Vladika je zahvalio na poseti g. Holkerija istakavsi da je manastir u kome razgovaraju star 700 godina, kao i mnogi drugi manastiri iz XII, XIII, XIV veka, koji svedoce o hiljadugodisnjem prisustvu Srba na ovim prostorima. "Danas ovi srpski pravoslavni manastiri i ovaj narod zive u veoma teskim okolnostima". Vladika je posebno naveo primere bratstva manastira Visoki Decani i sestrinstva Pecke Patrijarsije, koje g. Holkeri imao prilike da nedavno poseti, a koji, po vladikinim recima zive u daleko tezim bezbednosnim okolnostima od sestrinstva manastira Gracanice i srpskog naroda u centralnoj kosovskoj enklavi.

Ipak "ne mozemo biti zadovljni ni stanjem u ovom delu Kosova", dodao je vladika, rekavsi da "na Kosovu i Metohiji moraju da zive svi, Albanci, Srbi, Romi… i ovde ne sme da ostane samo jedan narod. Zbog toga se zalazemo za doslednu primenu rezolucije 1244, koja upravo i predvidja jedno multietnicno i multireligijsko drustvo, koje UNMIK i KFOR i treba da ostvare. Medjutim, na terenu jos nisu ispunjene mnoge tacke Rezolucije 1244, izvrseni su mnogi zlocini nad Srbima, za koje niko nije odgovarao pred licem pravde", zakljucio je vladika Artemije, koji je g. Holkerija posebno podsetio  na masakr dece u Gorazdevcu i nesto ranije na ubistvo porodice Stolic u Obilicu, kao i na nedavne dogadjaje kod Lipljana i Klokota.

Vladika Artemije je takodje izrazio zaprepascenost zbog napada Albanaca u Decanima na autobus sa ruskim humanitarcima na sam dan Rodjenja Hristovog koji se slavi kao dan mira i dobre volje. "S obzirom da niko od pocinioca nije uhvacen i da se svi oni slobodno krecu, mi nismo slobodni na Kosovu i Metohiji. Zauzvrat dobili smo mnoga obecanja koja na delu nisu ispunjena, vreme je da se sa reci predje na dela", zakljucio je vladika u svom uvodnom izlaganju.

G. Holkeri je istakao da je sve navedene incidente ostro osudio i naredio svojim istraziteljima da preduzmu efektivne mere radi otkrivanja pocinioca, koji, po njegovim recima, moraju biti izvedeni pred lice pravde. "U radu ovih istrazitelja postoje ozbiljne prepreke, takozvani zid cutanja ("Wall of silence"), koji ih onemogucava da odrade svoj posao. Ne mogu da verujem", nastavio je g. Holkeri, "da je napad na ruske humanitarce u Decanima bio spontan, kao ni napad na predstvanike Svetske Banke. Zbog toga mi je potrebna i vasa podrska da bismo podstakli ljude da saradjuju sa KPS-om" zavsio je g. Holkeri", obracajuci se vladici Artemiju.

Sef UNMIK-a je takodje istakao da je pred UN SC pohvalio KPS zbog cinjenice da se u njemu nalazi vec 6.000 policajaca svih narodnosti, koji su vec bili meta napada prilikom rasvetljivanja pojednih slucajeva, zbog cega su dva lica poginula. "Ali, moramo da krenemo napred", zakljucio je g. Holkeri svoj odgovor na uvodno obracanje vladike Artemija.

Nakon toga je g. Holkeri odmah otvorio novo pitanje - pitanje Standarda za Kosovo. Objasnio je da se po tom pitanju na kratko susreo i sa gospodinom Covicom juce u Beogradu, ali da nije dobio i definitivan odgovor zbog komplikovane situacije nakon parlamentarnih izbora u Srbiji.

Vladika Artemije je istakao da je od samog dolaska medjunarodne zajednice na Kosovo aktivno saradjivao i u prelaznim vecima, na dogovorima oko ucesca Srba na parlamentarnim izborima za parlament Kosova u oktobru 2002, da su Srbi ucestvovali u radu svih institucija na Kosovu, u donosenju mnogih dokumenata itd.

"Svaki put su iznosena mnoga obecanja srpskoj zajednici, koja nazalost nisu ispunjavana na delu. Prisustvo Srba u Kosovskom parlamentu je samo stvorilo privid multietnicnosti, dok, medjutim, nije podrzana ni jedna njihova inicijativa a doneti su mnogi zakoni protiv interesa Srba sa Kosova", rekao je vladika nastavivsi da je kao jedan od najdrasticnijih primera krsenja obecanja srpskoj zajednici - Stajnerovo prazno obecanje da ce Kosovo i Metohija biti decentralizovani, ukoliko Srbi budu ucestvovali na izborima oktobra 2002.

Episkop Artemije je potom rekao da prilikom sastavljanja teksta o standardimaniko nije konsultovao ni Srbe sa Kosova ni Srbe iz Beograda, pa ni njega samog. Da nema nikakvu predstavu o tome o kakvim se radnim grupama radi i ko treba da ih sacinjava. Takodje je istaknut i problem nepostojanja kvoruma koji bi mogao da tacno proceni u kojoj su meri ispunjeni navedeni standardi.

Vladika je objasnio da je g. Rugova nedavno izjavio da su Albanci sa Kosova, toboze, vec ispunili najveci dao standarda, sto, po njegovim recima uopste ne odgovara realnosti. Kao jedan od najupecatljivijih primera navedena je i institucionalna blokada povratka Srba na Kosovo, posebno u Klini gde srpskim povratnicima opstinske vlasti ne dozvoljavaju povratak kucama iako su oni spremni da se integrisu u drustvo. Vladika je podsetio g. Holkerija i na najavljivani dijalog Beograd-Pristina, do koga nikad nije sustinski doslo. "Ne zelimo da se o sudbini Kosova razgovara bez Beograda, ali ni samo sa Beogradom bez nasih predstavnika sa Kosova", pojasnio je vladika Artemije svoj stav. "Da li zelite Kosovo samo sa nama Srbima koji smo ovde ostali ili i sa ostalim prognanicima?", upitao je na kraju vladika g. Holkerija.