03. juli 2003

Info-bilten ERP KIM 03-07-03


Zvanicno saopstenje za stampu

RETORIKA BEZ SPREMNOSTI NA KONKRETNU POLITICKU I MORALNU ODGOVORNOST

ERP KIM i SNV KIM povodom "apela albanskih lidera raseljenim Srbima sa Kosova i Metohije"

Gracanica, 3. juli 2003. god.

Eparhija rasko-prizrenska i Srpsko nacionalno vece Kosova i Metohije smatraju da prekjucerasnji poziv lidera kosovskih Albanaca raseljenim i prognanim Srbima da se vrate svojim domovima na Kosovo i Metohiju predstavlja formalno pozitivan, ali u sustini neiskren politicki cin i trik, ciji je cilj pre u domenu politickog marketinga, nego u stvarnoj nameri da se uspostave bolja medjuetnicka tolerancija i demokratski odnosi. Nazalost, ogroman raskorak izmedju retorike i svakodnevne stvarnosti u kojoj zivi srpska zajednica isuvise je veliki da bi ovaj poziv predstavljao ozbiljno ohrabrenje za 230.000 srpskih prognanika, koji nakon cetiri godine jos nemaju pravo da se vrate svojim domovima.

ERP i SNV KIM sa zaljenjem moraju da konstatuju da konkretno ponasanje pojedinih albanskih lidera i opstinskih albanskih rukovodstava u prakticnom zivotu stoji u potpunoj suprotnosti sa retorikom pomenutog poziva.

Savetnik za povratak raseljenih Srba pri kancelariji specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju, g. Nenad Radosavljevic, vec je ukazao javnosti na nekoliko konkretnih primera u kojima opstinska rukovodstva partija koje vode g. Rugova i g. Taci otvoreno opstruiraju povratak i ne cine nikakve konkretne mere da se povratak raseljenih gradjana ostvari. Posebno je teska situacija u peckoj regiji gde opstinsko rukovodstvo s jedne strane retoricki poziva Srbe na povratak, a s druge strane postavlja citav niz nemogucih uslova koji imaju za zadatak da u praksi sprece bilo kakav organizovani i odrziv povratak srpskih gradjana ove regije. Iako u vecem delu Pokrajine ne postoje uslovi za povratak pojedinaca ili manjih grupa i porodica, posebno u urbane sredine, zbog ogromnog bezbednosnog rizika i sveopste etnicke diskriminacije, albanski opstinski lideri se uporno suprotstavljaju povratku srpskog stanovnistva citavih opustelih srpskih sela pod izgovorom da ne zele "stvaranje novih enklava". Vrlo cesto se u javnost lansira lazna ideja da vecina Srba zapravo i ne zeli povratak, iako se pritom zaboravlja da je potpuno nerealno ocekivati spremnost na povratak porodica sa zenama i decom u sredine u kojima te ljude ceka "noz pod grlom". Upornim izbegavanjem da se odgovorno izgradi duh tolerancije i spremnosti na prijem prognanika medju vecinskim stanovnistvom, albanska opstinska rukovodstva u stvarnosti vode organizovanu i smisljenu kampanju u pravcu sprecavanja povratka znacajnijeg broja raseljenih lica, posebno u urbanim sredinama. Istovremeno, tolerisanje i prikrivanje ucestalih zlocina i pritisaka na preostale Srbe, narocito starije osobe, da prodaju svoju imovinu i odsele se sa Kosova i Metohije predstavlja jos jedan pokazatelj da iza retorike pripremljene za zapadno medijsko trziste jos nema iskrene spremnosti za zajednicki zivot, toleranciju i postovanje prava ne-albanskog stanovnistva.

Veoma je problematican stav albanskih lidera koji tvrde da Srbima povratnicima "ne mogu da garantuju ni bezbednost ni zaposlenje". Iz jedne ovakve izjave proizilazi zakljucak da ovi lideri nisu spremni da preuzmu nikakvu licnu odgovornost i konkretnu politicku akciju kako bi se stvorili bolji medjuetnicki uslovi za zivot. Primera koji potvrdjuju ovu "politicku sizofreniju" albanskih politicara je mnogo jer nakon svih vecih incidenata u kojima su albanski ekstremisti napadali i ubijali pripadnike srpske zajednice ili rusili crkve, politicki lideri vodecih albanskih partija u Pokrajini ostajali su uglavnom na povrsnim, dvosmislenim i retorickim izjavama osude nasilja i nisu preduzeli nikakve konkretne mere da se u javnosti smanji medjuetnicka tenzija i netrpeljivost. Stavise, u svojim izjavama prilikom kontakata sa sopstvenim birackim telom, oni su i dalje nastavili sa albanskom nacionalnom retorikom, ponasajuci se kao da u Pokrajini niko drugi ne zivi osim samo Albanci.

Sta ocekuje Srbe povratnike u Pokrajini u koju je tako velikodusno pozivaju vodeci albanski lideri?

Pre svega potpuno odsustvo bilo kakvih bezbednosnih garancija, individualnih i kolektivnih ljudskih prava i sloboda. Srbi su i dalje izlozeni progonima, napadima, pljacki i raznim aktima nasilja. Nijedan posleratni zlocini protiv Srba, ukljucujuci masakr porodice Stolic, jos nije pozitivno resen zbog apsolutne nespremnosti albanske zajednice i njenog politickog rukovodstva da pomognu UNMIK policiji u pronalazenju zlocinaca. Takodje nije otkriven nijedan ucesnik u posleratnom rusenju ili skrnavljenju pravoslavnih crkava i grobalja. Povodom ovog pitanja u Pokrajini vlada apsolutna zavera cutanja koja se neretko granici i opravdavanjem zlocina i cak optuzivanjem samih Srba da sebi ruse svoje svetinje. Gospodin Ibrahim Rugova i ostali lideri albanskih partija ponasaju se kao da se svi ti zlocini desavaju negde na Madagaskaru ili na Filipinima. Premijer Redzepi je, na primer, prilikom posete grupe italijanskih senatora Kosovu u martu mesecu, prema navodima stampe na albanskom jeziku i licnoj potvrdi senatora ne samo negirao broj porusenih hramova, vec je porusene crkve, medju njima i svetinje iz 13. i 14. veka, svrstao u "politicke crkve", opravdavajuci zlocin i de fakto podsticuci nove napade. Slicne izjave o tzv. "politickim crkvama" davao je u javnosti i rimokatolicki biskup iz Prizrena Marko Sopi. Nakon kamenovanja 50 srpskih penzionera u Peci, u decembru prosle godine, niko od albanskih lidera nije posetio napadnute starce i starice, niti se iko javno obratio albanskom stanovnistvu Peci da im ukaze da je ovakvo ponasanje neprihvatljivo za drustvo koje pretenduje da postane deo Evrope. Takozvana "nezavisna stampa" na albanskom jeziku, koja je pod jakim uticajem politickih partija, ne samo da ne ucestvuje u izgradnji duha tolerancije, vec i dalje raspiruje medjuetnicku netrpeljivost i uporno glorifikuje ideale ratnih nasilja koji predstavljaju glavnu smetnju za proces demokratizacije drustva i izgradnju multietnicnosti.

Indikativno je da albanski lideri sustinu bezbednosnog problema u Pokrajini vide isljucivo u "organizovanom kriminalu". Naravno, niko ne moze da porekne da Kosovo i Metohija nakon 1999. godine predstavlja oazu organizovanog kriminala, prostitucije i trgovine drogom, o cemu redovno izvestava zapadna stampa. Medjutim, pravi koren nasilja i zlocina jeste u postojanju jedne nazadne kolektivne svesti da Pokrajina treba da postane etnicki cista druga albanska nezavisna drzava na Balkanu u kojoj i poslednji tragovi srpskog prisustva i kulture treba jednom zauvek da nestanu. U tom pravcu udruzeno deluju prezivele strukture nekadasnje OVK, bilo kroz teroristicku organizaciju ANA, bilo kroz "legalne" strukture Kosovskog zastitnog korpusa, policije i institucija drustva. Nedavno je Parlament Kosova i Metohije i pored protivljenja srpskih delegata i medjunarodne zajednice proglasio borbu OVK oslobodilackom borbom, iako je od ekstremista ove u osnovi teroristicke organizacije postradao veliki broj nevinih civila: Srba, Albanaca, Roma i Bosnjaka. Samo pre mesec dana vodeci albanski politicari su u Prizrenu ponovo afirmisali ideale "Prizrenske lige" iz 19. veka, iza koje stoji ideja politickog ujedinjenja svih Albanaca Balkana u zajednicku drzavu na usko etnickim osnovama. Sa svojim iskljucivo etnickim albanskim i islamskim postulatima Prizrenska liga predstavlja opasan anahronizam koji predstavlja smetnju za demokrataski razvoj drustva i uspostavljanje medjuetnickog poverenja. Izjave albanskih lidera povodom ovih "nacionalnih" svecanosti groteskno su suprotne ispoliranoj retorici poziva raseljenim Srbima. Nacionalisticka retorika cesto je i glavni adut onim liderima koji su pod istragom za pocinjene ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti, pa zato i nije neobicno da se glavni inicijatori etnickog nasilja ogrcu albanskom nacionalnom zastavom i grcevito predstavljaju kao jedini iskreni borci za dobro albanskog naroda u Pokrajini.

Imajuci, dakle, sve ove cinjenice u vidu, ne mozemo, a da ne zakljucimo da najnovija deklaracija kojom se pozivaju na povratak prognani Srbi jos jedna sarena laza koja ima za cilj da prikrije direktnu odgovornost pojedinih lidera potpisnika u organizovanju i podsticanju zlocina protiv srpskog stanovnistva nakon zavrsetka rata u junu 1999. godine. Retorika, bez spremnosti na konkretnu politicku i moralnu odgovornost, kao i odnos prema svim etnickim grupama kao ravnopravnim gradjanima, predstavlja samo jos jedan pokusaj da se prikrije stvarna situacija i po svaku cenu Kosovo, kao najnetolerantniji deo evropskog kontinenta, prikaze kao "zemlja u kojoj tece med i mleko".

Zato ERP KIM i SNV KIM pozivaju albanske lidere i celokupno albansko stanovnistvo Kosova i Metohije da se umesto praznom retorikom pozabave konkretnim aktivnostima u cilju izgradnje tolerantnijeg drustva i angazuju u borbi protiv etnickog nasilja i terorizma kako bi se stvorila potrebna atmosfera za povratak raseljenih. Retoriku ovog apela treba, dakle, potvrditi konkretnim delima da bi ona dobila ikakav politici i moralni kredibilitet. Prognanici ce onda sami doci svojim kucama bez ikakvih teatralnih javnih apela i medijske prasine. Srpska zajednica ce aktivno ucestvovati u izgradnji jednog demokratskog drustva i stvarnih multietnickih institucija, ali jedino pod uslovom da to ne bude drustvo skrojeno samo za jednu privilegovanu etnicku zajednicu i drustvo u kome ce Srbi kao narod biti gradjani drugog reda. To je jedina realnost koju srpski narod moze i hoce da prihvati, a niposto ona realnost koja je stvorena etnickim terorom, pljackom, paljenjem crkava i raskopavanjem grobova i koju albanski lideri zahtevaju da Srbi pokorno prihvate, kao toboznji preduslov za normalan i bezbedan zivot.

ERP KIM i SNV KIM zato jos jednom javno afirmisu ideju, koju podrzava i najveci deo medjunarodne zajednice, da se uslovi za resavanje konacnog statusa Pokrajine ne mogu postici retorikom i "mlacenjem prazne slame", vec jedino prakticnom realizacijom demokratskih standarda i uspostavljanjem ljudskih prava za sve gradjane podjednako.


EPISKOP RASKO-PRIZRENSKI I
PREDSEDNIK SNV KIM


ARTEMIJE (RADOSAVLJEVIC)

vrh


Info-sluzba ERP KIM je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci na nasoj strani: Kosovo Daily News (KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa  www.serbian-translation.com

Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.

Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na:
erpkim@kosovo.net

Nase informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html


Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije: http://www.kosovo.net

Copyright 2003, ERP KIM Info-Service