 |
|
19. septembar 2003 Info-bilten ERP KIM 19-09-03
ERP KIM
INFO-SLUZBA "Zadovoljan sam sto vidim da je sve dobro ide". Ovo su bile prve reci bivseg americkog predsednika Vilijama Dzefersona Klintona dok se grlio sa Ibrahimom Rugovom koji mu je sa hiljadama kosovskih Albanaca danas priredio nezaboravan docek u Pristini. Verovatno se gospodin Klinton nije ni zapitao gde su pripadnici onih zajednica cije je predstavnike imao prilike da upozna prilikom svoje prethodne posete Kosovu i Metohiji u jesen 1999. godine i kojima je obecao da ce Pokrajina postati oaza mira i tolerancije. Za takva secanja sigurno nije bilo mesta u atmosferi koja je neodoljivo podsecala na nekadasnje doceke komunistickih lidera, u cije ime su menjana imena ulica, trgova i gradova, a ciji su plakati dominirali na najistaknutijim mestima. Doduse, promenile su se boje zastava i politicki maniri, ali mentalitet je ostao isti kao u vreme kada su albanski demonstranti osamdesetih godina proslog veka trazili da Kosovo postane deo Enver Hodzinog carstva. Ipak, iza jedne bucne i razdragane fasade srecnog Kosova krije se mnogo tragicnija realnost - realnost koju ni Bil Klinton, kao ni brojni drugi diplomatski posetioci koji dolaze na svoje jednodnevne safari-turneje u Pristinu, ne zele da vide. To je realnost izolovanih srpskih enklava, dece koja u strahu ne smeju da idu u skole, raskopanih grobalja i oskrnavljenih crkava. Da li je ovakvo Kosovo bilo cilj koji su pred sobom imali tadasnji vodeci zapadni lideri koji su krenuli u vojnu intervenciju protiv Srbije. Zar nije, uostalom, najvise ponavljana fraza bila da se intervencija preduzima kako bi se omogucilo stvaranje multietnickog drustva. Ako je uzeti tu tvrdnju kao merilo uspeha, Kosovo i Metohija su danas najmanje multietnicka sredina u celokupnoj svojoj istoriji. U surovom apsurdu kosovske mirovne misije ova juzna pokrajina Srbije, koja je vec cetiri godine pod vlascu Misije UN i NATO snaga, predstavlja najnestabilniji deo Balkan, stalni rasadnik etnickog nasilja, organizovanog kriminala i sverca narkoticima. Dok gospodin Rugova uporno pokusava da dokaze svojim Albancima, ali i verovatno i samom sebi, da su bilbordi sa Winston cigaretama i americke zastave siguran pokazatelj ekonomskog progresa i demokratizacije Kosova, ekstremisti ne miruju i ne stede cak ni srpsku decu u Gorazdevcu koja nisu mogla da odu na Crnogorsko primorije kao desetine hiljada kosovskih Albanaca, vec su osvezenje morala da potraze u recici pored svog sela. Bil Klinton je danas na aerodromu Slatina, pristinskim ulicama i Univerzitetu mogao da vidi samo Albance, da cuje samo albanski jezik, da vidi zapravo jednoetnicno drustvo koje predstavlja najbolji pokazatelj (ne)opravdanosti njegove politike prema Balkanu. Na Pristinskom univerzitetu Klinton je primio pocasni doktorat, sigurno ne zapitavsi se zasto tu nema srpskih studenata i profesora. Mozda, uostalom, bivsem predsedniku to nije ni bilo vazno. Za njega kao i za mnoge druge zapadne politicare svi stanovnici Kosova i Metohije su samo jedna amorfna masa polucivilizovanih "Kosovara" cija je nevolja u pogodno vreme posluzila kao sredstvo ostvarenja mnogo sirih strategijskih interesa i ciljeva najmocnijih zemalja sveta. Ovakav docek Klinton sigurno danas ne moze nigde da dozivi. Kada god je dolazio u Evropu sacekivale bi ga mase demonstranata koje su izrazavale svoj protest protiv jedne sasvim nazadne politike koja jednaku stetu nanosi i SAD i Evropi. Cinjenica da jedan politicar, krajnje sumnjivog politickog i moralnog rejtinga, nailazi na takve ovacije na Kosovu, kojim u poslednje cetiri godine medjunarodnog "mira" vlada bezakonje i zlocin nad slabijim i nezasticenim, mozda je ono sto Klintonu na kraju njegove politicke karijere i jedino prilici. urednicki
komentar Info-sluzba ERP KIM je
zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske
i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva
Episkopa Artemija. |