ZVANICNO SAOPSTENJE
MANASTIRA VISOKI DECANI

English

Decani, 12. juna 1998.


Nakon tragicnih i nemilih dogadjaja koji su se nedavno desili na podrucju opstine Decani i celom Kosovu i Metohiji osecamo moralnu potrebu da se zvanicno obratimo javnosti.

I pored svih nasih nastojanja i zelja da se kosovski problem resava na miran i nenasilan nacin, sto smo vise puta iskazali u svojim zvanicnim izjavama, sa velikom tugom u srcu moramo da priznamo da je situacija, narocito na podrucju zapadnog dela pokrajine, u poslednjih nekoliko dana eskalirala u pravcu nasilja, sto je dovelo do novih zrtava, brojnih razrusenih i zapaljenih kuca kao i do izbeglistva vise hiljada ljudi. U vreme borbi nase bratstvo je svo vreme provelo u manastiru gde smo primili nekoliko srpskih porodica iz Decana sa decom, tako da smo tek nakon zavrsetka borbi i otvaranja puta Decani-Pec-Djakovica mogli po prvi put da vidimo tragicne posledice nedavnih oruzanih sukoba.

Nase bratstvo izrazava veliko zaljenje zbog svega onoga sto se desilo i duboko saoseca sa svim nevinim zrtvama, sa bilo koje strane, koje su u ovom sukobu ostale bez svojih najblizih, svojih domova i stoke. Posebno nas tragicno pogadja izgled polurazrusenog gradica pored koga godinama mirno zivimo i koji nam sada pokazuje do cega sve ljudsko bezumlje moze da dovede. Sa bolom osecamo i patnje izbeglog stanovnistva, posebno zena, dece i starijih osoba, od kojih mnogi jos ne mogu da se vrate svojim domovima. Iskreno zalimo i zbog ostecenja i razaranja dzamija i starih "kula". Unistavanje verskih objekata i kulturne bastine apsolutno je neprihvatljivo za savremenu Evropu i zasluzuje svaku osudu.

Iako svesni da nase reci u ovom trenutku malo ko slusa, pozivamo i Srbe i Albance, posebno njihove politicke vodje, da sto pre nastave zapoceti mirovni proces i cvrsto se obavezu da ce uciniti sve sto je u njihovoj moci da svako nasilje sto hitnije prestane. Nasilje se ne moze nasiljem ispravljati i svako nasilno delo odmah izaziva novo stradanje i patnje. Nazalost, u ovom sukobu najvece zrtve su upravo nevino civilno stanovnistvo koje trpi zbog agresivnih politickih ciljeva. Iako je nasa Crkva duboko duhovno i istorijski vezana za srpski narod ona ipak oseca svoju duhovnu obavezu i prema svima ostalim koji zive na ovim prostorima, a pogotovo prema nemocnim i nezasticenim ljudima. Otuda, ako u ovoj tragediji treba stati u neciju zastitu, ne mozemo to ciniti ni po etnickoj niti verskoj osnovi, vec hrabro stajemo na stranu svih nevino postradalih, gladnih, proteranih bez obzira kojem narodu oni pripadali. Zato i osudjujemo svako zlodelo, necovestvo i nepravdu bez obzira ko ga i gde pocinio. Niko nema pravo da u ime bilo koga cilja svoju srecu i opstanak gradi na nesreci drugoga. To nas uci nasa vera, nasi svetitelji i celokupno predanje Crkve Pravoslavne. To propovedamo i uvek cemo propovedati onima koji u nas manastir dolaze. Jos od prvih dana sukoba manastir Visoki Decani je primao i pomagao izbeglicama iz okolnih sela i sada se trudimo da obezbedimo dovoljne kolicine namirnica kako bismo mogli pomoci svima koji nam se obrate za pomoc. U ovome smo spremni da saradjujemo i sa medjunarodnim humanitarnim organizacijama ukoliko bude bilo potrebe.

Da bi se tragicne posledice sukoba na podrucju Kosova i Metohije sto pre zacelile potre-bno je mnogo truda i dobre volje. Pre svega mora se uciniti sve da se sto pre popravi teska humanitarna situacija i obezbedi dovoljno namirnica i lekova za sve ugrozene. Zatim je neophodno obezbediti sto hitniji prestanak svakog nasilja da bi se civilno stanovnistvo moglo sto pre vratiti svojim domovima i popraviti svoje ostecene kuce. I Srbi i Albanci moraju da razumeju da u Evropi 21. veka nema mesta za etnicki ciste teritorije, razbojnistvo i zlocine protiv civilnog stanovnistva. Ovi delovi Balkana nikada nece moci da se ravnopravno ukljuce u savremeni svet sve dok se ne stvore uslovi za miran zajednicki zivot svih naroda bez obzira na njihovu veru i etnicku pripadnost. Svi oni koji se jos nadaju da se nasiljem mogu ostvariti agresivne nacionalisticke ideje i koji pribegavaju teroru, progonima i ubijanju posebno neduznih civila pripadaju proslosti. A takvu mracnu stranu proslosti treba zauvek predati zaboravu u ime buducnosti nasih mladih pokolenja koji imaju pravo da zive u istinskoj slobodi. Iako albanski i srpski narod na Kosovu i Metohiji imaju mnogo razlika ipak ih povezuje najvaznija stvar, a to je njihov zajednicki interes i pravo na mirnu buducnost u zajednickom zivotu na prostorima gde vekovima zajedno zivimo. Kada shvatimo da tom cilju treba podrediti sve nase nerealne snove i ciljeve i na ovom podrucju Evrope zavladace mir.

Bogu se molimo i iskreno se nadamo da ce predstavnici nasa dva naroda, bremenita teskim istorijskim nasledjem i stradanjem, uspeti da odgovorno pronadju najbolji nacin da se na Kosovu i Metohiji obezbedi cvrst mir, puno postovanje ljudskih prava, imovine i kulturnog nasledja, da se jednom za svagda prestane sa ubijanjem, pljackom i progonima. U protivnom, oni ce pred istorijom i celim svetom poneti ogromnu odgovornost za sve ono sto se ubuduce bude desavalo.

Nase bratstvo i nasa Crkva, sa svojim arhipastirom episkopom Artemijem, ostaju cvrsto reseni da do kraja istraju u svome miroljubivom stavu i protivljenju svakom nasilju bez obzira sa koje strane ono dolazilo. Cvrsto verujemo da ce nas u tome podrzati svi ljudi dobre volje.

Bratstvo manastira Visoki Decani