj srpskoj pokrajini doziveo poslednje cetiri godine kao i saradnje sa medjunarodnom zajednicom koja nam je nudila mnoge projekte i obecanja, malo ili skoro nikakvih polodova od toga nismo dobili. Otvoreno sam Holkeriju rekao da u uslovima u kojima Srbi zive ne mozemo da ucestvujemo u njihovim daljim projektima i zamislima. Cetverogodisnje iskustvo naterola nas je da odbijemo dalju saradnju na svoju stetu i svoju propast. Na kraju razgovora dogovorili smo se da ovakvih sastanaka bude vise jer imamo mnogo tema za razgovor. Samo dijalogom mozemo da resimo bar neke probleme i poboljsamo opstu situaciju.
Svedok: Cime je konkretno Hari Holkeri nezadovoljan? (Preneo brojna ovlascenja - Hari Holkeri)
S: Cesto isticete da se Rezolucija 1244 dosledno ne primenjuje na terenu. A: To je tacno. Posebno sam istakao da je resenje za postojece probleme na Kosmetu moguce traziti samo u okvirima Rezolucije 1244, posto je samo u tim okvirima moguce izgraditi multietnicko, multireligijsko i multikulturno drustvo. Naglasio sam vise puta da je na Kosovu moguce obezbediti siroku autonomiju, ali iskljucivo u okvirima Srbije i Crne Gore kao drzavne zajednice. S: Kosovski parlament sprema prve korake u realizaciji plana o nezavisnom Kosovu. Koliko ste s tim upoznati? A: Oni to rade od kada postoje. vec dve godine taj parlament sve zakone i odluke koje donosi proglasava na osnovu ovlascenja koje sef UNMIK-a prenosi na prelazne institucije. Svi progoni Srba, sva ubistva, pocinjeni zolicini, rusenje crkava trebalo bi da vode ka jednom cilju - stvaranju nezavisnog Kosova. Holkeriju sam posebno naglasio taj problem. To je prvi, osnovni, korak, dok bi drugi korak bio stvaranje Velike Albanije. Sef UNMIK-a mi je rekao da on nije radi toga na Kosovu nego je tu da bi obezbednio sprovodjenje standarda i omogucavanja primene Rezolucije 1244. S: Sta koci humanitarnu pomoc koja se iz Srbije salje za Kosmet? A: Pomoc stize ali sa velikim problemima i otezavanjem od strane carinskih sluzbenika koji su vecinom Albanci. Oni su na tim polozajima na osnovu toga sto je ta sluzba preneta sa UNMIK-a na prelazne institucije. Albanci jednostavno zloupotrebljavaju svoj polozaj suprotstavljajuci se medjunarodnim standardima, pa tako humanitarnu pomoc opterecuju dadzbinama. Sef UNMIK-a Holkeri je obecao da ce nam u tom pogledu pomoci, da humanitarna pomoc bude oslobodjena nepotrebnih poreza.
S: Hari Holkeri se vise puta zalio na ugrozavanje rada UNMIK-ovih istrazitelja. Govorio je da napad na ruske humanitarce u Decanima nije bio slucajan. A: Samom izjavom Holkeri je priznao da je taj napad bio organizovan sto je cela istina, iako njegovi sluzbenici i UNMIK policija negiraju da je ikakvog incidenta bilo. Medjutim, Hari Holkeri je pokusao da to ublazi rekavsi da su autobus gadjali grudvama. To nikako nisu mogle da budu grudve, nego kamenice jer su prozori na autobusu polomljeni. Dakle, Holkeri je priznao da je postojao incident i da je to bilo organizovano. Istina, slucaj je povezao sa napadom na sluzbenike Medjunarodne banke koji su napadnuti zajedno sa Redzepijem u Severnoj Mitrovici. Otprilike ta dva incidenta stavio je u istu ravan. S: Da li saradnja sa KFOR-om postoji i kako ste zadovoljni? A: Saradnja i zastita je postojala i postoji, ali ne adekvatna. Kako mozemo da budemo zadovoljni ako je pod zastitom KFOR-a poruseno 115 srpskih crkava i manastira i to najcesce pored samog njihovog punkta. Ne mozemo da budemo zadovoljni kada nijedan pocinilac za zlocine na Kosmetu nije pronadjen. Kada smo to naglasili, Holkeri nam je odgovorio da se najteze boriti sa zidom cutanja tj. stanovnistvo Kosmeta, mislim na Albance krije te pocinioce iz solidarnosti ili straha. S: Koliko cinjenica da Vlada Srbije jos nije konstituisana utice na situaciju na Kosovu? A: Sigurno je da utice. Albanci dobro znaju za vakuum u Beogradu. Trenutnu situaciju koriste kako bi sproveli sto vise odluka donesenih u kosovskom parlamentu. Ono sto jednom prodje kroz skupstinsku proceduru mnogo je teze anulirati ili ispravljati. Srbima na Kosmetu nikako ne ide u prilog cinjenica da vlada nije formirana. Uostalom i pre izbora, stara vlada na celu sa premijerom Zivkovicem, kada je pocela da se ljulja ipada, nije mogla mnogo da se zauzima za resavanje problema na Kosmetu. Jos tezi slucaj je danas kada nemamo ni novoizabranu vladu.
S: Da li to znaci da problematicna situacija na politickoj sceni Srbije "potpomaze" ostvarivanje ideje o nezavisnom Kosovu? A: Mislim da ne pomaze namerno, ali Albanci koriste odsustvo vlasti u Beogradu. S: Zalazete se za multietnicko Kosovo, gde bi ziveli Srbi, Albanci, Romi.... Uzimajuciu obzir sve zlocine pocinjene u juznoj srpskoj pokrajini mislite li da li je to moguce? A: Ako je bilo moguce juce, sto ne bi bilo moguce sutra. Potrebno je samo da to zele obe strane. Ako nece, onda ce biti ono sto ne bi trebalo da bude. U svakom slucaju Kosovo ne moze da pripada samo jednom narodu, ono mora da pripada podjednako svima koji su vekovima na tom prostoru ziveli zajedno. Info-sluzba ERP KIM je
zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske
i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva
Episkopa Artemija. |
Artemije:
Sef UNMIK-a je nezadovoljan time sto Srbi odbijaju da ucestvuju u radnim
grupama, ciji je cilj pripremanje dokumenata i implementacije standarda.
Srbi su s druge strane nezadovoljni postojecim standardima i onim sto je
prethodilo tome. Sva obecanja su ostala samo slovo na papiru, a to se
odnosi na pitanje decentralizacije, povratka i bezbednosti Srba na
Kosmetu.