|
23. JUNI
2003
Info-bilten ERP
KIM 23-06-03
Rusevine sabornog hrama Sv. Trojice u Djakovici. Crkvu
su porusili Albanci iz
Djakovice u leto 1999 godine (klikom se otvara fotografija u vecem
formatu), Foto Frasinetti
DRUSTVO
INTERVJU SA PROTOSINDJELOM SAVOM (JANJICEM)
CRKVA GLAVNA META TERORISTA
Mirjana RADETIC 6/21/2003, 7:42:23 PM
NASOJ i svetskoj javnosti mora biti jasno da je nemoguce uspostaviti
efikasan mehanizam zastite srpskog i nealbanskog stanovnistva, a i naseg
kulturno-istorijskog blaga, u bilo kakvoj formi nezavisne drzave Kosova.
Kada 40.000 vojnika KFOR nisu u mogucnosti da nas zastite od napada i
unistavanja, po kakvoj logici bi to ucinili sami Albanci, u svojoj
nezavisnoj drzavi?
Pitanje postavlja protosindjel Sava (Janjic), zamenik igumana u manastiru
Visoki Decani, kategorican da je imperativ nase drzavne politike da
niposto ne dozvoli stvaranje jedne takve drzavne tvorevine koja bi bila
crna rupa demokratske Evrope i rak rana celog Balkana. Ocuvanje Kosova i
Metohije, kaze, u okvirima jedne demokratske i u Evropu integrisane Srbije
i Crne Gore, mora da predstavlja jedan od najvaznijih zadataka nase vlade.
U protivnom bi Srbija krenula putem teritorijalne dezintegracije i svela
se na nivo politicki i geostrategijski beznacajne drzave na Balkanu.
NE TREBA NAM NOVI AVGANISTAN
U RAZGOVORIMA oko Kosova i Metohije, govori se o raznim tipovima
decentralizacije. Koji bi tip decentralizacije, po vama, bio prihvatljiv?
Kako vidite sudbinu nasih svetinja u slucaju da Kosovo ode, a kako u
slucaju da ono ostane u nasim granicama?
- Ideja decentralizacije razvila se iz nekadasnjeg projekta kantonizacije
Kosova i Metohije koji je nasa Eparhija podrzavala kao jedan od najboljih
nacina za obezbedjivanje dugorocnog opstanka naseg naroda na ovim
prostorima. Decentralizacija Kosova i Metohije u osnovi podrazumeva
ostvarivanje licnih i kolektivnih prava pripadnika srpske zajednice u vidu
viseg stepena samouprave na prostorima na kojima Srbi zive i
uspostavljanja specijalnih veza sa maticom Srbijom. Naravno,
decentralizacija se cvrsto oslanja na ideju da Kosovo i Metohija treba da
ostanu sastavni deo Srbije. U praksi bi se decentralizacija realizovala
uspostavljanjem dva entiteta na prostoru Pokrajine: albanskog i srpskog.
Dok bi albanski entitet uzivao najvisi oblik autonomije, visi od onog iz
1974, ali manji od statusa Republike, srpski entitet bi de fakto
funkcionisao kao sastavni deo ustavno-pravnog poretka Srbije. Izmedju dva
entiteta postojala bi saradnja o svakodnevnim tekucim pitanjima koja bi se
mogla ostvarivati preko dvodomne Skupstine i njenih organa. U
multietnickim gradovima, u koje treba da se vrate nasi prognanici, takodje
bi se uspostavile dvodomne opstinske skupstine. Srpske opstine, kojima bi
bile pribrojane i zasticene zone oko najvaznijih manastira, bile bi u
velikoj meri nezavisne od lokalne pokrajinske vlasti u kojoj Albanci imaju
vecinu.
Da li se razmislja o preseljenju pojedinih srpskih svetinja, recimo
onih u Prizrenu? Kakva bi sudbina Pecke patrijarsije bila u slucaju da
Kosovo i Metohija izadju iz SCG?
- Nasa Crkva se otvoreno protivi bilo kakvoj ideji izmestanja svetinja.
Jednostavno receno, svetinje nisu samo zgrade vec njih svetinjama cini i
siri geografsko-istorijski kontekst u kome one vekovima zive i postoje.
Bogorodica LJeviska nikada ne bi bila ono sto jeste kada bi bila
izmestena, recimo negde u Sumadiju. Zivimo u 21. veku u kome ne bi smeli
dopustiti da jedna vekovna hriscanska kultura bude unistena ili
dislocirana samo zato sto jedna etnicka zajednica - kosovski Albanci -
zeli da uspostavi svoju etnicki cistu drzavu i zatre sve tragove
hriscanske kulture. Nama na Balkanu ne treba novi Avganistan. Ustupak pred
jednom ovakvom idejom znacio bi poraz svih onih vrednosti na kojima je
zasnovana Evropa i njena civilizacija.
Pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji vec cetiri
godine "u zici", Crkva u selu Osojane kod Istoka
NI PRSTOM MAKLI
VASE pisanje o prisvajanju srpskih crkava i manastira na Kosmetu, za
koje albanski i katolicki pseudoistoricari tvrde da su one zapravo
podignute na tudjim temeljima, i kasnije samo opravoslavljene, izazvale su
razne reakcije. Pojedini ovdasnji velikodostojnici RKC uveravaju da su
kosovski katolici spremni da o svim spornim pitanjima razgovaraju sa SPC,
ali da sa nase strane za to ne postoji volja?
- Moram odmah da kazem da sa rimokatolicke strane ne postoji jedinstven
stav u pogledu ovog pitanja. S jedne strane, biskupska konferencija SCG u
javnim istupima pokazuje sve vise fleksibilnosti i spremnosti na sradnju
sa SPC, sto je pozitivan signal. Medjutim lokalni kosovski biskup Marko
Sopi ne priznaje cak ni naziv Biskupske konferencije SCG i ne ucestvuje u
njenom radu posto je aktivni pobornik ideje nazavisnog Kosova o kome
propoveda i po crkvama. Biskup Sopi nikada nije odgovorio na nase kritike
povodom njegovog intervjua Karitasu iz 2001. godine u kome je otvoreno
zastupao ideje koje de fakto legitimizuju rusenje pravoslavnih crkava i
minimizuju znacaj Pravoslavne Crkve na ovim prostorima.
Savim odgovorno tvrdim da na Kosovu i Metohiji rimokatolicka zajednica ni
prstom nije makla da bi pomogla Srbima u njihovom stradanju. U DJakovici
zivi danas samo 5 srpskih starica, u malom parohijskom domu, i vec cetiri
godine niko od rimokatolickih redovnica i svestenika u ovom gradu u kome
zivi znacajan broj rimokatolika Albanaca nije posetio ove stradalnice i
ponudio im hriscansku pomoc. S druge strane od stranih pripadnika UNMIK-a
i KFOR-a svakodnevno cujemo da im upravo iz rimokatolicke zajednice
serviraju price o tome da su nasi najveci manastiri zapravo "katolicke
svetinje", a da je rusenje nasih crkava nakon rata u najmanju ruku
"razumljivo" jer je rec o "politickim crkvama". To su ideje koje otvoreno
pothranjuju ekstremizam i nasilje i predstavljaju trend koji je potpuno
suprotan zvanicnim nastojanjima Rima i Vatikana da pruzi Srbiji i nasem
narodu ruku prijateljstva.
Kakav je osecaj biti kaludjer u zici? Koje Vam osecanje uliva cinjenica
da zivite pod strazom?
- Za monahe izolacija predstavlja donekle i prirodno okruzenje jer duhovna
sloboda se ne moze sputati zicom i kontrolnim punktovima. Ipak, u
svakodnevnom zivotu mnogo je teze obavljati redovne poslove: nabavku,
odlazak na lecenje, popravku zgrada itd. u takvim uslovima. Ali, snalazimo
se i blagodarni smo Bogu da se prisustvom italijanskog KFOR-a stiti jedna
ovakva svetinja. Da trenutno nemamo takav stepen zastite Visoki Decani bi
bili hrpa kamenja i rusevina. U najboljem slucaju Albanci bi manastir
pretvorili u muzej i prezentovali srpsku kulturnu bastinu kao duhovno
blago albanskog naroda. Zivot u izolaciji mnogo teze pada nasem narodu i
njihovim porodicama, narocito deci, jer jos od malena oni zive pod stalnom
presijom i strahom.
Kako ocenjujete aktuelni odnos Stajnera i kosovskih vlasti prema nasoj
crkvi na Kosmetu?
- Mihael Stajner, koji se sprema da napusti Kosovo i Metohiju, ostace
zapamcen kao covek koji je otvoreno propagirao proalbansku politiku i koji
nije imao razumevanja za potrebe srpske zajednice. NJegov odnos prema
Srbima, kao i odnos albanskih kosovskih vlasti je veoma licemeran. S jedne
strane oni ne propustaju da svuda govore o multietnicnosti i potrebi
zastite tzv. manjinskih zajednica, u koje racunaju i Srbe, a u stvarnosti
apsolutno nista ne cine da se nas zivot ucini boljim i sigurnijim. S
albanske strane postoji stav potpunog ignorisanja SPC.
Buduci da nisu u mogucnosti da nas optuze za ekstremizam, posto je nasa
Eparhija od pocetka bila vrlo ostro suprotstavljena Milosevicevom rezimu,
a u nekim sredinama kao npr. u manastiru Visoki Decani monasi su stitili
albanske civile, nove kosovske vlasti ostale su potpuno gluve na zahteve
nase Crkve da se zaustavi sistematsko rusenje svetinja i skrnavljenje
grobalja. Mnogi albanski nacionalisti u Crkvi i nasim svetinjama vide
zivog svedoka vekovnog prisustva srpskog naroda na ovim prostorima sto se
ne uklapa u stvaranje nove istorijske slike po kojoj su Srbi na Kosovu i
Metohiji bili samo prolazni osvajaci i rusitelji. Zato Crkva i dalje
ostaje glavna meta ekstremista, kao zivi svedok proslih vremena i glas
savesti u atmosferi konstantnog nasilja i zlocina.
Monasi iz manastira Visoki Decani (foto Frasinetti,
klikom se otvara slika u vecem formatu)
s leva na desno: monah Jeremija, monah Damaskin, protosindjel Stefan,
jeromonah Metodije,
monah Luka i monah Teodor
SVE
VISE MONAHA
Koliko na Kosmetu ima danas srpskih monaha i svestenika?
- Danas na prostoru Eparhije rasko-prizrenske zivi oko 200 monaha i
monahinja i oko 30 svestenika. Manastiri nikada nisu bili ovako aktivni
kao danas i u njima su vecinom mladi ljudi puni duhovnog elana da i u
ovako teskom vremenu posvedoce svoju veru u Hrista. Svakodnevno u
manastirima imamo i mlade iz raznih krajeva bivse Jugoslavije koji imaju
zelju da se zamonase i ostanu da zive ovde. Medju njima je vecina
fakultetski obrazovana, iz vecih urbanih sredina, sto je omogucilo
razvijanje raznovrsnih aktivnosti na kojima svako moze da iskoristi svoj
talenat na opste dobro i napredak Crkve i naroda. Zanimljivo je da je
interesovanje za monaski zivot na ovim prostorima poraslo od kako se
pogorsala politicko-bezbednosna situacija. Kao i mnogo puta do sada u
praksi su se ispunile reci velikog crkvenog pisca 3. veka iz Severne
Afrike Tertulijana koji je napisao da je "krv hriscana seme Crkve".
CUTANJE RIMOKATOLIKA
- Nazalost, niko iz rimokatolickih krugova nije javno kritikovao
"secesionisticko" ponasanje kosovskog biskupa Sopija koji doslovno ne
priznaje ni naziv biskupske konferencije kojoj kanonski pripada, sto
pothranjuje sumnje da za njegove stavove postoji i izvesna tolerancija.
Episkop Irinej Backi je nedavno dao izjavu kako problem sa biskupom
Sopijem ne postoji, medjutim mi ovde na terenu imamo potpuno drugacije
vidjenje ovog pitanja i samtramo da je g. Sopi pokusao da obmane SPC
izbegavsi da javno komentarise svoje problematicne stavove. On nikada nije
pristao da javno kaze da su nasi manastiri svojina SPC niti je ikada javno
osudio rusenje nasih hramova. To je i razlog zasto je Eparhija
rasko-prizrenska prekinula sve kontakte sa rimokatolickom crkvom na ovim
prostorima. Dok smo mi s jedne strane spremno osudili svaki zlocin prema
Albancima, s albanske strane nema spremnosti ne samo da se osude vec ni da
se priznaju zlocini prema Srbima. Takvo isuvise glasno cutanje sa
rimokatolicke strane na Kosovu i Metohiji sasvim jasno pokazuje koliko je
ta verska zajednica pod destruktivnim uticajem ekstremnog albanskog
nacionalizma.
Info-sluzba ERP KIM
je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije
rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog
Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim
osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima
pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje
redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih
novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci
na nasoj strani:
Kosovo Daily News
(KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa
www.serbian-translation.com
Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu
zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su
tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije
rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.
Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete
neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na:
erpkim@kosovo.net
Nase
informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html
Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu
kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije:
http://www.kosovo.net
Copyright 2003, ERP KIM Info-Service
|
