ЕПАРХИЈСКИ АРХИЈРЕРЕЈ 

English

Bishop Artemije - On a Cross with his people

Његово Преосвештенство Епископ рашкопризренски
АРТЕМИЈЕ

Његово Преосвештенство Епископ Артемије (Радосављевић) рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелић код Ваљева, родном селу Св. Владике Николаја жичког и охридског. Основну школу завршио је у свом родном селу, а нижу гимназију у Ваљеву. Потом уписује Богословију у Београду. У току својих раних година упознао се сас познатим духовником и исповедником о. Јустином Поповићем који је у то време живио у манастиру Ћелије, код Ваљева, недалеко од родне куће владике Артемија. Млади Марко (како се у свету звао) постао је прво послератно духовно дете о. Јустина који га је и замонашио након завршетка богословије, 20. новембра 1960 године у манастиру Ћелије. Отац Јустин убрзо даје благослов младом монаху Артемију да упише теолошке студије на београдском теолошком факултету. Отац Артемије, који је у међувремену био рукоположен за ђакона и јеромонаха, завршио је са запаженим успехом своје студије 1964. године.

Између 1964 и 1968. године о. Артемије предаје као професор теологије на Богословији у манастиру Крки. Његов духовник му даје благослов да упише постдипломске студије у Атини где је одбранио са успехом докторску дисертацију са темом: "Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику". По повратку у отаџбину постављен је за предавача у призренској богословији. Након годину дана, са благословом о. Јустина и владике Павла, повлачи се у мали и запустели, планински манастир Црна Река у Ибарском Колашину, недалеко од Новог Пазара где је провео 13 година. У току свог боравка у Црној Реци архимандрит Артемије је направио велику духовну обнову и око себе окупио двадесетак младих монаха од којих ће неки касније постати настојатељи рашкопризренских манастира. Отац Артемије је у Црној Реци дочекао и вести о свом избору за Епископа рашкопризренског у мају 1991. године. Наредне године његово прво духовно дете, јеромонах Јустин, изабран је за епископа тимочког где је ускоро развио монашки живот и започео духовну обнову на истоку Србије. У међувремену владика Артемије је црноречким монасима населио многе косово-метохијске манастире и започео духовну обнову у парохијском црквеном животу. Ускоро је покренут и епархијски часопис "Свети Кнез Лазар" а развијена је и издавачка делатност. 

Епархија рашко-призренска

Abba Artemije
Игуман Артемије, манастир Црна Река, крајем осамдесетих година

Bishop Artemije
Епископ Артемије 1991


Јеромонах Артемије, ава Јустин Ћелијски и јеромонах Амфилохије
крајем 70тих година у манастиру Ћелије код Ваљева

Епископ Артемије је активан на пољу пастирског и богословског рада, а бави се и превођењем светоотачке литературе. У свом богослвоском приступу у великој мери се ослања на исихастичку монашку традицију православних Светих отаца и на богато духовно предање Светог Владике Николаја и преподобног оца Јустина Поповића.

Непосредно пред почетак рата 1998 године, у току рата и након њега епископ Артемије је веома активан у напорима да обезбеди физички и духовни опстанак своје Епархије и своје пастве. Још краје 1997. еп. Артемије путује по европским престоницама и Русији како би тамошње политичке кругове упознао са косовским проблемом. У својим наступима Владика је увек истицао да кључни проблем на Косову и Метохији представља албанска жеља за сецесијом која је у условима недемократског режима Слободана Милошевића представљена пред западним светом као борба за људска права и демократију. Владика је у току наредне три године више пута путовао у САД где је имао сусрете на највишем врху у Конгресу САД и Стејт Департменту. Високи гости посећивали су владику Артемија редовно у манастиру Грачаници где се владика повукао након што је био присиљен да се са народом евакуише из Призрена у јуну 1999. Епископ Артемије сусрео се и са председником САД г. Клинтоном кога је из прве руке упознао са положајем српског народа који је након рата изложен немилосрдном терору албанске популације.

Владика Артемије и поред великих обавеза као епископ и председник Српског националног већа Косова и Метохије и даље редовно посећује своју паству и монаштво као духовни отац и пастир. Захваљујући његовим напорима и труду Епархија рашко-призренска и данас постоји у веома тешким условима.

Bishop Artemije in front of UN Headquarters in Pristina
Епископ Артемије у потрази за правдом за свој страдални народ

Kosovo Serb Delegation in the Security Council
Епископ Артемије са генералним секретаром УН, Кофи Ананом на седници Савета Безбедности УН, септембар 2000. год

Bishop arriving by helicopter
Епископ Артемије на повратку са једног од својих путовања по Косову и Метохији
у позадини се види бели хеликоптер УН којим епископ с времена на време путује
у пратњи посебног обезбеђења УН полиције

Bishop in his throne
Епископ Артемије у епископском трону, ман. Високи Дечани поч. 1999. год