|
ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ЦРНЕ РЕКЕ МАНАСТИР ЦРНА РЕКА налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат пешачког хода или 15-ак минута колима. Подигнут у пећини кањона Црне Реке на обронцима Мокре Горе, манастир је јединствена архитектонска целина у нашој земљи, па и шире. Приљубљен уз сурову литицу леве обале реке, изнад кога се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост преко кога се у манастир улази, суровост остале природе, чисти, ничим загађен ваздух, кристално чиста планинска вода "испод букових жила", и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја освајају око и срце сваког посетиоца.
Манастир кроз векове није никако рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног оца нашег Петра Коришког, подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Коришу, где и до данас постоји његова испосница недалеко од Марковог манастира. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно као у скровитије место.
У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за школовање монаха. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. И раније и данас манастир је био као нека духовна оаза где се тражило олакшање и утеха у многим невољама и болестима покрај моштију светог Петра чудотворца. Болесници су и данас најчешћи посетиоци ове изузетне светиње. Овде
у манастиру је у турско време (почетком овог века) отворена прва основна
школа за српску децу на територији читавог Ибарског Колашина. Школа
је била смештена у специјално за то подигнутом манастирском конаку,
који и данас, после више од 80 година служи потребама манастира који
се у задње време детаљно реновира. У околним селима (као у околини Тутина,
Брњаку, Оклацима и др.) још се може срести по неки старац који је овде
учио и завршио школу која је у то време била интернатског типа.
 Црна Река у јесен И ПОРЕД све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек данас, изградњом моста на језеру у Рибарићу и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ наше средњевековне културе, по први пут излази из анонимности у којој тавори већ пуних 700 година.
"Свети Кнез Лазар",1993. године,
ФОГОГРАФИЈЕ
МАНАСТИРА
МАНАСТИРИ ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ  ГЛАВНА СТРАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ |
|||
Mанастир
Црна Река је монашка испосница усред планина Јужне Србије, смештена
у клисури Црне Реке. Окружена је високим стенама и бујним столетним
шумама. Потиче из тринаестог века када је саграђена једна омања црква
у једној великој пећини изнад корита Црне реке. Ускоро су монаси испосници
сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени
покретни мост преко сувог корита реке. Великим чудом Божјим река понире
непосредно изнад манастира и поново израња из земље након неколико
стотина метара свог подводног тока. У петнаестом веку у манастиру
је живео чувени подвижник Св. Јоаникије са својим монасима. Светитељ
је касније прешао у подручје Дренице где се данас налази манастир
Девич. Црна Река је била дуго времена напуштена. Тек 1979. године
данашњи Епископ рашкопризренски г. Артемије настанио се у пустом манастиру
и око себе убрзо окупио младо братство. После свог избора за епископа
владика Артемије је уз помоћ црноречких монаха постепено обновио и
остале мушке манастире рашкопризренске Епархије. Данас у манастиру
живи 8 монаха који се баве молитвом, иконописом и дуборезом.
)
)
Поузданих
писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано
предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности,
сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор
манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки
дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља
и задужбинара. Зна се пак сигурно да је пећина, у којој је манастир
смештен освећена подвизима и молитвама нашег великог чудотворца – светог
Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па
кад је пронађен и откривен, он, смирен монах, да би избегао људску славу
и поштовање, побегне и сакрије се у непроходне шуме Дренице, где је
продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу,
на месту где се сада налази Девич.
У
другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена
турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку
и мошти светог Краља Стевана Првовенчаног, одакле су после девет година
враћене назад у Студеницу.
)
)
)
)