ЕПАРХИЈСКИ АРХИЈРЕРЕЈ English
Његово Преосвештенство Епископ Артемије (Радосављевић) рођен је 15. јануара 1935. године у селу Лелић код Ваљева, родном селу Св. Владике Николаја жичког и охридског. Основну школу завршио је у свом родном селу, а нижу гимназију у Ваљеву. Потом уписује Богословију у Београду. У току својих раних година упознао се сас познатим духовником и исповедником о. Јустином Поповићем који је у то време живио у манастиру Ћелије, код Ваљева, недалеко од родне куће владике Артемија. Млади Марко (како се у свету звао) постао је прво послератно духовно дете о. Јустина који га је и замонашио након завршетка богословије, 20. новембра 1960 године у манастиру Ћелије. Отац Јустин убрзо даје благослов младом монаху Артемију да упише теолошке студије на београдском теолошком факултету. Отац Артемије, који је у међувремену био рукоположен за ђакона и јеромонаха, завршио је са запаженим успехом своје студије 1964. године. Између 1964 и 1968. године о. Артемије предаје као професор теологије на Богословији у манастиру Крки. Његов духовник му даје благослов да упише постдипломске студије у Атини где је одбранио са успехом докторску дисертацију са темом: "Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику". По повратку у отаџбину постављен је за предавача у призренској богословији. Након годину дана, са благословом о. Јустина и владике Павла, повлачи се у мали и запустели, планински манастир Црна Река у Ибарском Колашину, недалеко од Новог Пазара где је провео 13 година. У току свог боравка у Црној Реци архимандрит Артемије је направио велику духовну обнову и око себе окупио двадесетак младих монаха од којих ће неки касније постати настојатељи рашкопризренских манастира. Отац Артемије је у Црној Реци дочекао и вести о свом избору за Епископа рашкопризренског у мају 1991. године. Наредне године његово прво духовно дете, јеромонах Јустин, изабран је за епископа тимочког где је ускоро развио монашки живот и започео духовну обнову на истоку Србије. У међувремену владика Артемије је црноречким монасима населио многе косово-метохијске манастире и започео духовну обнову у парохијском црквеном животу. Ускоро је покренут и епархијски часопис "Свети Кнез Лазар" а развијена је и издавачка делатност.
Епископ Артемије је активан на пољу пастирског и богословског рада, а бави се и превођењем светоотачке литературе. У свом богослвоском приступу у великој мери се ослања на исихастичку монашку традицију православних Светих отаца и на богато духовно предање Светог Владике Николаја и преподобног оца Јустина Поповића. Непосредно пред почетак рата 1998 године, у току рата и након њега епископ Артемије је веома активан у напорима да обезбеди физички и духовни опстанак своје Епархије и своје пастве. Још краје 1997. еп. Артемије путује по европским престоницама и Русији како би тамошње политичке кругове упознао са косовским проблемом. У својим наступима Владика је увек истицао да кључни проблем на Косову и Метохији представља албанска жеља за сецесијом која је у условима недемократског режима Слободана Милошевића представљена пред западним светом као борба за људска права и демократију. Владика је у току наредне три године више пута путовао у САД где је имао сусрете на највишем врху у Конгресу САД и Стејт Департменту. Високи гости посећивали су владику Артемија редовно у манастиру Грачаници где се владика повукао након што је био присиљен да се са народом евакуише из Призрена у јуну 1999. Епископ Артемије сусрео се и са председником САД г. Клинтоном кога је из прве руке упознао са положајем српског народа који је након рата изложен немилосрдном терору албанске популације. Владика Артемије и поред великих обавеза као епископ и председник Српског националног већа Косова и Метохије и даље редовно посећује своју паству и монаштво као духовни отац и пастир. Захваљујући његовим напорима и труду Епархија рашко-призренска и данас постоји у веома тешким условима.
 Епископ Артемије у потрази за правдом за свој страдални народ
|
)
)
)
)
)