20. MAJ 2003

EKSKLUZIVNO IZDANJE ERP KIM:

Dr. Rada Trajkovic, podpredsednik SNV KIM o statusu Kosova i Metohije i najnovijem predlogu senatora Dzozfa Bajdena

REFERENDUM, DA, ALI NE SAMO NA KOSOVU I METOHIJI?
Vecina koja sistematski krsi prava manjina nema moralnog prava da svojim brojem odredjuje studbinu jedne teritorije i stanovnika koji na njoj zive

Dr. Rada Trajkovic
Potpredsednik SNV Kosova i Metohije
Gracanica


Najnoviji predlog americkog senatora Dzozefa Bajdena po kome bi gradjani Kosova i Metohije mogli da referendumom odluce o buducnosti Pokrajine krije ozbiljne opasnosti za ne-albanakse zajednice, posebno za kosovsko-metohijske Srbe. Iako, doduse, sen. Bajden tvrdi da pre referenduma treba ostvariti izvesne standarde postovanja ljudskih prava, takav referendum mogao bi se pokazati ne kao orudje demokratije, vec kao sredstvo nastavljanja etnicke represije, kojoj su Srbi i manjine na Kosovu i Metohiji svakodnevno izlozene. Konacan ishod ovog opasnog eksperimenta bio bi gotovo sigurno etnicki cista drzava kosovskih Albanaca, sto daleko odudara od onog sto, barem zvanicno, zele zemlje demokratskog Zapada.

Poslednjih cetiri godine kosovski Albanci nisu ucinili apsolutno nista u pogledu postovanja ljudskih prava srpske zajednice. Iako u zakonodavstvu Kosova i Metohije postoje provizije koje teoretski garantuju prava manjina, Srbi tesko mogu da ih koriste, jednostavno zbog toga sto zive na marginama zakona i reda, izolovani u svojim siromasnim enklavama i izlozeni svakodnevnim pretnjama albanskih ekstremista. Do sada UNMIK nije bio u stanju da garantuje cak ni upotrebu srpskog jezika u javnosti, a da ne govorimo o nekim drugim pravima. Skoro svi srpski natpisi sa nazivima gradova koji su postavljeni pod UNMIK administraciojom precrtani su crnim sprejem. Mnogi Srbi s pravom rezonuju na sledeci nacin: Ako Albanci ne mogu da prihvate nas jezik, kako ce prihvatiti i postovati ostala nasa prava i obezbediti nam slobodan i dostojanstven zivot?

Referendum na kome bi kosovski Albanci prostom vecinom izglasali nezavisnost nikako nije i ne moze biti pravedno resenje. Iako moderno evropsko zakonodavstvo priznaje pravo na samoopredeljenje, ono takodje priznaje i pravo teritorijalnog integriteta suverenih drzava. U dvadesetom veku postoje brojni primeri sukoba ova dva principa, iako ona nisu neophodno kontradiktorna i ne iskljucuju jedan drugog. Kosovo i Metohija su privremeno stavljeni pod administraciju UN-a zbog represivne politike Slobodana Milosevica, ali sada u Beogradu vise nema starog rezima i vlast je u rukama onih koji su se ostro suprotstavili Milosevicevoj politici, posebno u godinama rata. Srbija i Crna Gora je danas bez sumnje najmultietnickija zemlja Balkana. Zato ova drzava, ciji su Kosovo i Metohija sastavni deo, ima puno pravo da spreci otcepljenje jednog dela svoje drzavne teritorije, jer bi jednostrana secesija znacila nasilnu promenu medjunarodnih granica drzave-clanice UN i Evropskog Saveta. Dodatni razlog za ovakav stav Beograda jeste cinjenica da tu promenu zeli samo 19% gradjana, cija je namera da stvore svoju sopstvenu etnicku drzavu i eventualno je u sledecoj fazi povezu sa drugim tzv. albanskim teritorijama. U stvari, u tom slucaju najbolje resenje bi bilo da se organizuje referendum na celoj teritoriji Srbije i Crne Gore, ukljucujuci Kosovo i Metohiju i da se sazna volja celokupnog stanovnistva drzave koja broji blizu 10 miliona. Koliko je god Kosovo i Metohija vazno za lokalne kosovske Albance, ono je vazno i za srpski narod u celini jer predstavlja njegovu riznicu istorije, kulture i duhovnosti.

"Pravo na samoopredeljenje ne znaci neophodno i secesiju. Nacionalna grupa ne mora da bude nezavisna, u svojoj sopstvenoj nacionalnoj-drzavi da bi kontrolisala svoju sudbinu", kaze Rolf Ekeus, Visoki Komesar za nacionalne manjine pri OSCE-u, dodajuci: "Ako bi bilo tako onda bi Evropa izgledala mnogo drugacije nego sada i postojali bi konstantni, oruzani konflikti u jednom uzaludnom i pogresnom pokusaju da se stvore etnicki ciste nacionalne drzave."

Ove reci su u potpunosti primenjive na kosovsku situaciju zbog toga sto je cilj kosovskih Albanaca upravo stvaranje nacionalne drzave (zapravo, druge nacionalne albanske drzave na Balkanu) koja bi bila skrojena iskljucivo u skladu sa interesima albanske nacionalne zajednice. Cetiri godine posleratnih zbivanja nude mnogo dokaza koji potvrdjuju ovu tvrdnju: Srbi i manjine su disrkiminisani u svim sferama zivota, ne uzivaju osnovnu slobodu kretanja i u skladu s tim ne mogu da se normalno zaposljavaju zbog bezbednosnih rizika. Oni jos nemaju nesmetan pristup medicinskim, obrazovnim i drugim institucijama, ugrozena su njihova verska prava i jos im se ruse i skrnave crkve i groblja. Mozda je nabolji pokazatelj njihovog polozaja cinjenica da srpski poslanici u Skupstini Kosova i Metohije na sednice jos putuju u oklopljenim policijskim vozilima i ne mogu normalno da napuste zgradu Skupstine. Povratak blizu 230.000 srpskih prognanika je jos neizvesan, uostalom kao i pitanje njihove imovine koju su vecim delom vec uzurpirali Albanci. Pokrajina nikad nije bila monoetnickija u svojoj istoriji. Kosovsko-metohijski gradovi su danas gotovo iskljucivo albanski: srpska geta u Pristini, Prizrenu, Orahovcu ili Gnjilanu sa grupama izmedju 50tak i 200 civila ogranicenih na uski prostor na kome zive mozda po najbolje pokazuje kakva bi ljudska prava kosovski Albanci garantovali Srbima u nezavisnoj drzavi. Moramo da imamo u vidu da ova situacija postoji dok u Pokrajini boravi blizu 40.000 pripadnika KFOR-a i UNMIK-a. Da li je logicno da ce se njihovim odlaskom situacija promeniti na bolje?

Medjutim, i pored svega toga, lideri kosovskih Albanaca, ukljucujuci "umerenog" Rugovu i Adema Demacija otvoreno prete novim ratom ukoliko se ne ispuni njihova zelja za nezavisnoscu Pokrajine. Istovremeno sve je vise teroristickih akcija tzv. Albanske nacionalne armije koja se sluzi istim metodama kao i svojevremeno OVK pre rata. Ali, zar ova strategija ne znaci koriscenje nasilja u cilju ostvarenja politickih ciljeva sto se u medjunarodnom recniku naziva terorizam? Da li bi stoga medjunarodna zajednica trebala da podlegne pretnjama i pritiscima i nagradi nasilje i etnicku represiju priznavanjem etnicki ciste drzave Kosova? Odgovor na ova pitanja ce biti od sustinske vaznosti za sudbinu mnogih drugih kriznih podrucja u Evropi i svetu.

Zato bi najispravnije resenje bilo da se u slucaju da kosovski Albanci traze referendum kao "demokratsko sredstvo" resavanja statusa Kosova i Metohije, javno zatrazi referendum svih gradjana Srbije i Crne Gore. Beograd bi trebao da cvrsto insistira na nepromenjivosti medjunarodnih granica, jer bi njihova promena predstavljao presedan koji bi izazvao mnoga krizna zarista ne samo na Balkanu i drugde u svetu, vec bi doveo do dalje dezintegracije drzavne teritorije SCG. Pretnjama teroristickim napadima i ratom mora se suprotstaviti odlucnom akcijom kojom bi se neutralizovali kriminalni elementi i pitanje resavanja statusa Kosova i Metohije svelo iskljucivo na politicki nivo dijaloga i pregovora izmedju Beograda i Pristine. U tom dijalogu sve opcije moraju biti otvorene, ukljucujuci i nezavisnost Pokrajine kao i njen ostanak kao autonomne pokrajine u okvirima Srbije i drzavne unije SCG. Status Kosova i Metohije se ne moze resiti negde daleko odavde da bi se Beograd i Pristina pozvali na okrugli sto samo da pregovaraju o modalitetima vec gotovog resenja o direktnoj ili tzv. "uslovnoj" nezavisnosti. Ova opcija, koju favorizuju pro-albanski krugovi na Zapadu vidi se kao jedini nacin da se zaobidje legitimno pravo Srbije da ocuva jedinstvo svoje teritorije i da se Beograd prisili raznim ustupcima na drugoj strani da se odrekne Kosova i Metohije (laksi ulazak u EU, NATO itd). Lideri kosovskih Albanaca su sve vise svesni da sa tako losim stanjem ljudskih prava i bezbednosti na terenu s jedne strane i sve boljeg medjunarodnog polozaja Srbije s druge strane, nezavisnost Kosova i Metohije uopste ne izgleda lako dostizan i opravdan cilj kao u vreme Miloseviceve vlasti, pa zato nastoje da izbegnu direktan dijalog sa Beogradom po svaku cenu.

Istovremeno sve je jasnije da bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije ozbiljno destabilizovala krku ravnotezu snaga na Balkanu. Nova drzava etnickih Albanaca bi uskoro postala nosilac vec probudjene albanske nacionalne euforije i bilo bi nemoguce zustaviti proces radikalizacije u juznim delovima Srbije, Crnoj Gori i obliznoj Makedoniji, gde Albanci kao manjina zive. Stvaranje etnicke albanske drzave bi takodje dalo sasvim pogresan signal ekstremistima u drugim zemljama koji bi i sami poceli da veruju da se polozaj etnickih manjina u demokratskim multietnickim drzavama, kao sto je Srbija-Crna Gora, mogu resiti samo secesijom i izgradnjom nove nacije. Ovaj proces je sustinski suprotan evropskim integrativnim procesima i moze da bude ozbiljna pretnja ne samo Balkanu vec i celom starom kontinentu.

U svakom slucaju, resavanje kosovskog problema treba da se odredi u jednom demokratskom nadmetanju izmedju Beograda i Pristine. Resenja zapravo ne bi ni trebalo odmah traziti u promenama karte Evrope vec u promeni nacina misljenja i zameni anahrone mitologije savremenom demokratskom svescu. Ona strana koja pokaze vise spremnosti da se odgovorno prilagodi demokratskim standardima, postovanju prava manjina i bezbednosti trebala bi da dobije i podrsku zapadnih demokratije. Svaki drugi pristup bio bi veoma stetan za stabilizaciju Balkana i njegovu konacnu integraciju u Evropsku uniju.

(Ovaj koji je ERP KIM Info-Service ekskluzivno dobio od Dr. Trajkovic mogu slobodno preuzimati drugi mediji u celini ili u delovima)


Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na:
erpkim@kosovo.net

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2003, ERP KIM Info-Service