|
20. MAJ
2003
EKSKLUZIVNO IZDANJE
ERP KIM:
Dr. Rada Trajkovic,
podpredsednik SNV KIM o statusu Kosova i Metohije i najnovijem predlogu
senatora Dzozfa Bajdena
REFERENDUM, DA,
ALI NE SAMO NA KOSOVU I METOHIJI?
Vecina koja sistematski krsi prava
manjina nema moralnog prava da svojim brojem odredjuje studbinu jedne
teritorije i stanovnika koji na njoj zive
Dr. Rada
Trajkovic
Potpredsednik SNV Kosova i Metohije
Gracanica
 Najnoviji
predlog americkog senatora Dzozefa Bajdena po kome bi gradjani Kosova i
Metohije mogli da referendumom odluce o buducnosti Pokrajine krije
ozbiljne opasnosti za ne-albanakse zajednice, posebno za
kosovsko-metohijske Srbe. Iako, doduse, sen. Bajden tvrdi da pre
referenduma treba ostvariti izvesne standarde postovanja ljudskih prava,
takav referendum mogao bi se pokazati ne kao orudje demokratije, vec kao
sredstvo nastavljanja etnicke represije, kojoj su Srbi i manjine na Kosovu
i Metohiji svakodnevno izlozene. Konacan ishod ovog opasnog eksperimenta
bio bi gotovo sigurno etnicki cista drzava kosovskih Albanaca, sto daleko
odudara od onog sto, barem zvanicno, zele zemlje demokratskog Zapada.
Poslednjih cetiri godine kosovski Albanci nisu ucinili apsolutno nista u
pogledu postovanja ljudskih prava srpske zajednice. Iako u zakonodavstvu
Kosova i Metohije postoje provizije koje teoretski garantuju prava
manjina, Srbi tesko mogu da ih koriste, jednostavno zbog toga sto zive na
marginama zakona i reda, izolovani u svojim siromasnim enklavama i
izlozeni svakodnevnim pretnjama albanskih ekstremista. Do sada UNMIK nije
bio u stanju da garantuje cak ni upotrebu srpskog jezika u javnosti, a da
ne govorimo o nekim drugim pravima. Skoro svi srpski natpisi sa nazivima
gradova koji su postavljeni pod UNMIK administraciojom precrtani su crnim
sprejem. Mnogi Srbi s pravom rezonuju na sledeci nacin: Ako Albanci ne
mogu da prihvate nas jezik, kako ce prihvatiti i postovati ostala nasa
prava i obezbediti nam slobodan i dostojanstven zivot?
Referendum na kome bi kosovski Albanci prostom vecinom izglasali
nezavisnost nikako nije i ne moze biti pravedno resenje. Iako moderno
evropsko zakonodavstvo priznaje pravo na samoopredeljenje, ono
takodje priznaje i pravo teritorijalnog integriteta suverenih
drzava. U dvadesetom veku postoje brojni primeri sukoba ova dva principa,
iako ona nisu neophodno kontradiktorna i ne iskljucuju jedan drugog.
Kosovo i Metohija su privremeno stavljeni pod administraciju UN-a zbog
represivne politike Slobodana Milosevica, ali sada u Beogradu vise nema
starog rezima i vlast je u rukama onih koji su se ostro suprotstavili
Milosevicevoj politici, posebno u godinama rata. Srbija i Crna Gora je
danas bez sumnje najmultietnickija zemlja Balkana. Zato ova drzava, ciji
su Kosovo i Metohija sastavni deo, ima puno pravo da spreci otcepljenje
jednog dela svoje drzavne teritorije, jer bi jednostrana secesija znacila
nasilnu promenu medjunarodnih granica drzave-clanice UN i Evropskog
Saveta. Dodatni razlog za ovakav stav Beograda jeste cinjenica da tu
promenu zeli samo 19% gradjana, cija je namera da stvore svoju sopstvenu
etnicku drzavu i eventualno je u sledecoj fazi povezu sa drugim tzv.
albanskim teritorijama. U stvari, u tom slucaju najbolje resenje bi bilo
da se organizuje referendum na celoj teritoriji Srbije i Crne Gore,
ukljucujuci Kosovo i Metohiju i da se sazna volja celokupnog stanovnistva
drzave koja broji blizu 10 miliona. Koliko je god Kosovo i Metohija vazno
za lokalne kosovske Albance, ono je vazno i za srpski narod u celini jer
predstavlja njegovu riznicu istorije, kulture i duhovnosti.
"Pravo na samoopredeljenje ne znaci neophodno i secesiju. Nacionalna grupa
ne mora da bude nezavisna, u svojoj sopstvenoj nacionalnoj-drzavi da bi
kontrolisala svoju sudbinu", kaze Rolf Ekeus, Visoki Komesar za nacionalne
manjine pri OSCE-u, dodajuci: "Ako bi bilo tako onda bi Evropa izgledala
mnogo drugacije nego sada i postojali bi konstantni, oruzani konflikti u
jednom uzaludnom i pogresnom pokusaju da se stvore etnicki ciste
nacionalne drzave."
Ove reci su u potpunosti primenjive na kosovsku situaciju zbog toga sto je
cilj kosovskih Albanaca upravo stvaranje nacionalne drzave (zapravo, druge
nacionalne albanske drzave na Balkanu) koja bi bila skrojena iskljucivo u
skladu sa interesima albanske nacionalne zajednice. Cetiri godine
posleratnih zbivanja nude mnogo dokaza koji potvrdjuju ovu tvrdnju: Srbi i
manjine su disrkiminisani u svim sferama zivota, ne uzivaju osnovnu
slobodu kretanja i u skladu s tim ne mogu da se normalno zaposljavaju zbog
bezbednosnih rizika. Oni jos nemaju nesmetan pristup medicinskim,
obrazovnim i drugim institucijama, ugrozena su njihova verska prava i jos
im se ruse i skrnave crkve i groblja. Mozda je nabolji pokazatelj njihovog
polozaja cinjenica da srpski poslanici u Skupstini Kosova i Metohije na
sednice jos putuju u oklopljenim policijskim vozilima i ne mogu normalno
da napuste zgradu Skupstine. Povratak blizu 230.000 srpskih prognanika je
jos neizvesan, uostalom kao i pitanje njihove imovine koju su vecim delom
vec uzurpirali Albanci. Pokrajina nikad nije bila monoetnickija u svojoj
istoriji. Kosovsko-metohijski gradovi su danas gotovo iskljucivo albanski:
srpska geta u Pristini, Prizrenu, Orahovcu ili Gnjilanu sa grupama izmedju
50tak i 200 civila ogranicenih na uski prostor na kome zive mozda po
najbolje pokazuje kakva bi ljudska prava kosovski Albanci garantovali
Srbima u nezavisnoj drzavi. Moramo da imamo u vidu da ova situacija
postoji dok u Pokrajini boravi blizu 40.000 pripadnika KFOR-a i UNMIK-a.
Da li je logicno da ce se njihovim odlaskom situacija promeniti na bolje?
Medjutim, i pored svega toga, lideri kosovskih Albanaca, ukljucujuci
"umerenog" Rugovu i Adema Demacija otvoreno prete novim ratom ukoliko se
ne ispuni njihova zelja za nezavisnoscu Pokrajine. Istovremeno sve je vise
teroristickih akcija tzv. Albanske nacionalne armije koja se sluzi istim
metodama kao i svojevremeno OVK pre rata. Ali, zar ova strategija ne znaci
koriscenje nasilja u cilju ostvarenja politickih ciljeva sto se u
medjunarodnom recniku naziva – terorizam? Da li bi stoga medjunarodna
zajednica trebala da podlegne pretnjama i pritiscima i nagradi nasilje i
etnicku represiju priznavanjem etnicki ciste drzave Kosova? Odgovor na ova
pitanja ce biti od sustinske vaznosti za sudbinu mnogih drugih kriznih
podrucja u Evropi i svetu.
Zato bi najispravnije resenje bilo da se u slucaju da kosovski Albanci
traze referendum kao "demokratsko sredstvo" resavanja statusa Kosova i
Metohije, javno zatrazi referendum svih gradjana Srbije i Crne Gore.
Beograd bi trebao da cvrsto insistira na nepromenjivosti medjunarodnih
granica, jer bi njihova promena predstavljao presedan koji bi izazvao
mnoga krizna zarista ne samo na Balkanu i drugde u svetu, vec bi doveo do
dalje dezintegracije drzavne teritorije SCG. Pretnjama teroristickim
napadima i ratom mora se suprotstaviti odlucnom akcijom kojom bi se
neutralizovali kriminalni elementi i pitanje resavanja statusa Kosova i
Metohije svelo iskljucivo na politicki nivo dijaloga i pregovora izmedju
Beograda i Pristine. U tom dijalogu sve opcije moraju biti otvorene,
ukljucujuci i nezavisnost Pokrajine kao i njen ostanak kao autonomne
pokrajine u okvirima Srbije i drzavne unije SCG. Status Kosova i
Metohije se ne moze resiti negde daleko odavde da bi se Beograd i Pristina
pozvali na okrugli sto samo da pregovaraju o modalitetima vec gotovog
resenja o direktnoj ili tzv. "uslovnoj" nezavisnosti. Ova opcija, koju
favorizuju pro-albanski krugovi na Zapadu vidi se kao jedini nacin da se
zaobidje legitimno pravo Srbije da ocuva jedinstvo svoje teritorije i da
se Beograd prisili raznim ustupcima na drugoj strani da se odrekne Kosova
i Metohije (laksi ulazak u EU, NATO itd). Lideri kosovskih Albanaca su sve
vise svesni da sa tako losim stanjem ljudskih prava i bezbednosti na
terenu s jedne strane i sve boljeg medjunarodnog polozaja Srbije s druge
strane, nezavisnost Kosova i Metohije uopste ne izgleda lako dostizan i
opravdan cilj kao u vreme Miloseviceve vlasti, pa zato nastoje da izbegnu
direktan dijalog sa Beogradom po svaku cenu.
Istovremeno sve je jasnije da bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije
ozbiljno destabilizovala krku ravnotezu snaga na Balkanu. Nova drzava
etnickih Albanaca bi uskoro postala nosilac vec probudjene albanske
nacionalne euforije i bilo bi nemoguce zustaviti proces radikalizacije u
juznim delovima Srbije, Crnoj Gori i obliznoj Makedoniji, gde Albanci kao
manjina zive. Stvaranje etnicke albanske drzave bi takodje dalo sasvim
pogresan signal ekstremistima u drugim zemljama koji bi i sami poceli da
veruju da se polozaj etnickih manjina u demokratskim multietnickim
drzavama, kao sto je Srbija-Crna Gora, mogu resiti samo secesijom i
izgradnjom nove nacije. Ovaj proces je sustinski suprotan evropskim
integrativnim procesima i moze da bude ozbiljna pretnja ne samo Balkanu
vec i celom starom kontinentu.
U svakom slucaju, resavanje kosovskog problema treba da se odredi u jednom
demokratskom nadmetanju izmedju Beograda i Pristine. Resenja zapravo ne bi
ni trebalo odmah traziti u promenama karte Evrope vec u promeni nacina
misljenja i zameni anahrone mitologije savremenom demokratskom svescu. Ona
strana koja pokaze vise spremnosti da se odgovorno prilagodi demokratskim
standardima, postovanju prava manjina i bezbednosti trebala bi da dobije i
podrsku zapadnih demokratije. Svaki drugi pristup bio bi veoma stetan za
stabilizaciju Balkana i njegovu konacnu integraciju u Evropsku uniju.
(Ovaj
koji je ERP KIM Info-Service ekskluzivno dobio od Dr. Trajkovic mogu
slobodno preuzimati drugi mediji u celini ili u delovima)
Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne
Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom
Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim
osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima
pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje
redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih
novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci
na nasoj strani:
Kosovo Daily News
(KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa
www.serbian-translation.com
Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu
zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su
tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije
rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.
Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete
neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na:
erpkim@kosovo.net
Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html
Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu
kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije:
http://www.kosovo.net
Copyright 2003, ERP KIM Info-Service
|
