Info-bilten ERP KIM br. 45

SADRZAJ:

Dr. Rada Trajkovic - Buducnost Kosova i Metohije
KIM Radio - U Kosovskom Pomoravlju zagadjena voda za pice
KIM Radio - Mercy Corps pomaze poljoprivrednicima
 

BUDUCNOST KOSOVA I METOHIJE

Dr. Rada Trajkovic,
SNV Kosova i Metohije

Kosovsko-metohijska realnost vec dugo kaznjava umerena resenja. Ustaljeno misljenje da su zrtve represivnog rezima pre 1999. bile etnicki diferencirane ne odgovara istini. Glavna zrtva Milosevicevog perioda se ne moze nazvati srpskim ili albanskim imenom. Ta zrtva su bile generacije mladih iz obe etnicke zajednice koje su odbijale da se identifikuju sa ekstremizmom, bilo srpskim ili albanskim. Ekstremisti sa obe strane su se lako mogli pronaci u kosovsko-metohijskoj realnosti tih godina eksploatisuci svoje konfliktne ideologije. Tolerancija i njeni individualni nosioci su bili ostavljeni lutanju sivom zonom izmedju crno-bele, fatalisticke vizije svojih etnickih zajednica.

Kosovo izmedju pobede i poraza

Danas se susrecemo licem u licem sa izazovom slicne vrste: po pitanju Kosova i Metohije malo je razumevanja za opcije koje donose maksimalnu dobit obema zajednicama i koje ne proizvode instant-rezultate. Resenje kosovsko-metohijske situacije se i dalje vidi kontraverzno, kao pobeda ili kao poraz. Cinjenica je da je takav pristup duboko pogresan. Oba slucaja nalikuju naivnom resenju povlacenja linije u pesku i arbitrarnog delimitiranja sopstvenog suvereniteta. Cinjenica je da svako resenje manje od optimalnog povecava sanse za ponavljanje konflikta, kao sto i mnoga istrazivanja u polju indiciraju (e.g. Paul Hansel). Investiranje naseg politickog kapitala se, stoga, ne treba voditi momentalnim ciljevima vec vizijom stabilnije i efikasnije buducnosti. Princip ?podesenog pobednika? jos uvek nije zadobio sansu na kosovsko-metohijskim prostorima. Albanska zajednica, u euforiji totalnog pobednika, ne pokazuje volju za konstruktivnim razgovorima vec samo za totalitaristickom, jednostranom vizijom pokrajine. Slicnost ovakve sa politikom Milosevicevog rezima tokom 90-ih nije potrebno naglasavati. Iznenadjuje sto pojedini subjekti medjunarodne zajednice dele ovakvu jednostranost u resavanju ovog slozenog pitanja i rezignirano odbacuju prospekt vracanja Kosova i Metohije pod kontrolu Beograda. Cinjenica je da je istorija puna primera daleko cudnijih i nelogicnijih resenja. Cemu ovakva rigidnost i linearnost, narocito sada kada iz Beograda konstantno stizu poruke na jeziku demokratije?

Daleko veci presedan jeste cinjenica da dok mnogi odbacuju mogucnost vracanja Kosova pod direktnu kontrolu Beograda, drugi ekstrem: nezavisno Kosovo, i dalje opstaje kao otvorena opcija. Cime je trenutna situacija na Kosmetu zasluzila ovakav tretman? Da li se vecinska zajednica u pokrajini koja se zalaze za nezavisnost pokazala spremnom i odgovornom da takav status odrzi i ispostuje? Da li je stanje drustva u pokrajini za toliku pohvalu da bi se zaobislo medjunarodno pravo i brojne rezolucije zarad njegovog nagradjivanja? Ili je i ovde de facto na delu ?zakon jacega??

Nelegalnost opcije "nezavisnog Kosova"

Legalne baze za ostvarivanje nezavisnosti Kosova ne postoje, narocito ne bez saglasnosti Beograda. Medjunarodna zajednica je toga veoma svesna. Cesto eksploatisani albanski koncept srpske ?kolonijalizacije? Kosmeta koje je tim procesom ?otudjeno od autohtonog stanovnistva? je u celosti pogresan. Rezolucije na koje se mnogi propagisti ovog koncepta pozivaju su UN Rezolucija 1514 i potonja UN.R.1541. Spomenuta dijada legalnih dokumenta se odnosi na status post-kolonijalnih oblasti nakon ukidanja kolonijalizma. Na osnovama ovih dveju rezolucija tokom 60-ih godina, suverenitet je zagarantovan velikom broju Africkih, Azijskih, Karipskih i Okeanskih zemalja. Dok je prva garantovala pravo na njihovu slobodu i samoopredeljenje, druga rezolucija je dodala neke specificne odrednice za buducnost ovih oblasti. Ukratko, sve kolonije su zadobile pravo da : 1. postanu nezavisne drzave; 2. pristupe komonveltu sa metropolom (lokalnom kolonijanom silom) ili 3. totalno se integrisu u svoj metropol. Ali da li se Kosovo moze identifikovati kao kolonija? Odgovor je decidan i jasan: ne. U akordu sa UN standardima kolonija je svaka oblast koja odgovara tzv. pravilu slane vode, koje kaze da samo one oblasti koje su slanom vodom odvojene od metropola a cija je populacija rasno diferencirana od populacije metropola mogu biti kvalifikovane kao kolonija. Ova poenta je narocito vazna kada se u obzir uzme npr. evropska istorija koja obiluje migracijama, ratovima, nasilnim raseljavanjima, i u kojoj bi se, u odsutnosti pravila slane vode, skoro svaki narod mogao pronaci u obema odrednicama: i kao kolonija i kao kolonijalizator. Kosovo i Metohija, stoga, nema absolutno pravo na samoopredeljenje prema navedenim rezolucijama Ujedinjenih nacija.

Kosovo i Metohija jeste oblast znacajne direktne (konkretne) vrednosti za Srbiju. Mineralna bogatstva i, povrh svega, strateska pozicioniranost provincije su njene ocigledne karakteristike. Prirodna vrela i banje i narocito objekti od istorijskog, religijskog i kulturnog znacaja imaju potencijal za razvoj turizma, u cemu Srbija globalno zaostaje u odnosu na druge zemlje u tranziciji. Relaciona vrednost Kosova i Metohije je impresivna. Simbolicna i istorijska vezanost srpskog naroda za ovaj prostor je neosporiva i ne moze se nazvati anahronom (ukoliko zelimo da se ugledamo na evropske zemlje koje postuju i cuvaju svoje tradicije i geopietete, npr. Francuska vezanost za Alsace-Lorraine). Politicka i diplomatska vrednost Kosmeta je takodje prepoznatljiva upravo u pitanju statusa pokrajine, blisko vezanim za situaciju u drugim multietnickim oblastima kako Srbije i Crne Gore tako i susednih drzava, i stoga od krucijalne vaznosti za buducnost nase drzave i regionalnu stabilnost i kooperaciju. Kako, stoga, obezbediti postovanje ljudski i gradjanskih prava a odrzati stabilnost na Balkanu i ocuvati kontrolu nad Kosmetskim vrednostima?

Celovita Pokrajina u granicama demokratske Srbije

Resenje koje se namece mora se prihvatiti otvorenog uma, narocito od strane medjunarodnih cinilaca, koji su i suvise optereceni zastarelim percepijama Balkana da bi prihvatili cinjenicu da i Balkan evoluira. Paradoksalno je da je u slucaju Kosova medjunarodna zajednica veci fatalista i pesimista od samih lokalnih cinilaca. Resenje kosovsko-metohijskog problema treba doci u formi reforme unutrasnjeg a ne spoljasnjeg statusa pokrajine. Kosovo danas jeste obelezeno jednim dubokim disbalansom u kredibilitetu lokanih etnickih zajednica. U redovima srpske zajednice nema vise onih koji su ucestvovali u zlocinima nad albanskom zajednicom. Takvo stanje je bilo zahtevano od strane NATO-a nakon bombardovanja 1999 i bilo je pravdano recima da Albanci ne mogu spavati pored svojih mucitelja. Srbi, s druge strane, do danasnjeg dana nisu zadobili podjednak tretman. Oni i danas lezu s mislju da je njihov dzelat iza ugla i njihov san vec skoro cetiri godine ne moze biti miran. Katarza albanske zajednice po ovom pitanju se danas cini suvise daleka. S toga je nerealno zamisljati multietnicko Kosovo kojim ce upravljati vecinska zajednica cija savest nije cista i cije ruke nisu oprane od krvi. Etnicko nasilje nas Srbima jos uvek nije predmet samokriticne kontenplacije kosovsko-albanske javnosti.

Stoga se srpska zajednica, iako brojcano manja, mora izboriti za jednak status unutar kosometskih institucija. Kosmetski Srbi se danas bore za kolektivna prava svoje zajednice, svakako uz postovanje kolektivnih prava albanske vecine, a u cilju ostvarivanja efikasnijeg, fer i harmonicnijeg rada centralnih kosmetskih institucija. Postojanje odvojenog entiteta u kome bi Srbi mogli nesmetano razvijati svoje slobode i osiguraju svoj prosperitet je najbolja verzija Kosometske buducnosti.

Pitanje koje se momentalno namece je: da li takvo uredjenje znaci podelu Kosova? Odgovor je opet odrican. Ovakvo resenje predstavlja unutrasnju reorganizaciju Kosova i Metohije. Dva entiteta bi se zajednicki ulivala u jedinstveni, centralizovani organ kosovsko-metohijske uprave, sacinjen od prestavnika obe etnicke zajednice. Takav celovit Kosmet bi i dalje trebao ostati pod suverenitetom Beograda. Cinjenica je da, ma koliko toga bili svesni ili ne, svi stanovnici Kosova i Metohije imaju interes u ostanku Kosmeta pod Srbijom. Srpska zajednica je u ovome jedinstvena: veze sa Beogradom su jedini nacin koji moze garantovati multietnicnost pokrajine, ili dramaticnije iskazano, opstanak srpske zajednice na Kosmetu. Albanska zajednica za sada, vodjena nerealnim strahom od novog, demokratskog Beograda, koji pravda losom istorijom (sto je rezumljivo ali u modernom svetu ipak neprihvatljivo), i dalje insistira na samostalnosti ne shvatajuci da su perspektive takvog Kosmeta nezadovoljavajuce: kriminal, ekonomska zavisnost i neefikasnost karakterisu lokalnu privredu. Nezavisno Kosovo bi danas bilo samo jos jedna kvazi-drzava u srcu Evrope na grbaci medjunarodne zajednice koja bi se morala odrzavati investicijama i donacijama. Integrativni procesi koji karakterisu evropski kontinent bi takvo Kosovo zaobisli u sirokom krugu. Paradoksalno je, u doba kada se granice brisu i suverenitet prirodno oslobadja rigidnosti, da jedna oblast, legalno vec integrisana u veci prostor, bez ikakvog funkcionalnog razloga a samo na etnickom principu zahteva nezavisnost. Nezavisnost Kosova bi samo unazadilo integrativne procese u regionu jer bi i dalje hranilo neosnovanu fobiju kosmetskih Albanaca prema Beogradu i time ih udaljilo od prirodnog ekonomskog oslonca u regionu. Cinjenica je da bi nezavisno Kosovo danas pre gravitiralo prema Albaniji, koja je nazalost i dalje u dubokom ekonomskom zapecku, nego prema Beogradu kao stabilnijoj ekonomiji koja je i pored svega na dobrom putu za Evropu.

Nepovredivost granica - put ka evropskoj integraciji

Argument koji se moze cuti u krugovima nekih INGO-a da ce Beograd teze uci u EU sa teretom od 1 miliona Albanaca i da se stoga treba preispitati svoje prioritete i eventualno odustati od te teritorije u najmanju ruku je gnusan. Pitanje je da li ce ti isti argumenti biti prezentovani i Makedoniji kada ona bude posla put Evropske unije. Da li ce se i Makedoniji predlagati da se odrekne 1/3 svoje teritorije naseljene Albancima jer ce joj to olaksati EU clanstvo? Bizarno je zamisliti kako bi evropske zemlje danas izgledale da su sledile taj obrazac i oslobadjale se sopstvenih problematicnih teritorija. Mozda bi Spanija ili Velika Britanija danas imale drugacije geografske konture? Drzavnistvo je tezak posao i najskuplja moneta kojim se u njemu raspolaze jeste drzavni integritet.

Verujem da ce vremenom albanska zajednica na Kosmetu shvatiti stetnost svog absolutnog pristupa. Medjunarodan zajednica ih mora ohrabriti u tom smeru. Predlozeno resenje o stvaranju odvojenih entiteta dveju najbrojnijih kosmetskih zajednica daje najvise pozitivnih rezultata svima. Potrebno je samo imati hrabrosti pa takvu realnost prepoznati i prihvatiti. Mozda Srbija nece imati Kosmet pod onakvom upravom koja se pokazala neefikasnom 90-ih i kosmetski Albanci nece ostvariti nezavisnost, ali ce zato obe zajednice imati konkretnu dobit. Srbi ce ocuvati svoj prisustvo na Kosmetu i zadrzati suverenitet nad svojom teritorijom dok ce se Albanci takodje moci pohvaliti legalno baziranom samoupravom, a eventualno nezadovoljstvo nepotpunim suverenitetom ce nestati daljim integrativnim procesima unutar Evrope, koji podrazumevaju i regionalnu saradnju kosmetskih Albanaca sa susednom Albanijom, kao njihovom maticnom drzavom. Balkan je danas spreman za jedno optimalno a ne absolutno resenje.

SADRZAJ

KIM Radio
8. februar 2003.

Vlasnici desetak bunara u srpskom selu Gornje Kusce kod Gnjilana primetili su da je voda u bunarima zamascena i potpuno neupotrebljiva, tako da ni stoka nece da je pije, a utvredjeno je da nisu u pitanju izvorista nafte, vec zagadjenje koje potice od UNMIK-a. Bunari su zagadjeni oticanjem nafte iz rezorvoara za agregate, koji je osvetljavao zgradu skole i montaznu stanicu UNMIK policije stacioniranu u krugu skole. Zagadjeni bunari se nalaze pored samog skolskog dvorista. Najvise su stradali bunari Vojislava Arsica, Save Arsica, Tomislava Zubica i Vase Antica. LJudi ciji su bunari neupotrebljivi, prinuddjeni su da iz sela dopremaju vodu za svakodnevnu upotrebu.

SADRZAJ

MERCY CORPS POMAZE POLJOPRIVREDNICIMA

KIM Radio
8. februar 2003.

Oko 120 poljoprivrednika u Kosovskom Pomoravlju dobilo je vaznu podrsku od medjunarodne nevladine organizacije «Mersi korps» cija se kancelarija nalazi u Gnjilanu, u blizini gradske crkve. Polovinu od ukupnog broja cine srpski korisnici. NJih 57 je pokrenulo malu, ali znacajnu proizvodnju.

SADRZAJ

Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti

Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List
Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na: erpkim@kosovo.net

Copyright 2003, ERP KIM Info-Service