|
03. juli
2003
Info-bilten ERP
KIM 03-07-03
Zvanicno
saopstenje za stampu
RETORIKA BEZ SPREMNOSTI NA
KONKRETNU POLITICKU I MORALNU ODGOVORNOST
ERP KIM i SNV KIM povodom "apela albanskih lidera raseljenim Srbima sa
Kosova i Metohije"
Gracanica, 3. juli 2003. god.
 Eparhija
rasko-prizrenska i Srpsko nacionalno vece Kosova i Metohije smatraju da
prekjucerasnji poziv lidera kosovskih Albanaca raseljenim i prognanim
Srbima da se vrate svojim domovima na Kosovo i Metohiju predstavlja
formalno pozitivan, ali u sustini neiskren politicki cin i trik, ciji je
cilj pre u domenu politickog marketinga, nego u stvarnoj nameri da se
uspostave bolja medjuetnicka tolerancija i demokratski odnosi. Nazalost,
ogroman raskorak izmedju retorike i svakodnevne stvarnosti u kojoj zivi
srpska zajednica isuvise je veliki da bi ovaj poziv predstavljao ozbiljno
ohrabrenje za 230.000 srpskih prognanika, koji nakon cetiri godine jos
nemaju pravo da se vrate svojim domovima.
ERP i SNV KIM sa zaljenjem moraju da konstatuju da konkretno ponasanje
pojedinih albanskih lidera i opstinskih albanskih rukovodstava u
prakticnom zivotu stoji u potpunoj suprotnosti sa retorikom pomenutog
poziva.
Savetnik za povratak raseljenih Srba pri kancelariji specijalnog
predstavnika generalnog sekretara UN za Kosovo i Metohiju, g. Nenad
Radosavljevic, vec je ukazao javnosti na nekoliko konkretnih primera u
kojima opstinska rukovodstva partija koje vode g. Rugova i g. Taci
otvoreno opstruiraju povratak i ne cine nikakve konkretne mere da se
povratak raseljenih gradjana ostvari. Posebno je teska situacija u peckoj
regiji gde opstinsko rukovodstvo s jedne strane retoricki poziva Srbe na
povratak, a s druge strane postavlja citav niz nemogucih uslova koji imaju
za zadatak da u praksi sprece bilo kakav organizovani i odrziv povratak
srpskih gradjana ove regije. Iako u vecem delu Pokrajine ne postoje uslovi
za povratak pojedinaca ili manjih grupa i porodica, posebno u urbane
sredine, zbog ogromnog bezbednosnog rizika i sveopste etnicke
diskriminacije, albanski opstinski lideri se uporno suprotstavljaju
povratku srpskog stanovnistva citavih opustelih srpskih sela pod izgovorom
da ne zele "stvaranje novih enklava". Vrlo cesto se u javnost lansira
lazna ideja da vecina Srba zapravo i ne zeli povratak, iako se pritom
zaboravlja da je potpuno nerealno ocekivati spremnost na povratak porodica
sa zenama i decom u sredine u kojima te ljude ceka "noz pod grlom".
Upornim izbegavanjem da se odgovorno izgradi duh tolerancije i spremnosti
na prijem prognanika medju vecinskim stanovnistvom, albanska opstinska
rukovodstva u stvarnosti vode organizovanu i smisljenu kampanju u pravcu
sprecavanja povratka znacajnijeg broja raseljenih lica, posebno u urbanim
sredinama. Istovremeno, tolerisanje i prikrivanje ucestalih zlocina i
pritisaka na preostale Srbe, narocito starije osobe, da prodaju svoju
imovinu i odsele se sa Kosova i Metohije predstavlja jos jedan pokazatelj
da iza retorike pripremljene za zapadno medijsko trziste jos nema iskrene
spremnosti za zajednicki zivot, toleranciju i postovanje prava
ne-albanskog stanovnistva.
Veoma je problematican stav albanskih lidera koji tvrde da Srbima
povratnicima "ne mogu da garantuju ni bezbednost ni zaposlenje". Iz jedne
ovakve izjave proizilazi zakljucak da ovi lideri nisu spremni da preuzmu
nikakvu licnu odgovornost i konkretnu politicku akciju kako bi se stvorili
bolji medjuetnicki uslovi za zivot. Primera koji potvrdjuju ovu "politicku
sizofreniju" albanskih politicara je mnogo jer nakon svih vecih incidenata
u kojima su albanski ekstremisti napadali i ubijali pripadnike srpske
zajednice ili rusili crkve, politicki lideri vodecih albanskih partija u
Pokrajini ostajali su uglavnom na povrsnim, dvosmislenim i retorickim
izjavama osude nasilja i nisu preduzeli nikakve konkretne mere da se u
javnosti smanji medjuetnicka tenzija i netrpeljivost. Stavise, u svojim
izjavama prilikom kontakata sa sopstvenim birackim telom, oni su i dalje
nastavili sa albanskom nacionalnom retorikom, ponasajuci se kao da u
Pokrajini niko drugi ne zivi osim samo Albanci.
Sta ocekuje Srbe povratnike u Pokrajini u koju je tako velikodusno
pozivaju vodeci albanski lideri?
Pre svega potpuno odsustvo bilo kakvih bezbednosnih garancija,
individualnih i kolektivnih ljudskih prava i sloboda. Srbi su i dalje
izlozeni progonima, napadima, pljacki i raznim aktima nasilja. Nijedan
posleratni zlocini protiv Srba, ukljucujuci masakr porodice Stolic, jos
nije pozitivno resen zbog apsolutne nespremnosti albanske zajednice i
njenog politickog rukovodstva da pomognu UNMIK policiji u pronalazenju
zlocinaca. Takodje nije otkriven nijedan ucesnik u posleratnom rusenju ili
skrnavljenju pravoslavnih crkava i grobalja. Povodom ovog pitanja u
Pokrajini vlada apsolutna zavera cutanja koja se neretko granici i
opravdavanjem zlocina i cak optuzivanjem samih Srba da sebi ruse svoje
svetinje. Gospodin Ibrahim Rugova i ostali lideri albanskih partija
ponasaju se kao da se svi ti zlocini desavaju negde na Madagaskaru ili na
Filipinima. Premijer Redzepi je, na primer, prilikom posete grupe
italijanskih senatora Kosovu u martu mesecu, prema navodima stampe na
albanskom jeziku i licnoj potvrdi senatora ne samo negirao broj porusenih
hramova, vec je porusene crkve, medju njima i svetinje iz 13. i 14. veka,
svrstao u "politicke crkve", opravdavajuci zlocin i de fakto podsticuci
nove napade. Slicne izjave o tzv. "politickim crkvama" davao je u javnosti
i rimokatolicki biskup iz Prizrena Marko Sopi. Nakon kamenovanja 50
srpskih penzionera u Peci, u decembru prosle godine, niko od albanskih
lidera nije posetio napadnute starce i starice, niti se iko javno obratio
albanskom stanovnistvu Peci da im ukaze da je ovakvo ponasanje
neprihvatljivo za drustvo koje pretenduje da postane deo Evrope. Takozvana
"nezavisna stampa" na albanskom jeziku, koja je pod jakim uticajem
politickih partija, ne samo da ne ucestvuje u izgradnji duha tolerancije,
vec i dalje raspiruje medjuetnicku netrpeljivost i uporno glorifikuje
ideale ratnih nasilja koji predstavljaju glavnu smetnju za proces
demokratizacije drustva i izgradnju multietnicnosti.
Indikativno je da albanski lideri sustinu bezbednosnog problema u
Pokrajini vide isljucivo u "organizovanom kriminalu". Naravno, niko ne
moze da porekne da Kosovo i Metohija nakon 1999. godine predstavlja oazu
organizovanog kriminala, prostitucije i trgovine drogom, o cemu redovno
izvestava zapadna stampa. Medjutim, pravi koren nasilja i zlocina jeste u
postojanju jedne nazadne kolektivne svesti da Pokrajina treba da postane
etnicki cista druga albanska nezavisna drzava na Balkanu u kojoj i
poslednji tragovi srpskog prisustva i kulture treba jednom zauvek da
nestanu. U tom pravcu udruzeno deluju prezivele strukture nekadasnje OVK,
bilo kroz teroristicku organizaciju ANA, bilo kroz "legalne" strukture
Kosovskog zastitnog korpusa, policije i institucija drustva. Nedavno je
Parlament Kosova i Metohije i pored protivljenja srpskih delegata i
medjunarodne zajednice proglasio borbu OVK oslobodilackom borbom, iako je
od ekstremista ove u osnovi teroristicke organizacije postradao veliki
broj nevinih civila: Srba, Albanaca, Roma i Bosnjaka. Samo pre mesec dana
vodeci albanski politicari su u Prizrenu ponovo afirmisali ideale
"Prizrenske lige" iz 19. veka, iza koje stoji ideja politickog ujedinjenja
svih Albanaca Balkana u zajednicku drzavu na usko etnickim osnovama. Sa
svojim iskljucivo etnickim albanskim i islamskim postulatima Prizrenska
liga predstavlja opasan anahronizam koji predstavlja smetnju za
demokrataski razvoj drustva i uspostavljanje medjuetnickog poverenja.
Izjave albanskih lidera povodom ovih "nacionalnih" svecanosti groteskno su
suprotne ispoliranoj retorici poziva raseljenim Srbima. Nacionalisticka
retorika cesto je i glavni adut onim liderima koji su pod istragom za
pocinjene ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti, pa zato i nije
neobicno da se glavni inicijatori etnickog nasilja ogrcu albanskom
nacionalnom zastavom i grcevito predstavljaju kao jedini iskreni borci za
dobro albanskog naroda u Pokrajini.
Imajuci, dakle, sve ove cinjenice u vidu, ne mozemo, a da ne zakljucimo da
najnovija deklaracija kojom se pozivaju na povratak prognani Srbi jos
jedna sarena laza koja ima za cilj da prikrije direktnu odgovornost
pojedinih lidera potpisnika u organizovanju i podsticanju zlocina protiv
srpskog stanovnistva nakon zavrsetka rata u junu 1999. godine. Retorika,
bez spremnosti na konkretnu politicku i moralnu odgovornost, kao i odnos
prema svim etnickim grupama kao ravnopravnim gradjanima, predstavlja samo
jos jedan pokusaj da se prikrije stvarna situacija i po svaku cenu Kosovo,
kao najnetolerantniji deo evropskog kontinenta, prikaze kao "zemlja u
kojoj tece med i mleko".
Zato ERP KIM i SNV KIM pozivaju albanske lidere i celokupno albansko
stanovnistvo Kosova i Metohije da se umesto praznom retorikom pozabave
konkretnim aktivnostima u cilju izgradnje tolerantnijeg drustva i angazuju
u borbi protiv etnickog nasilja i terorizma kako bi se stvorila potrebna
atmosfera za povratak raseljenih. Retoriku ovog apela treba, dakle,
potvrditi konkretnim delima da bi ona dobila ikakav politici i moralni
kredibilitet. Prognanici ce onda sami doci svojim kucama bez ikakvih
teatralnih javnih apela i medijske prasine. Srpska zajednica ce aktivno
ucestvovati u izgradnji jednog demokratskog drustva i stvarnih
multietnickih institucija, ali jedino pod uslovom da to ne bude drustvo
skrojeno samo za jednu privilegovanu etnicku zajednicu i drustvo u kome ce
Srbi kao narod biti gradjani drugog reda. To je jedina realnost koju
srpski narod moze i hoce da prihvati, a niposto ona realnost koja je
stvorena etnickim terorom, pljackom, paljenjem crkava i raskopavanjem
grobova i koju albanski lideri zahtevaju da Srbi pokorno prihvate, kao
toboznji preduslov za normalan i bezbedan zivot.
ERP KIM i SNV KIM zato jos jednom javno afirmisu ideju, koju podrzava i
najveci deo medjunarodne zajednice, da se uslovi za resavanje konacnog
statusa Pokrajine ne mogu postici retorikom i "mlacenjem prazne slame",
vec jedino prakticnom realizacijom demokratskih standarda i
uspostavljanjem ljudskih prava za sve gradjane podjednako.
EPISKOP RASKO-PRIZRENSKI I
PREDSEDNIK SNV KIM
ARTEMIJE (RADOSAVLJEVIC)
vrh
Info-sluzba ERP KIM
je zvanicna informativna sluzba Srpske Pravoslavne Eparhije
rasko-prizrenske i kosovsko-metohijske i radi s blagoslovom Njegovog
Preosvestenstva Episkopa Artemija.
Nasa informativna sluzba donosi vesti sa Kosova i Metohije sa posebnim
osvrtom na zivot Srpske Pravoslavne Crkve i srpske zajednice na prostorima
pokrajine Kosova i Metohije i Raske oblasti. Info-sluzba ERP KIM izdaje
redovne biltene na srpskom i engleskom jeziku. Pregled najnovijih
novinskih clanaka vezanih za situaciju na Kosovu i Metohiji moze se naci
na nasoj strani:
Kosovo Daily News
(KDN) News List . Info sluzba ERP KIM takodje saradjuje sa
www.serbian-translation.com
Stavovi u novinskim clancima i tekstovima koji nisu
zvanicna saopstenja ili vesti IS ERP KIM pripadaju agencijama od kojih su
tekstovi preuzeti i nisu neophodno stavovi Srpske Pravoslavne Eparhije
rasko-prizrenske i kosovsko metohijske.
Ukoliko vise ne zelite da primate biltene ERP KIM ili zelite da posaljete
neki komentar pisite redakciji Info-sluzbe ERP KIM na:
erpkim@kosovo.net
Nase
informativne biltene mozete naci i na Web strani Info-sluzbe ERP KIM:
/erpkiminfo.html
Dodatne informacije o radu Eparhije rasko-prizrenske i zivotu
kosovsko-metohijskih Srba dostupne su na zvanicnoj prezentaciji Eparhije:
http://www.kosovo.net
Copyright 2003, ERP KIM Info-Service
|
