23. JUNI 2003

Info-bilten ERP KIM 23-06-03


Rusevine sabornog hrama Sv. Trojice u Djakovici. Crkvu su porusili Albanci iz
Djakovice u leto 1999 godine (klikom se otvara fotografija u vecem formatu), Foto Frasinetti

 

DRUSTVO

INTERVJU SA PROTOSINDJELOM SAVOM (JANJICEM)

CRKVA GLAVNA META TERORISTA

Mirjana RADETIC 6/21/2003, 7:42:23 PM

NASOJ i svetskoj javnosti mora biti jasno da je nemoguce uspostaviti efikasan mehanizam zastite srpskog i nealbanskog stanovnistva, a i naseg kulturno-istorijskog blaga, u bilo kakvoj formi nezavisne drzave Kosova. Kada 40.000 vojnika KFOR nisu u mogucnosti da nas zastite od napada i unistavanja, po kakvoj logici bi to ucinili sami Albanci, u svojoj nezavisnoj drzavi?

Pitanje postavlja protosindjel Sava (Janjic), zamenik igumana u manastiru Visoki Decani, kategorican da je imperativ nase drzavne politike da niposto ne dozvoli stvaranje jedne takve drzavne tvorevine koja bi bila crna rupa demokratske Evrope i rak rana celog Balkana. Ocuvanje Kosova i Metohije, kaze, u okvirima jedne demokratske i u Evropu integrisane Srbije i Crne Gore, mora da predstavlja jedan od najvaznijih zadataka nase vlade. U protivnom bi Srbija krenula putem teritorijalne dezintegracije i svela se na nivo politicki i geostrategijski beznacajne drzave na Balkanu.

NE TREBA NAM NOVI AVGANISTAN

U RAZGOVORIMA oko Kosova i Metohije, govori se o raznim tipovima decentralizacije. Koji bi tip decentralizacije, po vama, bio prihvatljiv? Kako vidite sudbinu nasih svetinja u slucaju da Kosovo ode, a kako u slucaju da ono ostane u nasim granicama?

- Ideja decentralizacije razvila se iz nekadasnjeg projekta kantonizacije Kosova i Metohije koji je nasa Eparhija podrzavala kao jedan od najboljih nacina za obezbedjivanje dugorocnog opstanka naseg naroda na ovim prostorima. Decentralizacija Kosova i Metohije u osnovi podrazumeva ostvarivanje licnih i kolektivnih prava pripadnika srpske zajednice u vidu viseg stepena samouprave na prostorima na kojima Srbi zive i uspostavljanja specijalnih veza sa maticom Srbijom. Naravno, decentralizacija se cvrsto oslanja na ideju da Kosovo i Metohija treba da ostanu sastavni deo Srbije. U praksi bi se decentralizacija realizovala uspostavljanjem dva entiteta na prostoru Pokrajine: albanskog i srpskog. Dok bi albanski entitet uzivao najvisi oblik autonomije, visi od onog iz 1974, ali manji od statusa Republike, srpski entitet bi de fakto funkcionisao kao sastavni deo ustavno-pravnog poretka Srbije. Izmedju dva entiteta postojala bi saradnja o svakodnevnim tekucim pitanjima koja bi se mogla ostvarivati preko dvodomne Skupstine i njenih organa. U multietnickim gradovima, u koje treba da se vrate nasi prognanici, takodje bi se uspostavile dvodomne opstinske skupstine. Srpske opstine, kojima bi bile pribrojane i zasticene zone oko najvaznijih manastira, bile bi u velikoj meri nezavisne od lokalne pokrajinske vlasti u kojoj Albanci imaju vecinu.

Da li se razmislja o preseljenju pojedinih srpskih svetinja, recimo onih u Prizrenu? Kakva bi sudbina Pecke patrijarsije bila u slucaju da Kosovo i Metohija izadju iz SCG?

- Nasa Crkva se otvoreno protivi bilo kakvoj ideji izmestanja svetinja. Jednostavno receno, svetinje nisu samo zgrade vec njih svetinjama cini i siri geografsko-istorijski kontekst u kome one vekovima zive i postoje. Bogorodica LJeviska nikada ne bi bila ono sto jeste kada bi bila izmestena, recimo negde u Sumadiju. Zivimo u 21. veku u kome ne bi smeli dopustiti da jedna vekovna hriscanska kultura bude unistena ili dislocirana samo zato sto jedna etnicka zajednica - kosovski Albanci - zeli da uspostavi svoju etnicki cistu drzavu i zatre sve tragove hriscanske kulture. Nama na Balkanu ne treba novi Avganistan. Ustupak pred jednom ovakvom idejom znacio bi poraz svih onih vrednosti na kojima je zasnovana Evropa i njena civilizacija.


Pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji vec cetiri godine  "u zici", Crkva u selu Osojane kod Istoka


NI PRSTOM MAKLI

VASE pisanje o prisvajanju srpskih crkava i manastira na Kosmetu, za koje albanski i katolicki pseudoistoricari tvrde da su one zapravo podignute na tudjim temeljima, i kasnije samo opravoslavljene, izazvale su razne reakcije. Pojedini ovdasnji velikodostojnici RKC uveravaju da su kosovski katolici spremni da o svim spornim pitanjima razgovaraju sa SPC, ali da sa nase strane za to ne postoji volja?

- Moram odmah da kazem da sa rimokatolicke strane ne postoji jedinstven stav u pogledu ovog pitanja. S jedne strane, biskupska konferencija SCG u javnim istupima pokazuje sve vise fleksibilnosti i spremnosti na sradnju sa SPC, sto je pozitivan signal. Medjutim lokalni kosovski biskup Marko Sopi ne priznaje cak ni naziv Biskupske konferencije SCG i ne ucestvuje u njenom radu posto je aktivni pobornik ideje nazavisnog Kosova o kome propoveda i po crkvama. Biskup Sopi nikada nije odgovorio na nase kritike povodom njegovog intervjua Karitasu iz 2001. godine u kome je otvoreno zastupao ideje koje de fakto legitimizuju rusenje pravoslavnih crkava i minimizuju znacaj Pravoslavne Crkve na ovim prostorima.

Savim odgovorno tvrdim da na Kosovu i Metohiji rimokatolicka zajednica ni prstom nije makla da bi pomogla Srbima u njihovom stradanju. U DJakovici zivi danas samo 5 srpskih starica, u malom parohijskom domu, i vec cetiri godine niko od rimokatolickih redovnica i svestenika u ovom gradu u kome zivi znacajan broj rimokatolika Albanaca nije posetio ove stradalnice i ponudio im hriscansku pomoc. S druge strane od stranih pripadnika UNMIK-a i KFOR-a svakodnevno cujemo da im upravo iz rimokatolicke zajednice serviraju price o tome da su nasi najveci manastiri zapravo "katolicke svetinje", a da je rusenje nasih crkava nakon rata u najmanju ruku "razumljivo" jer je rec o "politickim crkvama". To su ideje koje otvoreno pothranjuju ekstremizam i nasilje i predstavljaju trend koji je potpuno suprotan zvanicnim nastojanjima Rima i Vatikana da pruzi Srbiji i nasem narodu ruku prijateljstva.

Kakav je osecaj biti kaludjer u zici? Koje Vam osecanje uliva cinjenica da zivite pod strazom?

- Za monahe izolacija predstavlja donekle i prirodno okruzenje jer duhovna sloboda se ne moze sputati zicom i kontrolnim punktovima. Ipak, u svakodnevnom zivotu mnogo je teze obavljati redovne poslove: nabavku, odlazak na lecenje, popravku zgrada itd. u takvim uslovima. Ali, snalazimo se i blagodarni smo Bogu da se prisustvom italijanskog KFOR-a stiti jedna ovakva svetinja. Da trenutno nemamo takav stepen zastite Visoki Decani bi bili hrpa kamenja i rusevina. U najboljem slucaju Albanci bi manastir pretvorili u muzej i prezentovali srpsku kulturnu bastinu kao duhovno blago albanskog naroda. Zivot u izolaciji mnogo teze pada nasem narodu i njihovim porodicama, narocito deci, jer jos od malena oni zive pod stalnom presijom i strahom.

Kako ocenjujete aktuelni odnos Stajnera i kosovskih vlasti prema nasoj crkvi na Kosmetu?

- Mihael Stajner, koji se sprema da napusti Kosovo i Metohiju, ostace zapamcen kao covek koji je otvoreno propagirao proalbansku politiku i koji nije imao razumevanja za potrebe srpske zajednice. NJegov odnos prema Srbima, kao i odnos albanskih kosovskih vlasti je veoma licemeran. S jedne strane oni ne propustaju da svuda govore o multietnicnosti i potrebi zastite tzv. manjinskih zajednica, u koje racunaju i Srbe, a u stvarnosti apsolutno nista ne cine da se nas zivot ucini boljim i sigurnijim. S albanske strane postoji stav potpunog ignorisanja SPC.

Buduci da nisu u mogucnosti da nas optuze za ekstremizam, posto je nasa Eparhija od pocetka bila vrlo ostro suprotstavljena Milosevicevom rezimu, a u nekim sredinama kao npr. u manastiru Visoki Decani monasi su stitili albanske civile, nove kosovske vlasti ostale su potpuno gluve na zahteve nase Crkve da se zaustavi sistematsko rusenje svetinja i skrnavljenje grobalja. Mnogi albanski nacionalisti u Crkvi i nasim svetinjama vide zivog svedoka vekovnog prisustva srpskog naroda na ovim prostorima sto se ne uklapa u stvaranje nove istorijske slike po kojoj su Srbi na Kosovu i Metohiji bili samo prolazni osvajaci i rusitelji. Zato Crkva i dalje ostaje glavna meta ekstremista, kao zivi svedok proslih vremena i glas savesti u atmosferi konstantnog nasilja i zlocina.


Monasi iz manastira Visoki Decani (foto Frasinetti, klikom se otvara slika u vecem formatu)
s leva na desno: monah Jeremija, monah Damaskin, protosindjel Stefan, jeromonah Metodije,
monah Luka i monah Teodor

 

SVE VISE MONAHA

Koliko na Kosmetu ima danas srpskih monaha i svestenika?

- Danas na prostoru Eparhije rasko-prizrenske zivi oko 200 monaha i monahinja i oko 30 svestenika. Manastiri nikada nisu bili ovako aktivni kao danas i u njima su vecinom mladi ljudi puni duhovnog elana da i u ovako teskom vremenu posvedoce svoju veru u Hrista. Svakodnevno u manastirima imamo i mlade iz raznih krajeva bivse Jugoslavije koji imaju zelju da se zamonase i ostanu da zive ovde. Medju njima je vecina fakultetski obrazovana, iz vecih urbanih sredina, sto je omogucilo razvijanje raznovrsnih aktivnosti na kojima svako moze da iskoristi svoj talenat na opste dobro i napredak Crkve i naroda. Zanimljivo je da je interesovanje za monaski zivot na ovim prostorima poraslo od kako se pogorsala politicko-bezbednosna situacija. Kao i mnogo puta do sada u praksi su se ispunile reci velikog crkvenog pisca 3. veka iz Severne Afrike Tertulijana koji je napisao da je "krv hriscana seme Crkve".

CUTANJE RIMOKATOLIKA

- Nazalost, niko iz rimokatolickih krugova nije javno kritikovao "secesionisticko" ponasanje kosovskog biskupa Sopija koji doslovno ne priznaje ni naziv biskupske konferencije kojoj kanonski pripada, sto pothranjuje sumnje da za njegove stavove postoji i izvesna tolerancija. Episkop Irinej Backi je nedavno dao izjavu kako problem sa biskupom Sopijem ne postoji, medjutim mi ovde na terenu imamo potpuno drugacije vidjenje ovog pitanja i samtramo da je g. Sopi pokusao da obmane SPC izbegavsi da javno komentarise svoje problematicne stavove. On nikada nije pristao da javno kaze da su nasi manastiri svojina SPC niti je ikada javno osudio rusenje nasih hramova. To je i razlog zasto je Eparhija rasko-prizrenska prekinula sve kontakte sa rimokatolickom crkvom na ovim prostorima. Dok smo mi s jedne strane spremno osudili svaki zlocin prema Albancima, s albanske strane nema spremnosti ne samo da se osude vec ni da se priznaju zlocini prema Srbima. Takvo isuvise glasno cutanje sa rimokatolicke strane na Kosovu i Metohiji sasvim jasno pokazuje koliko je ta verska zajednica pod destruktivnim uticajem ekstremnog albanskog nacionalizma.

 


Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na:
erpkim@kosovo.net

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2003, ERP KIM Info-Service