Arhijerejska liturgija u Sabornom hramu Sv. Djordja u Prizrenu

U masnastiru Sv. Arhangeli kod Prizrena Vladika je u subotu vece obavio ispovest monaha i primio arhimandrita Partenija iz Soluna koji je doneo humanitarnu pomoc iz Grcke. U nedelju ujutro episkop Artemije je u nemackom oklopnom transporteru otputovao do Prizrena gde je u sabornom hramu Sv. Georgija sluzio prvu svetu arhijerejsku liturgiju nakon dve godine. Uz sasluzenje svestenosluzitelja iz Grcke i Eparhije rasko-prizrenske Episkop Artemije je u cin jeromonaha rukopolozio jerodjakona Benedikta iz manastira Sv. Arhangeli, a u cin jerodjakona njegovog sabrata monaha Varsanufija. Ovo su ujedno bila i prva rukopolozenja u prizrenskom sabornom hramu nakon rata 1999. godine. Svetoj liturgiji je prisustvovalo dvadesetak uglavnom starijih Srba Prizrenaca od ukupno 68 Srba koji su ostali u gradu. Pre rata u Prizrenu je zivelo 8.300 Srba koji su vecinom napustili grad u junu mesecu 1999 kada je i episkop Artemije bio prinudjen da sa preostalim narodom privremeno napusti episkopiju i predje u manastir Gracanicu kako bi organizovao zivot srpske zajednice u tim teskim danima.  Nakon liturgije, u razgovoru sa prisutnim vernicima episkop Artemije je saznao da se preostali Srbi danas sasvim slobodno krecu po gradu, ulaze u albanske prodavnice i koriste srpski jezik, sto se retko susrece u drugim delovima Kosova i Metohije. Ipak, zbog brojnih zlocina u kojima je nastradalo desetine nevinih ljudi ovog kraja, Srbi su stalno na oprezu i smatraju da je za bezbednost od najveceg znacaja prisustvo snaga KFOR-a. Odnedavno iz Strpca na Brezovici do Prizrena dva puta nedeljno saobraca srpki autobus koji koriste Srbi iz Prizrena i Brezovice. Autobus se krece bez pratnje i do sada nisu zabelezeni incidenti. Poslednji incident koji se desio u ovom kraju bilo je podmetanje eksploziva iznad manastira Sv. Arhangeli u leto 2002. godine.

Vladika u selu Novake

Na kraju svoje posete prizrenskom kraju episkop Artemije je u nedelju prepodne posetio prve srpske povratnike u selu Novake, dvadesetak kilometara istocno od Prizrena. Srbi su napustili ovo selo u junu 1999. godine nakon cega su Albanci sve kuce opljackali i zapalili. Pre nedelju dana uz pomoc nemackog KFOR-a prvih 45 Srba povrtanika vratilo se u svoje selo i zapocelo obnovu porusenih kuca. Rec je vecinom o radno sposobnim muskarcima i zenama koji se nadaju da bi do pocetka naredne skolske godine vec mogli da dovedu svoju decu. Novacani kazu da su veoma zadovoljni nemackim KFOR-om koji im najvise pomaze. Nazalost, nisu mogli da sakriju nezadovoljstvo zbog nezainteresovanosti nase vlasti u Beogradu za njihove potrebe. Do sada ih niko od njih nije obisao niti im je doneo bilo kakvu pomoc. Takodje nema pomoci ni od UNHCR-a, tvrde Novacani, koji su pre nedelju dana dosli u pravu pustos. Povratnici trenutno zive u bivsoj zgradi skole koja je adaptirana za njihov privremeni boravak. Od svih zgrada u selu jedino je prezivela lokalna crkva iako je iznutra u potpunosti demolirana od eksplozije koju su podmetnuli albanski ekstremisti. Svi nadgrobni spomenici na mesnom groblju su nadjeni izlomljeni, ali na svu srecu nije bilo iskopavanja posmrtnih ostataka kao na nekim drugim lokacijama. Od svog dolaska mestani su uspravili pojedine nadgrobne spomenike i ocistili unutrasnjost crkve Sv. Apostola koja ce u najskorije vreme biti ponovo osposobljena za redovna bogosluzenja.

Obilazak seoske crkve

Poseta vladike Artemije veoma je obradovala povratnike. Eparhija planira da se aktivno ukljuci u pomoc ovim ljudima kao sto je vec ucinjeno u selu Osojane i Bica na severu Metohije. Mestani ocekuju da bi uskoro trebali da dodju i prvi povratnici i u obliznje selo Smac. Obnova porusenih kuca treba da pocne od 1. aprila. U organizaciji nemackog KFOR-a posao obnove vodice jedna lokalna albanska gradjevinska firma koja ce uposljavati Srbe iz sela i placati im nadnice. Ukoliko se proces obnove nastavi kako je predvidjeno, sledecu zimu Novacani bi trebali da docekaju u svojim obnovljenim domovima. Ipak, posla je mnogo jer su Albanci posekli sve vocnjake i drvece u selu, a u jednom delu sela napravljena je i javna deponija smeca. Bunari su zagadnjeni, a infrastruktura potpuno unistena. Mestani su iskoristili posetu vladike Artemija da upute javni apel za pomoc svim Srbima u zemlji i dijaspori da se ukljuce u obnovu ovog i ostalih prizrenskih sela kako bi se ponovo obnovio zivot srpske zajednice u ovom kraju.

Vladika Artemije je istakao da dolazak prvih povratnika u Novake ima ogroman znacaj za povratak Srba u ove krajeve. Slicno kao sto su prvi povratnici u selo Osojane bili kvasac za nove povratnike na severu Metohije, tako se ocekuje da ce Novacani uskoro ohrabriti Srbe iz drugih opustelih srpskih sela prizrenske i orahovacke regije da se vrate svojim domovima. Posebno ohrabruje vrlo konstruktivan i odlucan stav nemackog KFOR-a i njihovog komandanta generala Markusa Bentlera koji se posebno zalozio za povratak prvih Srba u prizrenski kraj.

Sela ovog kraja, ukljucujuci i Veliku Hocu, koja je prezivela ratna stradanja sa svojih 500 mestana, pominju se jos u 12. veku u povelji Sv. Simeona Nemanje kao imanja manastira Hilandara. Gotovo da nema nijednog kamena u ovom kraju ispod koga se ne kriju ostaci neke drevne srpske crkve ili groblja. Tim vise obnova zivota srpske zajednice u prizrenskom kraju obaveza je celog srpskog naroda i SPC. Eparhija rasko-prizrenska zato koristi i ovu priliku da jos jednom apeluje na sve Srbe sirom sveta da priteknu u pomoc svojoj stradalnoj braci i sestrama koji pokusavaju da obnove zivot na svojim vekovnim ognjistima.

SMD, ERP KIM

Zainteresovani za pomoc srpskim povratnicima u prizrenskom kraju mogu se obratiti monahu Jezekilju Stakicu,

Eparhija rasko-prizrenska,
manastir Gracanica
erpkim@kimradio.net

POCETAK

BESEDA EPISKOPA ARTEMIJA U PRIZRENSKOM SABORNOM HRAMU SV. GEORGIJA, 29. MART 2003.

U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha!

Dragi moji Prizrenci, drage moje Prizrenke!

Posle duzega vremena evo, po milosti Bozijoj, nadjosmo se ponovo zajedno ovde, u ovom Hramu Bozijem, da se pomolimo Bogu za sebe, za nase srodnike i prijatelje, za nase komsije, za nase Prizrence i nase Kosovce, koji su danas daleko od svojih gradova, od svojih sela, od svojih domova. Ova danasnja liturgija, primetili ste, bila je veoma bogata. Imali smo dva rukopolozenja monaha iz svetih Arhangela, jedan za svestenika, jedan za djakona. Ali smo imali sa nama i nasu bracu svestenike iz bratske nam Grcke, koji su dosli, ne prvi put, ovde na Kosovo. Koji su do sada mnogo puta dolazili da nam donesu svoju pomoc, da nam donesu ono cega smo mi ovde liseni, ono sto mogu da donesu.

Ali, ima necega cega smo liseni, a to nam oni ne mogu da donesu. Liseni smo slobode, liseni smo prava na zivot, liseni smo prava na slobodu kretanja, liseni smo da budemo ljudi sa ljudskim dostojanstvom. To nam braca Grci ne mogu da poklone, ali to Gospod moze da nam ponovo vrati. Ja verujem da ce ova danasnja liturgija, ova nasa molitva, ova rukopolozenja, da ce izmoliti milost od Gospoda da nas ponovo vrati, kao rasejano stado po planini, da nas sabere, eda bismo se ovde ponovo nasli svi skupa, svi oni sa kojima smo pre nekoliko godina svake liturgije bili u ovome hramu Bozijem.

Mnoga lica, koja smo tada vidjali, danas nema ovde sa nama, ali dace Bog da ponovo budu ovde, i ne samo u Prizrenu, nego i u ostalim nasim mestima na Kosovu i Metohiji, da bi ovo bila i ostala sveta Srpska zemlja, da bi bila i ostala kolevka nase duhovnosti nase kulture i nase drzavnosti. Onako kao sto je bilo stotinama godina, da u buduce bude jos hiljade i hiljade godina. A mi, braco i sestre, koji smo ostali ovde, izdrzali sve ono sto je bilo nemoguce izdrzati, ocekujemo nagradu od Boga. Jer, nas trud, nase suze, nasi strahovi nece ostati nenagradjeni od Gospoda Boga i nasih Svetitelja, koji su nam i svojim primerom pokazali i ukazali put kojim treba ovde da zivimo. Mi se nalazimo u sredini svetog Velikoga Posta, nalazimo se kao brod na pucini morskoj, ali idemo u tiho pristaniste, idemo u susret vaskrslome Gospodu, koji je takodje stradao vise nego mi, jer on je stradao nevin i bez greha, a mi smo ipak ljudi sa raznim slabostima i gresima svojim.

Ali je Gospod i vaskrsao i time nam dao nadu i veru da cemo i mi iz nasih nevolja i nasih stradanja vaskrsnuti i ovde na zemlji, a kada dodje onaj poslednji dan istorije sveta, da cemo vaskrsnuti onda u zivot vecni, i da ce Gospod onda nagraditi sve one koji su u NJega verovali, koji su za njim isli, koji su krst u zivotu kao jaram blagi NJegov nosili. Onda ce On sve njih i sve nas, ako Bog da, nagraditi svojim blagim recima: Dobri i verni slugo, u malom bio si mi veran, udji u radost Gospoda svojega. Nasledice carstvo koje mu je pripremljeno od postanka sveta.

Neka bi Gospod te nagrade udostojio sve nas, i sve nase srodnike i prijatelje i sve pravoslavne Hriscane, ma gde ziveli po svetu, i da Gospod ucini da svi ljudi ovoga sveta postanu NJegovi verni i NJegove sluge, da i oni svi postanu gradjani Carstva Nebeskoga, da bismo svi skupa tamo slavili Oca, i Sina, i Sv. Duha, kroza sve vekove i kroza svu vecnost. Amin!

POCETAK

Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na: erpkim@kosovo.net

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html

Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2003, ERP KIM Info-Service