07. januar 2004. god.

Info-bilten ERP KiM 07-01-04

Vladika Artemije: Srbija je procerdala XX vek

www.danas.co.yu/20040106/vikend1.html#0

Intervju sa episkopom rasko-prizrenskim

Sama svest o dolasku Sina Bozjeg na Zemlju daje nadu da imamo radi cega ziveti. Crkva nije izmanipulisana pred izbore
 

 

Saradivali bismo cak i sa radikalima, jer oni ce biti na vlasti, ako je formiraju, po izboru naroda: Episkop Artemije

Episkop rasko-prizrenski Artemije (Radosavljevic) preuzeo je pre vise od 12 godina eparhijski tron od patrijarha srpskog Pavla, a time i svu tezinu "krsta raspetog Kosova i Metohije". Rodom iz Lelica iz koga je ponikao i ove godine kanonizovan sveti vladika Nikolaj (Velimirovic), kao jedno od duhovnih ceda arhimandrita Justina (Popovica), vladika Artemije (1935) kaze da se "trudi da ono sto je naucio posredno od vladike Nikolaja i neposredno od oca Justina drzi u svom zivotu i da primenjuje njihove principe i stavove jer su svetootacki".
 

Nisam voda sekte
 

Zar i sama terminologija "jeretik" ne onemogucava bilo kakav dijalog?
- Ako ne mozes da mu kazes istinu, onda dijaloga nema.

Podrska monarhiji
 

Zbog podrske obnovi monarhije u Srbiji mnogi su SPC zamerili da se otvoreno mesa u politicka pitanja.

- To je samo dokaz koliko je stav Crkve prava rec u pravo vreme. Nismo ni ocekivali da svi politicki faktori podrze inicijativu Crkve i zelju naroda za obnovu Krune, jer znamo da 60 godina nas narod i drzava zive bez kralja i monarhije. Imajuci u vidu da za to vreme narodu nije recena nijedna pozitivna rec o monarhiji, nije nikavo cudo sto je pismo Njegove Svetosti patrijarha izazvalo buru. Cudo je sto i posle 60 godina trovanja te ideje i institucije ona ima, necu da stavljam procente, vise pristalica u srpskom narodu, nego bilo koja partija koja je sada izasla na izbore.

Da li je Crkva ta koja treba da pokrene pitanje obnove monarhije ili je posao politickih snaga?

- Crkva je uvek bila sa narodom i uz narod kada su sve drzavne institucije propadale i gubile mogucnost da vode narod. Crkva je prihvatila tu ulogu na sebe za vreme ropstva, za vreme ratova i sada na Kosovu. Bilo je iluzorno dalje cekati da to uradi bilo koji politicar, osim sto se gospodin Vuk Draskovic i ranije zalagao za obnovu monarhije. Svi ostali, pre svega iz licnog vlastoljublja, zeleli bi da oni sede na prestolu Srbije. Zato je takvo reagovaje na inicijativu za obnovu monarhije. Nas to ne iznenaduje. Pusticemo da vreme ucini svoje. Ne pada sneg, kako kaze narod, da pomori svet, nego da svaka zverka svoj trag pokaze. Neka kaze ko sta misli i zeli, a narod ce uciniti svoje.
 

Da zbog ovakvih vasih strogih stavova pojedini episkopi pricaju da "kada bi se oni pitali i bili patrijarsi, Vi i Eparhija rasko-prizrenska bili biste proglaseni za sektu"?

- Svako ima pravo da misli i tumaci i moje postupke i moje misljenje, kao sto ja imam pravo da imam stav prema postupcima i stavovima drugih. Da li bi se to moglo proglasiti za sektu, mislim da je preterano i da nema kanonske osnove.

 

Bruka i sramota DOS
 

Da li je DOS vlast ispunila obecanja i ocekivanja Crkve?

- Nije zadovoljila ocekivanja ne samo Crkve, nego i celog naroda. Zato je i doslo do krize vlade i prevremenih izbora. U DOS je bilo mnogo svade i licnih interesa. Ne pravim analizu i nikoga ne prozivam, ali bilo je mnogo bruke i sramote u DOS.
 

Zasto se Crkva ovog puta uoci izbora nije oglasila, cak ni na izjavu Tomislava Nikolica, potpredsednika SRS, o navodnoj izjavi episkopa milesevskog Filareta "da SPC podrzava radikale, samo nece da se javno izjasnjava"? Da li zaista podrzava radikale?

- Ne. Mozda ih je podrzao jedan covek, makar se zvao i vladika, ali ne Crkva. Ona nije dala podrsku nijednome pojedinacnom predstavniku stranaka. Mislim da je dobro sto se Crkva ovog puta nije oglasavala, nego je jednostavno prepustila da se stranke izbore za svoje mandate. Ko god da pobedi na izborima, Crkva ce sa njim saradivati kao sa legitimnim predstavnicima naroda i vlasti. Nadam se da ce ta saradnja biti na obostranu korist, bez obzira ko bude bio.
 

- Cak i kad su mi prebacivali bavljenje politikom i oni iz bivseg, ali i ovi iz sadasnjeg rezima, pa i neki drugi, uvek sam govorio da se ja politikom ne bavim. Ovo sto radim nije politika, nego briga i nacionalni rad za dobro naroda i Crkve. Nemam nikakve politicke ciljeve, ali imam velike interese da pomognem svom narodu da Srbija ostane na Kosovu i Metohiji - istice u bozicnjem intervjuu za Danas vladika Artemije u kome govori o kosovskom problemu, duhovnom stanju srpskog naroda uoci 200. godisnjice proslave moderne srpske drzave, Crkvi i politici, saradnji sa drugim crkvama.

Iako Srbi na Kosovu i Metohiji vec cetiri i po godine od uvodenja medunarodnog protektorata zive "bez bezbednosti, slobode kretanja, prava na rad, izlozeni napadima, pljackama i ubijanju", vladika Artemije kaze da oni "sa radoscu ocekuju praznik Rodenja Hristovoga".

- Bozic je praznik radosti za sve pravoslavne hriscane, pa i za preostale Srbe na Kosovu i Metohiji, kao i za one koji su bili prinudeni da sa njega odu. Bez obzira na uslove u kojima zivimo i stradanja kroz koja prolazimo, Bozic je, ipak, dan nade, poruke mira i dobre volje medu ljudima onako kao sto su angeli najavili u Vitlejemskoj noci sa pesmom "Slava Bogu na visini, a na zemlji mir, medu ljudima dobra volja". Dakle, bez obzira sto stanje na Kosovu i Metohiji ni izdaleka nije kakvo bi trebalo i moglo da bude posle cetiri i po godine od zavrsetka rata, nadam se da ce Srbi koji tamo jos zive Bozic docekati i proslaviti radosno. Tamo gde postoji ziva crkva, svestenik ili manastir u blizini i ta radost ce biti ispunjenija. U mnogim selima i domovima proslava Bozica svesce se na narodne obicaje koji prate ovaj praznik i, razume se, na unutrasnju radost. Sama svest o dolasku Sina Bozjeg na Zemlju jeste nesto sto raduje, ohrabruje, daje nadu da imamo radi cega ziveti i cemu se nadati u ovom zivotu na Zemlji.
 

Osim medunarodne zajednice koja je najodgovornija za uslove u kojma Srbi na Kosovu zive, koliko smo mi, pre svega vlast u Beogradu, odgovorni za cinjenje ili necinjenje?

- Tesko je meriti odgovornost. Ona je sigurno na svima koji su umesani u resavanje kosovskog pitanja. Pre svega, velika odgovornost je na onom rezimu i vlasti koja je bila ovde i koja je dovela do svega ovoga na Kosovu i Metohiji. S druge strane, vise puta sam naglasavao da se vlast posle 5. oktobra 2000. godine dugo vremena nije bavila Kosovom i Metohijom. Cini mi se da se, zapravo, nikada nije time bavila dovoljno ozbiljno i drzavnicki. U poslednje dve godine bilo je vise saradnje, razgovora i dogovora po pitanju Kosova i Metohije i konkretnih odluka koje smo zajednicki donosili. Nazalost, mnoge od njih nisu se ostvarile. Tu, pre svega, mislim na dogovor iz maja o stvaranju drzavnog veca za Kosovo i Metohiju, koje bi kreiralo stavove i politiku resavanja problema. Dogovorili smo se i ko treba da ga sacinjava, ali se vece, nazalost, nikada nije sastalo. I dalje smatramo da mi koji smo na Kosovu i Metohiji ne mozemo sami da resavamo kosovski problem, jer je to, pre svega, drzavnicko pitanje. Ali, sigurno je da ne pristajemo da neko u Beogradu, ma ko bio, resava kosovsko pitanje bez nas koji dole zivimo i cijih se zivota ta resenja neposredno ticu. Istorija ce pokazati kolika je odgovornost na kome bila. Medutim, za nas nikakva uteha nije sto ce neko biti manje ili vise odgovoran, ako mi budemo liseni kolevke nase drzave, kulture, duhovnosti.
 

Eparhija na cijem ste celu, kao i Srpsko nacionalno vece Kosova i Metohije, ciji ste predsednik ucestvovali su u donosenju krupnih odluka poput izlaska kosovskih Srba na izbore. Medunarodna zajednica je, doduse, svaki put imala dobre ponude, najpre povratak prognanih, pa decentralizaciju koje nikada nije ispunila. Da li Vam se cini da deo odgovornosti lezi i na SNV i na Eparhiji?

- Mislim da nije bila greska to sto smo odmah prihvatili dijalog i spremnost na saradnju sa medunarodnom zajednicom, bez obzira sto ona nije dovela do pravih resenja. Da smo mi u pocetku odbili saradnju, sva krivica bila bi na nama. Ovako, nasa pruzena ruka medunarodnoj zajednici, cak i kosovskim Albancima, da zajednicki, na demokratski nacin resavamo sve nase probleme sada nam daje pravo da isticemo da je na medunarodnoj zajednici upravo sva odgovornost za neuspeh njene misije. Pokazali smo spremnost, dobru volju, nameru, trud, ali sad zaista ne vidimo nikakvu motivaciju za dalju saradnju sa medunarodnom zajednicom i ucesce u nekakvim kosovskim institucijama koje su albanske. Srbi na Kosovu i Metohiji i ja licno spremni smo na saradnju u svakom projektu koji vodi opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ali, nismo spremni da saradujemo i ucestvujemo u bilo kakvoj instituciji ili projektu koji vodi nestanku Srba sa Kosova i Metohije. Dosadasnji rad medunarodne zajednice, bez obzira na nasu spremnost na saradnju pokazao se besplodnim, sto se tice opstanka Srba na Kosovu i Metohiji, i mi dalje ne zelimo da dajemo legitimitet tim institucijama.
 

Sta posle prenosenja ovlascenja UNMIK na prelazne kosovske instutucije i usvajanja "Standarda za Kosovo"?

- Nisam uveren da ce nase protivljenje spreciti gradnju novih Potemkinovih sela, jer bi u protivnom medunarodna zajednica morala da prizna svoj neuspeh, a onda i odgovornost ne samo za sadasnje stanje na Kosovu, nego i za ono sto mu je prethodilo - bombardovanje SRJ. U medunarodnoj zajednici jos niko nije spreman da tu odgovornost ponese. "Standardi" su za nas neprihvaljtljivi i u njihovoj realizaciji ne mozemo ucestvovati, jer su doneti upravo kao pokrice za sav neuspeh medunarodne zajednice. Najpre Ustavni okvir, a sada i "Standardi" pokidali su sve institucionalne veze Kosova i Metohije sa maticnom drzavom Srbijom i zajednicom SCG, sto stavlja Rezoluciju 1244 SB u stranu. Ako bi zaziveli, standardi bi direktno odveli u secesiju Kosova i Metohije od Srbije, na sta mi ne mozemo da pristanemo. Osim toga, "Standardi" ne predvidaju nikakva merila po kojima bi se moglo objektivno ceniti da li su uspesno dostignuti, tako da ce sa jednim covekom koji se vrati u Prizren, Pec ili u Pristinu oni proglasiti da se Srbi vracaju u urbane sredine i da su standardi ispunjeni. Znamo da su i dosad predstavnici medunarodne zajednice, izaslanici generalnog sekretara Kofi Anana koristili svaku priliku da isticu veliki uspeh postignut na Kosovu i Metohiji, iako tog uspeha prakticno nema. Cak i sada kada se na svakom koraku primecuje da je bezbedonosna situacija pogorsana, kada se i gospodin Holkeri ograduje betonskim zidovima u Pristini, kada se po terenu mnogo teze krece, oni govore o slobodi kretanja.
 

Podrzavali ste Rezoluciju o Kosovu i Metohiji koju je Koordinacioni centar SCG i Srbije za Kosovo i Metohiji pred parlamentarne izbore ponudio svim strankama koje su na njima ucestvovale, ali je to uglavnom ocenjeno kao Coviceva predizborna kampanja. Znaci li to da ste i Vi u njoj na neki nacin ucestvovali?

- Vakuum u kome se Srbija nasla bez predsednika vec vise od godinu dana, bez parlamenta, bez stabilne vlade, sve su to nepovoljni uslovi u kojima se pitanje Kosova i Metohije sada resava. Medunarodna zajednica i kosovski Albanci koriste taj vakuum da nametnu neka resenja poput "Standarda". To sto je Koordinacioni centar izasao sa Rezolucijom moze da se tumaci na razne nacine. Ja sam to doziveo kao iskrenu ponudu, jer zaista je pitanje sta ce se posle izbora dogadati, ko ce uci u skupstinu i vladu, kakav ce stav imati o Kosovu i Metohiji. Ovo je bio dobar nacin da se svi obavezu, bez obzira ko ce sedeti u skupstini, da o Kosovu i Metohiji razmisljaju drzavnicki, a ne partijski. Eparhija i ja doziveli smo to kao pravi tekst u pravo vreme i podrzali ga. Naravno da postoji mogucnost i drugacijeg tumacenja, pogotovo ako se neko oseca ugrozen kao sto su predstavnici pojedinih stranaka, koji ovu Rezoluciju vide kao marketinski pristup.
 

Pojedine politicke stranke zapocele su ovu predizbornu kampanju u manastirima, bilo je susreta stranackih lidera sa pojedinim episkopima, gotovo svi predizborni spotovi imali su sekvence iz crkve. Ima li u tome politicke manipulacije Crkvom?

- Crkva nije izmanipulisana, a ako neko pokusava da na taj nacin postigne politicke poene, to je stvar samih stranackih lidera. Crkve i manastiri sirom su otvoreni za svakog. Cak i oni koji nisu pravoslavni dolaze u nase manastire i docekuju se sa ljubavlju, hlebom i solju. Sa svima smo lepo, ko god da nam dode, a dalje oni nek se bore svojim programima i obecanjima za koja znamo da nece biti ni izdaleka ispunjena.
 

Da li to vazi i za radikale, ukoliko uspeju da formiraju vladu i kako komentarisete njihovu ubedljivu pobedu?

- Da, saradivali bismo cak i sa njima, jer oni ce biti na vlasti, ako je formiraju, po izboru naroda.
 

Ove godine obelezava se 200. godisnjica moderne srpske drzave i Prvog srpskog ustanka. Gde je Srbija danas?

- Srbija je 200 godina posle Prvog srpskog ustanka u zalosnom stanju: bez jasnih granica, bez himne, zastave, bez predsednika, skupstine, takoreci bez i jednog drzavnog i drzavnickog obelezja. Nalazi se, maltene, u granicama nekadasnjeg Beogradskog pasaluka i bez svih plodova koji su nastupili posle Prvog srpskog ustanka. Iako je imala veliki ugled u 19. veku, 20. vek bio je veoma nepovoljan za njenu istoriju. Preziveli smo tri strasna rata: Balkanski rat, Prvi i Drugi svetski rat, kao i ove lokalne ratove na teritoriji bivse Jugoslavije. Izgubljeni su delovi teritorije na kojima su ziveli Srbi, a u opasnosti smo i da izgubimo i svoju duhovnu kolevku - Kosovo i Metohiju. Srbija je u svetu izgubila dobar glas. DOS-ova vlast je pokusala da popravi tu situaciju, ali nije u potpunosti uspela. Sve to, ipak, nije razlog da se pomuti proslava jubileja, koji treba da nam posluzi kao podstrek u resavanju postojecih problema, da Srbiju vratimo na ono mesto koje joj pripada. U ovoj godini osim proslave ovog jubileja pada i 70 godina od ubistva kralja Aleksandra i 58 godina od ubistva generala Draze Mihailovica.
 

Postoji li objasnjenje za ono sto nam se dogodilo?

- Uzroci su mnogobrojni. U Srbiji je nasilno prekinut priprodni razvoj dogadaja. Nasilno je smenjena monarhija i uvedena republika, odnosno tortura ili diktatura proleterijata. Srbija je zaboravila na svoje prave simbole. Vec 60 godina zivi se pod laznim simbolima, zbog cega smo izgubili sve plodove nasih oslobodilackih ratova i vraceni smo u stanje pred balkanske ratove. Ceo 20. vek je procerdan i izgubljeni su svi rezultati koje smo za to vreme mogli postici. Nastavak na 18. strani Nastavak sa 17. strane n Da li se ovakvim inicijativama rizikuju dalje podele u narodu i treba li Srbiji, izmedu ostalog, i nacionalno pomirenje?

- Ne bi trebalo da bude novih podela. Smatram da je pomirenje vec izvrseno u mladim generacijama. Malo je onih koji se osecaju partizanima ili cetnicima. Sigurno, cetnika kakvim su ih partizani prikazivali posle rata nikada nije bilo. To je samo karikatura cetnistva koja je formirana od 1945. godine pa nadalje da bi se i cetnistvo i monarhija ogadili narodu pricama o "gibanicarima" i tome slicno. Sigurno je da jos ima zivih ljudi, na obe strane, koji drze do ideologije za koju su se borili, ali na to vise niko ne moze i ne treba da se vraca. Mlada pokolenja treba da idu zajednicki u bolju buducnost sa Krunom na celu drzave i Crkvom, jer drzava Srbija je imala veliki napredak i razvoj na svim poljima kada je stajala na dva nepokolebljiva stuba - na Crkvi i na Kruni.
 

Kako ovakvi Vasi stavovi uticu na vernike koji su po ubedenju republikanci?

- Ja to nikom ne namecem. Samo govorim o svom osecanju. Svojevremeno je moj stav prema Milosevicu uticao na grupu mojih vernika koji su bili isuvise vezani za njega. Vremenom su uvideli, bar mnogi od njih, da su bili u zabludi i sada se vracaju Crkvi.
 

Neki su na Kosovu i Metohiji to doziveli kao da je antikomunista i protivnik Milosevicevog rezima u Vama bio nadjacao duhovnika?

- Ta ocena sigurno ne stoji, jer sam pre svega episkop, sto znaci svesteno lice za tu oblast i moja aktivnost to pokazuje: broj podignutih i osvecenih crkava, uvecanje monastva. Moji stavovi ne zasenjuju moj rad na duhovnom planu, koji je uvek bio dosledan. Koliko sam duhovnik, to neka drugi sude.
 

Koliko su tacne procene da se SPC jos vise zatvorila prema javnosti posle 5. oktobra 2000. godine?|

- Na mene se to ne moze odnositi. Sto se tice Crkve u celini, ne vidim da je postala zatvorenija. Njegova Svetost i Sinod primaju svakog ko zeli da dode i da razgovara. Ni pred kim se nije zatvorila, osim prema pojedinim medijima i nekim novinarima, ali to je stvar pojedinaca, a ne stava Crkve.
 

Ipak, utisak je da javnosti u radu SPC nema ni kad je rec o crkvenim pitanjima, poput saradnje sa drugim crkvama, o cemu vernici nisu obavesteni na pravi nacin?

- Mozda je po tim pitanjima daleko zatvorenija, nego po politickim pitanjima. Zasto je tako, nemam odgovor, ali osecam da je tako, jer i ja kao episkop vrlo cesto sam neobavesten o mnogim dogadanjima u vrhovima Crkve i o njima saznajem iz medija.
 

Kako komentarisete da pojedini intelektualni krugovi, krizne grupe, Helsinski odbori, svo "jednoumlje i mracnjastvo" za koje optuzuju SPC vezuju za vladiku Nikolaja i oca Justina Popovica?

- Kada bi oni prihvatali stavove vladike Nikolaja i oca Justina, ne bi bilo Krizne grupe, niti raznih medunarodnih nevladinih organizacija otudenih od svojih korena, vere i nacije. Onda bi oni bili na pravoj liniji. Ovako tim svojim stavovima prema vladici Nikolaju i ocu Justinu pokazuju gde se oni nalaze u odnosu na sopstveni narod, tradiciju i istoriju. Otac Justin je u svoje vreme govorio da ga savremenici ne razumeju i da ce ga shvatiti tek posle 50 godina. To vreme jos nije ispunjeno, ali nema sumnje da je sve sto pozitivno imamo u Crkvi plod delanja vladike Nikolaja, njegovog Bogomoljckog pokreta i dela oca Justina. Ako bi iz SPC odstranili njihovo delo, ne znam sta bi u njenoj novijoj istoriji imalo da ostane.
 

Njihovi stavovi se danas razlicito tumace i u samom vrhu Crkve, posebno kada je rec o odnosma sa Rimokatolickom crkvom. Da li postoji neki zajednicki saborski stav koji bi pomogao vernicima da se snadu?

- Najboje je citati dela vladike Nikolaja i na osnovu toga doci do pravog zakljucka. On je bio, kao sto i treba, za dijalog, ali samo u kanonskim granicama i u cilju promovisanja istine koja je u Pravoslavlju ocuvana. On nije zastupao nikakve kompromise, ekumenske ideje u savremenom smislu te reci, a pogotovo ne otac Justin. Takve teme nisu na Saboru raspravljane, jer je svaki od episkopa u sustini na liniji predanja Crkve. Kao sto kod nas postoji sirina u pristupu tom problemu, verujem da i medu vernicima postoje oni koji su za doslednije drzanje kanona, do onih za koje je sve dozvoljeno, pa se cak i pricescuju kod nepravoslavnih ili su spremni da pricescuju nepravoslavne. Svi ostaju u krilu Pravoslavne crkve zato sto ni jedan, bilo vaseljenski ili pomesni sabor, nije osudio ni jednu od strana. Svaki je vernik slobodan da se sam opredeljuje, ali treba imati na umu reci svetog Teodora Studita, koji kaze da smo duzni boriti se za istinu pravoslavnu.
 

Po kojim stavovima onda SPC saraduje sa drugim crkvama?

- Pa, eto ona jeste za dijalog, ali granice tog dijaloga nisu definisane. Kanoni postavljaju granice, gde nije zabranjeno razgovarati, ali i to sa jasnim ciljem, da se iznese istina u koju verujemo nedvosmisleno kako bi se pomoglo sagovorniku. Kao sto kaze apostol Pavle: "Coveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja kloni se". Kanoni idu u jos preciznije odredivanje: "Nedopustivo je zajednicko moljenje sa onima koji nisu clanovi Crkve, koji su jeretici ili su odluceni od Crkve, cak i u privatnoj kuci". Iako je kanon izricit, tu postoji sirok dijapazon tumacenja. Neko kaze kako je dobio savet kad je polazio u beli svet na svoju sluzbu da je dobio instrukcije "sve je dozvoljeno sem zajednicke case, pricesca". To znaci da se nismo drzali kanonskih principa koje su decidno odredili nase mogucnosti u tom dijalogu.

Ove godine navrsava se 950 godina od Velikog raskola i iduce 40 godina od kako su papa Pavle Sesti i vaseljenski patrijarh Atinagora uzajamno povukli anateme. Zasto je to izazvalo tolike potrese u pravoslavlju?

- Zato sto je to doslo nepripremljeno, brzopleto, sa ciljevima koji nisu bili crkveni. Nije moguce ukloniti anatemu, a da ostanu uzroci koji su do nje doveli. To podizanje anatema bilo je samo licni gest patrijarha Atinagore i pape Pavla Sestog, koji je trebalo da njima donese prestiz i imidz promotera u izmirenju. Veliki raskol ili otpad i dalje postoji.

Kako je onda moguce doci do meduhriscanske saradnje u ujedinjenoj Evropi i postojecim integracijama?

- Evropa se moze ujedinjavati na ekonomskom, politickom i svakom drugom, ali ne i na crkvenom planu. Moze, ali samo u odustajanju od zabluda koje je Rim promovisao u proteklih 950 godina. Ne moze se govoriti o ujedinjenju crkava, one se ne mogu ujediniti takve kakve su, nego o prisajedinjenju Crkvi. To je pravi izraz koji treba koristiti. Postoji jedinstvo Crkve, kao sto postoji otpad od Crkve i povratak Crkvi kako pojedinca, tako i grupa. Dakle, i oni koji su kroz lazna, pogresna ucenja, otpali od Crkve mogu se sjediniti sa Crkvom samo kada se odreknu svojih zabluda.

Rimokatolicka crkva ne govori o ujedinjenju, nego o dijalogu crkava i "disanju na oba, istocno i zapadno plucno krilo" da bi lakse uticala na evropske tokove i suprotstavila se sekularizmu?

- To je samo nova zamka da se pravoslavno vino potpuno razvodni i da izgubi svoj originalni duh. To je veoma opasan i klizav teren.

Ibrahim Rugova, predsednik Kosova najavio je za 2004. pocetak izgradnje mauzoleja majke Tereze na Kosovu i ima zelju da "inauguraciju izvrsi papa licno". Koliko bi takva poseta doprinela sredivanju prilika u Pokrajini?

- To je cisto politicka igra, mada mislim da papa ne moze da dode na Kosovo i Metohiju, a da ne dode u Beograd, sto mora da prihvati i Srpska pravoslavna crkva. Ako bi najpre i dosao u Pristinu, u koju mnogi dolaze i odlaze, za nas bi to bila jedna u nizu takvih poseta, koje sa nama nemaju nista zajednicko.

Kako onda komentarisete kontakte izmedu Rimokatolicke crkve na Kosovu i Metohiji, SPC i Vatikana uz posredovanje "Svetog Edidija" na ozivljavanju medureligijskog dijaloga, koji ste Vi zamrzli zbog ponasanja rimokatolickog klera u Pokrajini?

- Da je Vicenco Palja dolazio na Kosovo i Metohiju, saznao sam iz medija. Ne znam nista o njegovoj poseti, niti sa kim on saraduje i pregovara. Vec sam rekao da ni episkopi cesto ne znaju sta se dogada u vrhovima Crkve. Retko me pozivaju na susrete sa stranim i domacim zvanicnicima sa kojima se u Patrijarsiji razgovara o Kosovu i Metohiji. Oni se odrzavaju ne samo bez mog prisustva, nego i bez informisanja bilo pre sastanka, bilo posle o rezultatima.
 

Sta biste porucili vernicima za predstojece praznike?

- Treba voditi racuna o redosledu. Prvo dolazi Bozic pa Nova godina, jer mi oba praznika slavimo po predanjskom kalendaru. Neka u Novoj 2004. godini, u toj jubilarnoj godini za nas narod i crkvu, Gospod i Bogomladenac Hristos ucini da se mnogi problemi rese u nasem zivotu, kao i problemi Kosova i Metohije, da postanemo bolji hriscani nego sto smo bili u proteklim i u prosloj 2003. godini. To su nase molitvene zelje za sve i pozdravljamo ih starodrevnim hirscanskim pozdravom Mir Bozji - Hristos se rodi!


Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
http://www.kosovo.net/erpkiminfo.html


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2004, ERP KIM Info-Service